• quote 44
  • А 371
  • а 592
  • Аа 1
  • Ааа 3
  • Аааа 1
  • абер 1
  • авлија 2
  • авлијама 1
  • авлије 8
  • авлији 11
  • авлијска 1
  • авлијским 1
  • авлију 14
  • авлиским 3
  • авлиских 1
  • агитујући 1
  • Агнијо 1
  • Агушов 2
  • адвокат 3
  • адвоката 1
  • адвокати 1
  • Адет 1
  • адет 10
  • адети 1
  • Аја 2
  • Ајаој 1
  • ајд 1
  • Ајд 13
  • Ајде 18
  • ајде 3
  • Ајдете 1
  • ајдук 1
  • ајдуци 2
  • ајкула 1
  • Ајо 1
  • Ајте 1
  • Ајше 1
  • Ако 23
  • ако 97
  • Аксентија 1
  • Аксентије 1
  • Аксентијем 1
  • акта 1
  • акционар 1
  • акционара 1
  • акционарског 1
  • акшам 1
  • ал 17
  • Ал 4
  • ала 2
  • Ала 3
  • алал 3
  • алале 1
  • алалимо 1
  • аласку 1
  • алат 2
  • алексиначку 1
  • алено 1
  • Али 20
  • али 58
  • Алимпије 1
  • Алис 1
  • алис 6
  • алиш 1
  • алт 1
  • Алти 1
  • аљине 2
  • Ама 102
  • ама 48
  • аман 1
  • Аман 7
  • аманат 1
  • американа 1
  • Амета 1
  • Амо 1
  • амо 3
  • Ана 1
  • анаме 1
  • анасонлију 2
  • анасонлику 2
  • анатематику 1
  • ангелске 1
  • Андалија 1
  • ано 1
  • антерију 1
  • Антерију 1
  • Антика 1
  • антика 3
  • апеловао 1
  • апелујући 1
  • апетит 2
  • апетиту 1
  • аплаузом 1
  • апотекарин 1
  • апотекарски 1
  • апотеци 1
  • априла 2
  • апсе 1
  • Арапин 1
  • арена 1
  • Арнавут 1
  • Арнавутлук 1
  • арнавутска 1
  • архиви 1
  • архиву 1
  • арч 2
  • арчим 1
  • арчимо 1
  • аршини 1
  • асли 2
  • афектира 1
  • АФерим 1
  • афричке 1
  • ах 1
  • Ах 14
  • Аха 2
  • Ахааа 1
  • аџамија 1
  • аџамијско 1
  • ашик 5
  • Ашколс 1
  • ашчија 5
  • ашчије 1
  • Ба 4
  • баба 2
  • бабе 1
  • бабу 1
  • багателе 1
  • багатели 1
  • багателише 1
  • багателишући 1
  • багателу 1
  • бадава 1
  • Бадава 2
  • бадаваџије 1
  • бадем 2
  • бадема 1
  • бадемастих 1
  • Бадњи 1
  • Баја 2
  • бајаги 1
  • бајађим 3
  • баје 2
  • бајиновац 1
  • бајиновца 1
  • бајрак 1
  • бајрам 1
  • бака 1
  • Баке 1
  • бакрачи 1
  • бакру 1
  • Баксуз 1
  • баксуз 2
  • баксуза 1
  • бакшиш 5
  • балкона 1
  • бандисти 2
  • бандистима 1
  • банке 1
  • банку 2
  • бањање 1
  • бањи 1
  • бањска 1
  • Бању 6
  • бар 21
  • барабар 1
  • Бари 2
  • баритон 1
  • барјака 1
  • барјаком 2
  • барјактар 1
  • барјактара 1
  • барона 1
  • бароне 1
  • барут 2
  • бас 6
  • басамак 1
  • басис 2
  • басист 1
  • басом 2
  • Бата 2
  • бата 4
  • батал 1
  • батали 10
  • Батали 6
  • баталим 4
  • баталио 2
  • баталиш 1
  • батисује 1
  • батисују 1
  • батише 1
  • батли 2
  • батлија 1
  • батрга 1
  • батргају 1
  • баца 1
  • бацака 1
  • баци 2
  • Бацим 1
  • бацимо 1
  • бациш 1
  • Баш 3
  • баш 65
  • башија 7
  • башијо 2
  • башију 1
  • башта 1
  • башти 2
  • баштица 1
  • башчу 2
  • Бе 1
  • бе 3
  • беаз 1
  • бега 4
  • бегали 1
  • бегамо 1
  • бегао 1
  • бегендисаја 1
  • бегендисала 1
  • Бегенисаја 1
  • бегенисао 1
  • бегенисува 1
  • бегенисује 1
  • бегенисују 1
  • бедне 1
  • бедно 2
  • беднога 1
  • бедном 1
  • Беее 2
  • Бееее 1
  • Без 2
  • без 63
  • безазлености 1
  • безазлену 1
  • безаконика 1
  • безаконици 4
  • безбели 1
  • безбрижна 1
  • безбрижних 1
  • безбрижно 1
  • безецом 1
  • безобразним 1
  • беја 8
  • беле 1
  • Беле 1
  • бележи 1
  • бележника 1
  • белешчице 1
  • бели 2
  • белим 2
  • белки 1
  • белким 2
  • бело 1
  • Белога 1
  • белом 1
  • Белосветски 1
  • белосветскога 1
  • белу 2
  • Београд 3
  • Београда 1
  • БЕОГРАДУ 1
  • беоше 1
  • берба 1
  • берберина 1
  • бере 1
  • берем 14
  • бери 2
  • берићат 2
  • Берићат 3
  • бернхардски 1
  • бернхардском 1
  • бесан 1
  • беседити 1
  • беси 1
  • бескућници 1
  • бесну 1
  • беспорочне 1
  • беспослен 1
  • беспослена 1
  • беспрекидне 1
  • беспрекорне 1
  • бесте 2
  • бестрага 6
  • бећарски 1
  • бехар 1
  • беху 2
  • Беше 3
  • беше 81
  • бештек 1
  • би 58
  • Биберу 1
  • библиска 1
  • бива 18
  • Бива 4
  • бивало 1
  • бивати 1
  • бидне 32
  • биднем 1
  • биднете 1
  • биднеш 1
  • Бија 1
  • бија 8
  • бије 4
  • бијем 1
  • бијемо 2
  • бију 1
  • бик 1
  • била 21
  • биле 4
  • билетарници 1
  • билете 1
  • Били 2
  • били 22
  • Било 1
  • било 56
  • бињеџија 1
  • Био 2
  • био 65
  • бирај 1
  • Бирај 1
  • бирам 2
  • биров 1
  • бирократски 1
  • Бисенија 1
  • Бисенији 1
  • Бисенијом 1
  • бисера 1
  • Бисера 1
  • бисте 6
  • бит 1
  • бити 23
  • битољско 1
  • Биће 1
  • биће 4
  • Бићеш 2
  • биФтек 1
  • бих 18
  • блага 1
  • благим 2
  • Благо 1
  • благо 5
  • Благодарим 2
  • Благодаримо 1
  • Благојиног 1
  • благосиљају 1
  • благослова 1
  • благословеној 1
  • блажен 2
  • блажено 2
  • блаженство 1
  • блажи 1
  • бламиран 1
  • блато 1
  • блене 1
  • блесасто 3
  • блеску 1
  • ближе 3
  • близу 1
  • бог 1
  • Бог 32
  • Бога 23
  • богат 2
  • богата 1
  • богати 2
  • богату 1
  • богиње 1
  • богме 3
  • богодани 1
  • Богом 9
  • Богородица 1
  • Богородице 1
  • богословац 1
  • Богу 14
  • Бож 4
  • Божанствено 1
  • Боже 26
  • Божидарца 1
  • Божић 2
  • Божја 2
  • бој 1
  • бојала 1
  • бојали 1
  • бојама 1
  • Бојао 1
  • боје 1
  • бојеви 1
  • боји 2
  • бојим 1
  • бојиш 1
  • бојлија 1
  • бојом 2
  • бојте 1
  • болан 8
  • боле 1
  • болес 2
  • болесник 1
  • болеснику 1
  • болест 1
  • болестан 5
  • Боли 1
  • боли 4
  • болује 1
  • боље 17
  • Боље 2
  • бољег 1
  • бољега 2
  • бољи 2
  • бољу 1
  • боме 1
  • бонбоне 1
  • бос 3
  • боси 1
  • босиљак 2
  • босоногу 1
  • бошчалуке 1
  • бошчама 1
  • брада 1
  • брајко 1
  • бране 1
  • брани 5
  • бранио 1
  • брат 1
  • брата 4
  • брате 44
  • браћа 3
  • Браћо 1
  • браћо 5
  • браћом 1
  • брачни 1
  • брго 2
  • Бре 4
  • бре 70
  • Бреее 2
  • Брееее 1
  • Бреееее 1
  • брже 3
  • брзо 3
  • брзога 1
  • брзу 1
  • брига 3
  • бригу 2
  • брине 1
  • бринеш 1
  • брини 3
  • брините 1
  • брисати 1
  • брише 1
  • брк 1
  • брке 3
  • бркова 1
  • бркове 10
  • бркови 1
  • Бркови 1
  • брљив 2
  • број 1
  • бројанице 1
  • бројим 1
  • бројимо 1
  • броју 1
  • Брука 1
  • брука 5
  • бруку 8
  • бубањ 1
  • бубати 1
  • бубња 1
  • бубњарем 1
  • бубњева 1
  • бубњеве 1
  • бубрег 2
  • Бугари 1
  • бугарске 1
  • будак 1
  • будала 10
  • будалаштину 1
  • будале 3
  • будали 1
  • Будало 1
  • будалу 2
  • буде 27
  • будем 3
  • будете 1
  • будеш 2
  • буди 4
  • будија 1
  • будно 1
  • буднога 1
  • буду 2
  • будући 2
  • будућност 1
  • будућу 1
  • буђавих 1
  • бујније 1
  • бујно 1
  • бујнога 1
  • бујрунтију 1
  • букару 1
  • буквари 1
  • Булбул 1
  • буљооким 1
  • буљугбаша 1
  • Бунапарте 1
  • бунар 3
  • бунару 1
  • буран 1
  • бурмут 1
  • бурним 1
  • бурнога 1
  • бућмеџија 3
  • бућмеџије 1
  • бућмеџијско 2
  • бућмеџију 2
  • буцмастим 1
  • буцовом 1
  • буџака 3
  • буџаклија 1
  • вадим 1
  • важније 1
  • Вазда 1
  • вазда 2
  • ваздан 3
  • Ваздух 1
  • ваздух 2
  • вајкада 1
  • вала 26
  • ваљ 1
  • ваља 13
  • ваљада 1
  • ваљано 1
  • ваљда 16
  • Ваљда 3
  • ваљушака 1
  • вам 36
  • вама 3
  • варамо 1
  • варате 2
  • варош 5
  • вароши 3
  • вас 29
  • Васке 1
  • вате 1
  • ватим 1
  • ватра 1
  • ватре 1
  • ватру 1
  • Ваша 1
  • ваша 4
  • вашар 4
  • вашару 1
  • ваше 5
  • вашег 1
  • вашим 2
  • вашој 1
  • вашу 2
  • ве 22
  • ведрији 1
  • ведро 1
  • веђе 1
  • везати 1
  • везен 1
  • везивало 1
  • век 8
  • века 1
  • веле 7
  • Вели 1
  • вели 272
  • Велика 1
  • велика 2
  • велике 1
  • Велики 1
  • велики 3
  • великим 2
  • великом 1
  • велику 4
  • велим 8
  • Величанствено 1
  • велиш 10
  • венчали 2
  • венчања 1
  • венчао 1
  • Венчаће 1
  • вер 1
  • вера 10
  • вергл 2
  • вергла 1
  • верглаш 4
  • вериш 1
  • верни 1
  • вернога 1
  • веро 2
  • Веровао 1
  • веровати 4
  • веродостојан 1
  • веродостојна 1
  • версум 1
  • версун 4
  • Вертхајмове 1
  • веру 8
  • верује 6
  • верујеш 6
  • Верујте 1
  • верујте 10
  • весела 2
  • Веселе 1
  • веселе 2
  • весели 3
  • веселији 2
  • веселих 1
  • весело 1
  • Весело 1
  • веселога 2
  • весеља 2
  • весељак 1
  • весеље 3
  • весељима 1
  • ветар 3
  • ветеринар 3
  • ветеринарка 4
  • ветром 1
  • Већ 3
  • већ 92
  • Веће 2
  • веће 47
  • већи 1
  • већил 1
  • већим 1
  • Већином 1
  • већој 1
  • већу 2
  • вече 2
  • вечера 1
  • Вечерају 1
  • вечерале 1
  • вечерали 1
  • вечерамо 4
  • вечерас 1
  • вечерасте 2
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечеру 9
  • вечито 1
  • Вечитога 1
  • вечне 1
  • вечних 1
  • вечно 1
  • вешт 1
  • вештије 1
  • Ви 2
  • ви 72
  • вида 2
  • виде 20
  • Виде 5
  • видеја 1
  • видела 1
  • видели 3
  • видело 2
  • Видео 1
  • видео 8
  • видесте 1
  • видети 7
  • видећемо 3
  • видећи 4
  • видеше 1
  • Види 1
  • види 22
  • видим 19
  • видимо 4
  • видите 2
  • Видићемо 1
  • видиш 27
  • Видиш 4
  • видо 6
  • видомо 2
  • видосте 6
  • видоше 1
  • виду 1
  • виђења 1
  • виђење 2
  • Вија 1
  • вија 3
  • вика 31
  • викају 8
  • Викам 3
  • викам 41
  • викамо 4
  • викање 1
  • викате 2
  • викаш 9
  • викне 2
  • викнем 1
  • викнеш 2
  • викну 25
  • викнув 1
  • викнуше 7
  • вику 1
  • вилице 2
  • Виловића 1
  • вина 6
  • Виник 1
  • Виника 1
  • вино 16
  • виноград 3
  • вином 4
  • вину 1
  • винут 1
  • винце 6
  • вис 2
  • висину 1
  • високих 1
  • виче 15
  • вичу 5
  • више 53
  • вишим 2
  • вишу 1
  • вјерно 1
  • влада 1
  • владика 1
  • владике 1
  • владику 1
  • Владику 3
  • владици 1
  • Влајко 2
  • Влајком 1
  • влас 1
  • Власт 1
  • власт 6
  • власти 1
  • властитим 1
  • вода 3
  • воденички 1
  • Води 1
  • води 3
  • водим 1
  • водио 1
  • водиш 2
  • водом 1
  • воздух 1
  • возе 1
  • Војник 1
  • војник 2
  • војничке 1
  • војска 2
  • војске 1
  • војску 1
  • воле 3
  • Волели 1
  • волеше 2
  • волешем 1
  • воли 6
  • волим 3
  • волите 2
  • волиш 2
  • волујских 1
  • воља 2
  • Вољан 1
  • воље 2
  • вољи 1
  • вољу 1
  • Воскари 1
  • воспитано 1
  • воспитање 1
  • воћку 1
  • врагу 1
  • врану 1
  • врапца 1
  • врапце 1
  • врат 3
  • Врата 1
  • врата 15
  • врате 1
  • врати 7
  • вратима 10
  • вратио 2
  • вратите 1
  • вратити 3
  • вратиш 1
  • вратише 1
  • Вратише 1
  • враћа 2
  • враћали 2
  • враћаше 1
  • враћено 1
  • Врачеви 1
  • врбовим 2
  • вреди 5
  • вредна 1
  • вредност 1
  • вређа 1
  • време 63
  • времена 7
  • времену 1
  • врећу 2
  • врлинама 1
  • Врло 2
  • врло 7
  • врне 6
  • врнем 2
  • врнемо 1
  • врну 2
  • врнуја 1
  • врнусмо 1
  • врпољио 1
  • врскапуту 1
  • врста 2
  • врћу 1
  • вруће 3
  • врућину 1
  • врх 1
  • второбрачни 1
  • Вук 1
  • вуна 1
  • вуче 2
  • вшие 1
  • Г 2
  • г 73
  • га 334
  • Габровац 1
  • Габровцу 1
  • гадно 1
  • газда 24
  • Газда 3
  • газде 2
  • газешем 1
  • газиле 1
  • гаирет 1
  • галаме 1
  • галами 1
  • галаму 1
  • галантерис 1
  • галопирајући 1
  • гаравом 1
  • гардиста 1
  • гардисти 1
  • гарнизонар 1
  • гасе 1
  • где 27
  • Где 3
  • Гђа 1
  • гђа 2
  • Гђица 1
  • Гена 2
  • Герик 1
  • ги 76
  • гидијо 1
  • гине 1
  • гинемо 2
  • ГЛАВА 5
  • глава 7
  • глават 1
  • главатим 1
  • главе 6
  • главешина 1
  • глави 2
  • главнијих 1
  • главом 9
  • главу 19
  • Главу 2
  • глад 1
  • гладан 6
  • гладни 2
  • гладно 1
  • гладном 1
  • гладујем 1
  • глас 12
  • гласи 2
  • гласило 1
  • гласић 1
  • гласно 1
  • гласова 1
  • гласови 1
  • гласом 14
  • глачало 1
  • гле 1
  • Гле 1
  • Гледа 1
  • гледа 23
  • гледај 3
  • Гледај 5
  • гледаја 1
  • гледајте 1
  • гледају 1
  • гледајући 9
  • Гледам 1
  • гледам 7
  • гледамо 2
  • гледање 2
  • гледао 5
  • гледати 3
  • гледаш 6
  • гледе 1
  • глува 2
  • глуви 1
  • глуво 1
  • Глуво 1
  • глумац 1
  • глумачка 2
  • глупост 1
  • говеда 1
  • говораше 1
  • говори 4
  • говорила 1
  • Говорило 1
  • говорио 3
  • говорите 4
  • говориш 2
  • говорник 1
  • говорника 1
  • год 7
  • година 18
  • године 42
  • годину 8
  • годишње 1
  • голе 1
  • голем 4
  • големи 2
  • големо 1
  • голему 1
  • голи 1
  • голим 1
  • гологлав 5
  • гомила 1
  • гомиле 2
  • гомилу 1
  • гони 2
  • гонџе 1
  • гор 1
  • гордим 1
  • горе 6
  • горео 1
  • гори 5
  • горила 1
  • Горицу 3
  • горко 1
  • горњим 1
  • Господ 7
  • Господа 2
  • господа 4
  • господар 1
  • господару 1
  • Господе 2
  • Господи 5
  • господин 26
  • Господин 4
  • господина 4
  • господине 104
  • господинов 1
  • господином 1
  • господину 1
  • господо 1
  • господска 1
  • господу 1
  • Госпођа 1
  • госпођа 26
  • госпођица 2
  • Госпођице 1
  • госпођице 4
  • госпођо 1
  • госпођом 5
  • госпођу 4
  • Госпоја 1
  • госпоја 10
  • госпоје 2
  • Госпојину 1
  • госпојом 1
  • Госпоју 1
  • госпоју 2
  • гост 2
  • госта 1
  • госте 12
  • Гости 2
  • гости 22
  • гостију 5
  • гостима 9
  • гостинско 2
  • гостољубив 1
  • гостољубна 1
  • гостољубно 1
  • гостопримство 1
  • госту 1
  • готов 1
  • Готова 1
  • Готове 1
  • готови 1
  • готовост 1
  • гочеви 1
  • гочобија 1
  • град 9
  • града 1
  • градину 1
  • грађанин 1
  • грађе 1
  • Гракнуше 1
  • гракнуше 5
  • граматику 1
  • гране 1
  • границу 1
  • граном 1
  • грану 1
  • гранчицама 2
  • гранчицу 1
  • грациозно 2
  • грбину 1
  • грдан 1
  • Грди 1
  • грди 2
  • грдише 1
  • грехота 1
  • Грешни 1
  • грешни 4
  • грешнога 1
  • грла 3
  • грлат 1
  • грло 10
  • грмну 1
  • грмнуше 1
  • гроба 1
  • Гробљиште 1
  • гробу 1
  • грозан 1
  • грозно 1
  • громко 1
  • грош 1
  • гроша 3
  • грубе 1
  • грувај 1
  • грувајући 1
  • груди 9
  • групе 1
  • Грци 1
  • гу 103
  • гугутка 1
  • гугутче 1
  • гужва 1
  • гуја 1
  • Гујо 1
  • гукне 1
  • гукну 1
  • гуланфера 1
  • гуланферу 1
  • гунђају 1
  • гуњче 1
  • гура 3
  • гурабије 2
  • гурбет 3
  • гурбети 1
  • гурбетлук 1
  • гурбетска 1
  • гурка 1
  • гурну 1
  • густе 2
  • густијозно 1
  • густих 1
  • густу 1
  • гуштери 1
  • гушчету 1
  • да 1344
  • Да 63
  • Дабоме 1
  • дава 4
  • давам 3
  • давамо 2
  • давање 5
  • давате 2
  • давати 1
  • даваш 2
  • даваше 1
  • давење 3
  • давију 1
  • давим 1
  • Давим 1
  • давиш 1
  • давнашњи 1
  • давно 2
  • Давно 4
  • даворије 1
  • даву 1
  • Даде 1
  • даде 8
  • дадем 2
  • дадеш 2
  • дадомо 1
  • дадох 1
  • дадоше 1
  • даду 1
  • Дај 2
  • дај 7
  • даје 3
  • дају 1
  • дајући 1
  • Дакле 19
  • дакле 6
  • дала 2
  • далека 1
  • далеко 1
  • дали 2
  • дало 3
  • Даље 1
  • даље 20
  • даљи 1
  • даљини 1
  • Дам 1
  • дам 5
  • Дамјан 1
  • ДАН 2
  • дан 74
  • дана 56
  • данак 1
  • данас 27
  • Данас 4
  • данашњи 3
  • данашњу 1
  • дангуби 1
  • дангубимо 1
  • дане 2
  • дани 2
  • данке 1
  • данова 1
  • даном 2
  • даноноћни 1
  • дану 5
  • данца 1
  • данце 3
  • дање 1
  • дањи 2
  • Дао 1
  • дао 8
  • дар 3
  • дара 1
  • даскала 1
  • даскама 2
  • дати 6
  • датог 1
  • дахире 1
  • дахирета 1
  • дахом 1
  • даш 3
  • Два 1
  • два 17
  • Двадесет 1
  • двадесет 7
  • дванаесет 1
  • двапут 3
  • дваред 2
  • две 12
  • Две 3
  • двеста 2
  • двесте 1
  • движенија 1
  • двога 1
  • двојаке 1
  • двоје 1
  • двојица 2
  • двојицу 1
  • двокрилне 1
  • двор 2
  • дворана 1
  • Де 2
  • де 27
  • дебља 1
  • деведесет 1
  • девер 2
  • девера 2
  • девери 1
  • девет 2
  • деветнаеста 1
  • девету 1
  • девојачка 1
  • девојачкој 1
  • девојка 9
  • девојке 7
  • девојку 4
  • Девојче 1
  • девојче 15
  • Девојченце 1
  • девојченце 11
  • девојчета 1
  • девојчету 1
  • девојчики 1
  • девојчиној 1
  • девојчицу 1
  • дед 2
  • Дед 4
  • Деда 1
  • Деде 1
  • Дедо 1
  • Дез 1
  • Дездемона 1
  • Дездемоно 2
  • дејствујуће 1
  • дек 9
  • декламацију 1
  • декламовао 1
  • декорације 1
  • дела 1
  • деле 2
  • делећи 1
  • дели 1
  • делим 1
  • деловоткиња 1
  • демаркационе 1
  • демаркационом 1
  • демек 16
  • демон 2
  • Дена 2
  • депеше 1
  • депутације 1
  • депутацији 1
  • депутацију 1
  • дерана 1
  • дере 8
  • дереш 1
  • деру 1
  • десет 4
  • деси 1
  • десио 1
  • десна 1
  • деснице 1
  • десно 3
  • десну 1
  • детаљима 1
  • дете 13
  • детенце 4
  • дететом 1
  • деца 8
  • деце 3
  • Децо 1
  • децом 1
  • децу 4
  • дечаци 1
  • дечицу 1
  • дечурлију 1
  • дешавају 1
  • дибидуз 1
  • Диван 1
  • диван 2
  • дивији 1
  • дивје 1
  • дивљачи 1
  • дивљења 1
  • Дивна 1
  • дивна 2
  • Дивно 2
  • дивно 3
  • Дивном 1
  • дивота 1
  • Дивота 5
  • дигао 5
  • дигла 2
  • дигли 1
  • дигне 6
  • дигнем 1
  • дигнемо 1
  • диго 1
  • дигоше 3
  • диж 1
  • диже 14
  • Дизај 1
  • дизај 4
  • дизајте 1
  • дизају 1
  • дизање 1
  • дизаше 1
  • дијагнозе 1
  • дијалога 1
  • дијамантским 1
  • дим 2
  • дима 1
  • димова 1
  • димове 3
  • динара 7
  • динаре 1
  • дира 2
  • дирам 2
  • дирате 1
  • дираш 3
  • дирнуло 2
  • дискос 1
  • дискутују 1
  • дићи 1
  • дјејствителан 1
  • длаку 1
  • дна 1
  • дне 1
  • дневно 1
  • дни 1
  • До 2
  • до 93
  • доба 9
  • добар 12
  • Добар 3
  • добаци 1
  • добивен 1
  • добијем 1
  • добијемо 1
  • добијеш 2
  • добили 2
  • Добио 1
  • добио 4
  • добисмо 1
  • Добисмо 1
  • добисте 1
  • добити 1
  • добиће 1
  • добра 4
  • добре 2
  • добри 2
  • Добрилу 1
  • добрих 1
  • добро 38
  • Добро 8
  • доброг 1
  • доброга 2
  • добротворе 1
  • добру 1
  • добу 2
  • довде 2
  • доведе 4
  • доведем 2
  • доведу 2
  • довеја 1
  • довео 2
  • доводим 1
  • довољан 1
  • довољно 1
  • доврши 1
  • договарати 1
  • договорили 1
  • додаде 4
  • додаје 3
  • додати 1
  • дође 25
  • Дође 3
  • дођем 3
  • дођемо 2
  • дођете 2
  • дођеш 5
  • дођи 1
  • дођо 1
  • дођомо 2
  • Дођосте 1
  • дођоше 5
  • дођу 8
  • доживео 3
  • доживети 1
  • дозволите 1
  • дозна 1
  • дознала 1
  • дознати 1
  • Доиста 2
  • доиста 3
  • дојакошњи 1
  • доједе 1
  • док 19
  • Док 8
  • доказ 1
  • Докле 1
  • докле 7
  • доклен 2
  • доксат 2
  • доксата 1
  • доксату 1
  • доктора 1
  • доктору 1
  • доктур 1
  • доктура 1
  • доктуре 1
  • доктури 2
  • Долазе 1
  • долазе 8
  • долази 6
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазим 1
  • долазимо 1
  • долазити 3
  • долазише 2
  • долазу 1
  • долапима 1
  • доле 4
  • Долоро 1
  • дом 17
  • Дома 2
  • дома 3
  • Домаћин 3
  • домаћин 53
  • домаћина 10
  • Домаћине 1
  • домаћине 10
  • домаћинове 1
  • домаћином 1
  • домаћинска 1
  • домаћински 1
  • домаћинско 2
  • домаћинској 1
  • домаћину 4
  • Домаћица 1
  • домаћица 27
  • домаћице 4
  • домаћици 2
  • домаћицом 2
  • домаћицу 10
  • домова 1
  • донде 1
  • донесе 4
  • донеси 3
  • донесива 1
  • донеше 1
  • Донеше 1
  • доно 1
  • доноси 4
  • доносише 1
  • допада 5
  • допадала 1
  • допадне 1
  • допадо 1
  • Допала 1
  • допала 3
  • допао 1
  • допис 1
  • доприноси 1
  • допуњава 1
  • допусти 1
  • допустим 1
  • допустио 1
  • допустити 1
  • допустише 1
  • допуштењем 1
  • дор 14
  • Дор 3
  • дори 1
  • доручак 1
  • доручака 1
  • досад 3
  • досадан 1
  • досадању 1
  • досаде 1
  • досади 1
  • досадило 1
  • Досадило 1
  • досадио 1
  • Доста 2
  • доста 24
  • доставу 1
  • достлук 1
  • достојанствено 1
  • дотерала 1
  • дотле 9
  • дотрча 2
  • доћи 6
  • дофатим 1
  • доцкан 1
  • доцне 1
  • доцније 3
  • дочека 4
  • дочекали 1
  • дочекам 2
  • дочекамо 1
  • дочекао 5
  • дочекате 1
  • дочекаш 1
  • дочекаше 2
  • дочекивали 2
  • дочеко 1
  • дочекује 1
  • дочекујем 1
  • дочекујеш 3
  • дочепам 1
  • дочеци 1
  • дошаја 1
  • Дошао 1
  • дошао 15
  • дошеја 3
  • дошла 3
  • Дошла 4
  • Дошли 1
  • дошли 2
  • дошло 2
  • дошо 2
  • драга 1
  • драги 1
  • Драгичка 1
  • драго 2
  • дрва 1
  • Дремљив 1
  • дреши 1
  • држ 1
  • државног 1
  • ДРЖАВНОЈ 1
  • државски 1
  • државско 1
  • државу 1
  • држаја 1
  • држала 1
  • држало 2
  • држао 2
  • држаше 3
  • држи 6
  • држим 2
  • држиш 1
  • дрта 1
  • друг 3
  • ДРУГА 1
  • друга 7
  • друге 9
  • Други 3
  • други 38
  • другим 3
  • другима 2
  • других 1
  • Друго 1
  • друго 15
  • другог 7
  • другога 2
  • другој 2
  • другојаче 1
  • другом 3
  • другу 20
  • Друденштајн 2
  • друже 1
  • дружељубивос 1
  • дружељубље 2
  • дружески 2
  • дружеског 1
  • дружина 2
  • дружиницу 1
  • дружином 2
  • дружину 1
  • друзи 1
  • друкче 5
  • друкчије 2
  • друкчији 2
  • друкше 2
  • Друство 1
  • друство 31
  • друштва 6
  • друштво 9
  • друштву 6
  • дубоким 1
  • дуван 13
  • дувана 5
  • дуваном 2
  • дувану 1
  • дуг 1
  • дуга 2
  • дугачак 1
  • дугачке 2
  • дугачком 1
  • дуге 1
  • дугим 3
  • дугих 2
  • дугме 1
  • дугмеџија 3
  • дугмеџију 1
  • Дуго 1
  • дуго 5
  • дугог 1
  • дугу 1
  • дуету 1
  • дужа 1
  • дуже 2
  • дужности 2
  • дуздисаја 1
  • дуздисао 1
  • дуката 1
  • дукате 1
  • Дулсино 1
  • дулума 1
  • Дунав 2
  • дуну 1
  • дупке 1
  • дупком 2
  • дупли 1
  • дућан 11
  • дућана 1
  • дућану 1
  • Духова 2
  • Духове 3
  • Душа 1
  • душа 7
  • душе 3
  • души 1
  • душице 1
  • душмани 4
  • душманин 2
  • Душманине 1
  • душманке 1
  • душманске 1
  • душмански 1
  • душманску 1
  • душманче 1
  • Душу 1
  • душу 9
  • ђавола 3
  • ђаволи 1
  • ђе 1
  • ђевреке 1
  • ђеврецима 1
  • Ђорђијо 4
  • ђубре 1
  • ђувеч 2
  • ђузел 1
  • ЂУРЂЕВ 1
  • Ђурђев 16
  • ђурђевданске 1
  • ђурђевски 1
  • ђурђевскога 1
  • Ђурђица 1
  • Ђурђов 3
  • ђурђовско 2
  • ђуровачу 1
  • Е 125
  • е 25
  • ев 1
  • Еве 2
  • ево 5
  • Ево 5
  • егзерцирала 1
  • Ее 2
  • еј 1
  • Еј 6
  • екимин 1
  • екимина 1
  • екимини 1
  • експлоатацију 1
  • ел 1
  • Ел 2
  • ела 10
  • Ела 7
  • елеменат 1
  • елефанте 1
  • Ели 1
  • ели 13
  • ем 11
  • Ем 2
  • емино 1
  • Еминовој 1
  • Еминову 3
  • ендек 1
  • ене 2
  • Ене 3
  • Ено 1
  • ено 2
  • епидемија 1
  • епизода 1
  • епитроп 1
  • ес 1
  • еснаФ 1
  • еснаф 8
  • еспап 1
  • есцајг 1
  • ете 84
  • Ете 9
  • Ето 15
  • ето 18
  • ефекта 1
  • ефендија 1
  • Ех 10
  • Ехеее 1
  • ешеклуци 3
  • ешеку 1
  • ешеци 2
  • ешечки 1
  • жагор 4
  • жал 7
  • жалан 1
  • жалба 1
  • жали 3
  • жалила 1
  • жалили 1
  • жалим 1
  • жални 1
  • жално 1
  • жалос 7
  • жалосни 1
  • жалосно 1
  • Жалост 1
  • жалост 7
  • жалостан 1
  • жалостивно 1
  • жао 6
  • жарке 1
  • жвркове 1
  • ждере 1
  • жедан 1
  • железници 1
  • Желим 1
  • желите 1
  • желиш 1
  • жемо 1
  • Жена 2
  • жена 23
  • Жене 1
  • жене 9
  • женет 1
  • жени 8
  • женидбу 1
  • женика 1
  • женим 2
  • женимо 2
  • женин 1
  • женио 1
  • женирало 1
  • жените 1
  • женица 7
  • женици 1
  • жено 4
  • женом 5
  • Женске 1
  • женски 1
  • женскиње 1
  • женско 1
  • Женско 1
  • женском 1
  • жену 16
  • женче 2
  • жењен 1
  • жеравица 1
  • жесток 1
  • жестоко 2
  • жив 6
  • Жива 2
  • жива 5
  • живе 2
  • живејем 1
  • живели 1
  • живење 2
  • живео 2
  • живи 1
  • Живи 1
  • живим 1
  • живина 1
  • Живка 2
  • живља 1
  • Живо 1
  • живо 6
  • живовања 1
  • Живом 1
  • Живот 1
  • живот 7
  • живота 2
  • животу 4
  • живу 1
  • живувасмо 2
  • живујемо 2
  • живци 2
  • жижице 1
  • жижицу 1
  • жита 1
  • житија 1
  • жито 2
  • жмије 1
  • Жожину 1
  • жртва 1
  • жртвовао 1
  • жудио 1
  • жури 1
  • жуте 2
  • жути 1
  • За 30
  • за 353
  • заб 3
  • Забављам 1
  • забадајући 1
  • забађава 1
  • забали 1
  • забатаљивао 1
  • забашурив 1
  • забележено 1
  • заборавим 2
  • заборавио 1
  • Заборавио 1
  • заборавите 1
  • Заборавите 1
  • заборавити 2
  • заборавиш 2
  • заборављам 1
  • заборављено 1
  • заборавно 2
  • забранио 1
  • забрину 1
  • забринута 1
  • забринути 1
  • забринуто 2
  • забруја 1
  • забуни 1
  • завали 1
  • заваравши 1
  • заварам 3
  • завијено 1
  • завирили 1
  • завирише 1
  • завирују 1
  • зависи 1
  • заволео 1
  • завршетку 1
  • заврши 8
  • завршио 1
  • завршити 1
  • загази 1
  • Загар 1
  • заглаве 1
  • загледа 2
  • загњурио 1
  • заговорио 1
  • заграбиш 1
  • заграбљене 1
  • загрли 1
  • загрлише 1
  • загуби 1
  • загушљиви 1
  • задали 1
  • задао 1
  • задева 1
  • задевамо 1
  • задевању 1
  • задеваш 1
  • заденем 1
  • задовољан 4
  • задовољена 1
  • задовољио 1
  • задовољни 4
  • задовољно 8
  • задремао 1
  • задржа 1
  • задржава 1
  • задржавала 1
  • задржавали 1
  • задржаја 1
  • задржана 1
  • задржао 1
  • задржаше 1
  • задржи 1
  • ЗАДРУГА 1
  • задружних 1
  • задубио 1
  • зажмири 1
  • зажмирио 1
  • зазвони 2
  • заиграју 1
  • заиграти 1
  • заинтачио 1
  • заиста 1
  • зајац 7
  • заједничке 1
  • заједно 11
  • зајка 1
  • зајца 3
  • зајци 6
  • закашља 1
  • закашље 1
  • закерају 1
  • закла 2
  • заклаја 3
  • заклања 1
  • заклео 1
  • заклопце 1
  • закључаваше 1
  • закључно 1
  • закон 5
  • закона 1
  • закони 1
  • законодавац 1
  • закопа 2
  • закопано 2
  • закопчавајући 2
  • закрвави 1
  • закупија 1
  • залаја 1
  • залепљених 1
  • залиће 1
  • залудан 1
  • залудњак 1
  • залупише 1
  • заљубио 1
  • заљубљени 1
  • замајао 1
  • замандалена 1
  • замаче 1
  • Замерају 1
  • замерити 1
  • замериш 1
  • замислити 2
  • замишљен 2
  • замоле 1
  • замоли 1
  • замолио 1
  • зампамтио 1
  • замрем 1
  • замуцкује 1
  • занајат 3
  • занат 2
  • занатлије 1
  • занела 1
  • Занемео 1
  • занет 1
  • занимљивом 1
  • зао 1
  • Зао 1
  • заокупи 1
  • Запада 1
  • запази 1
  • запали 3
  • запалила 1
  • запаљена 1
  • запаљеног 1
  • запапри 1
  • запаприо 1
  • запева 5
  • запевај 2
  • запевају 1
  • запевати 1
  • запеваше 2
  • записане 1
  • записаше 1
  • запита 26
  • запитају 1
  • запитао 1
  • запитаће 1
  • запиташ 2
  • запјејем 1
  • заплет 1
  • заповеди 1
  • заповес 1
  • запој 1
  • запоје 9
  • запојем 3
  • запојеш 1
  • запонац 1
  • Запонац 1
  • Запоњац 1
  • запретио 1
  • Зар 25
  • зар 45
  • Заради 2
  • заради 8
  • зараду 1
  • заразила 1
  • зареди 2
  • заређати 1
  • зарекао 1
  • засад 1
  • засвирати 1
  • засвираше 5
  • засебне 1
  • заседања 2
  • Заседање 1
  • заседисмо 1
  • заседнем 1
  • заседоше 1
  • засеја 1
  • засео 1
  • засигурно 1
  • засипати 1
  • засједању 1
  • заслужио 2
  • застаде 1
  • заступи 2
  • заступила 1
  • заступиш 1
  • засука 1
  • засуканим 1
  • засуку 1
  • засукује 1
  • затајити 2
  • затвори 1
  • затекао 1
  • Затекао 1
  • затече 1
  • затим 14
  • Затим 2
  • зато 17
  • Зато 4
  • затури 1
  • заћуташе 1
  • зауздавао 1
  • заузети 1
  • заузме 1
  • Заустави 1
  • заустави 4
  • зауставише 1
  • зауставља 5
  • заустављајте 1
  • заустављају 1
  • заустављали 1
  • захвали 1
  • захваљује 4
  • захваљујући 1
  • захиром 1
  • захрчу 1
  • зачуди 1
  • зачуђен 1
  • зачуђено 2
  • заџакаше 1
  • Заш 1
  • зашиљили 1
  • зашкрипи 1
  • заштити 1
  • заштитиш 1
  • Зашто 13
  • зашто 52
  • збиља 1
  • збирај 1
  • због 8
  • зборе 2
  • зборење 2
  • збореше 3
  • зборешем 1
  • Збори 1
  • збори 20
  • зборим 5
  • зборите 2
  • збориш 9
  • збору 3
  • збуни 1
  • Збунио 1
  • зва 1
  • зваја 6
  • звали 1
  • зване 1
  • званичан 3
  • званичне 2
  • званичније 1
  • званичног 1
  • званичној 1
  • званичношћу 1
  • звању 1
  • звао 2
  • звати 1
  • зваше 1
  • звезда 1
  • звездама 1
  • звезданог 1
  • звер 2
  • звецкајући 1
  • звече 1
  • звоне 1
  • звоно 2
  • згода 1
  • згодним 1
  • згодно 3
  • здрав 4
  • здрава 2
  • здрави 1
  • здравје 5
  • здравља 2
  • здравље 6
  • Здрављица 2
  • здрављу 2
  • Здраво 2
  • здраво 4
  • зева 1
  • зевајући 2
  • зевати 2
  • Зејбеци 2
  • Зејбечку 1
  • зејтином 1
  • зелена 1
  • зелене 2
  • зеленим 1
  • зеленом 1
  • зелену 2
  • зем 2
  • земан 1
  • земљаном 1
  • земљи 3
  • земљице 1
  • земљицу 1
  • земљом 2
  • земљу 9
  • зета 1
  • зечеве 1
  • зид 2
  • зидови 1
  • зидовима 1
  • зиду 2
  • зиме 1
  • зимње 1
  • Зимњег 1
  • зимњи 1
  • зимњо 2
  • зимски 1
  • зиму 2
  • зимувам 1
  • зинуо 1
  • зла 1
  • златан 1
  • златним 1
  • златној 1
  • зли 1
  • зло 2
  • зловољни 2
  • злопамтило 1
  • змијски 1
  • Зна 1
  • зна 33
  • знавају 1
  • знавам 5
  • Знавамо 1
  • знавамо 2
  • знавате 2
  • знаваш 4
  • знадох 1
  • знаја 1
  • знаје 19
  • знајем 2
  • знајеш 15
  • Знајеш 3
  • Знају 1
  • знају 3
  • знајући 1
  • знак 4
  • знала 4
  • Знали 1
  • знали 4
  • знало 4
  • знам 32
  • Знам 6
  • знамо 1
  • Знамо 1
  • знању 1
  • знао 12
  • знатан 1
  • Знате 1
  • знате 10
  • знати 1
  • значе 1
  • значи 3
  • значило 1
  • знаш 31
  • Знаш 5
  • зној 1
  • зове 8
  • зовем 5
  • зовемо 1
  • зовеше 1
  • зовне 1
  • зовну 3
  • зову 2
  • Зона 1
  • зор 3
  • зора 1
  • зоре 1
  • Зорт 1
  • зорт 2
  • зору 1
  • зрака 2
  • зраку 1
  • зрацима 1
  • зрачак 1
  • зрела 1
  • зрикаваца 1
  • зрикави 1
  • зрно 1
  • зуб 2
  • зубаче 1
  • зубе 1
  • зуби 1
  • зубима 4
  • зубобоља 1
  • Зулум 4
  • зулум 7
  • зулума 1
  • зулуми 1
  • зулумћарско 1
  • зурлаша 1
  • зурле 3
  • И 123
  • и 1759
  • иако 1
  • Ибиш 5
  • Ибраима 1
  • ибрик 1
  • Ивка 33
  • Ивко 215
  • ИВКОВА 1
  • Ивкова 2
  • Ивкове 3
  • Ивково 2
  • Ивковој 3
  • Ивкову 1
  • Ивком 1
  • Ивку 12
  • Ивчо 8
  • Игра 1
  • игра 3
  • играмо 2
  • играо 1
  • Играо 1
  • игру 1
  • Игру 1
  • Иде 1
  • иде 31
  • идеал 1
  • идеала 1
  • Идем 1
  • идем 14
  • Идемо 1
  • идемо 10
  • идење 2
  • идете 2
  • Идеш 1
  • идеш 9
  • иди 10
  • Иди 2
  • Идите 1
  • идите 2
  • идо 1
  • Иду 1
  • иду 9
  • Идући 1
  • идући 3
  • Иђаше 1
  • из 107
  • Из 5
  • иза 6
  • изабра 1
  • изашао 1
  • избањало 1
  • Избањало 1
  • избаце 1
  • избацивали 1
  • избацим 2
  • избацимо 1
  • избацише 1
  • избацује 1
  • избацујеш 1
  • избегавају 1
  • избегавам 1
  • избечи 1
  • избила 1
  • избисте 1
  • избише 1
  • изблиза 1
  • избор 1
  • Избрамо 1
  • избруси 1
  • извади 4
  • извадио 1
  • извалио 1
  • извео 1
  • извесно 1
  • извештаје 3
  • извини 1
  • Извини 1
  • Извините 1
  • извињава 1
  • извињавају 3
  • извлачећи 2
  • извлачио 1
  • Извол 16
  • извол 8
  • изволе 1
  • изволева 1
  • изволевајте 1
  • изволевају 1
  • Изволите 1
  • изволите 2
  • изволте 1
  • изврну 1
  • изврћу 1
  • извршили 1
  • изглед 3
  • Изгледа 1
  • изгледа 4
  • изгледало 1
  • изгледам 1
  • Изгледам 1
  • изгледао 1
  • изгледу 1
  • изговори 1
  • изговорио 1
  • изгуби 2
  • изгубимо 1
  • изгубио 2
  • изгубиш 1
  • изгубљена 1
  • изгураше 1
  • изда 2
  • издаје 1
  • издајица 1
  • издала 1
  • Издалека 1
  • издаље 1
  • Издева 2
  • издржи 1
  • издрндана 1
  • изедо 1
  • изешни 1
  • изиђе 2
  • изиђем 1
  • изиђи 1
  • изиђоше 1
  • изишеја 1
  • изјављују 1
  • изјада 1
  • изјадао 1
  • излага 2
  • излазе 2
  • излазећи 3
  • излази 3
  • излазио 1
  • Излегајте 1
  • излезнемо 1
  • излет 1
  • излета 2
  • излете 1
  • излече 1
  • излишна 1
  • изложи 1
  • излудовао 1
  • излуфтирате 1
  • измакне 2
  • измаче 2
  • Између 1
  • између 3
  • измени 1
  • Измилеће 1
  • измишљању 1
  • измишљотинама 1
  • измлатити 1
  • измлатише 1
  • измотаваш 1
  • измучене 1
  • Изнапред 1
  • изневерила 1
  • изненада 2
  • изненади 1
  • изненађен 3
  • изнео 1
  • изнесе 1
  • изнети 1
  • Изнеше 1
  • износи 2
  • изнутра 1
  • изработисмо 1
  • изразу 1
  • изређаше 1
  • изручили 1
  • изручите 1
  • изуст 1
  • изучи 1
  • икад 1
  • икаква 2
  • Ил 2
  • ил 4
  • илач 1
  • илачи 1
  • Или 3
  • или 54
  • им 54
  • Има 14
  • има 50
  • имаја 1
  • имају 3
  • имајући 1
  • имала 1
  • имали 6
  • имало 1
  • Имам 3
  • имам 5
  • имамо 3
  • имао 4
  • имате 4
  • имати 4
  • Имаш 2
  • имаш 6
  • имаше 7
  • имашем 3
  • име 11
  • имејаше 1
  • имена 6
  • именом 1
  • имитује 1
  • императивно 1
  • имућни 1
  • инат 5
  • иначе 2
  • инстинкту 1
  • инструкције 1
  • инструменте 1
  • инструментима 1
  • интелигентан 1
  • интервенисати 1
  • интерес 1
  • интересантније 1
  • интересантно 1
  • интересовао 1
  • интересовати 1
  • интимније 2
  • интимнији 3
  • интимних 1
  • Инћар 1
  • инџилир 1
  • инџилири 1
  • ипак 15
  • иселим 1
  • исече 1
  • исеченим 2
  • Иска 1
  • иска 13
  • искају 4
  • Искам 1
  • искам 6
  • искапи 2
  • искара 1
  • искараше 1
  • Искараше 1
  • искате 7
  • искача 3
  • искачај 1
  • искачајте 3
  • искачате 2
  • искаче 1
  • искаш 1
  • искашља 2
  • искидаш 1
  • искоче 1
  • Искочи 1
  • искочи 13
  • искочија 1
  • искочим 6
  • искочио 1
  • искочите 4
  • искочиш 2
  • искочише 1
  • искр 1
  • искрено 1
  • искренуло 1
  • искривили 1
  • искуписте 1
  • Искупише 1
  • искусе 1
  • искусни 1
  • исмевају 1
  • испавај 1
  • испали 3
  • испалом 1
  • испери 1
  • испећи 1
  • испечеш 1
  • испи 1
  • испијемо 1
  • испинемо 1
  • испичутура 1
  • испод 11
  • исправи 1
  • исправно 1
  • испразне 1
  • испразни 1
  • испразниле 1
  • испразним 1
  • испрати 5
  • Испратише 1
  • Испраћа 1
  • Испраћају 1
  • испраћајући 1
  • испраћаш 1
  • испраћени 1
  • испраћујеш 1
  • испред 5
  • испреко 1
  • испречи 1
  • испричаном 1
  • испричати 2
  • испросена 1
  • испросио 5
  • испросише 1
  • испуди 1
  • испудимо 1
  • испудиш 1
  • испудише 1
  • испушених 1
  • испушта 2
  • испуштају 1
  • испушти 1
  • иста 1
  • исте 2
  • истепа 1
  • истера 1
  • истерала 2
  • истерали 1
  • истераним 1
  • Исти 2
  • исти 8
  • истим 1
  • Истин 1
  • истин 4
  • истина 10
  • Истина 3
  • истини 1
  • Истину 1
  • исто 2
  • истога 1
  • Истока 1
  • истрљамо 1
  • Истрљамо 1
  • Истрчи 1
  • исту 1
  • истукоше 1
  • Итаци 1
  • Их 1
  • их 81
  • Ихааа 1
  • Ихаааа 1
  • ич 26
  • Ич 5
  • ичега 1
  • иш 1
  • ишао 3
  • ишла 1
  • ишло 3
  • Ишо 1
  • ишчезлу 1
  • ишчекивао 1
  • ј 4
  • ја 281
  • Ја 40
  • јабука 1
  • јабучицу 1
  • јава 1
  • Јаваш 2
  • јаве 2
  • јави 1
  • јавимо 1
  • Јавио 1
  • јавно 1
  • јагма 1
  • Јагње 4
  • јагње 7
  • јагњенце 2
  • јагњетине 1
  • јагњетином 2
  • јагњетину 1
  • јагњеће 1
  • јагњећим 1
  • јагњећо 1
  • Јагуридо 1
  • јагуридо 2
  • јада 1
  • јадац 1
  • јадна 2
  • јадник 3
  • јаз 1
  • Јаз 2
  • јаја 1
  • јаје 1
  • јака 1
  • Јакаша 1
  • јаке 2
  • јако 7
  • јаку 5
  • јал 3
  • јала 1
  • јамачно 1
  • јамче 1
  • јамчи 2
  • јамчим 2
  • Јанаћка 1
  • јанију 2
  • јанџик 1
  • јањински 1
  • Јао 2
  • јараша 1
  • јаребица 1
  • јаребице 1
  • јаребицу 1
  • јариће 1
  • јарко 1
  • јаст 1
  • јастука 1
  • јастуке 1
  • јастуци 1
  • јастуче 1
  • јаукну 1
  • јаци 1
  • јаче 7
  • јачим 4
  • Је 15
  • је 953
  • једа 1
  • Један 1
  • један 86
  • једанаест 3
  • једанпут 6
  • једаред 7
  • Једва 2
  • једва 9
  • Једе 1
  • једе 4
  • једем 1
  • једење 3
  • једете 2
  • једеш 2
  • једи 1
  • једини 3
  • једино 2
  • јединство 1
  • једите 1
  • једна 20
  • Једна 5
  • једнако 15
  • једне 6
  • Једни 1
  • једни 8
  • једним 8
  • једно 38
  • једног 9
  • једнога 6
  • једној 6
  • једном 10
  • једноме 1
  • Једну 1
  • једну 27
  • једосте 1
  • Једоше 1
  • једу 1
  • Једу 1
  • једући 1
  • јежа 1
  • ЈЕЗИКУ 1
  • језу 1
  • јексик 1
  • јела 1
  • Јелесија 1
  • јело 2
  • јелом 1
  • јео 1
  • јер 53
  • Јер 8
  • Јерусалима 1
  • Јес 1
  • јес 3
  • јесам 3
  • Јеси 1
  • јеси 4
  • јесмо 1
  • Јест 3
  • јест 7
  • Јесте 15
  • јесте 8
  • јести 3
  • јестиво 1
  • јесу 3
  • јетко 2
  • јефтино 1
  • јо 3
  • Јова 1
  • Јован 4
  • Јована 1
  • Јоване 1
  • Јованка 5
  • Јовановић 1
  • јој 34
  • јок 11
  • Јок 13
  • Јола 7
  • јолдаш 1
  • Јоло 4
  • Јолче 11
  • јопијем 1
  • јорган 2
  • јорганџија 6
  • јорганџије 3
  • јорганџиска 1
  • јоргована 1
  • јоргованом 2
  • Јордан 4
  • Јордана 5
  • још 109
  • Још 11
  • јоште 59
  • Јоште 8
  • ју 2
  • Јулије 1
  • јунак 1
  • јунаци 1
  • Јуначе 1
  • јуначество 1
  • јуначки 1
  • Јуре 1
  • јуре 2
  • јури 1
  • јурили 1
  • јурио 1
  • јутра 1
  • јутре 8
  • Јутрење 1
  • јутрење 2
  • јутрењи 1
  • јутрењу 1
  • јутро 1
  • јутрос 3
  • Јутроске 1
  • јутру 1
  • јуче 10
  • Јуче 2
  • јучерањи 1
  • јучерашња 1
  • јучерашње 1
  • Јучерашњи 1
  • јучерашњу 1
  • Јучерке 2
  • јучерке 5
  • К 1
  • к 31
  • ка 16
  • кабајет 1
  • кабулим 2
  • кад 197
  • Кад 28
  • када 10
  • кадашњи 1
  • кадгод 1
  • кадију 1
  • кадиски 1
  • Каже 1
  • каже 23
  • кажем 13
  • Кажем 3
  • кажемо 1
  • кажете 2
  • кажеш 9
  • Кажи 1
  • кажи 6
  • кажњен 1
  • кажу 12
  • каза 1
  • казаја 1
  • казала 1
  • казали 1
  • казао 8
  • казасте 2
  • казати 3
  • казиво 1
  • казначеј 24
  • казначеја 2
  • казначеје 1
  • казначејеви 1
  • казначејка 7
  • казначејства 2
  • казне 1
  • казуј 1
  • казује 3
  • казујем 10
  • казујте 1
  • казују 1
  • кајиш 1
  • Какав 1
  • какав 14
  • Каква 4
  • каква 8
  • какве 7
  • Какви 2
  • какви 5
  • каквих 1
  • Каквих 1
  • Какво 1
  • какво 9
  • каквог 3
  • каквом 2
  • Какву 1
  • какву 3
  • како 284
  • Како 37
  • какој 1
  • каку 1
  • Калакурдија 3
  • Калакурдију 1
  • калауз 1
  • калдрме 2
  • калдрму 1
  • калеидоскопу 2
  • календар 3
  • календара 1
  • календару 1
  • калпузан 1
  • Калтагџија 2
  • Калтагџију 1
  • калуђер 1
  • калуђерица 1
  • калфа 1
  • Калча 227
  • Калче 4
  • Калчи 5
  • Калчина 3
  • Калчине 1
  • Калчиног 1
  • Калчину 1
  • Калчо 21
  • Калчом 1
  • Калчу 12
  • каљају 1
  • кам 1
  • камен 1
  • камењарка 1
  • камиле 1
  • камилу 1
  • Камо 1
  • камо 3
  • канија 2
  • каним 1
  • као 159
  • Као 3
  • капарисана 1
  • капарисује 1
  • капија 2
  • капије 1
  • Капију 3
  • капља 2
  • капом 1
  • капу 17
  • капут 10
  • капуту 4
  • Кара 2
  • кара 4
  • Карадаг 1
  • Карађозлијо 1
  • карађозлико 1
  • карактер 1
  • карактера 1
  • карактере 1
  • карам 1
  • карамфилче 1
  • карање 5
  • карате 1
  • кардаш 1
  • кардаша 4
  • кардаши 13
  • Кардаши 4
  • кардашима 1
  • кардашки 1
  • кардашког 1
  • Каро 2
  • картацетле 1
  • касапски 1
  • касарни 1
  • касе 1
  • каси 1
  • касирку 1
  • каскандисувашем 1
  • касу 1
  • катизму 2
  • катил 2
  • катили 1
  • Катлак 1
  • каФа 3
  • каФама 1
  • каФана 1
  • кафанама 1
  • кафане 1
  • каФане 1
  • кафани 4
  • кафаници 1
  • каФану 2
  • кафе 3
  • каФе 7
  • кафеџији 1
  • кафом 1
  • каФом 1
  • каФу 4
  • кафу 7
  • качамак 1
  • Качаник 1
  • квадратних 1
  • кваре 1
  • квари 2
  • кварим 1
  • кваримо 1
  • кварите 1
  • кварити 1
  • квартет 2
  • квит 1
  • квочка 1
  • ке 6
  • Кева 16
  • Кеве 1
  • Кево 5
  • Кеву 2
  • Келе 2
  • келешу 3
  • кемане 1
  • кенеф 1
  • керамиџије 1
  • керка 4
  • керко 2
  • керку 6
  • кесама 1
  • Кесеџија 1
  • кесу 1
  • кеф 15
  • кефли 2
  • кецеље 1
  • кецељицу 1
  • ки 4
  • кијамет 1
  • кикоћу 1
  • килер 1
  • киме 1
  • кинеске 1
  • кип 1
  • кисела 1
  • киселе 2
  • кисео 1
  • ките 2
  • кицош 1
  • киша 3
  • кишобран 2
  • кладим 1
  • кладимо 1
  • кладио 1
  • Кланбрасилом 1
  • клања 7
  • клањајући 1
  • клањали 1
  • Клањам 1
  • клапарање 1
  • класе 1
  • Класично 1
  • клеветајући 1
  • клевети 1
  • клима 1
  • клисар 1
  • клисарин 1
  • клонуше 1
  • кљун 1
  • кључала 1
  • кључеве 1
  • кључевима 1
  • кмет 1
  • кнуја 1
  • књажевачку 2
  • књиге 6
  • КЊИЖЕВНА 1
  • књижован 3
  • књижовни 1
  • књижовњак 1
  • КЊИЗИ 1
  • ко 108
  • Ко 11
  • кобац 1
  • кованл 2
  • ког 1
  • кога 16
  • Кога 3
  • Код 1
  • код 35
  • кожама 1
  • коже 5
  • Кој 14
  • кој 25
  • која 16
  • Која 2
  • које 24
  • којега 2
  • којекако 2
  • којешта 1
  • Који 2
  • који 85
  • којим 2
  • којима 7
  • којих 2
  • којој 2
  • којом 2
  • Коју 1
  • коју 11
  • Кокана 2
  • кокошарник 1
  • кокоши 1
  • кокошињак 1
  • кокошјих 1
  • кокошке 3
  • кокошко 1
  • кол 12
  • Кол 5
  • кола 23
  • колај 1
  • колан 1
  • колач 6
  • колача 1
  • колачем 1
  • колачима 1
  • колеге 1
  • колена 1
  • коленде 1
  • коленима 1
  • колено 2
  • колену 1
  • колеру 1
  • коли 2
  • колика 1
  • Колико 1
  • колико 14
  • колима 1
  • Колко 1
  • коло 3
  • колу 1
  • Колу 1
  • коље 2
  • ком 5
  • комад 2
  • комада 1
  • команда 1
  • командује 2
  • коме 16
  • Коме 2
  • комесара 1
  • комесарин 1
  • комињак 3
  • комору 1
  • коморџиска 1
  • комотнији 1
  • компетентнији 1
  • компетентност 1
  • кому 1
  • комшија 3
  • комшије 5
  • комшију 1
  • Комшике 1
  • комшике 2
  • комшил 4
  • комшилук 3
  • комшилука 1
  • комшилуку 2
  • комшиница 1
  • комшинице 1
  • комшиска 2
  • комшиске 1
  • комшиским 1
  • комшиској 1
  • комшиску 1
  • кондуита 1
  • кондуре 1
  • конзилиума 1
  • конзисторији 1
  • конопца 1
  • констатује 1
  • концепат 1
  • концепата 1
  • концепте 1
  • коњ 2
  • коња 3
  • коње 1
  • коњи 1
  • коњу 1
  • копају 1
  • копца 1
  • корак 1
  • корака 1
  • кораке 1
  • кори 1
  • корњача 1
  • корпу 1
  • коса 1
  • коси 3
  • косметичким 1
  • коснуше 1
  • Косово 2
  • косом 1
  • костију 1
  • косу 7
  • коцкарин 2
  • Кочијаши 2
  • кочијашима 2
  • коштању 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 1
  • кошуљка 1
  • крадљивих 1
  • крадом 2
  • крађи 1
  • крај 8
  • краја 1
  • крајње 2
  • крајњем 1
  • крајцаре 1
  • Краљ 7
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • краљски 2
  • краљско 1
  • Краљско 1
  • красан 1
  • красна 3
  • красне 1
  • красно 1
  • красну 1
  • краставице 1
  • кратка 1
  • кратко 3
  • Краће 1
  • краћи 1
  • крв 6
  • крви 1
  • кревет 2
  • кревета 4
  • кревету 8
  • крене 2
  • крену 2
  • кренули 1
  • кренуше 3
  • кретали 1
  • кривица 1
  • кривице 1
  • кривички 1
  • криво 8
  • Кривокапче 2
  • Кривокапчета 1
  • криву 1
  • крије 1
  • крила 2
  • крили 1
  • крило 1
  • крилу 1
  • Кристијан 4
  • кристијани 2
  • Кристијани 7
  • кристијанин 1
  • кристијанлак 1
  • критичара 1
  • кришом 1
  • кркам 1
  • кров 1
  • кровова 1
  • кроз 11
  • крој 1
  • кротак 2
  • кротка 2
  • кротко 2
  • крофне 1
  • крошто 1
  • крпа 1
  • крсна 1
  • крсте 1
  • крсти 1
  • крстили 1
  • крстим 1
  • крстимо 1
  • крстио 1
  • крстите 1
  • крстити 1
  • кругове 1
  • кругу 1
  • крутим 1
  • крушке 1
  • крушку 1
  • Кршан 1
  • крши 1
  • крштаване 1
  • кћи 1
  • кубе 1
  • кубеџија 1
  • кува 2
  • куварице 1
  • куд 14
  • Куд 5
  • Куда 1
  • куда 2
  • куде 13
  • Кузман 3
  • Кузмана 1
  • кузум 1
  • кујна 1
  • кујне 1
  • кујни 1
  • кујунџија 3
  • кујунџију 1
  • кукуљачу 1
  • кукуриче 1
  • кукуруз 1
  • културнога 1
  • Кулу 3
  • Кум 1
  • кум 18
  • кума 5
  • куме 15
  • Куме 4
  • кумим 1
  • кумица 1
  • кумови 2
  • куму 1
  • кумују 1
  • куне 2
  • куп 3
  • купи 6
  • Купим 1
  • купим 7
  • купио 1
  • купити 1
  • купиће 1
  • купише 1
  • куповаше 1
  • купујем 1
  • купујемо 1
  • купус 1
  • купуса 2
  • курбан 2
  • курзискиње 1
  • курјак 4
  • Курјак 88
  • Курјака 11
  • Курјакова 3
  • Курјакове 1
  • Курјакову 1
  • Курјаком 4
  • Курјаку 6
  • Курјаче 2
  • Курјачка 1
  • курјачка 6
  • курјука 1
  • курјуке 1
  • курјуцима 1
  • курталиса 1
  • курталисаја 1
  • курталисува 3
  • курталисуј 1
  • Курталисуј 2
  • курталисујеш 1
  • курталисују 1
  • кусур 1
  • кутија 1
  • кутије 1
  • Кутини 4
  • кутинске 1
  • кутински 1
  • Кутину 5
  • Кутинци 1
  • Кућа 1
  • кућа 28
  • кућама 6
  • куће 23
  • кућевне 1
  • кући 28
  • кућицу 1
  • кућом 4
  • кућу 75
  • куцају 3
  • Куцају 6
  • куцајући 1
  • куцнемо 1
  • куче 16
  • Куче 2
  • кучка 2
  • л 48
  • лабрњама 1
  • Лаворика 1
  • Лаворици 1
  • лага 1
  • Лага 1
  • лагао 1
  • лагати 1
  • лагир 1
  • ладолеж 3
  • лађу 1
  • лаже 4
  • лажеш 3
  • лажи 1
  • Лазарице 1
  • лајања 1
  • лајањем 1
  • лајао 2
  • Лака 1
  • лака 2
  • Лако 1
  • лако 3
  • лактове 1
  • лаку 1
  • Лаку 2
  • лакше 2
  • лале 1
  • лампа 1
  • лане 2
  • лапавицама 1
  • лармала 1
  • ларме 2
  • ларму 1
  • ласно 5
  • ластиша 1
  • лацкаш 1
  • леб 2
  • леба 2
  • леблебеју 1
  • леблебиџија 1
  • лево 3
  • леву 2
  • легање 1
  • легао 1
  • леген 1
  • легли 1
  • легне 2
  • леђа 3
  • лежећи 1
  • лежи 1
  • лежиш 1
  • лезет 1
  • Лезирк 1
  • лек 1
  • лека 2
  • лекар 1
  • лекара 3
  • лекару 1
  • леле 4
  • Леле 8
  • лелеее 1
  • Лелеее 2
  • лен 1
  • лених 1
  • лено 2
  • Леп 1
  • леп 7
  • Лепа 1
  • лепа 8
  • лепе 1
  • лепи 3
  • лепим 1
  • лепо 39
  • лепоте 1
  • лепотиња 1
  • лепотице 1
  • лепше 4
  • лесковачкога 1
  • Лесковца 1
  • Лете 1
  • летња 1
  • летњег 4
  • летњи 3
  • летњо 1
  • лето 3
  • летувам 2
  • лецедер 1
  • лечимо 1
  • ли 188
  • либаде 1
  • либадету 1
  • Лијепо 1
  • ликерџије 1
  • лимун 1
  • линије 1
  • липовина 1
  • липсује 1
  • липти 2
  • липцал 1
  • лиричан 2
  • лисице 1
  • листу 1
  • литара 1
  • лиферант 1
  • лиФерант 3
  • лиферанта 1
  • лиФеранти 1
  • лиферантом 1
  • лица 2
  • лице 5
  • лицем 2
  • лицу 3
  • лко 1
  • лов 12
  • лова 1
  • ловац 3
  • ловачка 1
  • ловење 1
  • ловио 1
  • ловови 1
  • лову 1
  • ловџија 4
  • ловџијска 3
  • ложити 1
  • лози 1
  • лој 1
  • лојем 1
  • лојзе 16
  • лојзице 1
  • ломи 1
  • ломили 1
  • ломне 1
  • Лондону 2
  • лонце 1
  • лонцу 1
  • лончић 2
  • лопату 1
  • лопови 1
  • лорда 1
  • лордом 1
  • лош 1
  • Лошо 2
  • лошо 3
  • лубеницу 1
  • луд 6
  • Луда 1
  • луда 4
  • Луди 1
  • луди 3
  • лудила 1
  • лудницу 1
  • Лудо 1
  • лудо 3
  • лудовао 2
  • лудорија 1
  • лудорије 1
  • лудуј 1
  • лудује 1
  • луле 1
  • лупа 2
  • лупај 1
  • лупајући 2
  • лупали 1
  • лупати 3
  • лупежу 1
  • лупи 4
  • лутке 1
  • љубав 2
  • љубави 3
  • љубавник 1
  • љубавнице 2
  • љубавницу 2
  • љубазним 1
  • љубазност 1
  • љубе 6
  • љубезне 1
  • љубење 1
  • љуби 4
  • љубим 2
  • љубио 1
  • љубити 2
  • Љубиш 1
  • љубиш 3
  • љубљен 1
  • љубопитан 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • људи 26
  • људије 1
  • људима 2
  • љуске 1
  • љут 1
  • Љут 1
  • љута 2
  • љутење 1
  • Љути 2
  • љути 6
  • љутит 2
  • љутито 7
  • љутиш 1
  • љуто 2
  • љући 2
  • Ма 1
  • ма 3
  • маале 2
  • магаре 14
  • магловит 1
  • мази 1
  • мајем 1
  • мајка 33
  • мајке 18
  • мајко 1
  • мајку 14
  • Мајски 1
  • Мајстор 1
  • мајстор 17
  • мајстори 1
  • мајсторије 1
  • мајсторовим 1
  • мајсторовом 1
  • мајци 3
  • маказа 1
  • макар 1
  • макне 2
  • макнеш 1
  • макнула 1
  • мако 1
  • Максима 1
  • максуз 2
  • мал 1
  • мала 3
  • малакса 1
  • малаксалим 1
  • малаксало 1
  • малама 1
  • мале 1
  • малер 1
  • малецно 5
  • мали 2
  • малих 1
  • Малко 1
  • малко 19
  • Мало 5
  • мало 95
  • малој 1
  • малолетним 1
  • малска 1
  • Малу 1
  • малу 8
  • маљица 2
  • маљице 2
  • маме 1
  • мамузама 1
  • манастиру 1
  • мангуп 1
  • манжетне 1
  • манжетну 1
  • Мани 3
  • мани 4
  • манисати 1
  • Манулаћа 1
  • манџа 1
  • мање 8
  • мањи 1
  • мању 1
  • мар 1
  • мараме 1
  • марамом 1
  • мараму 3
  • мари 2
  • Марије 1
  • Маријола 24
  • Маријоле 4
  • Маријоли 3
  • Маријолина 3
  • Маријолине 3
  • Маријолиним 1
  • Маријоло 7
  • Маријолом 2
  • Маријолу 9
  • Маријолче 1
  • Марију 1
  • Марико 1
  • марим 1
  • марифетлуци 1
  • марјаш 1
  • Марка 2
  • марке 1
  • Марко 6
  • МАРКОВ 1
  • Марков 5
  • Маркова 1
  • марку 1
  • Маруш 2
  • марш 1
  • марша 1
  • маршал 1
  • марширала 1
  • масе 1
  • масу 3
  • Масуричанин 1
  • масуричка 1
  • масурички 1
  • материјал 1
  • мати 1
  • матора 1
  • матори 1
  • мах 6
  • маха 1
  • махала 1
  • махалама 2
  • махале 1
  • махали 2
  • махалских 1
  • махалу 1
  • махања 1
  • махањем 1
  • махао 1
  • махинално 2
  • махмудија 1
  • махну 3
  • мачак 1
  • маче 1
  • мачка 1
  • машим 1
  • машину 1
  • машлијом 1
  • машлију 1
  • маште 1
  • машту 1
  • машући 1
  • ме 106
  • меда 1
  • медведа 1
  • медецинара 1
  • медицинар 1
  • Међу 1
  • међу 8
  • међутим 1
  • мезел 2
  • мезелук 1
  • мезелуку 1
  • мезенце 1
  • мезета 1
  • мезетисали 1
  • Мекам 1
  • меко 2
  • мекше 1
  • мелодију 1
  • Мемета 1
  • Мен 2
  • мен 59
  • мене 30
  • мени 17
  • мењају 1
  • мењао 1
  • мерак 5
  • мераклија 1
  • мерити 1
  • месеца 1
  • месечно 1
  • месиште 1
  • месне 1
  • Месница 1
  • месо 1
  • места 7
  • место 8
  • месту 3
  • метао 1
  • метара 1
  • мети 2
  • метне 2
  • метнемо 1
  • метнеш 1
  • метну 4
  • метнуо 1
  • метох 1
  • мету 3
  • метути 1
  • метуше 1
  • мећава 1
  • меће 1
  • механџији 1
  • Мечка 1
  • мечка 2
  • мечке 2
  • меша 1
  • мешао 1
  • мешину 1
  • ми 311
  • Ми 8
  • мизеран 2
  • мија 1
  • Мијалковић 2
  • мије 1
  • Микал 2
  • мила 2
  • Мила 2
  • Милан 2
  • миле 1
  • Миле 7
  • Миледи 1
  • Миленка 1
  • милет 1
  • мили 1
  • милији 1
  • милипроте 1
  • мило 18
  • Мило 2
  • миловати 1
  • Милољуб 1
  • Милољубом 1
  • милом 1
  • Милорада 1
  • Милосав 1
  • Милосава 1
  • Милосаву 1
  • Милослав 1
  • Милост 1
  • милоште 1
  • милу 1
  • милује 3
  • милујем 1
  • милујемо 2
  • милујете 1
  • милујеш 1
  • милујући 1
  • миндерлук 1
  • миндерлука 2
  • миндерлуцима 1
  • минуле 1
  • мира 1
  • миран 1
  • мирише 2
  • миришеш 1
  • миришљавим 1
  • Мирка 2
  • Мирко 33
  • Мирку 1
  • мирнија 1
  • мирнији 1
  • мирно 4
  • мирном 1
  • мирну 1
  • мисијом 1
  • мислејаше 1
  • мислећи 2
  • мислешем 2
  • Мисли 1
  • мисли 11
  • Мислим 1
  • мислим 9
  • мислима 2
  • мислио 4
  • мислите 2
  • мислити 5
  • мислиће 1
  • Мислиш 1
  • мислиш 10
  • Мит 1
  • мит 2
  • Мита 6
  • митанче 1
  • Митанче 2
  • Митанчо 1
  • Митанчу 1
  • Митину 1
  • Митко 2
  • Мито 3
  • Митровдан 1
  • Миту 2
  • Михал 1
  • Мича 1
  • Мичо 1
  • мишку 2
  • мишљење 1
  • Млад 1
  • млад 2
  • млада 4
  • младе 2
  • младенци 2
  • младенцима 1
  • млади 2
  • младих 1
  • младо 4
  • младожења 2
  • младожењу 2
  • младом 1
  • младос 2
  • младост 1
  • млађи 1
  • Млађи 1
  • млађима 3
  • млатите 1
  • млатити 1
  • млатиш 3
  • млинареву 1
  • млого 16
  • Млого 4
  • млозина 1
  • мнина 1
  • многи 9
  • многим 1
  • многих 1
  • много 18
  • Много 4
  • мнозина 1
  • мном 3
  • мо 3
  • Мог 1
  • мога 7
  • могало 1
  • могамо 1
  • могао 11
  • могаше 1
  • могашем 1
  • могле 1
  • Могли 1
  • могли 5
  • могло 3
  • мого 2
  • могу 22
  • Могуће 2
  • могуће 7
  • могућим 1
  • могућих 1
  • моде 1
  • модискиње 1
  • модрице 1
  • моду 1
  • Можда 1
  • можда 3
  • Може 5
  • може 56
  • можем 3
  • Можемо 1
  • можемо 4
  • Можете 1
  • можеш 10
  • мој 46
  • Моја 2
  • моја 28
  • моје 14
  • Моје 3
  • Мојега 1
  • мојега 12
  • моји 7
  • мојих 1
  • мојој 1
  • мојом 1
  • моју 30
  • мокра 1
  • моле 2
  • Моли 1
  • моли 5
  • молија 2
  • молим 23
  • Молим 9
  • молио 4
  • молитеља 1
  • молиш 1
  • мом 2
  • Момак 2
  • момак 6
  • моменат 1
  • момиче 1
  • момка 3
  • момку 2
  • момци 7
  • момче 1
  • монограме 1
  • монолог 1
  • монопол 1
  • монопола 2
  • Мор 1
  • мора 7
  • Морава 1
  • Мораву 2
  • мораде 3
  • Морадох 1
  • морају 1
  • морала 2
  • морали 3
  • морало 1
  • Морам 2
  • морам 4
  • Морамо 2
  • морамо 3
  • Морао 1
  • морао 3
  • морате 2
  • мораш 4
  • море 44
  • Море 77
  • мори 14
  • Мори 3
  • Мориц 1
  • морнар 1
  • мотике 1
  • моћи 5
  • мрак 1
  • мраку 2
  • мрве 1
  • мрење 1
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • мрзеше 4
  • Мрзи 1
  • мрзи 4
  • Мрзовољан 1
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мртвак 2
  • му 245
  • мува 1
  • муве 1
  • муву 1
  • муж 6
  • мужа 6
  • мужије 2
  • музичким 1
  • мука 4
  • муке 2
  • Муку 1
  • муку 5
  • мумле 1
  • Муса 2
  • муслафирска 1
  • мустаћи 6
  • мустра 2
  • мутавџије 1
  • мутвак 3
  • мутваку 1
  • мутна 1
  • мучи 1
  • Мучно 1
  • мучно 2
  • муштеријама 1
  • муштерије 4
  • муштикала 1
  • муштиклу 3
  • н 1
  • Н 1
  • На 14
  • на 419
  • набави 1
  • наби 4
  • набивену 1
  • набивши 1
  • набијемо 2
  • набијен 1
  • набијете 1
  • набисте 1
  • наваљује 1
  • наведе 1
  • навести 1
  • навикли 1
  • навикне 1
  • навлачећи 1
  • наводаџија 1
  • наводаџије 1
  • наводећи 1
  • наврани 1
  • навртао 1
  • навуче 1
  • нагазија 1
  • нагарави 2
  • нагаравиш 1
  • награду 1
  • награђен 1
  • награисао 1
  • над 1
  • нада 1
  • надајте 1
  • надам 1
  • надама 1
  • надаме 1
  • надати 1
  • наде 3
  • надзором 1
  • надимао 1
  • надлештвима 1
  • нађе 3
  • нађем 5
  • нађемо 1
  • нађеш 3
  • нађиздило 1
  • Нађиздило 1
  • нађо 1
  • нађосте 1
  • нађоше 3
  • нађу 5
  • наже 1
  • наздравља 1
  • наздрављају 1
  • наздрављали 1
  • наздрављаше 1
  • назебу 1
  • назива 1
  • назиме 1
  • назовем 2
  • наивне 1
  • наивну 1
  • наизменце 1
  • наишли 1
  • нај 1
  • најбезбрижнији 1
  • најбоља 1
  • Најбоља 1
  • најбоље 5
  • најбољега 1
  • најбољих 1
  • највећег 1
  • највећем 1
  • највећи 1
  • највећој 1
  • највиша 1
  • највише 8
  • највишим 1
  • највреднији 1
  • најгоре 2
  • најзад 1
  • најзадовољнији 1
  • најзгодније 1
  • најискреније 1
  • најлепше 4
  • најлепшег 1
  • најлепшем 1
  • најлепшој 1
  • најлепшу 1
  • најлогичнија 1
  • најљубазнијим 1
  • најмалецно 1
  • најмања 1
  • најмање 1
  • најмањим 1
  • најмија 1
  • најмио 2
  • најмирнији 1
  • најмлађег 1
  • најнеочекиваније 1
  • најнесрећнији 1
  • најпаметна 1
  • најпаметно 1
  • најпрво 1
  • најпре 1
  • Најпре 3
  • најприроднија 1
  • најприродније 1
  • најслађа 1
  • Најслађа 1
  • најслађе 1
  • најсрећнијег 1
  • најсрећнији 1
  • најстрашније 1
  • најубаво 1
  • најхитније 1
  • најчудније 1
  • наказива 1
  • наказува 1
  • наканисте 1
  • накањујемо 1
  • накараше 1
  • накашља 1
  • Накашља 1
  • накити 1
  • накитио 2
  • наклон 1
  • накнади 1
  • накриви 9
  • Накривила 1
  • накривили 1
  • накривим 2
  • накривио 1
  • нал 1
  • налази 2
  • налови 1
  • налог 1
  • налога 1
  • налоге 1
  • наљубиш 1
  • наљутим 1
  • нам 9
  • нама 8
  • намазала 1
  • намазано 2
  • намакнуја 1
  • намаме 1
  • намеран 1
  • намери 7
  • намерили 1
  • намериш 1
  • намести 2
  • наместила 2
  • наместише 2
  • намештај 1
  • намештању 1
  • намештати 1
  • намештена 1
  • намештено 1
  • намигну 1
  • намоли 1
  • намћор 4
  • намучи 1
  • нана 1
  • нане 1
  • нанео 1
  • нанула 1
  • наоколо 1
  • наочитији 1
  • напамет 1
  • напаст 3
  • напери 1
  • написаја 1
  • НАПИСАО 1
  • напишем 1
  • напиши 1
  • наплатим 1
  • наплатимо 2
  • наполеона 1
  • Наполона 1
  • напоље 2
  • напољу 1
  • напоменем 1
  • напоменуо 1
  • напослетку 4
  • направи 4
  • направила 1
  • Направим 1
  • направим 2
  • направљену 1
  • напраји 12
  • напрајим 1
  • напрајисте 1
  • напрајите 1
  • напрајиш 2
  • напрајише 1
  • Напред 1
  • напред 4
  • напрћи 1
  • напудим 1
  • напудимо 2
  • напудише 1
  • напудпм 1
  • напуне 1
  • Наравно 1
  • наравно 9
  • нарасла 1
  • нараф 2
  • наредби 1
  • наредбу 2
  • Нареди 1
  • нареди 2
  • наредивши 1
  • наредити 1
  • наредише 5
  • наредник 1
  • наредника 1
  • наређивао 1
  • наређује 3
  • народ 1
  • народу 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 3
  • наруча 1
  • наручено 1
  • нас 67
  • насео 1
  • насигурно 1
  • наскоро 1
  • наследио 1
  • наследница 1
  • насликан 1
  • Насмеја 1
  • насред 4
  • настави 6
  • наставља 5
  • настаде 2
  • Настају 1
  • настане 1
  • Настас 1
  • Настасију 1
  • наступија 1
  • Наталија 2
  • Наталијом 1
  • натам 1
  • натаћи 1
  • натоварене 1
  • натовари 1
  • наточи 2
  • натраг 3
  • натрапати 1
  • натуткам 1
  • натуштило 1
  • наћи 1
  • наћитило 1
  • Наука 1
  • науке 2
  • науман 1
  • Научи 1
  • научи 4
  • научија 2
  • Научили 1
  • Научио 1
  • научио 4
  • нафору 1
  • начелник 4
  • начелника 1
  • начелниковица 1
  • начелниковицом 1
  • начелства 1
  • начин 1
  • начине 2
  • начини 2
  • начинили 1
  • начинисте 1
  • начиниш 1
  • Начинише 1
  • начињених 1
  • Наш 1
  • наш 21
  • Наша 1
  • наша 4
  • нашав 1
  • нашаја 1
  • Нашао 1
  • нашао 4
  • Наше 1
  • наше 22
  • нашег 1
  • нашега 4
  • нашем 2
  • Наши 1
  • наши 9
  • нашим 1
  • наших 1
  • нашла 2
  • нашли 1
  • нашо 3
  • нашога 5
  • нашој 1
  • Нашто 1
  • нашу 6
  • не 440
  • Не 45
  • неба 2
  • небескога 1
  • небо 2
  • неверницо 1
  • невеста 1
  • невесте 1
  • невесту 1
  • невешт 1
  • невин 1
  • Невина 1
  • невоља 1
  • негда 5
  • негдашњих 1
  • негде 4
  • Него 10
  • него 52
  • недеље 3
  • недељно 1
  • недељом 3
  • недељу 1
  • недивота 1
  • недоумјенију 1
  • нежан 2
  • нежењено 2
  • нежно 2
  • незаменљив 1
  • незапаљених 1
  • незван 1
  • незване 1
  • неисправности 1
  • нејасне 1
  • Неје 12
  • неје 27
  • Нек 2
  • нек 27
  • Нека 2
  • нека 28
  • некад 10
  • Некада 1
  • некажњени 1
  • некаквих 1
  • некако 4
  • неке 10
  • неки 26
  • неким 4
  • некима 1
  • Неких 1
  • неких 5
  • неко 24
  • неког 2
  • некога 5
  • некој 5
  • неколико 15
  • неколицина 1
  • неком 3
  • некоме 3
  • некому 1
  • некрстена 1
  • нектара 1
  • неку 7
  • некуд 1
  • некуј 1
  • нема 52
  • Нема 9
  • немак 1
  • немам 13
  • Немам 2
  • немамо 4
  • немате 1
  • немацки 1
  • Немацки 1
  • немаш 2
  • немогуће 2
  • немој 3
  • Немој 4
  • Немојте 1
  • немојте 4
  • необичне 1
  • необично 1
  • необучен 1
  • неопажен 1
  • неопходан 1
  • непознате 1
  • непознати 1
  • Непознати 19
  • Непознатога 3
  • непознатоме 1
  • непослужен 1
  • непрестано 1
  • непријатељу 1
  • непријатности 1
  • нерадо 1
  • нераздвојни 2
  • нервозан 1
  • нервозни 1
  • нереда 1
  • нереду 1
  • несам 12
  • Несам 4
  • несвест 2
  • Неси 2
  • неси 8
  • несигурност 1
  • Несмо 2
  • несмо 4
  • неспретнога 1
  • Несрећа 1
  • несрећа 4
  • несреће 1
  • несрећни 2
  • несрећници 1
  • несрећнога 2
  • несрећо 19
  • Несрећо 4
  • несрећу 3
  • нестаде 1
  • Нестаде 1
  • нестаје 2
  • нестане 1
  • несте 2
  • нестрећа 1
  • Нестрећо 1
  • нестрећо 2
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљења 1
  • нестрпљив 1
  • нестрпљиво 1
  • несу 1
  • несуђени 1
  • Неће 2
  • неће 58
  • нећемо 2
  • Нећемо 3
  • нећете 1
  • Нећете 1
  • нећеш 8
  • Нећу 2
  • нећу 20
  • неубрисана 1
  • неубрисаних 1
  • неумивен 1
  • Неумитни 1
  • неуморнога 1
  • нечему 1
  • нечија 1
  • нечим 1
  • Нешто 1
  • нешто 36
  • ни 172
  • Ни 7
  • нигда 1
  • Нигде 1
  • нигде 3
  • низ 3
  • Низу 1
  • Нија 1
  • није 102
  • Није 13
  • ниједан 5
  • ниједна 1
  • ниједно 4
  • никад 13
  • никада 1
  • никакав 2
  • никаква 2
  • никакву 1
  • Никако 2
  • никако 21
  • Ники 1
  • ники 5
  • Никица 2
  • Нико 1
  • нико 13
  • никог 1
  • никој 2
  • Никола 3
  • Николи 1
  • Николић 2
  • Николу 2
  • ником 1
  • никоме 2
  • никуд 1
  • нисам 11
  • Нисам 3
  • Ниси 2
  • ниси 5
  • Нисмо 1
  • нисмо 3
  • нисте 1
  • Нисте 1
  • Нису 1
  • нису 10
  • нит 1
  • нити 13
  • Ниш 2
  • Ниша 1
  • Нишава 2
  • нишан 1
  • нишка 1
  • нишки 1
  • Нишлија 1
  • ништа 32
  • Ништа 7
  • ништо 32
  • Ништо 4
  • Но 2
  • но 7
  • нов 4
  • нова 2
  • новајлија 4
  • новајлије 1
  • новајлији 4
  • новаца 1
  • нови 4
  • новије 2
  • новији 1
  • новим 4
  • новина 1
  • новинама 1
  • новине 2
  • нових 1
  • ново 1
  • новога 2
  • новом 3
  • новорођене 1
  • нову 1
  • новца 1
  • новцит 1
  • нога 1
  • ногама 4
  • ноге 6
  • ногу 4
  • Нож 1
  • нож 5
  • ножар 1
  • нокта 1
  • Нона 1
  • нос 6
  • носа 1
  • носе 2
  • носи 4
  • носио 2
  • носити 2
  • носиш 1
  • нотесу 1
  • ноту 1
  • ноћ 10
  • ноћас 5
  • ноћаске 2
  • ноћи 2
  • ноћу 1
  • нуди 4
  • нукају 1
  • нумере 1
  • њ 4
  • ње 6
  • њег 20
  • њега 30
  • његов 5
  • Његова 1
  • његова 8
  • његове 1
  • његови 5
  • његовим 3
  • његових 1
  • његово 2
  • његовој 1
  • његовом 2
  • његову 2
  • њекња 2
  • Њему 1
  • њему 10
  • њена 3
  • њену 1
  • њи 3
  • њиву 1
  • њим 10
  • њима 17
  • њиове 1
  • њих 18
  • Њихов 1
  • њихова 1
  • Њихова 1
  • њихове 2
  • њихови 1
  • њиховим 2
  • њихових 1
  • њихово 1
  • њиховог 1
  • њиховога 1
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • њој 3
  • њојн 2
  • њојна 2
  • њојне 1
  • њојни 1
  • њојно 4
  • њојнога 2
  • њојну 1
  • њом 2
  • њу 8
  • њума 5
  • О 26
  • о 35
  • оба 1
  • обавесте 1
  • обавештава 1
  • обазриво 1
  • обвезати 1
  • обдарени 1
  • обдарио 1
  • Обе 1
  • обе 6
  • обедивши 1
  • обелеше 1
  • обесија 1
  • Обесија 1
  • обесиш 1
  • обести 1
  • обећава 2
  • обећавању 1
  • обећају 2
  • Обећали 1
  • обешеним 1
  • обилазе 2
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • обићи 1
  • обичај 1
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обичаше 1
  • обично 12
  • обичног 1
  • објаснио 1
  • објатија 1
  • облачан 1
  • облачећи 1
  • облива 1
  • облигатни 1
  • облигатно 1
  • обогатити 1
  • обожава 1
  • обожаваше 1
  • обоје 2
  • обојица 2
  • оборила 1
  • обрадовали 1
  • обрадује 1
  • образ 4
  • образа 1
  • образе 1
  • образи 1
  • образима 1
  • образу 1
  • обратно 1
  • обраћајући 3
  • обрве 2
  • обрвице 1
  • Обредише 1
  • обријем 1
  • обрне 1
  • обрну 2
  • обрука 1
  • обрукамо 1
  • Обрукасте 1
  • обузимаше 1
  • обукао 2
  • обучен 2
  • обученим 1
  • ова 13
  • Овај 2
  • овај 65
  • овакав 2
  • оваквог 1
  • оваки 1
  • овако 13
  • Овако 6
  • овакога 1
  • овакој 2
  • овам 3
  • Овамке 1
  • овамке 2
  • Овамо 1
  • овамо 3
  • Овде 3
  • овде 9
  • овден 4
  • ове 12
  • Ове 3
  • овеј 3
  • Ови 3
  • ови 7
  • овија 8
  • овиксане 2
  • овим 4
  • овима 5
  • ових 2
  • овна 1
  • ово 50
  • овог 2
  • овога 21
  • овогодишњи 1
  • ОВОЈ 1
  • Овој 2
  • овој 34
  • овоју 1
  • овол 1
  • овом 4
  • овоме 3
  • ову 10
  • овуда 1
  • овуј 15
  • овуја 4
  • огар 2
  • огладни 1
  • огледалце 1
  • Огњену 1
  • огњиште 1
  • огњишту 2
  • огреју 1
  • огрешио 1
  • огризина 1
  • огрлици 1
  • огромним 1
  • Од 19
  • од 259
  • одабрану 1
  • одавде 3
  • одазва 1
  • одакле 2
  • Одакле 2
  • Одамно 1
  • оданде 1
  • одатле 5
  • одбише 1
  • одбор 1
  • одборник 1
  • одвајати 1
  • одвалио 1
  • одваљује 1
  • одвезли 1
  • одвојио 1
  • одвратио 1
  • одговара 5
  • одговор 1
  • одговори 5
  • одговорити 1
  • одговорност 1
  • одгорке 1
  • оде 16
  • Оде 2
  • одекламује 1
  • одело 1
  • одељак 1
  • одем 1
  • одемо 1
  • одеру 1
  • одеш 1
  • оди 19
  • Оди 2
  • одиграле 1
  • одједаред 1
  • одјекну 1
  • одлазак 1
  • Одлазе 1
  • одлазе 4
  • Одлази 1
  • одлази 4
  • Одлазите 1
  • одликовао 2
  • одлични 1
  • одличној 1
  • Одлучио 1
  • одлучно 3
  • одлучују 1
  • одмах 21
  • Одмах 3
  • одмора 1
  • одмори 1
  • одморисмо 1
  • однела 1
  • однесе 2
  • одно 1
  • одовутке 1
  • одозгорке 1
  • одономад 1
  • одосте 1
  • одох 1
  • Одоше 1
  • одоше 13
  • одрано 1
  • одреде 1
  • одредили 1
  • одредио 1
  • одређеном 1
  • одређују 1
  • одржали 1
  • одричеш 2
  • одсвирају 1
  • Одсвирао 1
  • Одсвираше 1
  • одсвираше 2
  • одсечем 1
  • одскочив 1
  • одсуства 1
  • одсутна 1
  • оду 2
  • одуговлачи 1
  • одужим 1
  • одупро 1
  • одушевљени 3
  • одушевљено 1
  • ожалошћени 1
  • ожени 2
  • оженим 1
  • оженити 1
  • ожениш 2
  • озбиљна 1
  • озбиљни 1
  • озбиљнији 1
  • озбиљно 4
  • озго 1
  • озебете 1
  • озеленело 1
  • ознојени 1
  • ој 1
  • ока 2
  • окале 1
  • окам 1
  • оканик 1
  • окануше 1
  • окањује 1
  • окати 1
  • оке 3
  • окнем 1
  • око 18
  • Око 2
  • окол 1
  • околина 1
  • околности 1
  • оком 1
  • окопавамо 1
  • окрене 1
  • Окрени 1
  • окрену 5
  • окренуо 2
  • окренуше 2
  • окретао 1
  • окретати 1
  • Окрете 1
  • окрете 10
  • Окреће 1
  • Окрећу 1
  • окрећу 2
  • окрећући 4
  • окречена 1
  • окреченог 1
  • окрпити 1
  • окружног 1
  • окумија 1
  • окупе 1
  • окупио 1
  • окуражен 1
  • омазаног 1
  • омане 1
  • омастити 2
  • омиче 1
  • омладина 1
  • омрзне 1
  • он 127
  • Он 18
  • Она 6
  • она 60
  • Онај 4
  • онај 86
  • онакав 1
  • онакво 1
  • онако 44
  • онакој 1
  • онамо 1
  • Онда 1
  • онда 53
  • оне 17
  • онеја 1
  • Они 12
  • они 57
  • Онија 1
  • онија 25
  • оним 1
  • онима 2
  • оних 5
  • оно 55
  • Оно 8
  • оног 2
  • онога 25
  • оној 16
  • Оној 2
  • оноја 1
  • оном 9
  • ономад 1
  • ономадне 2
  • ономатке 1
  • ономе 2
  • ономлани 1
  • Ону 1
  • ону 11
  • онуј 11
  • онуја 7
  • Ооо 1
  • опада 1
  • опази 2
  • опаприо 1
  • опарен 1
  • Опет 5
  • опет 63
  • опије 1
  • опијем 1
  • описују 1
  • Опкладили 1
  • опкладимо 1
  • Опкладимо 1
  • опкладу 1
  • опозиције 1
  • опомене 1
  • оправдава 1
  • Опрамо 1
  • опрану 1
  • опремио 1
  • опробано 1
  • опростити 2
  • опруже 1
  • оптимиста 1
  • опустио 1
  • опште 4
  • општина 1
  • Општина 1
  • општине 1
  • општини 2
  • општински 1
  • општинских 1
  • општинског 1
  • општинскога 1
  • Општину 2
  • општину 4
  • ордију 1
  • ори 1
  • орла 1
  • оро 1
  • осам 4
  • Освану 1
  • осванути 1
  • освети 1
  • осветим 1
  • осветио 2
  • осветити 1
  • освету 1
  • осети 1
  • осетивши 1
  • осетише 1
  • осећа 2
  • осећају 1
  • осећајући 1
  • осећали 1
  • осећам 1
  • осече 4
  • оскудјевам 1
  • ослободивши 1
  • ослободим 1
  • ословљава 1
  • осма 2
  • осмехнуо 1
  • осму 1
  • особинама 1
  • особине 1
  • Особит 1
  • особито 1
  • особитог 1
  • осрамоти 1
  • Остав 1
  • остав 3
  • оставе 2
  • остави 11
  • Остави 2
  • оставили 1
  • Оставим 1
  • оставим 2
  • оставимо 2
  • оставио 10
  • Оставио 2
  • остависте 1
  • оставите 1
  • Оставите 1
  • оставити 1
  • оставиш 2
  • оставку 1
  • оставља 3
  • остављају 2
  • Остаде 1
  • остаде 14
  • Остадомо 1
  • остадоше 2
  • остаје 1
  • остала 2
  • остале 2
  • остали 7
  • осталих 2
  • остало 4
  • осталом 1
  • остан 2
  • остане 4
  • останем 2
  • останемо 5
  • останете 1
  • останеш 3
  • остани 1
  • остану 3
  • остао 2
  • остарело 1
  • остарина 1
  • остати 3
  • остаће 1
  • Осташе 1
  • осташе 3
  • острамоти 1
  • острамотија 1
  • Острамотија 1
  • осу 1
  • отаљава 1
  • отаца 1
  • отворена 2
  • отворим 1
  • отеже 2
  • отело 1
  • Отело 1
  • отера 5
  • отераше 1
  • отиде 7
  • отидеш 1
  • отиди 2
  • отидне 1
  • отиднем 1
  • отиднемо 1
  • Отидни 1
  • отидну 1
  • отимали 1
  • отићи 2
  • Отишао 1
  • отишао 5
  • отишла 4
  • отишле 1
  • Отишли 1
  • отишли 4
  • откад 1
  • откине 1
  • Откинули 1
  • откравио 1
  • откуд 7
  • откуда 1
  • отме 2
  • отоич 1
  • отоичке 5
  • отпева 4
  • отпевамо 1
  • отпеваше 1
  • отпоче 1
  • отпочео 1
  • отпочети 1
  • отпочне 1
  • отприлике 3
  • отпуштене 1
  • отпуштени 1
  • отров 2
  • отровнија 1
  • отрчи 1
  • отуда 1
  • отутке 2
  • оћемо 1
  • Оћемо 2
  • офицер 1
  • Офицер 1
  • официра 1
  • оФицира 1
  • официрске 1
  • официрским 1
  • официрско 1
  • ох 1
  • Ох 1
  • охлади 1
  • Охо 3
  • Оца 1
  • оца 4
  • оцем 1
  • оцрни 1
  • очајању 1
  • очајно 1
  • очешљала 1
  • очешљана 1
  • Очи 1
  • очи 22
  • очију 5
  • очима 7
  • очинским 1
  • очисти 1
  • очистио 1
  • очува 1
  • очувати 1
  • очуваше 1
  • очупаном 1
  • Ошашавеја 1
  • Ошишао 1
  • ошишаш 1
  • оштро 1
  • ошугам 1
  • Па 164
  • па 824
  • паведрине 1
  • Павлов 3
  • пада 1
  • падају 1
  • падати 1
  • Паде 1
  • паде 5
  • Падне 1
  • падне 8
  • пажњу 1
  • пазар 8
  • пазари 1
  • пазе 1
  • Пазешем 1
  • пази 4
  • пазиле 1
  • пазиш 1
  • Пазиш 1
  • пазува 1
  • пајтон 3
  • пак 1
  • пакао 1
  • пакло 3
  • паклу 4
  • пакос 2
  • пакосник 1
  • пакосно 3
  • пакосној 1
  • пакфона 1
  • пале 1
  • палидрвце 1
  • палилулац 1
  • палилулке 1
  • палилулци 1
  • пало 1
  • паљевина 1
  • Памет 1
  • памет 21
  • паметан 4
  • памети 2
  • паметније 2
  • паметнији 1
  • Паметнији 1
  • памти 1
  • памтим 1
  • Памтим 1
  • памтимо 1
  • памук 1
  • памуклија 1
  • панађур 2
  • панаија 1
  • пандур 7
  • пандура 6
  • пандуре 1
  • Пандури 1
  • пандури 3
  • пандурима 2
  • пандурини 1
  • пандуром 1
  • пандурске 1
  • пандурског 1
  • панегирик 1
  • панораму 3
  • панорамџија 2
  • панорамџију 1
  • панталонама 1
  • панталоне 2
  • Пантелеј 2
  • Пантелеја 3
  • Пантелеју 1
  • пантим 2
  • пантите 1
  • пантиш 2
  • пањ 1
  • пању 1
  • Пао 1
  • папиром 1
  • паприкаш 3
  • паприке 1
  • папуче 3
  • папучи 1
  • пар 3
  • пара 1
  • параграФ 1
  • параграФи 1
  • паракувар 1
  • Параскева 1
  • Пардон 3
  • Паре 1
  • паре 24
  • парови 1
  • парохијана 1
  • пару 1
  • парче 2
  • парченце 1
  • пас 5
  • пасионирт 1
  • пасирало 1
  • Пасјачу 1
  • патарица 2
  • ПАТАРИЦА 2
  • патарицу 4
  • патерица 3
  • патерицу 5
  • Пати 1
  • патке 1
  • патроле 1
  • пауза 3
  • Пауза 3
  • паузе 1
  • паузу 1
  • паун 1
  • паш 1
  • пашу 1
  • Пе 1
  • пе 4
  • пева 11
  • певају 5
  • певам 2
  • певање 1
  • певању 1
  • певате 1
  • Певаш 1
  • певаш 3
  • певаше 1
  • певуцкао 1
  • педаљ 1
  • педесет 1
  • пезевенк 1
  • пекао 1
  • Пеки 1
  • пеки 3
  • пеливан 3
  • пеливана 1
  • пеливанска 3
  • пене 2
  • Пенелопини 2
  • пензији 1
  • пензионар 13
  • пензионареви 1
  • пензионарка 4
  • пењерлијама 1
  • пењерлије 1
  • пепео 1
  • Пера 7
  • перјао 1
  • перје 1
  • перо 1
  • перчина 1
  • песама 1
  • песма 1
  • песме 4
  • песмици 1
  • песму 17
  • песница 1
  • песнице 1
  • Пет 1
  • пет 10
  • ПЕТА 1
  • петак 2
  • петал 3
  • пете 2
  • петину 1
  • Петка 1
  • петла 3
  • Петли 1
  • петли 5
  • петљања 1
  • петнаест 1
  • петнаесте 1
  • петнаестога 1
  • Петрову 1
  • пету 1
  • пеће 1
  • Пече 1
  • пече 2
  • печена 1
  • печено 2
  • печеном 1
  • печену 1
  • печења 1
  • печење 2
  • печеш 1
  • пеш 3
  • пешак 1
  • пешке 2
  • пешкеш 1
  • пешкир 1
  • Пи 1
  • пива 1
  • пија 1
  • пијан 1
  • Пијан 2
  • пијане 1
  • Пијани 2
  • пијани 3
  • пијаци 1
  • Пије 1
  • пије 6
  • пијем 6
  • пијемо 6
  • пијење 4
  • пијеш 2
  • пијешем 1
  • пијнем 1
  • Пију 2
  • пију 9
  • пилав 2
  • пиле 8
  • пилећо 1
  • пилиће 1
  • пиличики 2
  • пио 2
  • пиротекничку 1
  • писали 1
  • писар 8
  • писара 3
  • писарка 1
  • писару 3
  • Писац 2
  • писац 5
  • писмен 2
  • писмо 1
  • писте 3
  • писује 3
  • писујем 2
  • писују 1
  • писца 1
  • писци 1
  • писцу 2
  • Пита 1
  • пита 60
  • питају 5
  • питам 8
  • питања 2
  • питање 1
  • питао 1
  • питати 1
  • питаш 1
  • питаше 2
  • пити 1
  • питоме 1
  • питуваше 1
  • питуј 2
  • питује 4
  • питујем 2
  • Питујем 2
  • питујемо 1
  • питујете 1
  • питујеш 1
  • Питујеш 1
  • питују 2
  • пиће 1
  • пићем 1
  • пићу 1
  • пише 1
  • пишем 1
  • Пишин 1
  • пишман 1
  • пиште 1
  • пиштољ 1
  • пишчеву 1
  • пјевамо 1
  • плаву 2
  • плакале 1
  • плакање 1
  • плаката 1
  • план 1
  • плане 1
  • планину 1
  • Планину 2
  • плану 4
  • планула 1
  • плата 1
  • плате 4
  • Платимо 1
  • платимо 2
  • плату 1
  • плаћај 1
  • Плаћај 1
  • плаћају 1
  • плаћали 1
  • плаћам 2
  • плаче 1
  • плачевним 2
  • плачем 1
  • плаши 1
  • плашљиво 2
  • плен 1
  • плитке 1
  • плоску 2
  • плот 3
  • пљачку 2
  • пљусак 1
  • по 149
  • побегао 1
  • побего 2
  • побегоше 1
  • Побеже 3
  • побеже 6
  • поближа 1
  • побожан 1
  • побожних 1
  • побоље 4
  • побољи 2
  • побочној 1
  • побратим 17
  • Побратим 2
  • побратима 16
  • побратиме 45
  • Побратиме 5
  • побратими 8
  • Побратимија 1
  • побратимом 1
  • побратимска 1
  • Побратиму 1
  • побратиму 3
  • побрго 1
  • побудалу 1
  • поведе 1
  • повела 2
  • повели 1
  • поверење 1
  • поверењем 1
  • поверљиво 1
  • повешало 1
  • повешаним 1
  • повешао 1
  • повика 1
  • Повише 1
  • повлачи 1
  • повлашћења 1
  • поводом 1
  • Повој 1
  • повређена 1
  • поврнуло 1
  • повуци 1
  • повуче 4
  • погана 3
  • поганац 1
  • поганога 1
  • погибе 1
  • погинем 10
  • погинемо 1
  • погинеш 1
  • погину 1
  • погинуја 3
  • поглади 2
  • погле 3
  • Погле 4
  • погледа 10
  • погледав 1
  • погледај 2
  • погледам 2
  • погледао 1
  • погледима 1
  • погледне 1
  • погледом 4
  • Погоди 1
  • погодио 1
  • поголем 1
  • поголемо 1
  • погору 1
  • погрешија 1
  • погрешку 1
  • погружен 2
  • погубили 1
  • под 17
  • подај 2
  • подајник 1
  • подаље 2
  • поданици 1
  • податак 2
  • података 1
  • податке 1
  • подбочио 1
  • подвали 3
  • подвикне 1
  • подврискивање 1
  • подгрева 1
  • подзвецкују 1
  • подигао 1
  • Подизаше 1
  • подмладила 1
  • подне 11
  • поднео 1
  • поднесе 1
  • подозриво 1
  • подоцније 1
  • подржи 1
  • Подружине 1
  • подрум 2
  • подрума 1
  • подрумар 1
  • подсмева 1
  • поду 2
  • подуже 1
  • подухваћају 1
  • Пође 1
  • пође 10
  • пођине 1
  • Пођоше 1
  • поживеје 2
  • поживи 1
  • позајмљеном 1
  • позва 1
  • позвани 1
  • позвао 1
  • позвати 1
  • поздравија 1
  • Поздравија 1
  • поздравили 1
  • поздравиш 1
  • поздравише 2
  • поздрављали 1
  • позив 1
  • позитуре 1
  • позитуру 1
  • познава 3
  • познавалац 1
  • познавали 2
  • Познавам 1
  • познавам 3
  • познавамо 1
  • Познавамо 1
  • Познавао 1
  • познавао 3
  • Познаваш 1
  • познаваш 2
  • познаваше 1
  • познадо 1
  • познаду 1
  • познајемо 1
  • познајеш 1
  • познала 1
  • познаник 2
  • познанике 1
  • познаници 2
  • познанством 1
  • познасте 1
  • познат 2
  • познате 1
  • познати 2
  • познато 2
  • познатога 2
  • познатом 1
  • познаш 1
  • позове 1
  • позовем 1
  • позоришни 1
  • позоришних 1
  • позоришта 1
  • позулумћар 1
  • поиздаље 2
  • поиздигоше 1
  • пој 3
  • појавити 1
  • појање 1
  • појас 1
  • поје 20
  • поједу 1
  • појели 1
  • Појем 1
  • појем 7
  • појемо 2
  • појење 6
  • појести 1
  • појете 1
  • појеш 3
  • појеше 3
  • појиш 1
  • појма 1
  • појмове 1
  • поју 3
  • показа 11
  • показаше 1
  • показује 3
  • покани 1
  • поквари 1
  • покварити 1
  • покладе 1
  • поклони 3
  • поклоним 1
  • Поклонише 1
  • покојни 1
  • покојнога 1
  • покољем 2
  • покољеш 1
  • покрао 1
  • покрива 1
  • покривен 1
  • покрханих 1
  • покуња 1
  • покупим 1
  • покушај 1
  • пола 13
  • полазе 1
  • полазећи 2
  • полази 2
  • полазимо 1
  • полако 14
  • Полани 1
  • полепа 1
  • полепо 2
  • полет 1
  • полете 2
  • полетеше 2
  • полети 1
  • полету 1
  • поли 1
  • политираног 1
  • полицајним 1
  • полицајско 1
  • полиције 1
  • полицију 1
  • полку 1
  • половин 3
  • половине 1
  • половину 1
  • поломе 1
  • полош 1
  • полоше 1
  • полуд 1
  • полукруг 2
  • полуопуштених 1
  • полупано 1
  • пољак 1
  • пољану 1
  • поље 2
  • пољских 1
  • Пољубе 1
  • пољуби 6
  • пољубила 1
  • пољубим 2
  • пољубимо 3
  • помага 4
  • помагај 2
  • Помагај 2
  • Помагајте 1
  • помагам 1
  • Помагао 1
  • помагач 1
  • помаже 4
  • помажеш 1
  • помеђу 3
  • Помени 1
  • Поменуло 1
  • померила 1
  • пометаше 1
  • помеша 1
  • помешају 1
  • помињеш 2
  • помислимо 1
  • помогло 2
  • помогне 2
  • помогнемо 1
  • помогнеш 2
  • помогну 1
  • поможе 4
  • помози 1
  • помоли 1
  • помомак 1
  • помоћ 2
  • помоћи 2
  • помоћник 3
  • понајвише 1
  • понаша 1
  • понекад 2
  • понела 1
  • понесе 1
  • понесем 1
  • понесете 1
  • понизан 1
  • понизни 1
  • понизно 1
  • понизности 1
  • поновио 1
  • поносе 1
  • поноси 1
  • поносио 1
  • поносито 4
  • поносу 1
  • поноћ 2
  • поноћи 1
  • поодавно 1
  • поодмакао 1
  • поочиме 1
  • поп 1
  • попа 1
  • попаметан 1
  • попаца 1
  • попео 1
  • попи 2
  • попије 3
  • попијем 2
  • попијнем 1
  • попију 1
  • попили 1
  • пописмо 1
  • попити 1
  • попова 1
  • попови 2
  • Поповић 1
  • поповску 1
  • поправити 1
  • поправићемо 1
  • поправља 1
  • поправљан 1
  • поправљање 1
  • попраји 1
  • попреко 1
  • попуне 1
  • попусти 1
  • попушиш 1
  • попушта 2
  • пораније 1
  • поребарке 1
  • поређане 1
  • порез 3
  • пореска 2
  • порта 1
  • порту 2
  • поруча 1
  • поручаја 1
  • поручамо 2
  • поручаш 2
  • поручаше 1
  • поруче 1
  • поручени 1
  • поручивао 1
  • поручио 2
  • поручује 2
  • поручују 1
  • порцулан 1
  • порцуланом 1
  • посаветовала 1
  • посаветовао 1
  • посаветује 1
  • посадимо 1
  • посадише 1
  • посађује 1
  • посал 1
  • посао 4
  • посвађали 1
  • посветила 1
  • посветио 1
  • посветиш 1
  • поседају 1
  • Поседаше 1
  • поседаше 3
  • Поседе 1
  • поседети 1
  • поседи 1
  • поседите 1
  • Поседише 1
  • посете 1
  • посетиоци 1
  • посетитељка 1
  • посећених 1
  • посинче 1
  • посјету 1
  • посјећују 1
  • поскида 1
  • поскокне 1
  • поскокните 1
  • Поскоро 1
  • поскоро 2
  • поскупи 1
  • посла 8
  • послагао 1
  • послаја 1
  • послати 1
  • послатка 1
  • послатко 1
  • послаће 1
  • после 63
  • После 8
  • последица 1
  • последња 1
  • последњег 1
  • Последњи 1
  • последњи 8
  • послетку 2
  • послом 1
  • послу 10
  • послуг 1
  • послужен 1
  • послужени 2
  • послужења 1
  • послужи 8
  • послуживала 2
  • послуживања 1
  • послуживањем 1
  • послуживати 1
  • послуживаше 1
  • послужила 1
  • послужим 1
  • послужимо 1
  • послужио 2
  • послужује 11
  • послужујемо 1
  • послуша 1
  • послушај 1
  • послушно 1
  • послушо 1
  • Посмешија 1
  • посо 1
  • посрамимо 1
  • посред 1
  • пост 1
  • Пост 1
  • поставио 2
  • поставом 1
  • постао 1
  • постар 1
  • постараш 1
  • постидљив 1
  • постиђен 1
  • постоја 1
  • постојано 1
  • посу 1
  • посуто 1
  • потаква 1
  • потамо 1
  • потапка 1
  • потврдише 1
  • потврђују 1
  • потегли 2
  • потеглим 2
  • потегне 1
  • потегни 1
  • потепа 2
  • потепаја 1
  • потепају 1
  • потепам 1
  • потепани 1
  • потепасте 1
  • потера 1
  • Потераше 1
  • потераше 2
  • потковицама 1
  • поткупљени 1
  • потом 1
  • потопи 1
  • потпомогну 1
  • потпору 1
  • потпуно 1
  • потражи 1
  • потражити 1
  • потраја 1
  • потребно 1
  • потроши 1
  • потрошио 1
  • потури 1
  • потурњак 1
  • потући 1
  • потфатија 1
  • Поћута 1
  • поубаво 2
  • поубијали 1
  • поуздане 1
  • поузданих 1
  • поуздано 1
  • Поукама 1
  • поучно 1
  • поцепате 1
  • поцрцамо 3
  • почасти 2
  • Почашћени 1
  • Поче 1
  • поче 5
  • почела 3
  • почели 3
  • почело 1
  • почем 1
  • почемо 1
  • почео 7
  • почесте 1
  • почети 1
  • почетка 2
  • Почеше 1
  • почеше 4
  • почешће 6
  • починио 1
  • почиње 1
  • Почиње 1
  • почињу 1
  • почне 3
  • почну 1
  • почо 3
  • Пошавши 1
  • пошао 1
  • Пошао 1
  • пошеја 1
  • пошла 1
  • пошли 1
  • пошље 1
  • поштара 1
  • Пошто 1
  • пошто 4
  • поштованим 1
  • поштованог 1
  • поштује 1
  • права 3
  • правда 5
  • правдају 1
  • правде 1
  • праве 6
  • правеше 1
  • правешем 1
  • прави 7
  • правило 1
  • правим 6
  • правите 1
  • правиш 2
  • право 17
  • Право 2
  • православних 1
  • празан 1
  • празне 2
  • празник 1
  • празника 1
  • празнине 1
  • празних 1
  • праје 1
  • праји 4
  • прајим 9
  • прајимо 1
  • прајите 3
  • прајиш 4
  • практиканта 1
  • практикантске 1
  • прали 1
  • прангија 1
  • прангије 2
  • прасе 2
  • пратећи 1
  • прати 2
  • Прати 2
  • пратим 1
  • пратио 1
  • пратиш 4
  • Пратише 1
  • праћени 1
  • прашина 1
  • прашине 1
  • праштајући 1
  • Прва 1
  • ПРВА 1
  • прва 3
  • прве 3
  • први 13
  • Први 3
  • првима 1
  • првих 1
  • Прво 1
  • прво 2
  • првог 1
  • прву 3
  • пргави 1
  • пргаво 1
  • пре 28
  • Пре 3
  • пребаци 1
  • пребацује 1
  • пребираш 1
  • пребрајам 1
  • превари 1
  • преведем 1
  • преведо 1
  • превијати 1
  • превртала 1
  • превукла 1
  • прегазила 1
  • ПРЕГЛЕД 1
  • прегледа 1
  • прегледао 1
  • Прегледао 1
  • преглеђујемо 1
  • Пред 2
  • пред 34
  • преда 3
  • предаде 1
  • предани 1
  • предао 1
  • предвидеја 1
  • пределима 1
  • преди 1
  • предлаже 1
  • предлог 2
  • предложи 4
  • предмет 1
  • предомислише 1
  • предомишљања 1
  • Председник 3
  • председник 66
  • председника 4
  • председников 1
  • председникова 2
  • председниково 1
  • председником 1
  • председнику 4
  • председница 1
  • председниче 11
  • предсобља 1
  • предсобље 1
  • предсобљу 2
  • представе 1
  • представити 1
  • предузећа 1
  • предузеће 2
  • пређашње 1
  • пређе 3
  • прежалим 1
  • презрео 1
  • презриво 2
  • прекидајте 1
  • прекидате 1
  • прекидати 1
  • прекиде 6
  • прекидима 1
  • прекине 2
  • прекини 1
  • прекинуо 1
  • прекинути 1
  • прекјуче 2
  • прекјучерашња 1
  • преклане 3
  • преклањски 1
  • преклињања 1
  • преклиње 1
  • преклони 1
  • преклоним 1
  • преко 19
  • прекојучер 1
  • прекојучерања 1
  • прекорно 2
  • прекосутра 1
  • прекрсти 1
  • прексутра 3
  • прелива 1
  • прелиставати 2
  • преломио 1
  • преломљен 1
  • Према 1
  • према 10
  • премазане 1
  • премешта 1
  • премислеја 1
  • Премисли 1
  • премисли 3
  • премислим 1
  • премро 1
  • премрси 1
  • премру 1
  • преноћи 2
  • преотимаш 1
  • препелица 1
  • препелице 1
  • преписујем 1
  • преплашеног 1
  • преподобно 1
  • преседе 1
  • преседници 1
  • преседниче 1
  • преселили 1
  • пресече 1
  • Пресече 1
  • преспијем 2
  • престадоше 1
  • Престадоше 1
  • престала 1
  • претерана 1
  • прети 1
  • претијаше 1
  • претње 1
  • претурам 1
  • прецавти 1
  • прецрта 1
  • прешла 2
  • при 24
  • Прибака 1
  • приватан 2
  • привијао 1
  • привучем 1
  • прида 1
  • ПРИДА 1
  • приђе 4
  • признава 1
  • признавам 3
  • признавамо 1
  • признаде 1
  • признај 1
  • признајем 1
  • признајте 1
  • признају 1
  • признам 1
  • признаницу 1
  • признати 4
  • признаће 1
  • Признаће 1
  • пријавиле 1
  • пријавило 1
  • пријавиш 1
  • пријављује 1
  • пријавника 1
  • пријатељ 4
  • пријатеља 3
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 9
  • пријатељски 1
  • пријатељство 1
  • пријатељу 3
  • пријатно 1
  • пријатности 1
  • прикрадати 1
  • прилази 2
  • прилега 6
  • прилика 2
  • приликама 1
  • прилике 1
  • прилику 4
  • прилици 3
  • прилично 2
  • приличној 1
  • прима 1
  • Прима 1
  • примају 1
  • примакао 1
  • примакнем 1
  • примамљивих 1
  • примао 1
  • примати 1
  • примаче 1
  • приме 1
  • пример 3
  • примеран 1
  • примети 1
  • приметили 1
  • приметим 1
  • приметио 1
  • прими 1
  • примила 1
  • примимо 2
  • примицаше 1
  • примјер 1
  • примљен 1
  • припали 2
  • припитоми 1
  • приповедања 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетке 1
  • приповетком 1
  • приповетку 1
  • приповетци 4
  • приправности 1
  • приређивали 1
  • прирез 1
  • природна 1
  • природне 1
  • приседник 11
  • приседника 3
  • приседниче 18
  • присети 4
  • прислони 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристаје 3
  • пристајеш 1
  • пристанка 1
  • Пристао 1
  • присуству 1
  • присутна 1
  • притерала 1
  • притискао 1
  • прифати 1
  • прихвати 3
  • прихватимо 1
  • прихватио 1
  • прихваћају 1
  • прича 7
  • Причајте 1
  • причајте 3
  • причају 4
  • причало 1
  • причања 4
  • причање 3
  • причао 3
  • причати 2
  • причека 2
  • причекајте 1
  • причеста 1
  • причу 4
  • пришао 1
  • приштевске 1
  • прљавом 1
  • Проба 1
  • проба 2
  • пробада 1
  • пробај 1
  • пробери 1
  • пробуди 2
  • пробудим 3
  • пробудимо 1
  • провели 1
  • проветрен 1
  • провидну 1
  • провирује 1
  • проговорио 1
  • прогорела 1
  • прогута 1
  • продава 1
  • Продадо 1
  • продају 1
  • продуже 1
  • продужише 2
  • продужује 1
  • прође 1
  • Прође 1
  • Прођоше 1
  • прозаичан 1
  • прозвани 1
  • прозоре 1
  • проја 1
  • Проја 1
  • проје 1
  • пројектирани 1
  • проју 1
  • проказати 1
  • прокај 4
  • проклету 1
  • Прокупачко 2
  • Пролазе 1
  • пролазе 2
  • пролазећи 1
  • пролази 3
  • пролазити 1
  • проламаше 1
  • пролет 2
  • пролетњи 1
  • Пролећа 1
  • промакли 1
  • промени 1
  • променим 2
  • променисмо 1
  • променити 1
  • промењујем 1
  • промине 5
  • промицао 1
  • промуче 1
  • пронађе 1
  • пронашли 1
  • пропада 1
  • пропаде 1
  • Пропаде 1
  • пропаднем 2
  • Пропадо 2
  • пропали 2
  • пропо 1
  • проразговараше 1
  • прорицањима 1
  • прос 5
  • проси 1
  • просијачком 1
  • просиоци 2
  • просиоцима 1
  • Просјачки 1
  • прославе 1
  • простаци 3
  • прости 2
  • Просто 1
  • просто 11
  • пространа 1
  • пространију 1
  • пространога 1
  • пространом 1
  • простре 1
  • прострелила 1
  • простреше 1
  • протера 1
  • протеран 1
  • протест 1
  • против 2
  • противио 1
  • противна 1
  • протоколи 1
  • протоколисало 1
  • протрљати 1
  • процавтеја 1
  • процавтело 1
  • процавти 2
  • процепан 1
  • прочетиш 2
  • прочитао 1
  • Прочитао 1
  • прошао 2
  • прошапта 1
  • прошасту 1
  • прошевина 2
  • прошевини 1
  • прошевину 3
  • прошла 3
  • прошле 2
  • прошли 1
  • прошло 1
  • Прошћавајте 1
  • прошћавате 1
  • Прошће 1
  • прси 1
  • прслук 3
  • прслука 1
  • прслуком 1
  • прслуку 3
  • прста 2
  • прсте 2
  • прстеном 1
  • прстима 3
  • прстом 1
  • пружају 1
  • пружене 1
  • пружи 2
  • прутић 1
  • Псалтир 1
  • псето 1
  • пси 1
  • псу 1
  • псује 1
  • публике 1
  • публикума 1
  • пудар 1
  • пуди 1
  • пудиш 1
  • пуж 2
  • пукни 1
  • пукну 2
  • пуковници 1
  • пун 1
  • пуна 2
  • пуне 6
  • пуним 3
  • пуних 1
  • пуница 1
  • пуно 3
  • пуном 1
  • пуну 1
  • пупак 1
  • пуслици 1
  • пуслицу 1
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусти 2
  • пусти 4
  • пустињу 3
  • пустио 1
  • пустиш 1
  • пустише 1
  • пусто 4
  • пустосват 1
  • пусту 1
  • пут 26
  • пута 9
  • путем 4
  • путине 2
  • путника 1
  • путнике 1
  • путници 1
  • путујећи 1
  • путујућег 1
  • путујућега 1
  • путујући 1
  • пућет 1
  • пућио 1
  • пуца 2
  • пуцање 2
  • пуцасте 1
  • пуцо 1
  • пуче 1
  • пуши 2
  • пушим 11
  • Пушио 2
  • пушио 5
  • пушите 3
  • пушити 1
  • пушиш 2
  • пушка 2
  • пушком 1
  • пушку 17
  • пушта 2
  • пуштајући 2
  • пуштам 2
  • пуштао 2
  • пушташе 1
  • пуштени 1
  • пушти 1
  • пуштија 1
  • пуштим 1
  • пуштите 1
  • Пуштите 1
  • пцета 2
  • Пцетиште 1
  • пцетиште 3
  • пцето 4
  • пчешка 1
  • работа 9
  • работу 2
  • рабош 2
  • рави 2
  • равим 1
  • равна 1
  • равно 2
  • равнодушна 1
  • равнодушним 1
  • равнодушно 1
  • равнодушном 1
  • Рад 1
  • рад 2
  • раде 7
  • Ради 2
  • ради 22
  • радије 2
  • радили 2
  • радило 1
  • радим 6
  • радимо 1
  • радио 3
  • радите 1
  • радиш 1
  • радни 1
  • радним 1
  • радо 4
  • радовали 1
  • радовао 2
  • радознале 1
  • радознало 1
  • радос 1
  • радосно 1
  • радостан 1
  • радости 1
  • радује 2
  • Радују 3
  • радују 6
  • Ражањ 1
  • ражањ 2
  • разазнајемо 1
  • разарусио 1
  • разастрем 1
  • разбаруси 1
  • разбарушен 1
  • разбашкарили 1
  • разбегало 1
  • разбијених 1
  • разбира 3
  • Разбирам 2
  • разбирам 4
  • разбирамо 1
  • разбирате 1
  • Разбираш 4
  • разбираш 5
  • развали 1
  • разви 2
  • развија 1
  • разглави 1
  • разгледајући 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разгледаше 1
  • разговарају 5
  • разговарајући 1
  • разговарали 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 1
  • разговор 12
  • Разговор 2
  • разговора 1
  • раздадо 1
  • Раздели 1
  • раздера 4
  • раздере 4
  • раздрагани 1
  • разиђемо 2
  • разлегаше 1
  • разлеже 1
  • разлети 1
  • разлике 1
  • разликом 1
  • разлику 2
  • различност 1
  • размину 1
  • размишљао 1
  • разним 1
  • разних 2
  • разносе 1
  • разочаран 1
  • разрешише 1
  • разуме 4
  • Разуме 4
  • Разумем 2
  • разумео 1
  • разумеш 2
  • рај 1
  • раја 1
  • ракија 2
  • ракије 1
  • ракијом 1
  • ракију 7
  • Ракито 10
  • раме 1
  • рамену 3
  • рамно 1
  • ранен 1
  • раније 1
  • ранијих 1
  • ранити 1
  • раниш 1
  • ранке 1
  • Рано 1
  • рано 7
  • рањује 1
  • Рапорт 1
  • рапорт 2
  • расејано 1
  • Раскомоти 1
  • раскомоћује 1
  • раскопча 1
  • раскречених 1
  • раскршћу 1
  • расла 1
  • распарани 1
  • распитује 1
  • распитују 1
  • расплакану 1
  • расплете 1
  • расположио 1
  • распореду 1
  • распремао 1
  • распрострањеног 1
  • расте 2
  • растресем 1
  • растужи 1
  • растуримо 1
  • растурио 1
  • растурује 1
  • рат 3
  • ратлока 1
  • ратови 1
  • ратосиљаш 1
  • раћију 1
  • рахат 1
  • рачун 3
  • рачуна 2
  • рачунам 1
  • Рашиног 1
  • рашири 1
  • раширио 1
  • рашчешљава 1
  • Рђа 1
  • рђава 1
  • рђаво 1
  • рђавство 1
  • ребарца 1
  • ребарце 1
  • ребрећи 1
  • ребрио 1
  • ребро 1
  • ревидира 1
  • ревносно 1
  • Ред 1
  • ред 29
  • редитељ 1
  • редом 2
  • ређа 1
  • режима 1
  • резигнације 1
  • Резил 2
  • резил 9
  • резили 2
  • резилиш 1
  • рекаја 1
  • Рекаја 1
  • рекао 7
  • реквизиција 1
  • реквирираним 1
  • рекла 2
  • рекламовала 1
  • рекли 2
  • рекнаја 1
  • рекне 7
  • рекнем 5
  • рекнемо 1
  • рекнеш 4
  • Рекни 4
  • рекни 8
  • рекну 6
  • реко 20
  • рекосте 5
  • рекох 9
  • рекоше 6
  • рен 1
  • реп 2
  • репом 5
  • респекта 2
  • ретко 1
  • рећи 8
  • рецепат 1
  • Реци 2
  • реци 8
  • реч 24
  • реча 1
  • Рече 1
  • рече 197
  • речеш 1
  • речи 5
  • речима 2
  • речови 3
  • решен 3
  • решени 1
  • решето 1
  • риба 1
  • риболов 1
  • риђи 1
  • рикну 2
  • рипчики 1
  • робу 1
  • род 6
  • роден 1
  • роди 1
  • родила 1
  • родитељи 1
  • родљак 1
  • родљаци 1
  • рођена 1
  • рођене 2
  • рођеног 1
  • рођенога 1
  • рођену 1
  • Розенцвајг 1
  • роману 1
  • Росинанта 1
  • роспијо 1
  • ружа 2
  • Ружић 1
  • Ружо 1
  • ружу 1
  • рука 1
  • рукаве 2
  • рукавима 2
  • рукама 4
  • руке 18
  • рукољуб 1
  • руком 6
  • руку 10
  • рукује 1
  • румен 2
  • румена 1
  • руно 1
  • рутав 1
  • руци 2
  • руча 2
  • ручају 1
  • ручак 6
  • Ручали 1
  • ручамо 1
  • ручање 1
  • ручасте 1
  • ручате 1
  • ручка 1
  • ручку 1
  • С 11
  • с 113
  • са 80
  • сабајле 1
  • саблазнила 1
  • Саборној 1
  • Саборну 1
  • сав 15
  • савесност 1
  • савесности 1
  • савети 1
  • саветује 1
  • саветују 1
  • савијену 1
  • Савлађује 1
  • саг 113
  • Саг 3
  • сагашњи 2
  • сагашњо 1
  • сагашњу 2
  • сагласију 1
  • Сад 6
  • сад 67
  • сада 10
  • садање 1
  • садашњег 1
  • садашњега 1
  • саде 1
  • Садила 1
  • садразамско 1
  • сажаљење 1
  • саже 1
  • сајбија 1
  • сајбије 1
  • саксијама 1
  • саксијицама 2
  • саксијицима 1
  • сал 35
  • Сал 4
  • салветама 1
  • салонски 2
  • салонском 1
  • Салте 1
  • салте 24
  • сам 186
  • сама 5
  • саме 3
  • Сами 1
  • сами 6
  • самих 2
  • самне 1
  • самнување 3
  • Само 6
  • само 97
  • самог 4
  • самога 2
  • самој 1
  • самоубиству 1
  • сандук 1
  • сандука 1
  • санким 2
  • саобраћај 1
  • саопшти 1
  • Сарафин 1
  • сарафска 1
  • Сас 4
  • сас 93
  • Сасвим 1
  • сасвим 7
  • саслушав 1
  • саслушате 1
  • састави 2
  • саставим 1
  • саставимо 2
  • саставити 1
  • састадоше 1
  • састала 1
  • састанак 1
  • сата 2
  • сахата 6
  • сачекао 1
  • сачува 2
  • сачувај 1
  • сачуствујући 1
  • Св 6
  • Сва 2
  • сва 8
  • свадба 2
  • свадбе 1
  • свађам 1
  • свађање 1
  • свађе 1
  • свак 1
  • свака 4
  • сваке 6
  • сваки 24
  • Сваки 3
  • свако 2
  • сваковрсне 1
  • сваког 2
  • свакога 5
  • свакој 1
  • сваком 3
  • сваку 4
  • Свануло 1
  • свастике 1
  • сват 2
  • свати 1
  • сватове 2
  • сватови 3
  • сватовима 5
  • свашта 1
  • Свашто 4
  • свашто 6
  • све 116
  • Све 14
  • свега 7
  • сведок 1
  • сведока 1
  • сведоцима 1
  • сведочим 1
  • свеже 1
  • свет 33
  • света 10
  • Света 3
  • светак 2
  • светац 4
  • Свети 7
  • светиња 1
  • Светислав 28
  • Светислава 4
  • Светиславе 7
  • Светиславом 2
  • Светиславу 1
  • светитеља 1
  • Светих 1
  • светла 1
  • Светлислав 1
  • Светлислава 2
  • Светлиславе 1
  • светло 1
  • свето 3
  • Светог 1
  • Светога 2
  • Светолика 3
  • Светоличе 1
  • светом 1
  • Светом 1
  • свету 4
  • свећа 3
  • свеће 1
  • Свећу 1
  • свећу 3
  • свеца 2
  • свечан 2
  • свечана 1
  • свечано 1
  • свечаност 1
  • Сви 18
  • сви 46
  • свија 2
  • свију 1
  • свилен 1
  • свилене 1
  • свилени 3
  • свиленом 4
  • свилену 1
  • свима 10
  • свира 3
  • Свирајте 1
  • свирају 4
  • свирали 3
  • свирања 1
  • свирао 1
  • свирате 1
  • свирача 1
  • свираче 3
  • свирачи 3
  • свираш 1
  • свираше 1
  • Свирите 2
  • свирите 7
  • свирка 1
  • свирке 2
  • свирком 1
  • свих 3
  • свлачећи 1
  • свог 2
  • свога 11
  • сводове 1
  • свој 11
  • своја 2
  • своје 21
  • своји 1
  • својим 12
  • својих 5
  • својој 3
  • својом 6
  • својствено 1
  • своју 18
  • свом 2
  • сврати 1
  • свратили 1
  • свратим 1
  • свратимо 1
  • свратио 1
  • сврх 1
  • сврха 1
  • свршава 1
  • свршавао 2
  • сврше 1
  • свршена 3
  • сврши 2
  • свршивши 1
  • свршила 1
  • свршимо 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • Свршише 1
  • Сву 1
  • сву 5
  • свуда 1
  • свукли 1
  • се 1009
  • себ 4
  • себе 11
  • себи 16
  • севдал 1
  • Севдалијски 1
  • севдалијски 2
  • севдах 4
  • севдаха 1
  • седа 1
  • седај 1
  • Седајте 1
  • седајте 3
  • седају 1
  • седам 13
  • Седамдесет 1
  • седамдесет 2
  • седе 7
  • седела 1
  • седело 1
  • седење 1
  • седео 4
  • седећи 2
  • седећих 1
  • Седи 10
  • седи 22
  • Седим 1
  • седите 2
  • Седиш 3
  • седиш 5
  • седишта 1
  • седиште 1
  • седмој 1
  • седму 1
  • седне 5
  • седнем 5
  • седну 2
  • седосте 1
  • седоше 2
  • сеири 1
  • сеје 4
  • секира 1
  • секу 1
  • села 2
  • селвијо 4
  • селила 1
  • селимо 1
  • селити 1
  • селиш 1
  • село 1
  • селска 3
  • Селски 1
  • селско 1
  • сељак 1
  • сељака 1
  • сељакање 1
  • сељаци 2
  • сем 7
  • семке 1
  • сене 1
  • сенке 1
  • сентиметалну 1
  • сео 1
  • сеоба 1
  • сеобе 1
  • сеоски 1
  • сербез 1
  • сердарске 1
  • Серенада 2
  • серенаду 1
  • сести 2
  • сестра 1
  • Сети 1
  • сети 4
  • сетила 1
  • Сетио 1
  • сетио 2
  • сетисте 2
  • сетите 1
  • сетиш 3
  • Сећа 1
  • сећају 1
  • Сећам 2
  • сећам 4
  • сећате 1
  • сећаш 1
  • сећи 1
  • сехири 2
  • сече 4
  • сечен 1
  • сечеш 2
  • си 410
  • сигурирана 1
  • сигурне 1
  • сиђе 3
  • сиђем 1
  • сијасвет 5
  • сијасет 1
  • Сика 31
  • Сике 13
  • Сикина 1
  • Сико 3
  • сиктер 1
  • Сику 18
  • сила 1
  • силав 2
  • сили 1
  • силина 1
  • силне 1
  • Силни 1
  • силнијим 1
  • силним 1
  • силно 3
  • силног 1
  • силом 2
  • симетричним 1
  • симпатично 1
  • симптома 1
  • син 3
  • сина 1
  • синедрија 1
  • синији 2
  • синови 2
  • сином 1
  • синоћ 1
  • сину 1
  • синут 1
  • синчићу 1
  • сињи 1
  • сипај 2
  • Сипају 1
  • сипнем 1
  • сиренских 1
  • сиром 1
  • сиромашку 1
  • сироти 1
  • сиротиња 1
  • сиротињске 1
  • сиротињски 1
  • Сиротињски 1
  • сиротињу 1
  • сиротнија 1
  • сирочики 2
  • сирће 1
  • сиса 1
  • сиску 1
  • систематично 1
  • ситна 1
  • ситницу 1
  • ситно 3
  • Сиче 1
  • сјајну 1
  • сједи 1
  • сједим 2
  • скаменио 1
  • скарали 1
  • скелеџија 1
  • скелеџијски 1
  • скелеџијско 1
  • скида 3
  • скидају 1
  • скидати 1
  • скиде 1
  • скине 2
  • скинеш 1
  • Скини 1
  • скину 1
  • скита 1
  • Скита 1
  • скичања 1
  • скокнем 1
  • скоком 1
  • скопчавало 1
  • скоре 1
  • скоро 9
  • скородошавших 1
  • скочи 4
  • скочим 1
  • скочио 1
  • скочише 1
  • скромне 1
  • скромни 1
  • скромну 1
  • скрстити 1
  • скрупулозност 1
  • скрупулозности 1
  • скрши 2
  • скршите 1
  • скувам 1
  • скупа 1
  • скупи 1
  • скуписте 1
  • скупише 1
  • скупљати 1
  • скупо 1
  • скупоћи 1
  • скутамо 1
  • скути 2
  • слаб 1
  • слаби 2
  • слабим 1
  • слабине 1
  • слабо 2
  • слабости 1
  • Слава 1
  • СЛАВА 1
  • слава 57
  • славама 4
  • славан 3
  • славе 16
  • Славеј 2
  • славеј 3
  • слави 15
  • славија 1
  • славили 2
  • славим 2
  • славиме 1
  • славимо 3
  • славио 4
  • слависмо 1
  • славите 1
  • славити 2
  • славна 1
  • Славно 1
  • славски 1
  • Славу 1
  • славу 39
  • славуј 1
  • сладила 1
  • сладнострасно 1
  • слађа 1
  • слађе 1
  • слажу 1
  • слатки 4
  • слаткиша 1
  • слаткише 3
  • слаткишем 1
  • слатко 7
  • слаткоречива 1
  • слачицу 1
  • следователно 2
  • следује 2
  • слепи 1
  • слика 1
  • слике 1
  • Слике 1
  • Слико 1
  • слику 4
  • сличност 1
  • слободија 1
  • слободију 1
  • слободио 1
  • слободни 2
  • слободно 1
  • Слободно 1
  • словима 1
  • слогове 1
  • сложи 2
  • сложило 1
  • сложити 1
  • Сложише 1
  • сложише 2
  • сложни 2
  • сложно 1
  • слојани 1
  • сломио 2
  • слошке 1
  • слубљених 1
  • слуге 1
  • Слуге 1
  • слугу 1
  • служба 2
  • службе 3
  • службу 2
  • Служи 1
  • служи 5
  • служија 1
  • служилац 1
  • служим 1
  • служитеља 1
  • служити 1
  • служиш 2
  • слути 1
  • случај 1
  • случајева 1
  • случају 1
  • Слуша 1
  • слуша 11
  • Слушај 1
  • слушаја 1
  • слушајте 1
  • слушају 1
  • слушала 2
  • слушалац 1
  • слушало 1
  • слушам 4
  • слушамо 3
  • слушао 1
  • слушате 2
  • слушати 1
  • слушаш 3
  • слушаше 1
  • смак 1
  • сматраше 1
  • сме 5
  • смеј 1
  • Смеј 1
  • смејање 1
  • смеје 24
  • Смеју 1
  • смеју 4
  • смејући 3
  • смели 1
  • смем 5
  • смео 1
  • смерно 3
  • смерности 1
  • смет 2
  • смета 2
  • сметењак 1
  • сметнете 1
  • сметњи 1
  • смеха 4
  • смеху 1
  • смеш 1
  • Смешан 1
  • смеши 1
  • смешио 2
  • смешно 2
  • смирености 1
  • Смирио 1
  • смислио 1
  • смишљаше 1
  • смо 55
  • смота 1
  • смотао 1
  • смрзнуте 1
  • смрзнутог 1
  • смрзо 1
  • смрт 2
  • смрче 1
  • Смук 42
  • Смука 6
  • Смукове 1
  • Смуково 1
  • смушен 1
  • снабдевени 1
  • снађе 2
  • снажне 1
  • снази 2
  • снајку 1
  • снаша 1
  • снашло 1
  • снег 1
  • снега 1
  • снегом 2
  • соба 2
  • собама 1
  • Собе 1
  • собе 7
  • соби 9
  • собици 1
  • собичку 1
  • собом 3
  • собу 12
  • собучемо 1
  • совјетуваше 1
  • совјетује 1
  • совјетујем 1
  • сој 2
  • Сојтарија 5
  • сокак 11
  • сокака 3
  • сокаке 1
  • сокаку 1
  • сол 2
  • солидно 1
  • соло 1
  • сомота 1
  • сомотску 2
  • сопран 1
  • сопственом 1
  • сопче 1
  • сорта 3
  • сортирај 1
  • сортирали 1
  • сорто 1
  • сорту 2
  • сосове 1
  • состојанију 1
  • Сотир 1
  • сотоне 1
  • софру 2
  • спава 4
  • спавала 1
  • спавање 1
  • спавасте 1
  • спавати 1
  • спаваш 1
  • спада 1
  • спадоше 1
  • спазише 1
  • спајало 1
  • спали 1
  • спасавали 1
  • спасао 1
  • спасења 1
  • спасли 1
  • спасу 1
  • спацира 2
  • спашћу 1
  • специјалних 1
  • спије 1
  • сполај 1
  • Сполај 1
  • споља 5
  • споменем 1
  • спомену 1
  • спомиње 2
  • спомињите 2
  • спомињу 1
  • спопадало 1
  • спопадне 1
  • според 1
  • спрама 3
  • Спрема 1
  • спрема 2
  • спремајући 1
  • спремала 1
  • спремали 1
  • спремао 1
  • спреми 7
  • спремите 1
  • спремни 1
  • спржи 1
  • спуштим 1
  • сравним 1
  • срам 11
  • Срамота 2
  • срамота 4
  • срамоти 1
  • срамоту 1
  • срамуваја 1
  • Срамување 1
  • срамуваше 1
  • Срамује 1
  • срамује 5
  • срамујем 1
  • срамујеш 3
  • Срби 4
  • Србија 5
  • Србије 1
  • Србију 1
  • СРБОЈЕ 1
  • сред 1
  • средину 1
  • средствима 1
  • средство 1
  • среду 2
  • срезу 1
  • Сремац 1
  • срески 4
  • сретају 1
  • сретне 1
  • сретнем 1
  • Сретно 1
  • срећа 1
  • срећан 2
  • среће 1
  • срећна 2
  • Срећна 2
  • срећно 2
  • Срећно 3
  • срећом 1
  • сркне 1
  • срма 2
  • срндак 1
  • срндака 2
  • срндаки 2
  • срне 1
  • СРПСКА 1
  • српски 1
  • српских 1
  • српско 2
  • Српства 1
  • сручи 1
  • срца 3
  • срце 6
  • срчући 1
  • Ставра 1
  • Ставријо 1
  • Ставро 1
  • Стаде 2
  • стаде 29
  • Стадосмо 1
  • Стадоше 1
  • стадоше 7
  • стајали 1
  • стајао 1
  • стала 2
  • стално 1
  • стало 1
  • стамбол 1
  • Стамбол 6
  • стане 6
  • станем 3
  • станемо 1
  • станете 1
  • станеш 1
  • стани 2
  • становали 1
  • становима 2
  • стану 5
  • стануја 1
  • станула 2
  • стануле 1
  • стања 2
  • стање 2
  • стању 1
  • стањујем 1
  • Стао 1
  • стао 8
  • стар 1
  • стара 5
  • старао 1
  • старатељски 5
  • старати 1
  • старац 1
  • старе 3
  • стареја 1
  • стареји 4
  • старешина 1
  • стари 19
  • Стари 3
  • Старији 1
  • старији 2
  • старине 1
  • старински 1
  • старих 2
  • старо 11
  • старовремских 1
  • старовремско 1
  • старовремску 3
  • Старога 1
  • старога 4
  • Старој 1
  • старојка 1
  • старојко 1
  • Старојко 1
  • старос 4
  • старосватско 1
  • стару 2
  • старци 2
  • статиста 1
  • Ствар 1
  • ствар 15
  • ствари 5
  • створ 1
  • створени 1
  • створење 1
  • створи 1
  • сте 30
  • Стеван 1
  • стегло 1
  • стегне 1
  • стегнем 1
  • стежући 1
  • стелажа 1
  • Степан 1
  • степен 2
  • стереотипан 1
  • стећи 1
  • СтеФка 1
  • Стефка 10
  • СтеФком 1
  • стечено 1
  • стигла 1
  • стигли 2
  • стигне 3
  • стигну 1
  • стигоше 1
  • стидиш 1
  • Стиже 2
  • Стижу 1
  • стиза 3
  • стила 1
  • стихова 1
  • стиховима 1
  • Сто 1
  • сто 3
  • Стој 4
  • стојаћну 1
  • Стоје 1
  • стоје 3
  • стојећи 2
  • стојећих 1
  • Стоји 1
  • стоји 9
  • стојим 1
  • стока 1
  • стола 3
  • столица 1
  • столице 3
  • столици 1
  • столицом 1
  • Столицу 1
  • столицу 2
  • столичицу 1
  • Столпник 1
  • стопарце 1
  • стотин 1
  • стотинка 1
  • Стра 1
  • стра 5
  • страмоти 1
  • страмоту 2
  • стране 2
  • страну 13
  • страсне 1
  • страстан 2
  • страх 2
  • страха 2
  • страховито 2
  • страшна 1
  • страшније 1
  • страшним 1
  • страшно 1
  • стресе 1
  • Стрећна 1
  • стрина 1
  • стринке 1
  • Стринке 1
  • строго 1
  • строгос 1
  • строшиш 1
  • стрпи 1
  • стрпљењем 1
  • струја 1
  • стручан 1
  • стрце 1
  • студену 1
  • ступи 1
  • су 173
  • сувише 1
  • Суву 2
  • суд 2
  • суда 1
  • судбини 2
  • суди 1
  • судија 5
  • судиница 1
  • Суду 1
  • Суз 1
  • сузе 4
  • сујеверни 1
  • сукао 1
  • сукати 1
  • султански 1
  • сумње 3
  • суморан 1
  • суморни 1
  • сунђер 1
  • сунца 2
  • Сунце 1
  • сунце 2
  • сунчаних 2
  • супе 1
  • сусрет 1
  • сутра 13
  • Сутра 2
  • Сутрадан 1
  • сутрадан 4
  • сутрашњем 1
  • суфлера 1
  • Суче 1
  • суче 2
  • сучући 1
  • суџук 1
  • сушта 1
  • т 2
  • Та 33
  • та 75
  • табакера 1
  • табакеру 3
  • табијат 2
  • Табло 1
  • таван 3
  • Таг 1
  • таг 31
  • тага 1
  • тагај 3
  • тад 5
  • Тада 1
  • тада 4
  • тазе 1
  • тај 50
  • таја 1
  • тајна 1
  • тајне 1
  • така 2
  • Такав 1
  • такав 14
  • Таква 1
  • таква 3
  • такви 1
  • таквија 3
  • такво 3
  • таквог 2
  • таквој 1
  • такву 3
  • таке 3
  • Таких 1
  • таких 2
  • тако 120
  • Тако 16
  • такође 1
  • такој 18
  • Такој 8
  • таксене 1
  • Талбота 1
  • таленат 1
  • таленте 1
  • Талије 1
  • талира 1
  • там 14
  • Таман 3
  • таман 7
  • тамбуру 2
  • тамке 1
  • тамнина 1
  • тамнице 1
  • тамницу 1
  • тамничарке 1
  • тамо 14
  • Тана 1
  • Тане 2
  • танем 1
  • Танину 1
  • танке 2
  • танки 1
  • танким 4
  • тантику 1
  • Танча 3
  • Танче 1
  • Танчу 6
  • тањега 1
  • тањир 7
  • тањире 2
  • Тапија 1
  • тапија 3
  • тапију 1
  • тапше 1
  • тарабама 1
  • тарабе 4
  • тарабу 2
  • таратор 1
  • тараф 2
  • Таска 1
  • таслице 1
  • тастовој 1
  • тасту 1
  • Тасу 1
  • Татари 1
  • татарин 1
  • татка 7
  • Татко 1
  • татко 6
  • Тато 2
  • тачно 2
  • твог 1
  • твога 2
  • твој 10
  • твоја 15
  • Твоја 3
  • твоје 9
  • твојега 2
  • Твоји 1
  • твојом 2
  • твоју 7
  • тврде 2
  • тврди 2
  • тврдим 2
  • тврдице 1
  • Тврдо 1
  • тврдо 3
  • тврдом 1
  • те 134
  • Те 9
  • Теб 3
  • теб 46
  • тебе 24
  • Теби 1
  • теби 4
  • тегли 2
  • теде 2
  • тежак 1
  • тезге 1
  • теј 1
  • тејаше 4
  • тејашем 1
  • Тек 3
  • тек 30
  • Теке 1
  • теке 2
  • телал 1
  • телом 1
  • темељан 1
  • темељно 1
  • тенане 1
  • тенка 4
  • тенор 4
  • тенџеру 1
  • Теофан 1
  • Тепају 1
  • тепам 2
  • тепаш 1
  • тера 4
  • терајте 1
  • терају 4
  • терам 3
  • терамо 1
  • тераш 1
  • Терезије 1
  • терета 1
  • терету 2
  • терзијан 1
  • тесака 2
  • тесне 1
  • тесте 1
  • тесто 1
  • тетовска 1
  • тетреб 1
  • теће 1
  • теферич 3
  • тефтедара 1
  • тече 1
  • тешем 2
  • тешили 1
  • тешке 1
  • Тешко 1
  • тешко 9
  • Ти 21
  • ти 330
  • тигар 1
  • тигрове 1
  • тија 10
  • тике 2
  • Тике 4
  • тим 4
  • Тиме 1
  • тиме 4
  • тиријанство 1
  • тиријаћија 3
  • тиријаћије 1
  • тих 4
  • тиха 1
  • тихо 1
  • тиче 2
  • тиш 1
  • тишини 1
  • тиштало 1
  • тлу 1
  • То 22
  • то 237
  • тоалете 1
  • тобом 1
  • товар 2
  • Тога 1
  • тога 41
  • Тодоро 6
  • Тодору 2
  • Тој 19
  • тој 83
  • тол 33
  • Тол 7
  • толи 3
  • Толико 5
  • толико 8
  • толко 1
  • том 8
  • томе 11
  • топа 1
  • топи 2
  • топлији 1
  • топлим 1
  • топлих 2
  • топрв 8
  • тор 1
  • точак 1
  • траве 1
  • трави 1
  • травка 2
  • траву 1
  • траг 3
  • трага 1
  • трагикомично 2
  • трагичан 1
  • трагичне 1
  • трагично 1
  • трагичну 1
  • траже 1
  • тражи 3
  • тражим 1
  • тражио 2
  • тражите 1
  • тражити 2
  • тражиш 4
  • тражише 2
  • трајало 1
  • трампимо 1
  • транжира 1
  • трбушати 1
  • трговац 2
  • трговачки 3
  • трговачком 1
  • Трговачком 1
  • трговца 2
  • трговци 1
  • тргујем 1
  • тргујемо 1
  • треба 24
  • Треба 4
  • требају 3
  • требали 1
  • Требало 1
  • требало 6
  • требам 1
  • требати 2
  • требаш 1
  • требаше 2
  • Требашем 1
  • требашем 2
  • требе 11
  • Требе 2
  • требеју 1
  • требешем 1
  • тренут 1
  • тренутак 2
  • тренутка 1
  • трепавица 2
  • трепавицама 1
  • тресак 1
  • Тресе 1
  • тресе 8
  • треска 1
  • трести 1
  • тресући 1
  • ТРЕЋА 1
  • трећа 2
  • треће 2
  • трећега 1
  • трећи 14
  • Трећи 2
  • трећу 5
  • трже 2
  • Три 4
  • три 40
  • тридесет 1
  • триста 1
  • триумфалне 1
  • триумфалних 1
  • ТриФун 3
  • трљају 1
  • трљан 1
  • трљање 3
  • трљати 1
  • трн 1
  • трогодишњак 1
  • тродневна 1
  • тројаке 1
  • троје 2
  • Тројица 1
  • тројица 3
  • тројице 1
  • тројицу 5
  • троногу 1
  • тропар 1
  • трошак 1
  • трошку 1
  • трпам 1
  • трпео 1
  • трпи 2
  • труње 1
  • Трче 1
  • трче 2
  • трчећи 2
  • трчи 1
  • ту 47
  • Ту 6
  • туга 1
  • тугоо 1
  • Тугооо 1
  • туђ 1
  • туђе 1
  • туђи 3
  • туђој 3
  • туђу 2
  • тужан 1
  • тужба 1
  • тужбе 1
  • тужбу 4
  • туже 2
  • тужи 3
  • тужила 1
  • тужим 2
  • тужимо 1
  • тужно 2
  • туј 30
  • Туј 5
  • туја 2
  • тукао 1
  • тумара 1
  • тумаче 1
  • тунофес 1
  • туп 1
  • тупу 1
  • тури 1
  • Тури 1
  • турим 1
  • турио 1
  • Турк 3
  • турски 2
  • турских 1
  • Турско 1
  • Турци 4
  • турцки 4
  • турцко 5
  • турцку 1
  • Турчин 4
  • туршија 2
  • тутњаве 1
  • туторисање 1
  • тутун 3
  • Тутуновићов 1
  • тутури 2
  • тући 1
  • Туфек 1
  • туФек 4
  • туфекџију 1
  • туфеци 1
  • туФеци 1
  • туче 1
  • тучом 1
  • туш 1
  • Ћа 1
  • ћа 3
  • ћамо 1
  • ћато 1
  • Ћаше 1
  • ћаше 2
  • Ће 12
  • ће 258
  • ћебабџији 1
  • ћебап 1
  • ћебапчића 1
  • ћевап 2
  • ћезап 1
  • Ћеле 1
  • ћемане 1
  • ћеманета 3
  • ћеманеџије 1
  • ћеманеџију 1
  • ћемо 10
  • ћерка 3
  • ћерке 1
  • ћерком 2
  • ћерку 3
  • Ћесеџија 1
  • ћете 8
  • ћеФ 1
  • ћеф 3
  • ћефли 3
  • ћеш 11
  • ћилер 1
  • ћилибара 1
  • ћилибарску 1
  • ћилим 1
  • ћилима 1
  • ћилимови 1
  • ћилимом 1
  • ћипровачки 1
  • ћипровачког 1
  • ћирију 2
  • ћириџија 2
  • ћириџије 1
  • ћитајке 1
  • Ћити 1
  • ћити 2
  • ћиша 2
  • ћопек 1
  • Ћопек 1
  • ћопеци 1
  • Ћопеци 1
  • ћорави 1
  • ћошак 3
  • ћоше 1
  • ћошка 4
  • ћошку 3
  • Ћу 3
  • ћу 49
  • ћуд 1
  • ћупове 1
  • ћурићи 1
  • ћурићима 1
  • Ћурлине 1
  • Ћурлинско 1
  • ћурлинско 3
  • ћурлинскога 1
  • ћута 2
  • ћутала 3
  • ћуталице 1
  • ћутао 4
  • ћутати 2
  • Ћутаћу 2
  • ћуташ 1
  • Ћуте 1
  • ћутеци 2
  • ћути 5
  • ћутиш 9
  • У 25
  • у 583
  • Уа 2
  • уапи 2
  • убав 3
  • убава 4
  • убавачак 1
  • убавачко 2
  • Убаво 1
  • убаво 29
  • убеђен 1
  • убивају 1
  • убивање 1
  • Убија 2
  • убија 7
  • убијао 1
  • убила 1
  • Убила 1
  • убити 1
  • убићу 1
  • убише 2
  • убришеш 1
  • увалити 1
  • уведе 1
  • увек 12
  • Увек 3
  • увелико 2
  • увелича 1
  • увере 1
  • уверен 1
  • уверењем 1
  • уверила 1
  • уверити 2
  • уверићете 1
  • увесељења 1
  • уво 2
  • уводе 1
  • увраћа 1
  • увреди 1
  • увређен 1
  • увређени 1
  • увуче 1
  • угашене 1
  • угинулим 1
  • углачаном 1
  • Уговорено 1
  • уговорено 2
  • уграби 2
  • угрејан 1
  • угрејане 1
  • угреје 1
  • угреју 1
  • угушујући 1
  • удава 1
  • удавају 1
  • удавала 1
  • удавамо 1
  • удавање 2
  • удаде 3
  • удаје 1
  • удају 1
  • удала 1
  • удара 2
  • удари 1
  • ударија 1
  • удариле 1
  • ударило 2
  • Ударим 1
  • ударимо 1
  • удати 1
  • удес 1
  • удесе 1
  • удеси 1
  • Удовац 1
  • удовац 5
  • удовачки 1
  • удовица 5
  • удовицу 1
  • удовичко 1
  • удовичку 2
  • удовца 1
  • удовци 1
  • удовцу 1
  • удри 1
  • уђе 9
  • уђем 1
  • Уђем 1
  • Уђеш 1
  • уђоше 2
  • ужасан 1
  • ужасна 1
  • Ужасно 1
  • ужасну 1
  • ужива 2
  • уживај 4
  • уживала 1
  • уживало 1
  • уживам 1
  • Уживам 1
  • уживао 1
  • ужичком 1
  • ужурбају 1
  • Уз 1
  • уз 7
  • уза 1
  • узабра 1
  • узабрате 1
  • узалуд 2
  • узбуни 1
  • узбунисте 1
  • узвикну 1
  • узвикује 1
  • узвишеније 1
  • узвишеним 1
  • узвукли 1
  • узгред 1
  • уздахне 1
  • уздахну 4
  • уздисали 1
  • уздисао 1
  • уздуж 1
  • узе 16
  • Узеде 1
  • узедо 3
  • узедомо 1
  • Узедомо 1
  • узеја 1
  • узела 1
  • узенђију 1
  • узео 6
  • узети 3
  • узећу 1
  • Узеше 1
  • узеше 2
  • узима 1
  • узимају 1
  • узимајући 1
  • узимам 1
  • узме 4
  • узмем 7
  • узмемо 1
  • узмеш 1
  • Узми 1
  • Узнем 1
  • узнем 2
  • узнемирује 1
  • узнемирују 1
  • узнеш 1
  • узну 1
  • узо 3
  • узосте 1
  • узрока 1
  • узунџовски 1
  • узурпирали 1
  • уиђе 1
  • Уиђе 1
  • уједаред 1
  • уједно 1
  • указом 1
  • уклони 1
  • украдено 1
  • украли 1
  • укусно 1
  • улазе 3
  • Улази 1
  • улази 4
  • улазио 1
  • улазу 2
  • уласка 1
  • улегне 4
  • улегнуја 1
  • улезе 1
  • улезнемо 1
  • Улиса 1
  • Улисовој 1
  • улице 1
  • улици 3
  • Улицом 1
  • улови 2
  • уловија 1
  • улоге 1
  • уложила 1
  • улубљен 1
  • ума 1
  • умало 1
  • уме 2
  • умем 2
  • умео 3
  • умете 1
  • уметло 1
  • уметности 1
  • умеш 3
  • умеша 4
  • умешају 1
  • умио 1
  • умирен 1
  • умири 2
  • умирили 1
  • умирује 4
  • уморан 1
  • уморни 1
  • Умреја 1
  • умрем 4
  • умрећу 3
  • умрло 1
  • Умро 1
  • умро 7
  • умукните 1
  • умукнуше 1
  • унаоколо 1
  • унапред 1
  • унезверено 1
  • унела 1
  • унео 1
  • унети 1
  • унето 1
  • Уникум 3
  • Унутра 1
  • унутра 5
  • унучики 2
  • уображење 1
  • уобразиљу 1
  • уозбиљи 1
  • упаде 1
  • упадне 1
  • упалио 1
  • упамти 1
  • упита 1
  • уплашена 2
  • упознали 1
  • упознао 1
  • упоређење 1
  • упоређењем 1
  • употребити 1
  • употребљаван 1
  • управитељ 2
  • управљао 1
  • Управо 1
  • управо 8
  • Управу 1
  • упреподоби 1
  • упропастио 1
  • упустио 1
  • упутивши 1
  • упутио 1
  • упутство 1
  • упућује 1
  • Ура 1
  • уради 2
  • урадио 1
  • урађено 1
  • урамљеним 1
  • уреди 1
  • уређивали 1
  • уређују 1
  • урлајући 1
  • урлам 2
  • урликати 1
  • урнебес 1
  • урнебесан 1
  • урођеној 1
  • усваја 1
  • Усваја 1
  • Усвајамо 1
  • усвајате 1
  • усиљено 1
  • ускоро 1
  • услужни 1
  • услужно 3
  • усмен 1
  • усна 1
  • уснице 1
  • успављивана 1
  • успоменама 1
  • успомене 1
  • усправљена 1
  • успут 2
  • усред 5
  • уста 7
  • уставну 1
  • устаде 5
  • устадо 1
  • устаја 1
  • Устају 1
  • устала 1
  • устали 1
  • устану 2
  • устао 2
  • устезања 1
  • устима 1
  • устраје 1
  • устручавања 1
  • устумара 1
  • устумарао 1
  • усхићене 1
  • утањи 1
  • утепа 3
  • утепам 1
  • утепаше 2
  • Утехе 1
  • утули 1
  • утуче 1
  • ућута 2
  • ућуташе 1
  • Ућуте 1
  • уфати 1
  • уфатило 1
  • Уха 1
  • ухвате 1
  • ухвати 5
  • ухватило 2
  • учевњак 3
  • учевњаци 3
  • учевњек 1
  • учествовао 1
  • учеше 1
  • учи 4
  • учија 1
  • учила 1
  • учини 5
  • учинио 2
  • учинити 3
  • учинише 1
  • учкур 1
  • учовњаци 1
  • учтиво 5
  • учтивости 2
  • ушао 3
  • уши 2
  • ушију 1
  • ушима 1
  • ушла 1
  • уштину 1
  • Ф 1
  • Фабијани 1
  • Фабијано 1
  • фајда 2
  • фајде 1
  • Фајде 1
  • фајду 3
  • фактички 1
  • фала 14
  • Фала 25
  • Фалбовим 1
  • фали 1
  • Фали 2
  • фамилија 2
  • фамилије 3
  • Фамилију 3
  • фамилију 4
  • фане 1
  • Фантазија 1
  • фантазија 5
  • Фантазијо 2
  • фантазијо 3
  • фантазијом 1
  • фантазију 1
  • фармацеута 1
  • фармацеуту 1
  • фасциклу 1
  • фати 1
  • фаћа 1
  • Фаћа 1
  • фаћала 1
  • Фаћам 1
  • фаћаш 1
  • фах 1
  • фењера 1
  • ферзац 1
  • фес 1
  • фесче 2
  • фидан 1
  • физикус 5
  • физикусовица 4
  • Фијакер 1
  • фијакер 2
  • фијакера 3
  • фијакере 1
  • фијакери 1
  • Фијакери 1
  • фијакерима 1
  • фијакерис 1
  • фијакеристи 1
  • филцаним 2
  • филцаном 1
  • Филџана 1
  • фин 1
  • фираунску 2
  • Фирме 1
  • Фирму 1
  • фицови 1
  • фишеке 1
  • Флотвел 1
  • Фондова 1
  • формалан 1
  • Формално 1
  • формално 3
  • Форму 1
  • форму 2
  • фота 2
  • фоте 1
  • фотеље 1
  • фотељи 1
  • фотограФијама 1
  • фоту 2
  • фрагменат 1
  • фразирам 1
  • фрајлици 1
  • Франака 1
  • франга 1
  • фрлим 1
  • Фрљају 1
  • фрљим 2
  • фруштуковасте 1
  • функција 1
  • фурт 1
  • фуруну 1
  • фурунџију 1
  • фурунџиски 1
  • фустан 1
  • ха 16
  • Ха 7
  • Хааа 1
  • хај 1
  • Хај 1
  • хајд 4
  • Хајд 4
  • Хајде 3
  • Хајдемо 1
  • хајдуци 1
  • хајдучки 1
  • Хајнриха 1
  • Халав 1
  • хаљина 2
  • хаљине 6
  • хаљинку 1
  • хамам 1
  • хармонику 1
  • хармоничну 1
  • хартија 1
  • хартију 2
  • Хаџи 2
  • хаџијски 1
  • хаџилука 1
  • Хвала 2
  • хвала 7
  • Хвали 1
  • хвали 2
  • Хвалио 1
  • хвалити 1
  • хвалише 1
  • хвалу 1
  • хвата 1
  • Хе 15
  • хе 16
  • хеее 1
  • Хеее 4
  • Хеј 1
  • хеј 8
  • хемичара 1
  • Хехе 1
  • хилендарски 1
  • хитамо 1
  • хитри 1
  • хладан 2
  • хладна 2
  • хладно 1
  • хладном 1
  • хладну 1
  • хладовину 1
  • хлађаном 1
  • хлеба 2
  • хо 2
  • Хо 4
  • ходник 2
  • ходника 1
  • ходнику 2
  • Хомерова 1
  • Хооо 1
  • хотелијера 1
  • Хоће 1
  • хоће 23
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 1
  • хоћете 4
  • хоћеш 6
  • хоћу 5
  • хоџа 1
  • храму 1
  • хришћана 1
  • хркање 1
  • хтеде 5
  • хтедо 1
  • хтела 4
  • хтели 4
  • Хтео 1
  • хтео 4
  • хуји 1
  • хукне 2
  • Хукну 2
  • хукну 4
  • хуче 1
  • ца 2
  • Цајо 2
  • цар 1
  • Цар 2
  • царевина 1
  • царски 3
  • царско 1
  • царску 1
  • царства 1
  • царство 1
  • цвет 7
  • цветићима 3
  • цветовима 2
  • цвећа 1
  • цвркут 1
  • цврста 3
  • цврсти 1
  • цврсто 2
  • цеди 1
  • цела 2
  • целе 2
  • целим 1
  • целину 1
  • цело 2
  • целога 3
  • целокупну 1
  • цео 1
  • Цео 1
  • цивила 1
  • Цигана 7
  • Циганака 1
  • Цигане 6
  • Цигани 38
  • Циганима 4
  • Циганин 8
  • Циганина 3
  • Циганке 1
  • Циганку 1
  • Циганска 1
  • циганска 5
  • цигански 2
  • Циганских 1
  • циганских 3
  • Циганско 1
  • циганском 1
  • Циганску 1
  • Циганчики 4
  • Циганчића 1
  • Циганчиће 2
  • Циганчићи 1
  • цигар 1
  • цигара 4
  • цигаре 5
  • цигару 14
  • Цигле 1
  • цигло 1
  • циљ 1
  • Цинцари 3
  • Цинцарина 1
  • цинцарског 1
  • ципелама 5
  • ципеле 6
  • цифрама 2
  • цифраш 1
  • Циче 1
  • Цонић 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • црвеним 1
  • црвеном 2
  • црешње 1
  • цркавали 1
  • црква 2
  • цркви 1
  • Цркви 2
  • Цркву 1
  • цркву 2
  • Цркни 1
  • црна 1
  • црни 4
  • црних 1
  • црно 2
  • Црнојевића 1
  • црном 2
  • црну 1
  • црца 1
  • цупкала 1
  • чадор 2
  • чађава 4
  • чађаву 2
  • чаир 3
  • чак 10
  • чалгиџи 8
  • чалгиџија 1
  • чампаре 1
  • чандијама 1
  • чандије 3
  • чандију 1
  • Чапа 18
  • Чапе 1
  • Чапи 1
  • Чапиног 1
  • Чапо 1
  • Чапом 3
  • Чапу 27
  • чарапама 1
  • Чаробна 1
  • чаробнога 1
  • чаршија 1
  • чаршији 1
  • чаршију 5
  • час 25
  • часа 3
  • часак 2
  • часком 3
  • часнике 1
  • часници 1
  • часова 1
  • Част 1
  • част 3
  • часте 1
  • Часте 1
  • части 2
  • частили 1
  • частим 1
  • частиш 1
  • чаша 1
  • чаше 6
  • чаши 1
  • чашицу 1
  • чашку 5
  • чашом 1
  • чашу 7
  • чворци 1
  • чврсто 1
  • чвршће 1
  • чедо 1
  • чежњивим 1
  • чезнећим 1
  • чезнули 1
  • чек 1
  • чека 1
  • Чекај 1
  • чекај 2
  • чекају 1
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • Чекамо 1
  • чекате 1
  • чекаше 1
  • чекију 1
  • чела 1
  • Челебија 1
  • челебија 4
  • челебије 1
  • челебију 1
  • чело 2
  • челу 1
  • чему 1
  • черга 1
  • черге 1
  • чергу 1
  • черек 1
  • Черкези 1
  • чес 4
  • чесму 1
  • чест 1
  • честита 1
  • честитају 2
  • честитање 1
  • често 6
  • четворица 2
  • Четворица 2
  • четворице 1
  • четворо 2
  • ЧЕТВРТА 1
  • четврти 2
  • четвртога 1
  • четврту 3
  • чети 2
  • четим 1
  • Четири 2
  • четири 4
  • четр 1
  • четрдесе 1
  • четрдесет 4
  • Четрест 1
  • чету 1
  • чешаљчић 1
  • чешља 1
  • чешљем 1
  • чивију 1
  • чивчије 1
  • чизмама 1
  • чизме 1
  • чија 4
  • чије 1
  • чији 1
  • чијим 4
  • чију 1
  • Чикиридеса 1
  • Чим 3
  • чим 9
  • чине 3
  • чини 13
  • Чини 3
  • чинило 1
  • чиним 7
  • чинимо 1
  • чинио 1
  • чиновник 2
  • чиновници 2
  • чираци 5
  • чираче 5
  • чисмена 2
  • чиста 1
  • чистити 1
  • Чисто 1
  • чисто 5
  • чистоту 1
  • чита 2
  • читав 3
  • читаво 1
  • читаву 1
  • читала 1
  • читалаца 1
  • читам 1
  • Читао 1
  • читао 2
  • читаоцима 1
  • читатељ 1
  • читатељи 1
  • читатељима 2
  • читаш 1
  • чифт 1
  • чичино 1
  • чкиљавог 1
  • чкоље 2
  • чкољу 3
  • члан 2
  • чланака 1
  • Човек 3
  • човек 83
  • човека 11
  • човеком 1
  • човеку 4
  • човеци 26
  • човешки 4
  • Чорбаџи 1
  • чорбаџи 4
  • чорбаџија 1
  • чорбаџијо 1
  • чорбу 2
  • чоху 1
  • чочек 1
  • чочека 2
  • чочеку 1
  • чочеци 3
  • чочешку 1
  • чу 14
  • чува 2
  • Чувај 1
  • чувам 1
  • чуваш 3
  • чуваше 1
  • чувеном 1
  • чуда 3
  • чуде 1
  • чудећи 1
  • чуди 14
  • Чудне 1
  • чудно 2
  • чудноват 1
  • чудновате 1
  • чудо 11
  • чуду 1
  • чуђење 2
  • Чуја 1
  • чуја 5
  • Чује 1
  • чује 4
  • Чујем 1
  • чујем 5
  • чујете 2
  • чујеш 2
  • Чујеш 7
  • чујеше 2
  • Чују 1
  • чују 5
  • чујући 2
  • чукнем 1
  • чукнемо 1
  • чула 5
  • чулав 1
  • чули 1
  • Чуло 1
  • чуло 2
  • Чунке 1
  • чуо 6
  • чупав 1
  • чупава 1
  • чупаве 1
  • чупавом 1
  • чупао 1
  • чупкала 1
  • чуриш 3
  • чусте 1
  • чути 1
  • чутура 2
  • Чуфут 1
  • чуфутска 1
  • чуше 1
  • џаба 1
  • Џаба 2
  • џабе 1
  • џакају 1
  • џакали 1
  • џандрљиве 1
  • џапао 1
  • џезву 1
  • џепну 1
  • џепови 1
  • Џивгару 1
  • џивџани 1
  • Џилберт 1
  • џимпир 2
  • Џоре 1
  • Џору 1
  • џубе 2
  • џумбус 4
  • шајкачу 4
  • шакал 2
  • шаке 2
  • шаком 4
  • шаку 1
  • шала 7
  • шалваруша 1
  • шале 2
  • шали 2
  • шалу 4
  • шалџија 1
  • шамару 1
  • шамији 1
  • шамију 4
  • шану 1
  • шапну 1
  • шапташе 1
  • шарена 2
  • шарене 2
  • шаренији 1
  • шарено 1
  • шаров 1
  • шатор 1
  • шатора 1
  • шаФран 1
  • шашав 1
  • Шваба 3
  • Швабе 2
  • швапске 1
  • швапски 1
  • швапску 1
  • шебек 1
  • шева 1
  • шевећерију 1
  • шевтелију 5
  • шегрт 5
  • Шегрта 1
  • шегрта 3
  • шегрте 1
  • шегртом 1
  • шегрту 2
  • шегрче 1
  • шегу 1
  • шездесет 1
  • шенлуче 1
  • шерет 1
  • Шес 1
  • шес 2
  • Шесет 1
  • шесет 6
  • шест 14
  • Шесте 1
  • шестину 2
  • шестнаесе 1
  • Шестнаести 1
  • шесторица 1
  • шесту 1
  • шетају 1
  • шетајући 1
  • шетање 1
  • шетао 1
  • шетати 4
  • шећерлеме 1
  • Шефтели 1
  • шешир 19
  • шешира 2
  • шеширом 3
  • шеширу 2
  • шиба 1
  • шибати 1
  • шије 2
  • шијем 1
  • шију 2
  • шиљастим 1
  • шињелску 1
  • широким 1
  • широм 1
  • широћи 1
  • ширу 1
  • шишке 2
  • шкартираних 1
  • шкоди 3
  • школа 1
  • школе 1
  • шкрипа 1
  • шкрипи 2
  • шљивку 1
  • шљуке 1
  • шнуфтиклама 1
  • Шокцу 1
  • шотку 2
  • шочики 2
  • шпекуланта 1
  • шпенадлу 1
  • Шта 12
  • шта 81
  • ШТАМПАНО 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • Штап 1
  • штап 5
  • штапа 1
  • штапом 1
  • штапу 1
  • штедимо 1
  • штета 1
  • штивлетне 1
  • штикала 1
  • што 355
  • Што 64
  • штогод 1
  • штоф 1
  • штумадлу 1
  • штуца 1
  • шубара 1
  • шубаре 1
  • шубаром 1
  • Шумадију 1
  • шуми 1
  • шумом 1
  • шуму 2
  • шупа 2
  • шупи 1
  • шупу 1
  • шуша 1
  • шушу 1
  • шчепа 2
43269 matches
е жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Бож 
и моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш 
, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш 
па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! 
видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p> 
а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лу 
могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре!  
убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јад 
маћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцр 
 кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати:  
</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се ка 
 дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Л 
 <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а  
к. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се нам 
ш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направ 
 су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а пос 
 дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо 
скача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај 
и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живо 
дет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет 
ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару  
м подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Циган 
 <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога  
вор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише сл 
шија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече л 
 како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођен 
у, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџ 
не, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си  
и.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсто 
ље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ај 
.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога  
 побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу 
остију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише  
> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликат 
 онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакер 
p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево т 
е помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb  
м.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p 
руство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једар 
аш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> 
ћали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом  
етом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерк 
и, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испри 
нај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право каж 
е Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних  
 И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S 
вамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} 
јак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како  
 кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а  
ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш 
ака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ уж 
 певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ уве 
ас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мисл 
дмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муш 
д ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли 
аном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па са 
Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али ј 
обљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо дево 
олестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ак 
Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана,  
Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И 
мује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у  
ам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</ 
к се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће  
хиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћ 
о, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра  
 то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смуко 
рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине,  
а се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старо 
тарати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек 
и јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батрг 
 кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно 
.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће 
 Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће в 
сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49 
р; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те 
љица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни  
д донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> < 
’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде с 
ао резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она 
{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно  
рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n= 
га па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздер 
 мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај ко 
 благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који 
својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се 
 Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, 
уде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А о 
кове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем  
емамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да 
ца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Х 
гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости,  
са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник,  
пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> 
рла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљи 
и седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где 
 чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе  
адоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него 
 се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, чове 
у ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—м 
p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да  
ју се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорн 
 у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци 
д и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш 
епо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде с 
му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима оти 
 даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зу 
зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула сам 
 Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлисла 
лав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-да 
 рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен 
екиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може 
 ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је 
е спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од не 
е, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин од 
монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе,  
Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре  
р, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, 
ве има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чи 
з Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па 
предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашње 
Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут опш 
е, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бр 
 на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А 
 град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико  
а“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан,  
втелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја с 
 тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па 
та Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич  
 ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да г 
ен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмо 
прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко с 
сечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови! 
p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p>  
 Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код ме 
вању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и д 
 чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Ј 
о су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се неч 
> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима! 
у.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сок 
 вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она с 
ратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га н 
е на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под м 
ебашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!... 
 и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Бери 
Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се 
ад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се п 
ица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам  
м, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>Пос 
е водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто  
нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да 
алим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу,  
еманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијск 
S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две савет 
 ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S 
е може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „К 
Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегл 
то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало 
 нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад  
служен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад 
 а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и т 
Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан д 
 Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p 
вољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Глед 
јски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глу 
ре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо...  
ов од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е п 
еј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ... 
 им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Ш 
тне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ а 
; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, о 
кој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад 
Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу  
</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег 
 је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако бес 
на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне 
p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре б 
лават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n 
 седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Поз 
-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те иск 
 хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попуш 
јка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје  
, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после мож 
 убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и ди 
 и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавам 
, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно 
лега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Ка 
ајлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кућ 
а тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Ке 
ето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је  
“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Ку 
ћи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви. 
м ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, 
.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног из 
 послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јо 
служује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин  
ни“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончи 
га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што  
лчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ 
онесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише,  
, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави  
тка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, 
 па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, п 
и прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Пр 
ред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други 
вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле с 
/p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да оста 
нуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по 
ем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим 
ву!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.< 
ој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом нек 
најеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеј 
а дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вра 
ек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он с 
ти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детен 
овачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше. 
 јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год 
енуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и 
е печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} 
и!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи з 
к), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа 
 ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстраш 
а.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу к 
 а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шест 
о да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, п 
паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирк 
ају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А  
дија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, ни 
чеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски 
, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем сул 
 раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери и 
обратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким 
 се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад 
пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све ча 
аш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо нат 
ремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, 
!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им в 
S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, 
о махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао  
споја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће  
ћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио о 
{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{ 
 да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S 
 вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче 
вњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како дом 
када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, 
онарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и 
ер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друс 
е света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво жив 
зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неј 
му, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душма 
 n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} 
{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта  
значеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и с 
Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} З 
агао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам свој 
 у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш 
ије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена,  
то је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим  
снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у н 
 радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> вр 
овао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се св 
оште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па  
е Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Вик 
што везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивково 
S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, бола 
е изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшил 
ватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Ц 
тима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта сл 
 у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице  
оло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш 
већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота ј 
ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њ 
тприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог сл 
 кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како А 
јица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> < 
 на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се 
а нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник 
е, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Р 
 рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искоч 
>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок 
ој стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као чов 
 ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отм 
"76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка  
{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се  
а, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта  
к за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} 
петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесе 
е брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивк 
на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана  
 Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оће 
тво, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бу 
 га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четв 
ли Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да бу 
 Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тр 
г знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко 
S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, б 
сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде  
 мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре то 
 — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандур 
прћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест  
м, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опклад 
ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу  
о! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.< 
ациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладностр 
 прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ 
 се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S 
— рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако оста 
Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p 
у били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примет 
 сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га пош 
, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола не 
p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Го 
ајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре 
, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где с 
 њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, 
жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као башт 
р оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пи 
ад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли  
о је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону 
 па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, —  
пита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим И 
што бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми 
ђица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S 
 се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен 
азда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ 
аво, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи:  
ашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — п 
вам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p 
јено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господ 
, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, 
’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш,  
ала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и  
си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави:  
а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марко 
ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш  
ог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја 
не.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет. 
 молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим  
 биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад к 
Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} 
у очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш 
слена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њ 
р до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S 
во, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита 
.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше 
о, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побра 
и, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка 
побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија 
но наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p 
илију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бо 
 сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Крис 
 а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p 
у?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“  
кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p>  
лед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти с 
им, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговара 
и у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озб 
и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Изв 
ролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонл 
оже носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и  
бол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као је 
<hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и 
p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља  
кој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град,  
/p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста ке 
дет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’  
, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{ 
у! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грува 
а, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, ва 
једаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа 
— дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше  
њижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој п 
 у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, по 
еш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да пре 
рне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скут 
ала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, 
 једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати 
 младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше 
{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се вик 
 ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево  
ли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењ 
сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти ос 
 што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите тол 
м да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p>  
м бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S 
 му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер с 
шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си о 
а један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Б 
ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим 
ицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво д 
о!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца 
и шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како 
г ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Ка 
 пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређа 
 галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S}  
уче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, 
м, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} 
 кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у пла 
ри човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} 
пао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сва 
седниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на  
једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, т 
ри овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до ре 
увајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>—  
урјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацак 
 бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, ш 
не нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити  
ци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је доша 
луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и ј 
 она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је у 
 — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпоји 
наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’  
игана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосва 
дох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, 
 се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p 
 по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, к 
ју кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одм 
ем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је 
е Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало в 
г у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пре 
ез икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гл 
е да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости 
ругог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А 
" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује 
 сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Доба 
одине уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу 
и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} П 
) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је,  
.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у прису 
саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не т 
бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју  
ним рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш,  
p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје з 
</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни 
ућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само  
жеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S 
де у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па мо 
.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим  
свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле  
имо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му чести 
ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно по 
неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда 
о виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, ве 
ни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Ни 
} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и 
о је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема г 
 сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S}  
} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева 
 таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> < 
 капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; ком 
свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји 
 да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е  
{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи нек 
а-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреј 
да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај сто 
 сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курја 
а, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обо 
кољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ћ 
.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане,  
— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ уба 
 искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј м 
 леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, 
најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правд 
и то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако 
апишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му раб 
тојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице 
ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач 
 свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да  
господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме 
те су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајс 
и даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Так 
а си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање н 
лате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и 
удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да ниј 
гло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљ 
<p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’т 
 и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за му 
ваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељ 
</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послу 
ући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па б 
тврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ив 
јан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, ка 
ниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Свет 
си, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, как 
 не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тог 
а нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо  
е, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>—  
па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно дет 
 на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било 
 се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива 
 дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га ј 
га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта 
/p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побр 
, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већин 
вол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидат 
ваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, 
како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте 
липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у п 
, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господин 
 знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да с 
ку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а 
итујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S}  
>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p> 
аријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и са 
ш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој врем 
аву знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; сла 
 беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и т 
погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је  
лча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће с 
</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазеше 
ма таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си м 
</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор  
о си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми по 
пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi> 
!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цвр 
 ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ив 
иједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прили 
уче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’ 
е ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није 
ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар  
 липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да лип 
иђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађа 
а му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко в 
адаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у л 
н.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — К 
виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курја 
а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— 
к.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, го 
иколу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди  
 симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— 
уно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал 
да човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> 
} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица през 
ет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет;  
к, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, 
се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А м 
ћину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, т 
Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ћ 
слу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом 
.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се  
амо макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! ре 
е по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и за 
 да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно ве 
а њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S}  
итко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење! 
а су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло 
ка ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кол 
с је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, по 
их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ив 
ми, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре,  
 Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајт 
о нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђери 
ањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што 
м шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> 
све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не поги 
ере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак о 
ознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да поне 
прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три д 
мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у  
— као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и с 
ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја  
 жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136"  
а јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па 
Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина 
} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати 
ко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де! 
 па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} 
д мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и се 
 нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мај 
 и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види),  
ка јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем 
г, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем  
мо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</ 
} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викн 
имо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, нап 
тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прст 
 вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има да 
чо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, за 
ијатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, ка 
ада за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при  
 Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми ми 
седникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан. 
ека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није слав 
 болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хо 
еш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу 
ондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли 
ну, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија 
ема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, н 
лава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о мла 
"129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, п 
си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, заш 
доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још не 
а погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га ј 
е комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како  
 ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} 
лушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Акс 
и, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште дру 
о неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Нас 
е јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави 
лом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба н 
што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја  
 помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала,  
јко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели 
нтика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пант 
оро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је да 
си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике 
л’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А гд 
ведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане 
 пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивк 
ојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми  
жи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Циган 
велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пи 
Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео д 
о мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте  
 на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врат 
д, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви к 
нац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је т 
о влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Н 
варају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n 
узе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на слава 
' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекн 
се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p 
 махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празн 
се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а 
о збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; в 
’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још 
 ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе 
олако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И д 
истаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а п 
 виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Мо 
 не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће оста 
 вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само 
те, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S}  
ас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај з 
је домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски с 
век; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је  
ко испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону 
о, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обичн 
езване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти 
вара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријо 
јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друш 
осту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало р 
мо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сорти 
ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од 
бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?< 
е на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а ч 
мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p 
 још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја б 
ше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> 
е забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — 
 зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за  
во; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{ 
ик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и  
сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала н 
о још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и уч 
 там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти  
 па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови г 
 у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђ 
шак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, ј 
“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко 
е но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још в 
 а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а 
г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше загов 
у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, 
 писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуш 
 си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду споре 
.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Ха 
што са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече 
в, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А 
тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни до 
 ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још поз 
 неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће 
 причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— М 
ру и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан  
 по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који б 
 дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита пре 
 ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешт 
 заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко с 
 не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде. 
а славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је  
, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски: 
мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</ 
 Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p 
 неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би  
ако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ват 
ар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прекс 
 Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} 
вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! 
овек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама 
ж’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели 
и на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лу 
и се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: и 
оро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да  
ори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје 
домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато,  
а врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија 
е сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n=" 
м да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњен 
добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, т 
аш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по ко 
uote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да  
тимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, е 
слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим циг 
ом скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још  
, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?< 
азиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болест 
А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити т 
> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у об 
з цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — п 
ик — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једар 
 не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да  
<p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па 
бар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А леп 
ознаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, ве 
 <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви и 
 да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас моје 
p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, 
} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се ос 
b n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p 
и, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: 
ву?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} 
 рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за  
к паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође н 
убим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреее 
меје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p>  
ена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка 
 испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој 
к и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам ст 
 дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ло 
е (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на 
едећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па з 
е би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари  
раше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће 
ити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је  
 његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и 
а гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка  
мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код 
а и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И  
а мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што ч 
.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — тр 
 одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био сре 
их шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па н 
S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на  
и тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу б 
 они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, др 
де управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један 
ш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после 
 царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и  
 на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би,  
ко је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Т 
им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S 
ће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју  
 на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! в 
’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се 
 разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! р 
, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа н 
ука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај 
е смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам 
 и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p>  
петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ив 
нда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина  
 <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, м 
-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> < 
 стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви 
јем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— А 
у беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казна 
 вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар мог 
га — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи од 
ађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст 
х и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се т 
/p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па  
јак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући каји 
} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста  
.. од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем. 
е заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљач 
осно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да вид 
допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог оч 
> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Т 
утра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, м 
ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ћ 
 по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећ 
ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У  
ало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе 
аве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече?  
вар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господ 
 од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да и 
не! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам  
... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... к 
 саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p 
ав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што 
ште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине 
ле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S 
м му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти са 
мке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људ 
смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако сам 
тиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весел 
ани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на 
 младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше о 
бирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће м 
 из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже  
н на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине  
, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! ре 
који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друс 
лико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', се 
м га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до  
 је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, приз 
 и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-—  
S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се т 
ше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p> 
стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам п 
гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p> 
 ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћ 
асту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па ј 
е као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске 
је је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш  
ужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник но 
 јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’р 
ећој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p>  
 А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, 
уј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого т 
и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ 
p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде  
 и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, 
ети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више 
сте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је  
таде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер с 
е поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ з 
ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо 
о, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша.. 
Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену 
антазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо 
писмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?! 
јем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Је 
и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, гос 
ријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давна 
 држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p 
 при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не  
ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око к 
ка како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје. 
маћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ниш 
асом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми  
зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам нека 
ује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу,  
у си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкри 
 свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћин 
оброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошеви 
полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш чов 
знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченц 
{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не  
 Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побра 
 да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, 
учај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и ста 
ерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на  
 Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дел 
ве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им с 
о ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> 
е : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у 
а вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко;  
се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не д 
седник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-пр 
ци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе- 
 побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста 
ан пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има 
аном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје;  
 коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, 
сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, ка 
 дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако 
ку и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што 
 ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква,  
Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>—  
<hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p 
то је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају 
накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јошт 
вали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење 
ови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Л 
зврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник. 
није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то ј 
дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изг 
 на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p>  
итуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на уд 
, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту 
, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p 
в је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад с 
и Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не 
.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познас 
су ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ра 
онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да  
“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „а 
 дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња де 
, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... 
, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких сед 
следњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с в 
ро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу ку 
 тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} 
просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господ 
м, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам  
ине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>П 
 пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> < 
ало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, в 
же шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то 
а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Аг 
јаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој ку 
но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, с 
ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се исел 
 рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.< 
д Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, баро 
во гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, к 
 веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало  
 викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а 
ш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а  
госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе  
{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви  
ицу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискињ 
иде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио) 
а кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчи 
{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусал 
 причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до 
тијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47 
је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи)  
е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку 
 Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је 
а криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> 
, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пуш 
S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако  
 па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</ 
разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</ 
ње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу  
{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав нег 
а је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му  
 Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву  
 фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, п 
екао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пић 
ребе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује ј 
наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!< 
чи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим п 
е Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура јед 
а не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Ча 
е такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати к 
 што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га к 
Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чв 
 метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела ва 
гару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа гла 
ку, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а наро 
а онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте л 
пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско 
 Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чуд 
како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па ма 
реке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од со 
 засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур  
} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и г 
ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зб 
 и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шиј 
/p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи 
а у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене  
 Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу 
о је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан 
 Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота  
села!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба,  
да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по 
еџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај ч 
и: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’  
поја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хо 
Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим б 
а се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми  
овек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивн 
знавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој 
постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже глав 
аму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S 
утрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увел 
S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалвару 
 је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад зат 
уго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на  
 да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који 
</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право 
ан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n=" 
ш више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{ 
то тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и  
ена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке,  
дседник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господ 
веде; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{ 
не <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се о 
ирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко 
раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узост 
у Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно  
алио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S}  
рећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим  
рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мал 
ладожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p>  
ти се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипрова 
мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче  
андур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве т 
и!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај  
салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за  
себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би па 
ако зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ у 
од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече 
ала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљ 
куписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Не 
 Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладол 
Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме  
их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо  
ј да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у 
е и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче 
куда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисани 
ре се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! ч 
о Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас ост 
едни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n=" 
воје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црв 
у је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазит 
 Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p> 
 имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некак 
т.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у е 
 мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал  
</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако наб 
у тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни ст 
швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш  
у и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море,  
оспода, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се 
т беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си 
оје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет б 
а знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога. 
 голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србиј 
 отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина,  
 се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква ј 
алча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, уда 
ет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па о 
/p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, 
еру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белки 
 Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p 
о тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у 
, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, наст 
дно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклони 
 што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази к 
слу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази не 
ј ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Све 
би у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога 
љиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те ј 
ја.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> < 
г причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— 
тиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она д 
риш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у о 
е, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели он 
па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башч 
одине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! с 
 то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p 
 сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и ди 
> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l>  
И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимин 
 муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера на 
па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ј 
а остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече до 
, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> < 
кајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>—  
.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај  
а реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће  
Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Е 
 „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочека 
 искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче 
чи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Ге 
> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако бе 
јак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с др 
начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Шт 
ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица 
кој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Ш 
 ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет п 
ек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше у 
а сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече прга 
, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет 
белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узе 
 онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{ 
ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учи 
шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања сл 
 никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски  
то. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то 
ј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p 
и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад в 
 сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си поч 
 га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позват 
сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, поб 
.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он  
лантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање!  
оре, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S 
ода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало до 
ик да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да  
 је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна  
/hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџиј 
егне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајц 
 још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чап 
му поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да напра 
ре ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су 
с у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могл 
 А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да ск 
.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умр 
 бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени са 
и се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит —  
 Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi 
а прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу  
а си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Р 
браз и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! с 
м вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанп 
м сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако  
к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја 
Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најб 
Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је 
напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдо 
у.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по не 
да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећниј 
е опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из сво 
 слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну чове 
 весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе 
 друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, 
ели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да  
ских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— 
прикаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га 
ни тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се так 
а и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фо 
 крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочоб 
служује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, д 
везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви 
а ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени дос 
омаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, 
и сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му предс 
а!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} П 
Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама  
 почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучу 
ца, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантеле 
у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну 
 ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’  
ок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и  
њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да дав 
к’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто 
појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S}  
њу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми 
ине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одго 
знавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав 
а ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча 
у се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже,  
8" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој,  
па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? пр 
 да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и 
јите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а 
ли му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с 
ча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она д 
емо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S}  
згураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га  
ја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча у 
увај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“  
обратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и 
/p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше с 
јприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда  
е туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Б 
ир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што с 
а искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега 
ан човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’  
уги Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристија 
м, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамот 
ен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем ка 
ндисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n 
ћу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да мож 
ели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да  
 како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одма 
оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово бил 
собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати 
ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Д 
е знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, 
ј! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео  
и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а  
је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би п 
га даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S}  
 не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирок 
 онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> < 
хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном 
 у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ив 
о њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину 
ли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да с 
 с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, ок 
ну и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред под 
росто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно. 
уштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског  
ње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доруч 
ажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, прот 
акао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{ 
аре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика 
 враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да  
 то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!< 
ко ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је до 
е код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по  
ља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, нег 
са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како д 
.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он дом 
Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заст 
 прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и у 
руство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем. 
учаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSectio 
 си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија  
а ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће тре 
 на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок 
се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар 
 казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што  
м је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Ов 
рјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај по 
звештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да коп 
о не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, не 
то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си прима 
енадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има с 
но.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема,  
> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с по 
кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... з 
 су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . 
ој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, п 
> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте  
.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И  
а огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пи 
се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно је 
стави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала п 
о једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољ 
, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо ов 
, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S 
, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и прем 
?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.< 
ш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја т 
и лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер 
те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе 
да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Ка 
јка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти  
ко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брат 
ма како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући  
и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћу 
е ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребр 
!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што  
е женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:< 
а керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне рабо 
а нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми  
држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега  
кам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије. 
варице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам ф 
ред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове  
растан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији  
пови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S 
у пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како ша 
 по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не 
е од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу м 
 да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ух 
ревукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао 
 — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога 
ћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија сл 
ако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>За 
чету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајит 
вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, 
ричао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али  
..</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> 
м’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p 
 Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видел 
три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дув 
ле и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb  
 даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам он 
се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци,  
и љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво  
 опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при р 
дио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће 
ме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага о 
дликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код 
 што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, за 
онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се чове 
ите, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџ 
рате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем  
а проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и 
 да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председн 
 <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} 
нај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него нек 
ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вел 
 његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рук 
али би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лоз 
дна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.< 
 Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због па 
 њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и 
 мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула п 
алча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p 
 Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да 
{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пу 
{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И  
ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p>  
сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, и 
г председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше 
 нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх 
 до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не д 
та, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Д 
 Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку по 
сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш 
ли за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука! 
{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујн 
ажањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једи 
ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, 
> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ип 
смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног с 
а.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досад 
 решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, в 
рагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином < 
и с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана к 
мена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин ниј 
ки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их ј 
— и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред с 
 истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешк 
 више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, 
уж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати  
, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон к 
годније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта с 
ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се зат 
 интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нем 
највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S 
емо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати 
 ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њихов 
није да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни бил 
оновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (ј 
даље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљн 
вао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од боље 
ш боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе 
и ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљ 
на од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом 
а неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб  
, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом 
омаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други  
но мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет. 
.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенц 
аг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше 
ј ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волеш 
абота!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} До 
е иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму,  
игани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p 
ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог 
га грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S}  
даја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасја 
саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, госп 
, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, м 
> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти ту 
 господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>—  
, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа. 
бори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на д 
ањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама  
ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели наш 
и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се дома 
т неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! 
ругу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те 
ма Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доно 
ребашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше јед 
о Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је 
реме.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама тур 
 кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме по 
е туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре 
ој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засв 
а.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се 
га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; 
во џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" />  
, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.< 
{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И доб 
 зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде пре 
еш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и л 
чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било 
ко здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анам 
 преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де 
суз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад  
р код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најсла 
18" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да  
<p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава с 
тиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> к 
и човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, р 
е што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, —  
е од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p 
ј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што  
Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душ 
је па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> < 
за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; 
чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива 
— ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p>  
е, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господин 
и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла 
атиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврс 
мет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише ве 
<p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> 
рло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет  
ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са велик 
е! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, д 
дниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си бер 
ре, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?! 
т дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћи 
 да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не 
 кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Та 
ли г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га И 
па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњишт 
ишто полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим  
она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник  
е да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј г 
 се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу сл 
а је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удо 
те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да б 
не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А 
алча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги ви 
ди), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја 
ам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, н 
p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначе 
уву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска  
 и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А по 
на, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и н 
зми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како бр 
траг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ бил 
S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се 
/p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то ш 
ерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S}  
а силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и та 
у, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшиј 
је куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао,  
како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама 
че и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{ 
ег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И посл 
 вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се г 
устра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е 
трпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па  
т си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} 
не прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док  
 јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће 
љда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, 
сува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок 
Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљ 
е да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам 
срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу 
 и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене 
е без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брин 
} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искат 
е време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? п 
лује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, д 
 казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги  
> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле 
уда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш п 
дова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли љу 
па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је бил 
господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти 
Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јест 
акво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Д 
да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача 
ори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S}  
{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ј 
агаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де!  
 били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћи 
?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу проб 
p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијск 
њу и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фал 
 гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светисл 
љчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши раз 
/p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој  
 ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си п 
дине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— 
је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође?  
бало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, 
} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук 
бришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму 
>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи к 
— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на гла 
и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опе 
 свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.< 
ма који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал  
> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p>  
зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се проб 
.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак,  
орбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане 
ужески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>—  
, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и бл 
лико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим г 
лча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у 
ну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату 
државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море  
зо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брат 
ворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја  
у, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има т 
 молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота,  
 А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори моми 
А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму) 
а мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом 
ија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, не 
прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А он 
 гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно 
 а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох н 
ше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш! 
, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши 
унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско 
Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и д 
 је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Цига 
е онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чи 
ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само оде 
ва, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштит 
мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па 
јама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар на 
! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што 
b n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки 
то се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p>  
 спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту  
задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко 
а се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други 
 салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у 
е, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шев 
гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим  
{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p>  
ас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> 
ек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богосл 
ма или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p> 
 један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао ј 
око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеоб 
 јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, т 
оро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја 
ван пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беш 
 па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу н 
бичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен 
/p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си баци 
 општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „беш 
о причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S 
лите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад 
ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па 
 је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“ 
="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{ 
лча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председни 
нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с го 
ре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни 
им надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могл 
 Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарил 
м кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега.  
и под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско  
 Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глу 
а га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Д 
 господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си чове 
ав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’к 
 потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као  
ш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш з 
ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p 
е да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад 
За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Кал 
{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си  
 падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па зас 
 а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви  
p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p>  
ео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније  
 на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нем 
м те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја,  
блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча 
!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди ка 
 ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје 
144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарус 
зврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, с 
а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и дев 
ос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко  
 што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се 
зе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија 
, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ 
ирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим  
војчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми д 
е то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— 
а помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлаза 
 носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник каз 
век наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> < 
бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p> 
ио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радо 
е, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, до 
 <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутур 
нуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’ 
стручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слу 
<l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Пр 
љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да  
e> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> < 
ј и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога п 
е.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето пет 
’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> < 
 Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече пе 
 да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш  
нување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у  
ело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђу 
!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси иск 
и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <p 
и јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се прем 
 — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“< 
вник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчи 
 нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чи 
 Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да  
та да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, 
треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на  
у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S 
х тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ 
 упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан 
Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од 
ња!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели она 
, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни  
о: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда 
ли онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако  
оспоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>—  
рострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио  
т ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Да 
но младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре 
адовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, 
е питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча. 
мбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на  
а, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину  
 у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а на 
рјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премисл 
Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не м 
S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам  
 ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те ви 
е — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па  
д никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} 
ушманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, п 
станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p 
гњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</ 
ере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају 
, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га 
чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је стар 
 И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си  
ре, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Кал 
, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’  
 Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупат 
 о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „П 
p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећ 
е се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због пр 
рите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко дост 
их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и 
одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко сла 
аше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук д 
 и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испре 
вираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-И 
ћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча  
о време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и шва 
, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — 
 до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три  
е године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се д 
срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово 
р, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S 
 се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у  
овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се 
сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов и 
димо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух!  
е терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искоч 
гара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија чове 
S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве ци 
вам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џ 
гу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да ј 
уди воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> 
же после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека  
осле, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама ш 
о упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ов 
Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво  
 ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они 
знавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине 
 батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је нек 
једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па до 
дник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како  
латко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож!  
а моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко 
иџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.< 
} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваз 
у је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља 
сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чес 
о влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је при 
оба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’! 
ам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, 
род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао 
 сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па  
ао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће  
коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али ка 
Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам  
ба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens</foreign 
 и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове 
 стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његов 
дитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите 
вко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по ав 
вање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и п 
, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, за 
?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У на 
ечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, са 
тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас вид 
> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на  
 Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{ 
исту, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама  
 не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.< 
мрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ д 
n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав  
иш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее 
еваш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој нећ 
рча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћо 
оклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у г 
та-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу са 
а</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циган 
е за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш 
сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али  
ад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је 
 нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Н 
а да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе  
 како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам. 
оспода да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране 
готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; 
 из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S 
ко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“< 
 пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже 
види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча. 
сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> 
же: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да  
рија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију  
мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хо 
 ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта ј 
мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p> 
 ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на К 
ни што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке;  
</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за д 
 Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си  
ваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај 
Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb  
ој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам 
{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику 
="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се нап 
ски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако  
ече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, 
 за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Ч 
асли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за т 
<pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да  
 пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Шваб 
и шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код 
 цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако 
ући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе анге 
вко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде св 
е! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а  
тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим 
 ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд 
итискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циган 
p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} 
 вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана сам 
ету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} 
госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, 
аш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупо 
а, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је м 
вала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци  
о Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема 
вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољ 
нпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па леп 
ара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа 
, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи  
 с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам каз 
те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш  
> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси 
рце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на  
 као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нес 
ва, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младе 
трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ б 
нију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас  
у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине,  
чиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин. 
д нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе,  
тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све  
је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да и 
бња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиск 
 се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, 
ругом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођ 
уван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох 
е! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} 
е и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па п 
вета и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет 
вом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљ 
кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити  
еде — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од  
 заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући к 
ако код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ћ 
 кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кри 
а, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној 
ођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само т 
 Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан ј 
 се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пе 
три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што ј 
смо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Ха 
у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немој 
ко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали 
<pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да би 
м пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт к 
а другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син б 
аљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензи 
се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет  
д ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?! 
о у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко)  
орали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се 
ма гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе  
прављан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако  
, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још  
 којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p 
> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконик 
 Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цве 
и Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А 
на човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с  
 па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Да 
еферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Д 
, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Ка 
у, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си  
ре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја  
одине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изн 
p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш о 
 баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, мно 
у страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бије 
ша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неј 
чики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море шт 
ију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на нес 
 Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете 
рбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг 
ста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та 
163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.< 
рђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у сви 
свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондон 
авницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је б 
 ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библ 
, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја  
} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’  
је! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} 
 буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{ 
 саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја  
ед.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил 
антим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лој 
ове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни мо 
ам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи  
смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће 
онекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види  
о као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто 
</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l 
аро доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али ви 
ше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме  
ме, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго 
пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџи 
и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу  
Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврд 
давање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија 
емацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија  
о одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу кој 
насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три д 
о дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Мо 
еал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми  
о за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзор 
евај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имиту 
 проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p 
а ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да 
ркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презрив 
х по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје  
а. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио м 
дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зр 
век што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?< 
е, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни по 
} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливан 
одину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој  
ро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и 
абровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су све 
, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62 
!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не 
Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама са 
донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p> 
ч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени з 
! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш,  
! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине пред 
 изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер н 
урски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше н 
ет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте  
а и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча 
ених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћит 
н; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наш 
памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми  
и пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и 
ила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а  
 дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} 
адоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да см 
че прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча 
ој си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена 
и казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</ 
 дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе к 
олеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола  
</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој 
ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча 
А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке 
изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Н 
!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати 
от, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, И 
е рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Ц 
рко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да 
едну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> 
овица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану 
 да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Зна 
тију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује  
је ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’  
суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчани 
да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или ч 
њи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p> 
једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да  
ловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цве 
ли Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме  
 се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска за 
а присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче!  
ез мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже 
 има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Мло 
ам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p>  
м те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште с 
 Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је не 
з топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, госп 
 Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан да 
вља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле с 
 дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> 
 то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ... 
е, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, п 
ини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште с 
10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој св 
бе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћ 
тануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита  
ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар 
: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-х 
нај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <p 
епелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quot 
 се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па фор 
ом да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добр 
у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му с 
нама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не  
вима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју сл 
 беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш —  
ат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека. 
једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> 
па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не п 
ам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету;  
ле-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко,  
Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш 
{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако ш 
чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, 
о.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни з 
 једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</ 
изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог 
још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се  
анине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике  
аву знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за м 
ечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који 
е! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по 
 <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф д 
о курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n 
етири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та с 
ека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да в 
јка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пишто 
искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; п 
ала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} М 
че искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на  
, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није  
е на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па,  
ија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња  
ог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p> 
е ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А как 
/p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићет 
p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН 
е девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија п 
 попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да  
 какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је  
те, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој с 
вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,'  
pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће тре 
д онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си с 
оту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори  
њаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде  
и па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{ 
.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели 
ера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно 
њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, сме 
и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S 
а да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си  
а је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S 
у?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек 
те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</ 
Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лој 
човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, он 
 сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу  
знаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите 
да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S}  
е бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могу 
 (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... иск 
мо разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ п 
није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељ 
апу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега к 
е ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позит 
S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од к 
 је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Кал 
у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас 
трест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад д 
о, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се  
 и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим оп 
је! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад каж 
м ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад оп 
 је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да 
чи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово 
днела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда в 
шир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомич 
е хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од врем 
 фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом ( 
путацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употреб 
 граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосн 
>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао с 
у, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчи 
о изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те 
>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже,  
ме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа  
ј мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше 
оре, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој н 
јан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени. 
p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесе 
 кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има но 
га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трч 
 слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му  
.. зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чи 
Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет.. 
еоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб 
а га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови гол 
ло за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле 
ко се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем 
} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он р 
сподине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не,  
ечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом  
ја ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си оти 
де пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.< 
!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си 
иленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше  
д му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако  
неш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године —  
море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за к 
синачку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Ср 
код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко 
е зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај за 
 ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је 
полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — 
еће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имеј 
овци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази 
 си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у ову 
ог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и ди 
екаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам д 
а да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика К 
 па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењује 
д нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гл 
ота! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салт 
а побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</ 
и капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са 
чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Пи 
ре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје с 
није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате 
> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко с 
а оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме  
’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>—  
„А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ 
 овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде г 
што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога  
, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! ви 
хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво 
че и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јак 
рцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; а 
 ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депу 
ес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу 
ило — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман 
.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и 
то му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Ја 
белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног з 
аде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни примет 
.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше 
о ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, 
ма!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да ск 
ли Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће 
едан снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, е 
ка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p 
окак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно  
ј полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накаш 
како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га 
а?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — ка 
луци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш  
 опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! ве 
енце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турц 
се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па сал 
кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја,  
вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај о 
ној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не по 
та, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> 
 таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја 
ече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш 
в! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави,  
сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама т 
е; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичк 
 беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брад 
 Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цига 
лча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— К 
 друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p 
 био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у нес 
гар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели у 
агао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто 
 није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> 
отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} 
е, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, бер 
 чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си 
а је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магл 
е зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема 
 мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ п 
 А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав —  
а шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авли 
ана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Макс 
 овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупаво 
хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и кам 
т литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су н 
 што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох 
весност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, п 
је ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност свој 
 обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели 
питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а 
 да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Ц 
 овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуз 
знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у ус 
дседник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... ж 
b n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове. 
ема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам там 
 можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им т 
 па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете н 
.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко вика 
чно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану д 
чну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n 
 још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању,  
сле сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, 
 трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никак 
лом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију 
дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине,  
једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих па 
 Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштован 
ти као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује стр 
<p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити 
b n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао  
 Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S}  
ан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју 
ајмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипа 
а сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су св 
анаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Све 
еће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера 
Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам  
порт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалос 
 то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и  
атими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Кал 
духваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Ба 
 само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо  
их су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попи 
.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још  
бећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче  
а шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у хо 
нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а 
е године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој г 
черке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас 
те димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки,  
ли казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан  
 де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа 
 га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ра 
ек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— За 
и идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} З 
ика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав аде 
 јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кок 
акони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости 
 мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господин 
 се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку д 
ромине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} За 
 сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се  
мог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме ос 
 ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, 
?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n=" 
 ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Б 
е бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гост 
окошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S 
ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог к 
багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, ја 
ис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те моли 
на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да 
се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, п 
 — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћи 
S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нем 
а који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— К 
 у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече,  
Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо  
 кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" / 
ће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та ка 
нем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек ко 
 па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури  
!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој  
 Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, г 
и ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да 
 Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол К 
 Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S 
Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> 
такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш  
овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p> 
ет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, реч 
} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! 
там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталису 
е Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сик 
 па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И шт 
.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p> 
а слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је!  
е! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш л 
ко се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Т 
 смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује С 
лпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у тв 
 домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да ј 
царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија;  
<p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој 
 посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и приле 
 бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија с 
ла!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <p 
 таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не в 
Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за  
лтански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’ра 
онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџис 
p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?!  
ртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама 
оште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога п 
ети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учини 
ш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море,  
ку њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не 
и да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p 
кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, в 
моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ни 
Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.< 
те, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћ 
 а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу 
не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаро 
са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што  
 кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова 
руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да 
нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило  
јмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе 
р; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род о 
— која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да  
из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише с 
ио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему 
 без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> < 
итога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као свак 
 л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако  
е својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је  
као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго 
арим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за 
 из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И 
бава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>—  
; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га ј 
е — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити б 
саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S}  
 оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам  
> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки  
ољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); п 
 и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај про 
 тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} П 
ад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва 
назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Же 
како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, з 
ко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како  
а изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али с 
аћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досад 
ан од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија П 
 Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко 
но радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим  
по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђош 
оћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце ј 
ш мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме 
имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћеба 
ме су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица зан 
, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да до 
ужба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих 
амо да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу?  
па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разго 
удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше не 
а се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искоч 
ји него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је 
 и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то 
рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, ос 
га на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват 
 Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бо 
е богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави вергл 
p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, 
а је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било пову 
ош два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер  
ах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и мушти 
м испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба ниј 
 поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сока 
 преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада 
</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не п 
од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 2 
у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је с 
лаве, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах по 
е једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г 
ема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама 
.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке 
одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више меша 
ити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) ка 
ве то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље 
> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година 
</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а,  
огу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек л 
ису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је  
бран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим траг 
 саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак,  
ца и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вел 
и чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео  
почне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побрат 
болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће би 
" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако  
сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јак 
{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што пр 
р су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апо 
и Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S 
рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш 
 <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече  
је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеал 
авају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се 
</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... д 
ан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на  
 му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — ра 
етислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја  
ш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је ј 
њи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или м 
саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— 
ругу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати ба 
о лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а пр 
 слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек та 
ам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— М 
то не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг 
 вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу б 
барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјак 
 пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била ј 
д топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем,  
аја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати 
коници там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господ 
 кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашен 
и да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{ 
та војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и меракл 
ознавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државн 
авило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим 
о онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужност 
чност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није 
е онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо 
д је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и вр 
 би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га 
ш ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што изб 
а њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два на 
е; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама 
а му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији  
ослужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скру 
ком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензио 
нио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се  
ме било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за  
је.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало в 
 А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш,  
и се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама 
љала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт 
који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мал 
но им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S 
ту који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога ж 
 Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја ми 
{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми д 
<pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари А 
ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга 
 невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као чо 
а није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је д 
урјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и 
асамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне ква 
у се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; 
око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе 
ени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у 
, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си 
е на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој припо 
а била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бар 
с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> 
 али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Воља 
а Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p 
и Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на та 
, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — 
 то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла  
ки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не зн 
нт, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас с 
актере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био иде 
тку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председн 
у да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас 
ђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу,  
— а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, 
седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бит 
.</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит,  
S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те,  
је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, ил 
шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођен 
ао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што 
 кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити бу 
у и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив ње 
!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> 
ко лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметил 
и био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није позн 
влије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније 
 нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се 
 натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази 
ле све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цин 
астужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седе 
остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, 
ам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефк 
 другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја  
подине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ 
м опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отвори 
ако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше 
 — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се К 
ите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по ста 
врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још ма 
сет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опе 
о, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала  
 Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је  
 доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачк 
 то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне 
} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb  
г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и т 
нули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе  
ича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима. 
е јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; з 
 <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудн 
осле има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућ 
е лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у с 
на и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова при 
И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>П 
а то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас д 
чања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином 
о; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда 
ио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, 
еб’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако с 
та значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а са 
лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му 
 јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вел 
 кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш 
лим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, т 
ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар 
тво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послуже 
ати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захр 
њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ћ 
им, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни 
а је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову 
су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мир 
 председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Ми 
срећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човец 
мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, 
е.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд иска 
 .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мал 
а, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће,  
е.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишт 
а пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све та 
 <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Свети 
> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја 
а ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу стран 
p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а  
 али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеме 
као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопц 
ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му ма 
 јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару,  
а моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта гов 
е може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све 
, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оц 
 већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у 
о давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је 
аква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладује 
абадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то з 
оворите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гле 
аква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу је 
иво беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p> 
једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео б 
их ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћ 
ек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече 
а акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој 
граФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да н 
не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не мо 
а дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо 
ко, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда та 
... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. 
едо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и о 
. .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како  
 какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Мар 
 да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало 
>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деве 
 једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морам 
уквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е  
 бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу 
ла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па 
мње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} Т 
 друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиш 
 им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас! 
а сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од 
ива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом 
 бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је  
ра гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> 
то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се 
 киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра,  
тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопушт 
 пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циган 
 клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке< 
стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално са 
 Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај,  
и му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа  
 Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше. 
n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од 
ега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S}  
ди рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла! 
 мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка б 
 /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непозн 
купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише с 
гичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се п 
о, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ на 
латиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудн 
ом, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад  
 наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— 
е вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. 
 <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертх 
једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетиш 
можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курја 
више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако 
батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му по 
н жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на  
 диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и о 
а у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипр 
дмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најл 
ратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас;  
тиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’ 
д зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим  
ан квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо к 
а за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, 
анчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако 
ник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, преш 
мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а 
гра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и иск 
нце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш как 
 задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, сви 
алост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А 
и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман ст 
ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да 
теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p 
 ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели 
ци — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Н 
> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, ка 
о је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро поли 
још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} 
 Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>—  
="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви 
е.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензио 
век и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја  
ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Дад 
си г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} 
а да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, к 
е... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам в 
то фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, 
је могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги н 
не неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на 
дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са 
мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даљ 
!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече  
евдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја ке 
ад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви 
S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља.. 
јак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни г 
.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се предс 
 адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> < 
 Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ј 
уштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга 
 петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, г 
шта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва 
воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да 
 јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жит 
итио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потег 
опа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, ка 
ову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи 
<p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с 
авља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и од 
е, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко 
па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели 
т остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, 
тав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вел 
у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше  
ала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> < 
њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поуб 
! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — ка 
ку; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћ 
о оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ов 
је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда ни 
ор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни т 
, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето та 
 сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не зна 
— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.< 
о пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Х 
S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротни 
.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; и 
блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу 
ш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нист 
 Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пут 
<p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27 
а се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Беогр 
</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> 
зда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ м 
лберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам,  
вај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивков 
ара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{ 
 благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим ос 
ас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, 
 зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ив 
де да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у с 
а доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми с 
ганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! ви 
и је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде  
а засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си  
>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву 
 сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бо 
тиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још  
љаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него  
ога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па изв 
о је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као  
е ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у к 
 господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, 
 така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне 
— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равно 
; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш 
 па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S}  
 ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А  
ир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек ш 
{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да 
 као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гл 
ашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, так 
Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки 
 онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија  
Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{ 
! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без  
година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год се 
душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже  
 деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море,  
што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} 
прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то 
ки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно ст 
се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није  
вилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест  
јер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, 
 опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице 
човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрач 
ала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак 
Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да п 
е си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да 
 чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не 
<p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби,  
и питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра 
ећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас 
џијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S}  
дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{ 
даша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динар 
 верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазни 
ован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! п 
ву арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред 
, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, как 
ице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>—  
; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је по 
 кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А и 
оједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај пам 
 усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они ја 
ремру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одм 
ва трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још 
.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове ле 
се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="1 
аздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она  
е се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други пр 
па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и д 
</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, збо 
аш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме 
ћа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S}  
А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутра 
кам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радим 
илулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и  
 па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј с 
 га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесн 
с покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана ча 
ја фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а м 
ују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим 
pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказ 
— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! р 
а, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору  
та онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде 
ни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чи 
емљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су оти 
о шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, невер 
 Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Он 
— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од 
p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Ку 
ромицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и  
мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове 
авама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће д 
знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да т 
је сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него  
у дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене к 
ако се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја  
 одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отп 
а калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, кол 
и га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а 
а.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p 
куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добр 
ивоту да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре  
 тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаље 
м, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с 
 си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, нес 
 Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа  
— узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим 
а ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо ку 
ечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле. 
раше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала  
лавити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi>  
ли Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо  
оре, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одр 
пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има сл 
пију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није б 
у Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много д 
 душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да 
лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на ко 
ме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку  
 тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти н 
сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Б 
ца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, нес 
аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти 
 сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србиј 
а за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко су 
о; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он ниј 
 оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, 
кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело 
е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’х 
а ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Наст 
рате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година 
 кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки,  
аћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, 
ку, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се по 
ако шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да по 
идим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели н 
ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога 
вој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба 
а, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило б 
 се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се,  
о га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојн 
днео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш,  
 себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањи 
кну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро 
окати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски 
 Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без ме 
набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђу 
нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне  
кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивк 
брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Мо 
ње.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из 
 каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад 
збира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање 
 пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да 
милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратим 
 ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше  
ар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Не 
у ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за на 
с Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску ма 
 веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набис 
а гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао ј 
г батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој  
друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка 
и, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни 
еди главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и ст 
е, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њ 
лушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, исти 
 прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани к 
о, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Свет 
д, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље  
о! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани  
ар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курј 
а се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p 
 па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу 
смо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратим 
у као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и з 
="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан. 
 сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Кал 
Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, мор 
. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј  
та ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p 
е разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за ди 
мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеј 
да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто с 
чо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата 
 шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што 
е да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се 
ра, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, 
а и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побр 
{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор  
ин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо 
па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратим 
ас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очув 
ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S 
амничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је 
ели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало ј 
из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{ 
ревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе 
ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не п 
пм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’  
 нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а з 
ње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како  
дскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана 
поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаес 
атим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ вик 
 ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај чове 
о домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се ви 
е Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и ј 
 глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганск 
владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да  
е се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се н 
н, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веров 
ш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ив 
 ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не  
ачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ам 
ини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега  
м.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинем 
и саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а  
епа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг  
а и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без т 
 искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и д 
ак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, вика 
зи, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Треб 
е ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у  
ена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену  
пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да 
ла, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! в 
гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли 
утска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и ми 
ре, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S 
! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па нем 
е ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да  
ај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми 
 седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од 
ште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да с 
узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да  
није.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за  
тала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше п 
{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с к 
 делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напре 
 потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и з 
ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три д 
а сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.< 
ом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф 
 а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће л 
ита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се 
лебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и  
ак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године,  
ојем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да 
е ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па  
! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{ 
се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџи 
времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бр 
? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно К 
Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је ба 
спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну  
 му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> 
и... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— 
омаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи 
, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако  
!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испр 
штајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес  
 да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко виде 
уће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима пар 
га, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојн 
ело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну 
за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле 
А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређе 
лији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засип 
нско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у  
си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а заш 
 Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, л 
додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, 
 ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, 
вршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си при 
 си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а и 
 да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си п 
нако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p 
идо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па  
 само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вреднос 
 — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и за 
дују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих  
пет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине з 
и!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S 
ачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S 
 капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од вр 
ске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као 
бацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међ 
> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа  
олом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убав 
! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S 
ече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања 
те, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко ... 
 седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пру 
рдарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па 
ијем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без 
а полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p> 
 померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господи 
 се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi> 
првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука 
{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти 
Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, ва 
зним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви  
 за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми как 
 оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S}  
<hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господи 
уј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p>  
а жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и  
 ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећем 
.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па  
них позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!) 
 стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А,  
а не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, им 
седниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки  
ју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене г 
 и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! 
инови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар час 
 бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као д 
авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се 
е опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Ци 
о, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и 
чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама  
 свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, 
о!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вин 
 једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— 
а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, п 
а овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли 
не Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Ф 
а и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек 
/p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе уз 
 <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побрати 
ушу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива  
па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од 
 кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако 
век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика 
 богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и  
и, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побрати 
ратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да  
је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, 
> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи д 
тиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље с 
дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат 
 зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, п 
њено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} 
ниш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се уд 
S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што р 
амести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше с 
а, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си  
зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору  
 да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господ 
 господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече м 
пу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: д 
тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, 
та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је дево 
 туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га с 
 ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам  
>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим 
а код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита  
о кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку д 
ели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, о 
 мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, го 
ти да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <di 
 Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што  
рзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала 
ед кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама с 
 и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{ 
 да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућ 
ка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па  
 ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, 
p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели п 
 њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак 
м кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све 
тисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте 
и ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча  
а сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек  
>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место  
азиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p 
p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало 
 већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p 
на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па не 
цају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други п 
 шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Мари 
Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар  
пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па  
{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И пис 
 је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелств 
о се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узаб 
ију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их  
 била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S}  
инчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногам 
урјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Кур 
ге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за свак 
но заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после  
 ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали п 
мет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} 
S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у ов 
ајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош 
рим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак,  
до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Б 
лча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ в 
ом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим 
е ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! ре 
ема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове 
ри Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S 
декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и д 
на, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује муст 
рчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз 
показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир  
узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно 
м <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обож 
 ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се,  
итујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како  
ше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат 
се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и 
рзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са жено 
е, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бу 
ја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на с 
ашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, 
кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да 
малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију  
дним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на 
, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек?  
Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по  
{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек 
И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан да 
 сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им п 
нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натр 
S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гл 
Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта на 
шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} 
 ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узе 
ца Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред не 
врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни сра 
} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то  
иродне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задрж 
о разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана 
и састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хај 
е мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ив 
 се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућ 
е у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домов 
удјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А п 
обар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног  
нам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за  
воја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, п 
ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А д 
у да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p>  
т; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, как 
 На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан бр 
чела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш т 
у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, д 
нт. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш 
у, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једн 
велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересан 
га од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да 
ст година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светоли 
 си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље  
е како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! 
видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за  
и и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес- 
оводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p> 
 ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп да 
ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вел 
 Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учов 
у, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.< 
 Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, го 
Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност. 
але у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, мо 
, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек 
то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш п 
рочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора з 
 га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, 
а.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на 
ље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p 
дан мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... п 
, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, п 
о, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општин 
станемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него  
дниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозн 
ако, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш 
ошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољ 
ио још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се 
да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако д 
 то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му 
о хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече См 
бориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич 
!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу 
што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се ње 
то на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— М 
<p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</ 
најеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, гос 
те, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{ 
 му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... в 
јње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивков 
а где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му на 
жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S 
але; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј 
је дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му  
овачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опе 
<hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и  
да се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, госпо 
ели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, нег 
, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма к 
 окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у ло 
тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осе 
ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече о 
{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, ј 
азност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и ј 
бу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести 
а шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, 
 баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један  
 кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима ј 
, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лу 
ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му 
о шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста  
 није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори кој 
то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више,  
деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, уве 
ратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи ман 
е! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко в 
нати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекос 
 доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па 
се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, к 
вије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пу 
а ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у к 
 ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> < 
и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући  
слав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} 
— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настав 
 и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час о 
ење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гост 
и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, реч 
у, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу 
 мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S 
ејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге н 
 кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћ 
 и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате 
х без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пуш 
 Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буд 
е: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и ј 
<pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква 
вати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих,  
е су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема н 
 — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјак 
е се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет п 
 да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија,  
морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што ниј 
ају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гар 
му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у с 
од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније 
Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа! 
о да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чис 
да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жа 
етати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба 
, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из моји 
е само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, ре 
</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја  
реседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог 
пудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дир 
е кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо 
жеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" 
ам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбару 
 истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мен 
 дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} 
ако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом к 
ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре 
, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додад 
зао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... 
а твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и жде 
S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јест 
ради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај  
 Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те м 
 га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами ст 
а му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели г 
ме, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас доша 
меје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, н 
 вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од но 
ли Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и 
авикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и з 
у:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote>  
елу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! реч 
ну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестраг 
гње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} 
> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чк 
 почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печ 
ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се  
осподине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— 
нати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> 
...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви 
маћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад с 
 а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они. 
ојекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служ 
о авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једн 
="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Ни 
а, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p 
додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашав 
звол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, о 
 се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма  
стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци  
те ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! ре 
н није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви ! 
к, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још је 
рого и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће  
, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како х 
?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није мо 
ерује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Си 
ек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјек 
 дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре  
ле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> < 
че Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{ 
ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, ч 
а су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> < 
ију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па...  
<p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е,  
 долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле  
аш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, 
е’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ћ 
 реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристиј 
во! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, 
е вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Сму 
ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге н 
девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да вид 
за ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеј 
у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети пе 
ћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општин 
и их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друств 
... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викн 
<p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S}  
 њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче брко 
ућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} И 
недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва к 
видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још 
а се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171 
шао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S 
а удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту по 
а душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фиј 
ки за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Ка 
дна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, нећ 
 — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да и 
 Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S}  
ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а ски 
м; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поно 
 уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало. 
а; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алал 
н мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И о 
демо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашт 
редомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> 
иским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се  
, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете 
к’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом 
је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад 
, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко,  
драво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо 
и процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оно 
повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p 
ј имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ 
ote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њ 
е; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас  
ах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Ф 
ож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се 
</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Н 
спођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</ 
ова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели 
а Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се зауста 
а, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред  
е, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњ 
ао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, з 
ов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{ 
дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховим 
којучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Мног 
 (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен 
мо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То  
мо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко. 
из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно 
тиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече 
и требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, мо 
ола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, 
е слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замач 
а.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четир 
инка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> < 
е сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча ко 
сито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре 
? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за  
погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијо 
</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели 
} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан 
те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p 
га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали ци 
е тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме н 
.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је в 
 наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, он 
устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p 
 сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" 
 Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у 
вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, 
 <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, 
 ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша  
 се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и р 
ебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу  
еваш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> 
еди на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лак 
 је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели предс 
и се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p 
е, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да  
ш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде 
S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! в 
зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, же 
на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем 
 Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наре 
у, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обила 
т у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „п 
 /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од 
ве!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу 
ине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе са 
те, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се н 
у?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да ис 
 Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у су 
јак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком па 
уге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> 
оло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо с 
 Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што 
/p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вел 
и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S}  
:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг,  
 остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше та 
тидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} 
а се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гост 
т се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седи 
баце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив! 
.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади и 
ца од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Сму 
е твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> 
> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удов 
 један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су 
!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад  
ву... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у з 
утун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш  
p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој зб 
одине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ет 
 <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој 
терицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра заси 
; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, г 
— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збор 
бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а д 
вковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела 
 могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим 
</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли д 
} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с  
! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са  
о, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут 
ћ, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколиц 
е жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на 
тих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча 
и тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га  
о су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи  
/p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како вла 
опрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и 
 мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послу 
 се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо 
у, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем к 
т’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топ 
" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како 
господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први  
на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бид 
олазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробер 
97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину  
си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побр 
мо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без 
е ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни д 
жеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну 
црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чу 
 а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S}  
— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном 
едај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шеши 
 Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шеш 
Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S}  
Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p>  
о по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шеш 
ћи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра 
 Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре 
к не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини! 
 сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С  
 погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! ст 
 млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш,  
<p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— 
ектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> 
, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калч 
!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратим 
>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> 
е мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p 
м.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си 
ш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам 
а.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели 
Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђењ 
ло за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, м 
ој куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а  
 ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу д 
 се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрем 
Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце  
ко... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S 
 слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријол 
ко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> 
"171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — шт 
кад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим д 
а си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет се 
 ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од теб 
емој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти  
малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да  
 без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати,  
 <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствар 
еф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју 
Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги 
ст. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу 
он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, 
јем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> 
} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смеш 
какав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само ш 
 сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје. 
</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу  
 жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остат 
ину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, т 
аља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не  
едник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљиц 
јасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време  
е лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо 
 на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{ 
посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да пој 
ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул п 
те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> 
</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S}  
</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да 
 <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а 
ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету до 
главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није  
о си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели 
, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свр 
</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас сви 
 и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на 
им побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ 
</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га 
 што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да нећ 
ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код на 
а па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фами 
о желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Кур 
никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кре 
е! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д 
накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ет 
 радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не  
правим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за  
{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре  
>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.< 
 викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идем 
обратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца нем 
 Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>? 
 да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни  
S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха 
> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, 
 вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, го 
 у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке  
дна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од ј 
ако хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити кур 
 Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, нес 
памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш 
други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као он 
по.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? ве 
рипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се 
pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије 
p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курј 
надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, н 
, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опклади 
>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да руча 
спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали пи 
нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа 
од поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и з 
.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обич 
ебе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш ма 
 <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик ов 
таде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми д 
оспођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и дома 
м сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S}  
бу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казна 
о их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га 
Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не 
је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, ниј 
Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} 
 селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у ме 
молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, за 
ристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у ја 
а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да 
и... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најле 
 рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Ка 
 дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус,  
сти са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’ 
 Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, доб 
казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје! 
а га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бо 
јлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг,  
о дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме  
аре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их 
 морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујт 
.. <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми неш 
а да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је,  
Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’  
p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо,  
ке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, 
 пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му докт 
/p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша  
ога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попи 
 Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли д 
братиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели К 
 да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој  
а да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час р 
људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви ила 
е вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не куп 
е треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му 
вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је  
S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба 
уби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> < 
еје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се,  
д још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста т 
ају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... с 
 моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и  
 де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје н 
по бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно  
је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа 
е боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо т 
 јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четв 
влији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а по 
еофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијан 
менио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у 
 веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук  
уђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председн 
ина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мај 
и вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле шир 
 и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се кр 
и.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна 
тарац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> < 
 рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине —  
мо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај ду 
из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала 
чао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S}  
 сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ов 
ица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти 
и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као р 
вих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и 
едниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели предс 
ли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узв 
му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу 
85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— За 
 питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису 
/p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко г 
p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, мор 
 <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде 
 тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>—  
о коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у креве 
ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако с 
иде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ко 
одаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, он 
 урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петров 
.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Си 
ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том ј 
но је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов 
агателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! 
е.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски 
сти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво  
/p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да игр 
како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас 
Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! вик 
че, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкр 
а!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш,  
к сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу 
Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p> 
јанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} З 
ристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило м 
ачелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је п 
де у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а го 
ргла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на слав 
ужити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одигр 
и потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. наче 
ку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао 
!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си  
ти шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да см 
о да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не 
 кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да 
а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи  
 помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му с 
ога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна 
се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше 
ећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} В 
дине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша  
есне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен,  
оре, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено повере 
 <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуд 
 мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога  
 што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће  
!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! ве 
да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Т 
ељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Мил 
к у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећ 
ађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иск 
 је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Ф 
 да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ п 
 и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и п 
у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S}  
убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласо 
ође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четир 
 ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану прав 
 стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} 
>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, оти 
 његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео  
ек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, реч 
 полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата 
уфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну п 
е л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а 
ју и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан ста 
 момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до предс 
о већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потакв 
да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко д 
p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђ 
што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака,  
и.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко врем 
дало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да  
 се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не  
и без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{ 
најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— И 
а глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n= 
 с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и  
ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно паз 
 боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} З 
седаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и  
 како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да веру 
ао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка. 
аћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и к 
д је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутро 
ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за о 
о си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта,  
 нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни  
олико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу 
 ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак. 
 приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику ста 
 слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ам 
p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Мит 
рмално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{ 
о!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао д 
је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи 
 мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и н 
 окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је дост 
 сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и  
ј да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви  
 за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ај 
о је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега  
ек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна  
оје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално 
 засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} И 
 <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} 
Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом 
Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, госпо 
јте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{ 
изнати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не би 
/p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} 
јте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрп 
<hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе мн 
какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазво 
наест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе  
 Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не к 
дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, 
— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и  
{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да  
 нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и  
 и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и пр 
акосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до п 
ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли б 
може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд 
о може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашни 
 Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок,  
бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S}  
ном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S 
што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да оте 
о ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, 
ол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ј 
исам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, леж 
 умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али 
ија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година  
и јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни  
 и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и с 
 стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дан 
д куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрз 
врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотв 
га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају 
и Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог  
д’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, за 
никовица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар 
рпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после 
ину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="12 
еном СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напо 
се депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећ 
учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види  
у врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} До 
ак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће прич 
пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О вар 
не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесе 
 несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахн 
и из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда  
ута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседит 
нтом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштај 
цака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично 
 Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују св 
, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Ку 
ао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину 
права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они  
. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш,  
олако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметни 
орити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно и 
екну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе.. 
ор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице 
ш никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовре 
шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фење 
ф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто  
умим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се 
шли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски кол 
кола!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши с 
ао растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се  
tion" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријол 
мишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним  
у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје п 
иганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та  
да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих  
госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" />  
добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави. 
беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онд 
ста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p 
а донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, 
е беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о 
ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не  
 интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко 
... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, Сте 
и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам доб 
 скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Циг 
о није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је б 
ујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамб 
се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од све 
е новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапара 
ш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем ка 
 да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли 
ке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није  
зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе 
ко му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, бр 
ушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем  
 кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка  
у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други 
је бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није н 
 Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p>  
ко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за р 
а пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили 
аботисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме о 
чној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих к 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је д 
знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше 
... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредиш 
када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама 
по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећ 
дан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири з 
јци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, 
ели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, п 
 ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да  
што ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давањ 
слатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе са 
 Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Т 
} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-ч 
е појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, т 
вана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да пра 
има говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар већ 
ве славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па 
да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, 
у, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, 
тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева 
е.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А  
ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка 
ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу,  
м, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је,  
едо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар  
 Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашт 
> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пи 
је и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p> 
гне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Час 
за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ј 
S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је св 
 — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како  
вија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S 
е било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S}  
а сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихват 
енет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?! 
<p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p 
је што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама преми 
о, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калч 
p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је ! 
Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и би 
Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човец 
 лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај 
 ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, вид 
ако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо 
 за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона 
а ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} О 
, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све при 
изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како  
га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити ша 
 а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте,  
, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{ 
 женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом к 
да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао 
и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татк 
 ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се ба 
здахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, ш 
 тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјак 
ишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и п 
ad> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све 
а и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девоја 
олу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’  
p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама  
</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S}  
о без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан 
осте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на 
/p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вече 
редседник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да 
те, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, 
ј ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Пл 
 званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-И 
они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи 
па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша бра 
емо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p 
ема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечер 
идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p 
ти осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, 
ш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Ја 
 жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре  
ре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што м 
/p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курј 
раћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да  
вио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{ 
анијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољ 
жасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече мала 
{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даљ 
ем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а 
та будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочиш 
ан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и  
ош једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева  
те полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво  
у га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и 
{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад  
арите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p 
ш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи! 
о се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја то 
/p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд 
и приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин 
 ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по п 
 <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо 
“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} 
једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њег 
о клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде п 
реме што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа. 
p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад  
љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p 
тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’  
 мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре 
а га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <h 
 ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: ш 
треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с  
— Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да на 
 се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, 
ња види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна 
е ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> < 
 Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није у 
 а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја 
ане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћиц 
ар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим  
е данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и дол 
 би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и мес 
ј што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А по 
pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изглед 
м све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и ст 
{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ов 
обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чарш 
> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запи 
ђе и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то 
егда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И  
/p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А жив 
те ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, 
али по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали 
/p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S}  
} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита 
а да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем 
уд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Ка 
ли госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{ 
 далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете ви 
то је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће 
 вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте,  
му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — 
ије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко в 
 Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек на 
 пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S}  
.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" />  
бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{ 
 та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И  
 устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа 
памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча. 
е даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брис 
> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли  
 вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали  
е људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од  
је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е,  
с’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето до 
>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, 
лчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, 
ну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S}  
мо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и 
 адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећућ 
евету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава л 
амијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што 
 па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у дру 
лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу 
Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, 
 нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друст 
 Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" />  
тлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године  
лавеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није н 
ајубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу ме 
а себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа к 
уштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, 
ко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи д 
сподин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} К 
ту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па још 
де и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас 
ају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да 
 а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде 
азећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбир 
ирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће 
ди! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међ 
 јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче не 
то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком 
ву, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> 
оре, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време 
ија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборав 
како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да м 
ате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Т 
алча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај бару 
и се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг још 
е наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо дело 
се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и шт 
.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што т 
ју један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома,  
{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је 
о је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један  
таде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он 
 Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначе 
млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити  
} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Бољ 
утура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то р 
едног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S}  
е госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па са 
абе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму 
S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, 
 стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побр 
 обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако 
 је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави до 
{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Да 
 <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старинск 
скога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ћ 
није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло с 
акопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није у 
 да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја. 
 а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га 
 — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, 
p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{ 
асте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> 
урини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде  
стави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.< 
езе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја  
риседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради т 
иче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вин 
в, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући 
у од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чарш 
аћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често ч 
дур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке 
ајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, как 
 на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на  
ом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и 
овирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и 
о стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је јед 
а, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, п 
шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога  
 да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и  
{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па 
а гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, зна 
лепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто  
ше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, 
могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно,  
гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и по 
било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање инти 
нских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак  
н диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да састав 
ућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млог 
 чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислић 
, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да 
, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Б 
пођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да 
.{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми 
емо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окр 
 па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну К 
 некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се дома 
то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Госп 
ч да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курта 
па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га и 
ур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помог 
и дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје п 
а, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S}  
 и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n=" 
 Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас мо 
м се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже м 
 испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле,  
да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{ 
смо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ 
 таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала!  
анеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од 
се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, 
апа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нек 
’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> 
ле теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! 
 рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ 
ко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па посл 
ксик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео.. 
сиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био 
ваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу! 
то видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S}  
Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра  
оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропад 
д ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију 
Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, 
диш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Р 
 да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги  
b n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче,  
е, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам ра 
е да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и не 
ч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, по 
рков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка сл 
> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу  
ну?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад о 
 а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писује 
флера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако каж 
тазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дан 
да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Ф 
држа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га в 
 велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио  
бини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а ни 
се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај свак 
тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право та 
азни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... јед 
ди, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p 
нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од  
и познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} 
А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он 
ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неј 
 — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без  
на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја раб 
удо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и  
, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, а 
ити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</ 
Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не 
ји побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друств 
што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S}  
ећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча 
, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим ил 
 среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги 
 да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кард 
p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и позд 
друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данц 
</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како  
 послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни п 
, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги  
Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S}  
 авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Б 
да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па приф 
вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А 
дет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>—  
амо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас они 
фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећ 
ш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет тако 
ика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ћ 
акој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће;  
тан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он  
а га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да 
атиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ст 
лча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви т 
 што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А  
, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек  
, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, 
аг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? зап 
у отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за  
брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узе 
лого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си  
окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте< 
{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се  
амо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки бол 
оже!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, 
 образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, 
ућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг  
те јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, нада 
у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димов 
а кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по  
ече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— 
н слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама  
, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за 
пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се  
а да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учил 
: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да по 
" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, 
ју, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не п 
в побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!)  
аш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге 
 Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за  
{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и м 
ал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да праји 
</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је  
бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Си 
и адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги  
оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет  
м помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — 
 саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си  
 не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— А 
{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танки 
 срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такв 
човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си пог 
за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем  
сли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S 
што, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти 
0" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен 
 онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од  
је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у 
ам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путн 
, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, 
“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, вик 
 рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фа 
ата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си до 
аздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како  
гу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па пот 
смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S 
е руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта каже 
д овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже;  
.. ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо  
 — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прели 
 како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А 
аве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама 
ђем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до т 
о; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за 
, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а 
то смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од ста 
, па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг п 
не.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас  
и идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок 
 си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да  
pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} 
ошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује  
, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива 
ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено 
ујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јова 
што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење 
S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. ш 
>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то 
!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава. 
чики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За сва 
ју, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо  
ек.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски  
!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, ка 
рећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти  
алча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће тр 
авиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на сла 
да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала 
/p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да 
тајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а зат 
} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ва 
 како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појењ 
а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу 
мује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она,  
раци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да  
 ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и 
 Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на  
ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Бата 
џија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за  
то је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како  
усте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па 
е послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) пот 
Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу 
а, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> 
и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песниц 
p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кул 
седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да 
аво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за поз 
је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг  
ају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој 
олицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу... 
си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ак 
ћи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p 
-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани уму 
моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да  
м, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече 
 да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше к 
> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди о 
— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мр 
Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко до 
нусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево  
е, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и о 
во.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар м 
ж, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Гос 
потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану 
о ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> < 
ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи 
, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још б 
кир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке  
ли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је ово 
</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати —  
l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</ 
чине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <!-- </div> 
ога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест  
.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише з 
жу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, но 
} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурун 
ну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако.. 
тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов с 
д запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овиј 
иште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирет 
 не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито 
омаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је  
 је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си 
ва за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може 
, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако  
и вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише изв 
ту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а та 
та, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној так 
l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На 
урчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино 
с један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви 
имају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p 
е горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Так 
бе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне  
ед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурли 
.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p>  
из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав  
 А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују 
ер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S 
тити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S 
е очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и н 
 послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише,  
, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. < 
Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње вре 
зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l 
<p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p 
подин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали з 
Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па ве 
а си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.< 
 разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S 
м си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро 
„Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свир 
е шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекоју 
ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо др 
 да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако к 
ча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам  
! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из кућ 
Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено  
ја доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море 
и бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курја 
“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагу 
p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l> 
>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да  
ти и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>—  
овека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим  
тиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и др 
нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, поб 
едима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још  
е, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају ку 
 се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} П 
е и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да батали 
в-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је  
</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите 
 је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још 
аћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али ј 
же испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S 
у, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљу 
удорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела... 
не долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке др 
о је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си 
али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличн 
; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим  
 си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше,  
цају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Доб 
Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-д 
.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Ми 
ке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да с 
м, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин 
 Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг  
т пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на мин 
уче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е,  
том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармонич 
био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је  
опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чап 
е добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад  
и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више д 
гризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана кр 
ујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте 
ћи од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опе 
ан био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А т 
само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S 
ање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра 
а? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде  
још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дан 
Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи 
и сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да о 
 сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Ми 
алим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S 
у је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас треб 
к брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-вета 
недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко 
ком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја,  
 ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су 
к, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више 
а стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак б 
уј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја 
алча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство д 
 је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} 
ио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али 
оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и о 
. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта 
вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то инт 
вем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? 
само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Мар 
 не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше  
, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад ј 
били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова  
 избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и препод 
</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га о 
ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и п 
 види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво 
жни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— 
приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показуј 
168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти  
 долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, бра 
а, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је 
ње!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем о 
ти.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пит 
ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се же 
п онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на  
 тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читат 
 с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се н 
ла, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао 
ибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе,  
ред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли леп 
чима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она с 
, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, 
а и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи,  
су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и  
 једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ 
Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као д 
о пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази 
аквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој р 
некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба,  
ече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еми 
зи тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S 
и штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ов 
ољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено. 
аројко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево и 
, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море,  
а увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад б 
Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S}  
 њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; н 
авање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе  
н.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка  
ник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави  
 добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижов 
и за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нер 
промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у 
ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одб 
у војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комор 
нину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим 
чка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и ша 
ање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно п 
очешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шеши 
S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекн 
ако одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да уде 
Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лет 
ни га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Ча 
о сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Цигани 
пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно. 
 човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S 
браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, ком 
вно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже д 
ијола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада м 
> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукни 
у у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено 
-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је  
бра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му  
је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир тре 
ији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{ 
овор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне 
ам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И глав 
етути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се ме 
>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три 
Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Де 
/p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, 
и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гро 
</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>О 
о неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, поза 
а од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом припо 
споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу п 
 цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да  
е даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду каракт 
окта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се 
њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете  
 Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита пр 
, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг 
љен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није 
ико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао 
прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урла 
!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру в 
еница.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p 
 поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грд 
а ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да 
лчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb 
 Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море,  
час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој с 
у почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу 
кочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте т 
 женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбри 
 није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивал 
е се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис т 
е, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорга 
> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да каж 
учају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомер 
ни, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће 
Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја б 
!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S 
 време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и ниг 
о без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, 
х да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S 
Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дан 
љубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он ј 
е се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шал 
 у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да 
е!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми д 
Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па с 
давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И још 
имних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и 
то ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку 
и га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада ч 
е пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је се 
ови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог 
 саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, 
е, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и  
ке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојо 
, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шуб 
 обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко зад 
д, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јар 
а појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и п 
 Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мара 
 отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добит 
слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ст 
ремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господ 
Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели  
осле пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер  
 па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадош 
да: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а о 
а билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигн 
{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и з 
ром, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џ 
обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А 
чуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његово 
ете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама  
 у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и 
 онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад 
Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај мато 
је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли зна 
 се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председников 
рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече 
идо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: 
и, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и јед 
еда низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— 
у несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! ве 
о је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис та 
осао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су,  
 код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на ст 
е, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки,  
а, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги в 
 дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и реч 
дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су так 
нем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да  
о ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Удари 
="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доб 
 и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там то 
риво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111"  
и гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамс 
 кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утеп 
— да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Буг 
амо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја 
 ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заварав 
е Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да  
ни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да ј 
ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, 
> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да стан 
 и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знал 
о сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја не 
кине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума б 
зелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога 
> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па 
свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се 
 можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“ 
не!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели пред 
и па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за  
е, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} 
годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште 
како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. 
е ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја б 
то гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S}  
еће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу к 
се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању 
таро, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли ш 
 А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што б 
> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама с 
’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> 
а тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка  
 (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се маш 
послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатог 
ћута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> < 
овица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове мо 
> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какв 
 је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зеј 
 у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи час 
ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb  
 јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та  
вут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што  
љачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и  
ки, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет! 
епшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега  
оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и т 
а видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за такс 
, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S}  
 главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинс 
ко онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, 
ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку ка 
 света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини н 
е ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекне 
читао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Ње 
е почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку 
те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се 
 јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању 
рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час реко 
и.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се 
 сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жа 
 славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о  
и реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум 
прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Си 
седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, 
p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} 
!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> 
чем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, 
ут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или п 
 су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и г 
ој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у К 
се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како К 
о ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Куз 
н.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао с 
 ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резил 
 врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један ч 
наФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да  
-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па зад 
иде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућа 
 ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди 
<p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p>  
неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо  
 Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му  
овољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се И 
очи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: 
еше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се б 
ше се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајто 
еме последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се 
позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим. 
ао и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зат 
 (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које  
ме, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си сед 
 да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хла 
 волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже  
— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива т 
то ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’  
о у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па 
кви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни да 
гледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година 
етрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду наме 
урјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вр 
/p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>—  
 И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео ј 
азити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај 
рдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— 
 <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се 
се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту 
{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.< 
још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви 
и онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом 
лицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, баја 
вол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре  
тивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалит 
ким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијо 
јатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу). 
.</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, госп 
ли онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам  
, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, гос 
 <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> < 
а јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферант 
адном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</ 
дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно 
оследњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циган 
огуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, бра 
 чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко 
рко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом 
кише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно 
е:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања 
госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Све 
 /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да по 
> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћу 
а, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физик 
 ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја! 
 Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај 
ро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причањ 
 увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још че 
а имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S 
м ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад сасл 
/> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, 
 не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не мог 
, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога д 
ију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје  
вап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} 
 уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски 
9" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим  
ље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, л 
. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки 
копу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант,  
 Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију 
 све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гор 
ертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да 
аше и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и њег 
дан кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као д 
о.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује  
а славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме 
Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и  
 господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — уме 
он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина о 
газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањ 
<p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да н 
ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој  
ни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме. 
мо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место,  
е припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’т 
 и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе 
лужбе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти 
 уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за др 
о, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n=" 
вом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? за 
протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у  
атељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле  
анске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А  
— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, у 
све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писар 
ега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А чи 
дан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне  
чудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним ук 
.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.< 
нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Ис 
аља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“  
утра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре 
Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} С 
сле дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи  
ше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веров 
> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изр 
и се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{ 
е!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они 
сток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задев 
 него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том 
ветом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb  
 и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медец 
ође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога  
нути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за 
 што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало п 
 чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га из 
, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке г 
ио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди с 
кеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш  
кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бо 
атима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га пр 
ам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p 
 у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно ви 
<p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га  
гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневн 
то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане 
 да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о  
ви човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно  
ча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ам 
 кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Кап 
 не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће 
S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, 
 Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Бож 
 а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке 
 лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и 
 хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао  
дину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз ч 
савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — уч 
 Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па п 
омаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не з 
о! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје 
ј си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— П 
мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита  
!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога 
 даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Мор 
S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивк 
о не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се 
<p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{ 
ди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p> 
едседник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено 
о селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{ 
и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ет 
 не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко к 
аше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија п 
ар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! —  
рости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па к 
нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разоч 
сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година рав 
ба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ в 
 ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л 
ча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само м 
једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од он 
 Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Н 
> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А К 
 вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стар 
рјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде ми 
S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не позна 
кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трг 
а? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто  
 друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу  
а му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, 
своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се и 
, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне  
те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и 
ај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и  
наје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и п 
о њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па 
њак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу п 
то је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење 
алча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вик 
гмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџиј 
а и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па то 
ева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што каж 
{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко пол 
 <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са  
Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјад 
е, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а 
>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> 
тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89 
 мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал 
рује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да 
ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка мл 
вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је п 
е.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да с 
.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са 
м! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, 
> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пе 
мјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и дан 
лост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следоват 
— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb 
ас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња  
, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једно 
. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи. 
је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} К 
га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а  
 и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па с 
А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће  
ак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Н 
 имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запев 
прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис ка 
бићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо 
 бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па м 
аг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ј 
.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће 
еру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е к 
а жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p 
— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави виши 
г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} 
— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, г 
а набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога с 
ако ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти 
’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па  
аде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господи 
кашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један  
 ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам,  
избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зн 
ного је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш 
> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> < 
аник, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— З 
антелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима 
.. па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тиг 
 скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <p 
о је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А б 
ога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају 
рији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео 
па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Ми 
и и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се он 
мане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Раз 
ице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — 
</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећ 
о ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} 
— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} П 
/> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калч 
е; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у прил 
 пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</ 
ерује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те 
купио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам с 
те само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам го 
p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас леп 
гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз  
 и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само 
ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши с 
начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантс 
!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да 
Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p>  
b n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само ма 
ни, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамоти 
ав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло до 
е Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита  
Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, 
ад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> 
ј кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S}  
ослуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазн 
ута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње,  
свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним  
 га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држ 
дети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита  
ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мисли 
} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита  
им гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо,  
сподине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, 
ј преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђу 
 нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="14 
допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те м 
ет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и 
} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора 
поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници ка 
ога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-баши 
момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не  
ај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздис 
Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске  
еће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их 
више слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Мар 
навутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и 
 видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа  
дан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S 
нара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устим 
амо једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код на 
и на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са св 
вољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сах 
иганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Кал 
власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћо 
и чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та  
ав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па д 
те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, 
кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у  
ин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови 
обратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује  
лим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да да 
?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар 
 исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="1 
 није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашу 
не под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>С 
обинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се 
 о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат.  
, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, 
побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта 
 сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а 
боравиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански 
апаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; н 
S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.< 
в? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко вре 
/p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти,  
...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште п 
 фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и 
 дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш  
нате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија  
ину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изво 
ицира не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо н 
нога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад с 
уке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са  
бимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја?  
 бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, ост 
сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сир 
ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече,  
век.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама  
једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да 
же да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то кри 
ри пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Р 
глади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник  
ечено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрсти 
 <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет  
’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал 
 ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам дом 
ли Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг б 
дљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} З 
ча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p>  
 је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књ 
е треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „ 
деш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> нис 
.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник 
Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине 
?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како т 
и на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Ц 
 боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калаку 
погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је 
сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни 
 Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} 
ако, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете т 
p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако мож 
дине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} 
! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи,  
p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казн 
ао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’  
ица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу  
како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча 
веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседет 
 на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} 
 Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија 
а не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не позн 
/p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Ве 
 је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за 
!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} 
амти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге,  
 <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p>  
 па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S}  
ма, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је с 
, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S 
оји је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши! 
} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Ка 
о био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би преки 
да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократс 
д нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци 
Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нес 
и га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и понов 
 а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што р 
 <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— 
ко допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јошт 
на испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као  
адили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>—  
p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио 
ачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега 
ана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а простр 
садио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И о 
— Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; 
беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — мор 
>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е,  
чанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попи 
а четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и два 
ма ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајућ 
а га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито  
о је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице 
је знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао  
 почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста  
 добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, и 
 и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да  
овек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право о 
 — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} 
оћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — А 
 врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побра 
 и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки ш 
ољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад  
 плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па пос 
ча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство 
S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој т 
више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим. 
.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет 
раји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном во 
могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неу 
ој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш тр 
ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети з 
окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море 
лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, 
и, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, 
Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, г 
 пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ив 
очи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-д 
 име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А кој 
 с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви 
а дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је изд 
аро више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пу 
 Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о  
урбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било к 
а ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао к 
е, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрм 
учивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ н 
дведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га св 
 на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> < 
ј концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико 
 Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, 
а правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на 
 пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи к 
ога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађ 
а си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дул 
Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, бе 
ругу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе  
ник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам  
ма дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овим 
Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> < 
о! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар с 
ки образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја. 
у други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узне 
{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај тво 
боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на у 
читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Циг 
 селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па  
цето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики! 
о су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p>  
е.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га биј 
>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију н 
шао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га ј 
т, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, 
да читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</ 
м и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди 
о једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас  
иметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и о 
их и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећу 
Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један 
о сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћ 
’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p 
е и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а ка 
захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>—  
p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју ј 
слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крад 
о ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слу 
 од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донеси 
не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виног 
шија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имаше 
 просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Ка 
а, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сва 
 крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласн 
{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муште 
ових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досади 
!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по каф 
шиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак н 
еседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш 
и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које з 
е, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из п 
а.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га См 
p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању 
кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна  
му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> < 
сле је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се ви 
м ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја с 
едног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу про 
ле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ћ 
 и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли 
 човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> < 
беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначе 
 казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>—  
<p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта с 
 у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у ла 
 је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њи 
.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинам 
јн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код свој 
и код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући 
 жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p> 
чињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да ба 
и, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, оста 
 тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара 
први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад...  
кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба  
и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро  
де Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги 
толика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Пла 
е, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S 
о искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ће 
дан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S 
елник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, са 
ављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да сврати 
м признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и н 
ли неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад тре 
 већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удо 
ку и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико  
о, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богода 
Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па он 
 <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ам 
казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћири 
 ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а  
ек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, п 
 ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћоп 
ијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што слави 
ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева  
 он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ет 
!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цига 
и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли! 
...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају 
оре, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пуш 
 премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа 
еш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме куртал 
 дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напу 
пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми 
викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, 
сподине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пил 
ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једн 
в доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да 
вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика. 
ште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме  
ројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за о 
 да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће 
ише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па иска 
 мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S 
а?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па 
ан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар 
игана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише 
 n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па с 
ко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вел 
ебеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овиј 
не, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште  
рећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим јед 
ез татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како ј 
 ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође. 
иш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фир 
 — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене  
са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-ч 
а питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па 
оје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање. 
" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јо 
— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, госп 
гњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?< 
 окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин 
татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем све 
а.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги п 
натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи у 
ијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— 
е те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и дод 
адију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за 
!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у 
ајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па 
а рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и  
ква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче н 
пају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збо 
последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један 
би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па и 
 казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти  
ли Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циган 
ста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А к 
давде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Т 
аваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се наму 
p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће 
ави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево 
јци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми  
 задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да г 
ам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и 
не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> 
одатке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за м 
 три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој мој 
бија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{ 
еци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги 
и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па 
те кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим 
ик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пу 
 или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него  
не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп  
но!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћ 
писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> 
свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p 
али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам  
 и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци 
: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>—  
између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака бе 
та враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, к 
ml:id="SRP18950_C1"> <pb n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-дв 
:id="SRP18950_C4"> <pb n="161" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу  
l:id="SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, 
:id="SRP18950_C5"> <pb n="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога в 
l:id="SRP18950_C3"> <pb n="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, так 
 га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко  
, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равн 
огледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане  
шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ум 
и наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио гла 
олте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није  
о вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега  
ам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S 
ин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ п 
риви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} А 
 силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у с 
р, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које пом 
ко пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте 
 Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} 
о једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка 
усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у сев 
ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де  
 покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ов 
 <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све пола 
а опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, ј 
не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поме 
уни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да  
мо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! —  
омад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p>  
 име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га оном 
>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре  
ом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине  
 да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S}  
абивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p 
ше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p 
 заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је  
 поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>—  
е.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његов 
е један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте гл 
ђе, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим 
и ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како с 
 је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке о 
сера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствар 
 свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, ка 
, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себ 
исац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац  
 там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време 
 купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас је 
 овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахат 
ани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш с 
има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? 
та и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, д 
еси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо ма 
 дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се тури 
ог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један 
 татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви посл 
он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то 
</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну стр 
огледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, ал 
{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак 
и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" 
бес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> 
 ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало  
— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар  
 бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешт 
х мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски в 
о.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори 
па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, 
и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:< 
увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак М 
још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено п 
сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</h 
</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од м 
ев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже:  
то зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! р 
 Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна д 
скусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пр 
{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две з 
p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би пр 
и, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то т 
 ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{ 
за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“  
лаву да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза нек 
есте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну с 
ут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала  
и г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио 
 чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Нико 
трашним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и  
а се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај преки 
дам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја  
издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло,  
ија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О 
дном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника  
 тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од  
 куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Неса 
шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — та 
? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди и 
 јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пит 
то рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога  
та г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивк 
па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p>  
 такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво 
ву у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; се 
на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити 
</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли  
а пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва 
е дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а  
 вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско 
 опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све 
еће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги  
чно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као 
ардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продуж 
седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и на 
селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како  
ико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке м 
p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела 
о где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наш 
упи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, 
хватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема 
 Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берб 
ах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" 
ор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече пре 
. и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и п 
, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p 
о! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш  
е по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.< 
аре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа ш 
е гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти,  
...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и ова 
малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S}  
а бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре  
и ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>—  
>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па 
, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј н 
 нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накаш 
о, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е п 
редседник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обеше 
} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа двор 
е то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n= 
евтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам  
l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји 
е, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче 
 А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега 
, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све  
на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно ма 
то поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојн 
, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танк 
е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо  
нка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да 
војка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— 
} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! ( 
ћином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је так 
роз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на ју 
тао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па 
је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да п 
па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се с 
воју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују 
ој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— 
шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и д 
ољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не пој 
 домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што н 
 да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу 
n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се мл 
како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па 
стаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је 
ругог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пит 
иче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није 
ме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за 
х прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?< 
 Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p>  
а ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била сл 
е би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише и 
влађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако 
итерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни  
ја, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз 
већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ов 
. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад с 
м!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија о 
, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим,  
г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју  
што у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само  
а оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а  
 обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци 
е, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми још 
већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.< 
ојење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махн 
да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каж 
 рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни .. 
. каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да  
мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.< 
 ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не  
 си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да  
 ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла 
о каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се ле 
више, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на ме 
ишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је цел 
ју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> < 
 Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и  
из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одма 
 на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су  
нио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги 
олемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послу 
ије ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Мар 
 меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не  
без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курја 
ба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нит 
а договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на л 
 свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави 
<p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја мо 
 живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...< 
 још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро срп 
а необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим  
не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам 
дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, 
је га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — та 
ком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она п 
има, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S}  
тки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; ни 
а „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак 
му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на п 
 преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зу 
..{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде  
е-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па,  
па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу 
ама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап 
 ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се р 
ћна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог 
има, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста 
алонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је 
 и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на  
Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право вел 
’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} М 
и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па о 
а бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико  
е поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито 
већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прек 
 тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али шт 
ро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године 
енама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је 
о да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како 
а.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио ј 
иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело 
ребе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем. 
Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, нам 
дно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је присе 
евојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмир 
ећ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и 
кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне 
1" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћуј 
ве га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је да 
ење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му 
.</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> 
нога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здрав 
{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, ш 
и му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Н 
ују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море 
. не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвоји 
о селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, 
гај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога  
послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге по 
 баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>С 
 и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не мо 
 лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми  
зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми 
ве Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} И 
ави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочи 
а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксу 
едседник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе 
/p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате 
,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут изл 
и?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро о 
 процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, ре 
оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S 
енце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, призн 
Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на ов 
ите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да од 
ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко  
кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, шт 
и срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— М 
, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — доб 
епо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са жено 
 смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве  
 то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир 
па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и п 
Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потрај 
оћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћ 
очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле 
И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је 
рмала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најп 
вом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</ 
глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под 
<l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сик 
веде; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад про 
горке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоск 
рамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А те 
S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана,  
влију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или ј 
у и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели предсе 
ају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p> 
 и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће  
озност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна б 
горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му у 
ћу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је сл 
де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па к 
{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем  
кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека с 
="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фами 
ти главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу  
зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше 
станем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем 
ћу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, д 
ство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p>  
панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жерав 
p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курј 
ма лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То 
умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и з 
иш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за  
ал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми  
и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ 
 </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А  
ши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј  
p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p 
оби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гард 
} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми ви 
 Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево  
у ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели И 
ше мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перч 
 И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам о 
 од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње п 
јлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па  
рсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{ 
ји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — до 
већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта с 
один - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пр 
га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш туту 
еком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. М 
, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не ве 
/p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} А 
оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, 
 званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? реч 
> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас д 
гаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г 
но, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари;  
</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си ј 
а председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону стра 
осте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а  
седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не мо 
маћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште! 
> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а т 
н?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу з 
{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за он 
 приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос 
, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина 
 сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> 
тепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који  
p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, св 
 много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бру 
 Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} И 
е био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јол 
а часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Др 
 зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— 
оседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг п 
ило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога 
ас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ј 
 гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече ч 
и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на г 
га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе  
дној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране к 
угим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватов 
од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија,  
но.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча  
 пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти 
з њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само једа 
 ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг о 
чену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како  
 <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, 
ет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и д 
 Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За  
еш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право,  
 ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, већ 
а.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам  
, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одов 
 си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат 
апита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, м 
прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка  
а? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога 
а кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште им 
’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска 
 јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p 
к.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „З 
.. и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мај 
ем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, д 
 не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за  
а за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто 
!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, т 
 је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо  
 Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели  
њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, в 
дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник 
и доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} 
p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек 
навам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће 
ожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И 
у и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па 
, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпој 
p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери т 
де?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу  
пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа не 
ес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Д 
гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ов 
ерек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> < 
 шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам н 
ри сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} 
омогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, п 
ари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је 
оште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми 
...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил 
ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви о 
њеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо  
 убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад ка 
еко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети 
уди лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не 
ујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p 
како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Кал 
ку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Ов 
улум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p> 
— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће не 
ено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</ 
 за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми 
ладици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, 
књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p> 
наницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола пл 
љу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати 
е коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко,  
 сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја зако 
ад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’  
ој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, 
 <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</ 
омаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама 
зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећал 
 фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?! 
а који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та  
 била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја 
 та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да 
 баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни  
. срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, при 
 ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и  
p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите 
ене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ д 
ез свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто  
веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како  
ко лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш мо 
 око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си приле 
ајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па 
и прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’... 
 таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— 
S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— 
Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћи 
 Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, ве 
и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у 
 /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио к 
ема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столи 
о, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте  
? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од в 
о ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а чове 
ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем,  
е брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседн 
отле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су л 
и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како 
ужи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то рад 
<p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања  
S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост. 
но се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче ос 
{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} З 
некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" 
, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p 
ен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје 
S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу 
ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја бер 
, па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> 
и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва  
ли.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење п 
ко сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махн 
, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим 
 мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не у 
ио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све  
="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало  
ензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вел 
и пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад ч 
 фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко  
>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођ 
есте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>—  
и.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немам 
 <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова с 
тњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знат 
</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, 
то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај  
неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb 
ријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуб 
ли домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S 
ле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? реч 
аборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље;  
 Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а  
а прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу 
е.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша ј 
кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј —  
сподин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је д 
зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе 
да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љ 
јма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу. 
на прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај  
 <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изр 
ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече гос 
 да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Г 
 између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децо 
омоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и  
ања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески п 
е Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски  
 срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо  
ћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу н 
те до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто г 
 крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету,  
ати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> 
, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику 
одгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ 
Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивш 
о све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средс 
 госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и 
овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госп 
те, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и 
ти — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиш 
м тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде ве 
n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, 
ле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му  
спођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћи 
и и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо 
ака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за 
 десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена н 
 доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко 
p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби 
дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстит 
че, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{ 
баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те 
 море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и 
е Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек 
на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених ц 
тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века 
имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинс 
а шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер з 
чета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошл 
 зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека 
сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или ви 
иром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се по 
 и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море,  
олиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му 
 ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све сто 
о ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па  
> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне 
аши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S}  
pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а См 
есе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, пе 
ирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се 
ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Мо 
> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да 
/p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} До 
/p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г.  
влиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправнос 
мпа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћ 
 дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде  
 да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом 
 врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке с 
, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Ула 
диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, не 
о јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове слу 
/p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море 
рглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље 
 се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумов 
е, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! 
} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и п 
чи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав,  
а.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај 
S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек једа 
у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун,  
г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио ду 
и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и 
коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством 
у не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће 
веци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опа 
олико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш  
 тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам с 
ебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело  
 гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају н 
 заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>—  
забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата  
купљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календ 
визиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па 
е и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна 
апија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и 
 домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао 
 пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и 
ј жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и до 
јн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко !  
/p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше  
е онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогн 
> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Циг 
ине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Бата 
каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал та 
а Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост м 
, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по  
ву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не број 
у ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али  
еее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не п 
с’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништ 
вија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред  
не т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Тур 
-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде  
пет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него  
ава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оста 
 си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на 
и у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдес 
ст; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци 
p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И  
.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му 
! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изн 
 вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свет 
е с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (К 
 <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија  
си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован чов 
а начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ло 
г Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по  
еним рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке 
е беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем  
 кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке 
упаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звон 
реми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећ 
својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се из 
дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А од 
заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џ 
ља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с н 
ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а г 
 ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој де 
ешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљ 
S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> < 
нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица 
ро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p> 
p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич 
а Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и ст 
Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе д 
 — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги  
ога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S 
рецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих п 
! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, г 
p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, нег 
вали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сео 
>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Шт 
 у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки  
 <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l>  
А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да  
таква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш 
ам’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво поје 
есче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>И 
тла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци с 
e> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд н 
када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракит 
<p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин изм 
одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да 
тела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су ос 
Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причек 
мам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, 
снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на 
а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи по 
њава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— 
ш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово 
<p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје п 
су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услу 
омо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Д 
што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и  
е ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг 
 рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задр 
о је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је г 
че па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовр 
иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не 
 како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана му 
56" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на не 
е.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Как 
Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећниј 
ре! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p 
 ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светис 
о једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бист 
који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> 
ћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели  
и још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што с 
ади овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{ 
 саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, 
како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за д 
па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту с 
о и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на дол 
фт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па  
 неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше)  
лада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет 
и је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми има 
рати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па ж 
кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и п 
лис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си 
ви пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накр 
на како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, 
ш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, нем 
b n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се  
оре!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, бере 
 тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти 
те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — 
 домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за уд 
м си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине 
.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, збор 
урјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Рак 
ом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не доче 
 кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чува 
ерем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из буна 
— казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и 
ри; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си иде 
едан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</ 
је јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не 
у купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од му 
вко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>—  
екнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како са 
 керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} 
вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не брине 
к, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседн 
си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па 
 А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, 
 гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ!  
ва работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, д 
омак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу 
аг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ 
ва јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} 
, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... к 
 Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше јед 
, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не 
е?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти о 
г, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), он 
ва Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена к 
 у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви ка 
 се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си 
што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју н 
Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што 
 среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си 
накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каска 
стаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак ш 
м.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка г 
е остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу 
Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође  
братими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене  
 чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, 
полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво зна 
неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за ме 
 мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојче 
јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш как 
не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</ 
з лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да  
баво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и  
им својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оно 
 чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше 
p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора си 
 тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> 
ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас 
 му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, 
н ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко мло 
ам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши с 
 Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да с 
бе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар т 
ва стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А 
амћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецн 
 па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’;  
белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућ 
?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује ло 
оћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева  
ка.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ак 
 од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p> 
ако саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антери 
ако, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде;  
 за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџ 
лем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јо 
м јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антик 
па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" 
 људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> 
има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од р 
 долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{ 
бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да  
з њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да  
’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давањ 
м, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско 
} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те 
у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво 
 лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше.. 
гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па т 
асто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас 
ди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чиз 
очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не с 
 може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па  
" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па зако 
чо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му с 
>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> < 
а, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави раз 
 ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за п 
неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако п 
 не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море,  
иса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, ш 
о авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела доне 
, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица 
њу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> 
 и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-чов 
?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега... 
рганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема н 
док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудноват 
ам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо. 
 га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фанта 
вањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лиц 
 и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, 
Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си 
’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па 
а! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непозна 
се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.< 
на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им 
лонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ип 
старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и  
рало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј ( 
и, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске т 
 беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на по 
“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ип 
било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обр 
ребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Гос 
ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па  
ам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и 
 столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћем 
па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, мло 
> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш  
ше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... д 
ј и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! п 
доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си 
 жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и за 
га, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с  
А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш п 
е свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви 
мтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на  
 Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p> 
ожи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> 
ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до  
к, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и 
 се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре то 
е изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто. 
ани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ ј 
као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напомене 
Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} 
а немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас ти 
— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ни 
шао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без  
ве се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то пр 
S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко 
> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко м 
о, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> 
лажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После ово 
{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погин 
ава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике,  
тиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чуј 
ош остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} 
напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је  
сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демо 
!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седа 
уштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па 
бори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу  
не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, ка 
ерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p> 
а. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да с 
 моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац ова 
коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да  
 сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p 
чим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фал 
ив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да м 
и колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него 
ав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарс 
..{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигуриран 
мо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> < 
<pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јо 
гу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па 
тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да 
гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели  
ајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’  
г видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де,  
к, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и п 
 саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! .. 
ек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, мо 
ао пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, шт 
ће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несре 
<p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} 
ек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се 
</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој 
 Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, 
о, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — и 
 антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо 
а, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило  
ече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, марша 
краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, о 
 Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ  
„Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, 
ам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па 
оже за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ в 
 наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који 
о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин < 
си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и поле 
 и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Р 
ајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „ 
 први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће промени 
 ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, б 
аквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изл 
ну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p>  
како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пил 
За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, 
ле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Влад 
!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласо 
ће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја 
 га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд 
нија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па ка 
 публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Ч 
 Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појм 
ао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у једа 
о нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А 
ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћ 
.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, 
оли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може д 
к.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо јед 
е чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагурид 
ча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој так 
 Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим т 
нем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све  
то кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „З 
 гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</ 
 дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чу 
оле и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за ме 
саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S 
{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад п 
ш 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то н 
Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и раду 
аш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у 
— Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — 
атко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S}  
ји се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако 
у, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају,  
уда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе 
 је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту 
, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb 
 силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с 
на, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, вер 
, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за оно 
а данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} 
.{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очим 
ви, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође 
а бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</ 
ме (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као 
А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред 
 је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивн 
е. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, а 
екинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, 
.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <p 
ебе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели 
! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој вика 
а-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где 
ечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> 
 своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, 
ао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Мар 
зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки. 
с ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена ц 
кам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не позн 
 заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћи 
да ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године 
раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га 
немо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на  
ри дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта  
 вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, раз 
моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену  
љења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу пе 
 то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадал 
а буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се 
 чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и  
 за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, о 
у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш  
ом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господин 
..{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да  
>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му 
>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> 
, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензио 
чем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га 
за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни с 
ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се  
 се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо 
 заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{ 
а.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и  
Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p> 
па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању 
е оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће  
лча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> < 
ена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечк 
тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S}  
то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да К 
о седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркацион 
па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљ 
 ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него до 
>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави! 
 тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш ун 
 Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ев 
ослуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гу 
ори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану 
одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се  
пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуд 
ка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаш 
пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, вид 
 ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник 
Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама там 
и млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, ц 
је ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој  
<p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо 
е се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сот 
 <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за те 
 је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече 
па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осе 
де зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште пого 
 хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} 
им из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чи 
из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, 
> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</h 
а овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и 
го једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} 
нако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли дово 
 смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хо 
човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола 
одине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; з 
а си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми  
тап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бо 
. гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на оч 
ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцк 
те, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си  
!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте  
 закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне 
 човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле С 
жиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! в 
 се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само шт 
осподине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у ра 
ла је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удови 
в</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи ка 
да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја уд 
обратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га 
 што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Од 
 уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас 
ак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још го 
ији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може. 
 видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S 
д.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, ко 
 што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!< 
а ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p> 
их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у к 
з дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то 
реломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избаци 
сан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели предсе 
еш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фан 
да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојче 
и па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће 
екџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; а 
ко.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господин 
е славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а нес 
и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" / 
еленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу гл 
 моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p 
то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведоч 
воју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — о 
аћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш. 
ите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... пр 
 приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’  
а Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, п 
в без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само  
 нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорган 
енут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли 
, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи 
но љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирк 
 <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио и 
 на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко  
ели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да пог 
} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причај 
 младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на мла 
ђен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за ина 
викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав. 
имо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно 
!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, вик 
 да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре  
ја у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} 
те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Жи 
, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена  
л, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> < 
де, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они  
ше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј зе 
p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па  
мо прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Доб 
лану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’  
?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевн 
 „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и п 
ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мук 
и Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Он 
 нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S}  
 ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на со 
?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си ок 
си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вел 
, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од ва 
ва погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем  
нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенад 
 се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, бере 
лош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени 
 овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћ 
едну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми при 
 сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли  
истијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што сл 
с туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекн 
<p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија 
S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће 
и, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру? 
саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју б 
аг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Ке 
 <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је  
ика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пу 
лиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе с 
игде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати  
е попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек 
ко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за мл 
Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја гос 
а овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто п 
ју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле  
имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а о 
 Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми  
изнати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико  
говачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете? 
ја и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече луп 
ук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пе 
ели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си  
едиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Позна 
, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, 
ко врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а 
Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати с 
, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто 
 архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи  
је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су  
све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, гос 
је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г 
иш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је 
муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, 
а је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слатк 
Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко 
 Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који про 
уго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав с 
 ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S 
Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку н 
 масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке та 
ући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калч 
ол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје  
>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хе 
 па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је сврш 
е тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји 
 чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће  
— гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И с 
е, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у  
лчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пља 
ник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши с 
ај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже г 
, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} 
х! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце,  
ато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је  
страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.< 
преко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у 
’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да буд 
 да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> 
— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих т 
ад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бе 
/p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас бе 
ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не за 
т од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, вика 
вац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Ка 
јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери  
ха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко,  
 први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и н 
уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отв 
оме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели  
;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Тв 
ше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{ 
 хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друств 
а му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му 
p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Кур 
и, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму,  
/p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући б 
—</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу 
на.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме зн 
pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је т 
оже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер,  
> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје мло 
си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се  
, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и пр 
} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ как 
} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је с 
да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти,  
 баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше  
се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{ 
ог стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски  
 како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек ј 
да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродн 
 Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диж 
>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нест 
 му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек п 
си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата  
 а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћа 
о је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напос 
 слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и по 
овима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и рав 
S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом 
у и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама 
ређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, б 
дан реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да 
 звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као ш 
ући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганско 
Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и б 
вко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не пита 
 <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате,  
з једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на  
кошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла 
од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, п 
такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима 
умена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фес 
еџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и 
к сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лу 
то ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така на 
 мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, 
авитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар 
и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја 
 је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има доба 
 ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n=" 
 јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуш 
 одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер 
тор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар т 
му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Д 
 да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пуст 
 је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да с 
госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, 
мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; 
ко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Са 
аву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Ц 
S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо н 
јеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од све 
а, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удав 
како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти у 
одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p>  
 да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка 
ам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у  
тнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море,  
, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду са 
анаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и кер 
исте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи 
о ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онд 
упе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју 
сет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете 
па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да 
арави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, нарав 
оја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко кри 
 <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му  
доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдр 
епше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно 
ад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је ст 
да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Рези 
сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев 
Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} 
е му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ла 
ко можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Ку 
Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p 
вко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ћ 
 не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче См 
о. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу,  
 се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Не 
 из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј 
ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује  
ђим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ зај 
био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, 
} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S 
— А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол  
, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, б 
те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица 
 си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и  
то, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се 
друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, 
што без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; 
чекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко шт 
ијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама дом 
а шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћ 
>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>—  
, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, б 
ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време биј 
оже и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има с 
 да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ 
 пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко зап 
ива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> < 
ле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да  
рицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову пата 
 казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{ 
p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</ 
да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј 
иш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо  
м их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још  
лидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и д 
} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки 
хата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и ко 
га Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и он 
о време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је ле 
Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— 
 се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут 
кам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене  
’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да ст 
за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и ј 
вден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! з 
!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви. 
 зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да  
 <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куч 
?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не треб 
 салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по ца 
не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем с 
 нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти плат 
колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Изво 
није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Ког 
ед кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће лас 
арање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S}  
> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин к 
олим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде пр 
 он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си  
ко у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто 
 ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за 
домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се чест 
како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо  
теринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна ка 
, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе 
ла, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашег 
ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да  
га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, та 
а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А ка 
 мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му т 
 ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... не 
ојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога 
 хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су м 
најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја  
знем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију отк 
 ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове припове 
 за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, 
 вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ 
 леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадес 
, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу с 
а.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побрати 
 је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, з 
Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам 
о се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек 
еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога м 
ко пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су м 
Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на м 
 <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис 
девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште по 
икам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се т 
А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом 
 пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа 
ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати. 
а!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присе 
ш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, н 
{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но р 
ки и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако зна 
ј кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, да 
је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га  
љско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} 
каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто мас 
шао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор  
{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>—  
жбе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био 
мо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’  
мати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места 
мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А тре 
>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче 
љ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панеги 
<p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас п 
 ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, 
азује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ 
и збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прила 
Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо 
-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p 
еси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно.. 
пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у ш 
доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прег 
а, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћ 
ле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле.  
 га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Куртали 
а ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви ре 
е тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу  
вима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед о 
де да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће бер 
! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си 
т немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас  
.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба нова 
ди мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправљ 
’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! 
, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71"  
 многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, 
омаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.< 
тапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ов 
пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три да 
 бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди  
</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил ч 
из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке д 
жен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се с 
цу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако л 
е просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки 
е, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганч 
 па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете 
ј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, реч 
 јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> 
p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву План 
 ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај не 
?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар г 
и!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање  
а Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори,  
ћу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш  
 Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама 
ју ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник са 
р за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од  
м, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да да 
видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко 
!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стеф 
ву, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и р 
кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p> 
о си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зе 
е.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па  
нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>—  
 ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече И 
 <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, 
ица Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира 
живи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још м 
ешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с 
и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{ 
 који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па  
ала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако  
за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх с 
чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не д 
маћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> < 
аког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда 
ви лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало ни 
 лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени уз 
о на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен 
— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра  
дваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, н 
аш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зо 
ис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је д 
к тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! р 
рамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, 
акве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловић 
очекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате  
аг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко са 
а га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упу 
злече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ б 
, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече К 
ена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! 
 Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога 
нем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{ 
тра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд 
подине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за 
, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашег 
, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! 
 кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узе 
о и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају г 
 бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак 
апази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, 
ести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то  
р пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јест 
ара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, исти 
давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала  
и жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што  
} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пуши 
и ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како  
се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слав 
се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А шт 
 је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето,  
водећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жал 
онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> 
умара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме с 
 поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му  
ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је 
 не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити,  
угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир мет 
 то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у  
оме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет 
тели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет  
!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} П 
е ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд с 
 гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу ч 
 ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Гос 
 могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас н 
че Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије 
 свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ћ 
S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Ку 
ко дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Поте 
те, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој ел 
овеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздиго 
пуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе,  
били кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљуј 
ик, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и 
е петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обо 
има лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да појед 
е поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, 
ије хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пушт 
ли тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко !  
л' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! реч 
исте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?! 
пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посл 
и од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Вра 
какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смисли 
 признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Бож 
кне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће м 
средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кро 
> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! 
 се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господ 
 него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао он 
служени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, ил 
S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук  
се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте 
те, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу 
е, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узн 
, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек 
апиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си  
што; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бун 
меје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило би 
и мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија 
братиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим ш 
не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испр 
а.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, 
} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курја 
век?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а св 
 и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — 
, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из б 
го срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а 
 зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господи 
е и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па вик 
у и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; пол 
 <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</ 
ре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај д 
а, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш  
има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будал 
ек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће 
...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо ко 
и дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално муст 
 <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па изба 
p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче стол 
— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пи 
ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здра 
т ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и 
и! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> 
саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, реч 
ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а зад 
{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, п 
 ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дођ 
и домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете н 
у знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— 
 — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?< 
/> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не квари 
.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се дев 
 до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ н 
те тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од ме 
ј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па  
?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамиј 
раво кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивк 
ова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, го 
кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, 
 бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калч 
дине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ д 
, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има  
 стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо врем 
тидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме кур 
ук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас ме 
о, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршиј 
Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, н 
 само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ран 
е; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и о 
ш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше дево 
 реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, 
сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас а 
ак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и  
аво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што 
е!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо  
<pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели 
а песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору,  
и славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} 
па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја дом 
главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке 
 ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и 
нтазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’  
о — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде 
теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај р 
ко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, п 
ићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат 
пи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што м 
 јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па д 
 тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p> 
p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањ 
је што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! 
се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пи 
ени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражиш 
жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не 
вање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је 
уги дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они н 
, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S 
ели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко 
осе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако од 
им јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на го 
ал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116 
скам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас 
н беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас 
} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пре 
 веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та 
<p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вин 
, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш 
 са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, 
е на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико  
дно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Б 
прати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да г 
 окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни 
 Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ак 
а.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и  
у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини  
, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најп 
ног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно забор 
околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагм 
последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и о 
ажити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div>  
 је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му вино 
 не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>—  
ме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био п 
само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде ма 
слешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А  
д кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од  
ство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче,  
нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти д 
b n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нис 
, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да доби 
њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли н 
ени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову к 
 ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спр 
рога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и зага 
 се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ни 
ести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет до 
ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p> 
а га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши с 
 у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пи 
а мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана,  
тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне уб 
 му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће с 
, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне 
зарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежење 
ијолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније 
бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, позна 
 треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да  
та ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, 
 ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли в 
урјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челеби 
 да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и т 
, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најле 
p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и о 
ко Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свири 
врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, в 
{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест  
н... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносит 
{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, 
 Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка 
да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко 
ска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, ст 
мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шар 
вари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја  
 који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак на 
 n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и г 
не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n=" 
а.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га  
е, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно треб 
Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога 
чеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик < 
Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет 
 ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, б 
ита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато  
 <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појет 
 тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вел 
нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу 
p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калч 
 збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е 
Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi 
ати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан  
вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p>  
 истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p 
их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а ш 
азначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правит 
шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p>  
азе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у д 
ти пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да 
нцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си  
Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину панду 
но друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намо 
ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите  
ела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова сла 
нај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема 
ву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p> 
ичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче  
уг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме,  
негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, д 
 тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, 
а; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао  
а ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су  
!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не 
 кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, госп 
 смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознат 
Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и 
ок само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред свак 
Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, о 
 господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно  
p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар  
е порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да 
инареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала  
 председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печ 
, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и  
Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а ј 
 друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да 
да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомисли 
Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па  
место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-И 
 Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, м 
Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па 
 једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем н 
е, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Кал 
ће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину  
ко селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Ка 
} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S 
ли новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се о 
како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте 
Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него  
када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог  
ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије 
то смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар поб 
!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>—  
једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и 
 тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако 
.</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p> 
о то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, з 
Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калч 
оро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Н 
тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађ 
чно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке  
 домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чу 
— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{ 
реће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући 
имски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају  
ости.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си ус 
 радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.< 
 што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него ка 
Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф 
мо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко 
а! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам з 
ад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А ве 
 несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми 
 трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да и 
 кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и 
рвима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и тур 
акав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому 
 А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, 
, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим чо 
е не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми  
паднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек 
а ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој  
кнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да иск 
нћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шал 
што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запи 
исује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабаје 
-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ голем 
штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће б 
и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти  
и остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’,  
био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не 
 Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћ 
'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек 
да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па  
е, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо 
по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калч 
 си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је 
: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви к 
/> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује: 
p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу ш 
а од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш 
ед ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— 
 бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S}  
ија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жу 
икну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, ре 
хвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг  
ио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза све 
у.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече 
најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб 
те отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петл 
еко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и го 
о око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто,  
турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Мож 
стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар  
вој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој 
> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје  
Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па не 
 лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. —  
гинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре,  
ва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу  
 не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да в 
 врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му 
{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све в 
 већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себ 
и кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, ово 
ватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови  
о сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И г 
="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> 
саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-х 
к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и на 
а се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно,  
и па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми п 
 ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из л 
ите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је 
вџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више наук 
бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па  
} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пуст 
обар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} К 
ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре в 
тка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг 
и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p> 
 хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Мо 
е како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска 
>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l> 
што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то нек 
иседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> < 
ла, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ет 
 пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал сед 
н остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S 
ивеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме 
даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебиј 
 до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да  
петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође  
.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и ос 
па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја  
 нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воден 
ут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера  
дамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста 
ло.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде 
 па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жи 
ок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко с 
меним за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} 
ајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се 
тати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад го 
т.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана ст 
лите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо 
о разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило. 
Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> 
 други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљено 
ат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се 
 камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S}  
овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће 
идосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и да 
 анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу  
чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Сла 
од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и 
а гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од 
 курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да м 
три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосн 
и најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне 
епо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава. 
екох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвц 
 отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака 
{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није позн 
ућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занем 
е тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење,  
то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око  
на и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам п 
а ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и г 
 Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну 
крете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је л 
пео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратим 
прике, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у < 
миле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ кол 
ш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25 
тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћи 
<p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у 
} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље р 
 стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте,  
 пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је по 
се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме  
 Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, мо 
и по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, ша 
а преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврн 
ни седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало посл 
д се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} А 
иму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре.  
 и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Ц 
е се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, веру 
претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријо 
пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање  
ране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане изв 
ђе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даљ 
тина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55 
еле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала  
добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! 
 разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш 
 Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како  
ој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Слав 
а честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и 
зи брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче де 
пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отв 
ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се  
ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели К 
 домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече!  
а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да 
ше кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из ко 
е ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и из 
ога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, 
емо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да 
поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господин 
де, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, 
ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју с 
 ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је ул 
гућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко и 
да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пу 
ерићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при в 
е уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћута 
</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред ку 
 јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пи 
ћи и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, 
“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због сл 
 А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p>  
сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов. 
то више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се ник 
а, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предме 
у прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... п 
 пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славс 
егрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија 
 вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу 
урјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, 
 да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби  
га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побрати 
ко рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад ми 
 га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухв 
 вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина 
у, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, ви 
па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле 
а дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде 
Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да т 
ао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а  
тима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш 
<p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си до 
оже, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако б 
 Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то  
теља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам  
начеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено ј 
лаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме д 
ан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостин 
ви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, з 
} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{ 
а слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни 
буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светислав 
и“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте 
ци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петл 
ни се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је  
 трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто,  
оћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу,  
е деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — 
сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да би 
 почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може 
који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио 
г тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да  
ледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Је 
{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар. 
а држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензиона 
ма нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и ра 
еша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга с 
и !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вин 
пходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће ск 
лан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтикл 
и.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве 
останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, 
аг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио,  
лим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља 
о шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, пр 
 освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и 
дом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће  
Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу кати 
та да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!«  
/> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је 
 једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе 
 како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питу 
и: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо н 
 ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S}  
> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро  
сти, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пун 
, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље сво 
сет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам ве 
на је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била м 
 било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да т 
тан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и  
ав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам п 
ити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Гд 
сму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од на 
а скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quo 
једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо дол 
ужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! кома 
 од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он п 
Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо јо 
како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} Посл 
лимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљин 
 премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви 
љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути  
пштини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да  
S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво  
ало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: 
ог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Ка 
кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па 
p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> < 
{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино п 
 остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају 
ећ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвир 
 А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година  
! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте 
ито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скут 
 пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ам 
А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако не 
ио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија 
али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" />  
мо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" / 
он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике ти 
орављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се  
добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да ост 
ко га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресеч 
ри најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га јед 
 дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} А 
<pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не з 
и отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што 
ајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми 
 помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све 
ли, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што  
се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ 
 сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље 
баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али 
ко су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се она 
даш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде л 
ао иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, 
ал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес 
и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето 
де да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту 
р и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј!  
ко мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, со 
раше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка,  
треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи ! 
 не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чин 
неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се 
; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу про 
и потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S}  
S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече  
па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S}  
} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо! 
демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се 
ена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не б 
м! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? 
а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да и 
 пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а 
лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ;  
“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде 
о си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем 
ди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-вер 
 који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је уми 
једно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљо 
S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је са 
воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p> 
ја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ов 
о куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред 
> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете с 
као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчи 
мек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар шт 
о добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Е 
 молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си  
реба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, вер 
/> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ зај 
Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Карда 
 да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја  
, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао су 
 ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му ч 
осинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“ 
 Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Ср 
јско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак 
постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испуд 
, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четвор 
Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо куку 
.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје д 
а здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трља 
значеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, госп 
Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач д 
" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина  
 провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлиј 
> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, до 
или... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санки 
ору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће 
/p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е 
запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке т 
ука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим ма 
 на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па  
 јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да  
е.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се 
S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш 
половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем 
и у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она и 
 још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним ма 
а!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да 
после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на смет 
 па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два за 
 знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се 
 даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време сти 
 му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни  
баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?< 
ма да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас св 
братим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не дава 
ужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да р 
е тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да  
 што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријол 
ће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за  
а ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам 
 собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} А 
, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе! 
е говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, с 
му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази  
 дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S 
{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и  
 и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{ 
шта и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Б 
тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јес 
ија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море н 
аћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала,  
е дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао 
 је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети 
шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда леп 
баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве  
вамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут 
ичку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Срби 
 две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да  
 зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни би 
си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> 
чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па је 
глед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највиш 
бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} К 
А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, 
/p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде  
а добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и 
сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Кал 
, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја 
пустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p> 
Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се сам 
отаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели о 
ам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш 
а вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то 
а се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да 
во ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо 
лча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, ј 
>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамили 
 и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, 
и Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p 
рама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курја 
па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појав 
тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у др 
бу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од 
а си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама 
еје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кути 
} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу 
— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да 
ији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав 
гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, ко 
инским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" / 
</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да 
и погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, 
ој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да  
и тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми  
 без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — 
у реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си 
и па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што 
.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> 
у!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је  
ебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џ 
и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским в 
окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи  
n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! 
и казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, не 
 сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а дру 
ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ам 
 што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле 
/p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побр 
ки метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу 
S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кар 
вом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што б 
е рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како 
сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра. 
— карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, не 
не тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног  
 роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побрат 
Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Кал 
умеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{ 
ма три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па 
иш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш  
, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад бу 
 нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нек 
гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник пола 
па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана  
бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{ 
, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видел 
p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало  
о травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан оп 
ојничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је 
а му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за м 
ца?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> 
о,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем 
,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти 
ико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:< 
нај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l>  
 дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да даде 
 саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, в 
трљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки  
ко батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му 
деш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комш 
обијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после ни 
ојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побуд 
ори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па 
 за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти бе 
/p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога 
не, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашт 
омору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> п 
у чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија! 
’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p 
и, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци м 
она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рап 
еф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, 
 да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е  
 муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S 
{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј М 
а фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулу 
емо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де 
оспоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је д 
а ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ м 
.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ —  
иле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а он 
 ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал  
 е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p 
ну човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћ 
ет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, п 
ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крв 
>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па  
 то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Н 
с багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар 
мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, по 
а!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и 
> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде 
еколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стад 
у отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махм 
немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Не 
ских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну 
свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога  
 је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у ту 
<pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет 
 мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </qu 
тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’  
а се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој 
кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> 
н глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> < 
о, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.< 
Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегр 
че кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују  
 твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике 
ћу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пусти 
— „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да  
понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си  
ћемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све  
соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па  
} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе с 
 у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, 
ине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети,  
а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си 
а у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да јед 
мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Кал 
д стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Ми 
то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај н 
} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па вик 
 куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је 
ици кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" />  
дам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на  
<p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљ 
 шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, 
апа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није х 
е разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола п 
ам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи 
 можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и т 
е места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми  
, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, 
част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мис 
твар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева 
Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку  
мо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели 
ме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком 
их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека 
е Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та ч 
во си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо,  
ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше р 
ик.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>—  
 дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па н 
 женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа вете 
дем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> 
наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физ 
м... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак  
сара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што ст 
ракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и и 
слав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да вид 
а сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут  
да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је с 
ла за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, 
ите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајт 
ио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша 
 ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <p 
, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, ко 
чно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чији 
 се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред 
елук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су б 
 хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и 
 је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље ј 
ла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „ 
 старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имен 
безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам  
т у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да 
 му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ 
 назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој 
 чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор 
 вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако ш 
 јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче с 
} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знат 
ли силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-пр 
цу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жи 
па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не ск 
ограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Мило 
зменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</ 
они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, по 
 морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам ш 
е, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који ју 
зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а о 
а зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Измеђ 
ко даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимн 
Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће 
<p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, бр 
 човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија пета 
 и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, к 
и ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Заш 
 <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, 
</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си  
ојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p>  
дан суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сун 
рено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове,  
мам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена 
Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег ч 
ом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуг 
ку.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са 
 отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија ст 
, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиц 
, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патер 
и дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; —  
/p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Бо 
хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а  
 веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадо 
о! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а т 
ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпо 
А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка 
} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет у 
т у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се 
а лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} М 
{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако 
еници“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венч 
{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи н 
е како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене к 
 собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи црка 
абулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско м 
 не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млог 
 не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђ 
пођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањај 
и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме так 
за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га д 
 наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она изд 
 пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твој 
="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти н 
и тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му 
 ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све  
опити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n=" 
ирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се 
познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари 
уло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано уст 
ика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике 
пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш тол 
био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без пав 
 на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с глав 
ор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фа 
мо један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрак 
аша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад 
је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мал 
дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит!  
ђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рек 
е, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као из 
А</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пр 
нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих  
ка.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казнач 
врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па 
>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајду 
ма ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна ил 
 Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред з 
едном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има прав 
ки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марко 
p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напо 
/> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-да 
оште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си 
од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па 
{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Им 
ила патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет 
head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{ 
 данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то 
овац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’  
прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се 
> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми јед 
ра и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом 
 и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после служ 
о; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече  
ни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како  
е жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па с 
елешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од ов 
им Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми 
о је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и св 
у премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ци 
ао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, пос 
икаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или кла 
многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тог 
ета.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога с 
е црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успа 
ита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та бат 
ао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм от 
албовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ип 
>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И дом 
знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим,  
ана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним ко 
жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из 
 мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа  
 он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са  
 лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote 
га дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његов 
имија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па  
ли су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним  
знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, з 
мшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима  
 шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја 
галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је д 
и, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па 
ај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама вла 
ин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-б 
х до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој на 
оја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је м 
ула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим с 
како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим 
 ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и  
тишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до  
ре муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни 
сто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рек 
човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји 
милије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи 
Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола  
а ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’х 
еш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, виш 
чак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар така 
а живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спал 
во он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се уст 
во доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, ал 
 куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју 
с, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p> 
те, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, 
о сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми  
ува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија  
едну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, 
унав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наш 
ак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет ј 
е, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо... 
да иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни д 
 ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство м 
, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од в 
 прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном 
 и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога с 
е бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л 
побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, к 
</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по под 
 <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{ 
-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да ви 
> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да остане 
ао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све  
г опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не тре 
календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, т 
два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> 
и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни  
 ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170"  
{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Да 
уд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, не 
ветислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам само 
свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити 
е, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на 
Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да на 
орење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од  
амота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тар 
о удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, и 
 и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, звани 
диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</ 
а, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше о 
ћу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и 
а се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, мест 
дниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, 
им се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p 
ко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак. 
ођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња дево 
ане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје  
фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћур 
егов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоц 
то.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко 
ојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, ка 
 /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на д 
>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох ш 
 не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Нећ 
погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путују 
истијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако з 
је увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један киј 
од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад 
о час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, сл 
окат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јор 
стематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколи 
, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S}  
.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто 
д је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> 
илет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јо 
ратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и испра 
<p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</ 
</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино!  
емо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данц 
ослу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџ 
же.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може  
И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} 
 а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио  
о, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим 
ма.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слик 
девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па з 
дседник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли,  
колико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, 
оши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба  
ваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадав 
, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обож 
, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали гран 
кана, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није з 
свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном г 
 је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, т 
л’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{ 
ио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурн 
а била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, 
 одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала  
 свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи г 
ржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га 
урлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му 
 и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској  
сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци. 
ило, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он п 
... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p 
тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра 
ио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Сти 
S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p> 
ам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та 
а-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече 
скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако 
да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајц 
братим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ с 
вчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг 
 дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз гра 
екуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима т 
 рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено ус 
 једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се 
и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није ник 
ма дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандис 
пуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табак 
} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање  
аре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети!  
да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и с 
ана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’< 
днику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитк 
зе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ А 
ead> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролет 
 бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> < 
 чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три 
, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци с 
 а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник 
вадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборав 
о, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек извол 
са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> 
а коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив  
ицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} 
>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p>  
ње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто 
 од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх 
 у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} 
у је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате! 
вење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха,  
аје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред 
драно ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, 
море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како с 
се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву б 
 са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике 
ко мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шар 
бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да 
им те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (по 
ајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да 
 побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quo 
ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па  
оља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима. 
ума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} М 
е нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски с 
самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у  
а имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до де 
} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, 
Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и 
ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и 
Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па  
, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим 
>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, 
 ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S}  
 <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у 
његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пр 
 пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Ке 
пита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да  
о соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и  
до!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их 
писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа... 
 а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле 
?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што збори 
лким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако ми 
емо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеј 
погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разби 
ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам ко 
 весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи б 
угога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А 
е, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на 
 се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по 
ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, 
о сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја н 
ати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле 
{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а т 
 ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућ 
баво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S 
амо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он  
оју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пија 
ан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо  
авамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога ру 
е Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти  
 брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече И 
е, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук к 
енце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да  
вате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S}  
 архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш ш 
лајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море 
 динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко 
те писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господин 
ладожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше л 
То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, н 
вцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега н 
а се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има та 
 ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убав 
окана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем  
одине набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове 
 вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за куће 
ку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску ч 
} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, как 
 .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да поје 
оја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће сл 
ругој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај  
јченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p 
лиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је  
ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити 
акле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао тр 
 рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А мом 
одине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једн 
 <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она бу 
едо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за 
по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" 
 видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима 
ма и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врб 
и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на ко 
 све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу 
ви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} К 
о може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада  
 на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" 
уче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш м 
а софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете 
како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу о 
<p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{ 
 па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и р 
беже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уз 
 гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да 
а гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, 
ју и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у 
<p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да ва 
то може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче 
 сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветск 
брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} 
жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу увод 
већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепа 
ло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако 
{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, 
а си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто  
 господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S}  
пада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, 
војче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p> 
} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели  
{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф —  
Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг  
 — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чира 
лого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па 
аш, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, в 
агаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућ 
тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послу 
ко до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак 
од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФа 
 ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав бур 
како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пил 
 да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да 
 час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господ 
рете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее пр 
е омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S}  
p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо р 
идим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како меч 
емо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си 
 своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су при 
алиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто  
иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван  
, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавај 
о урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>—  
.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</ 
</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане 
ије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Доло 
 једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се  
ја; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу 
е мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се зава 
цета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улаз 
вутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо 
’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је 
.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. —  
 гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг н 
тају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па  
те по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци пот 
и, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.< 
оји је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, ка 
дитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Мари 
 попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само 
чеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко г 
јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много зб 
едног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча 
вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како  
аљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Т 
стала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица  
 махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите  
у се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} У 
 ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијеше 
чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у 
 си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S 
’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим 
итује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли беген 
<p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне кера 
 — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни т 
еше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та р 
 види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>пр 
а да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у ов 
јеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија  
за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, как 
аро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њум 
ако је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што в 
ера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја 
нпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако  
а и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је 
има није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео  
икам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сик 
на ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем  
ре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и  
ка сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије  
поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дуга 
аре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се п 
е, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гле 
i>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па 
н сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.< 
е острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, дом 
<p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја с 
з тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорг 
ос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кар 
жак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали 
сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> 
 бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! в 
иски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виногра 
ихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелни 
ића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла 
ну и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцр 
он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао у 
а особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То  
p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>—  
и смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви! 
цето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспит 
тигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију  
викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон 
 мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А в 
, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174"  
ођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужил 
ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо . 
а. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си 
пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са 
n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на к 
 Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и 
лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који  
би одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слобод 
е, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момк 
{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, ж 
 она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне 
мио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је 
 био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изгл 
 видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код 
ко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак 
 заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да 
ећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си  
илољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г 
ју.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра 
д шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Ц 
е дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану 
е.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокак 
ије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман од 
ћу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да 
>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо до 
head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их  
нај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, бра 
 још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је 
вираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се е 
мо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради 
 г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и 
и.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо у 
 дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше 
пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} 
ад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по нека 
а иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача 
 уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе,  
еке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим ф 
иберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених г 
тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати и 
 Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! ви 
а несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно к 
ош други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А та 
 оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, н 
вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си вр 
огата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се 
ћима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да  
шљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да ос 
ирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, 
ву! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те 
ском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан,  
ота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То м 
еће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а 
кави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} 
ет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Мар 
ога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о пог 
та Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћ 
 ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb 
цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је 
и и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у 
! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.< 
дам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без муста 
лаго!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који о 
однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густ 
{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и  
} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту 
 пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару 
{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да 
уван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гост 
ма хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколик 
не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље з 
уј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила 
 по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда и 
дне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајк 
има Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше ост 
S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се  
, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</ 
 што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треб 
?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја с 
, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p>  
е то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му ви 
/p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, 
ст, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb  
бло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У з 
 ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се разд 
д себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном  
, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне ш 
г дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господин 
у.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну 
угу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Баци 
њу! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код госпо 
оручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо  
по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија шт 
еч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мо 
дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а дома 
н дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврн 
 сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњури 
у.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који 
како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало 
на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, ј 
о као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј!  
тли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћи 
?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке 
 се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауста 
кани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си  
о и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече 
је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два саха 
зговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже. 
женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се  
гледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Раз 
и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разв 
 да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p 
 Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> 
то прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се 
 Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; д 
ече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па ј 
S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра друг 
ава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ д 
аф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на полов 
p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име пл 
ена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Ј 
 и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S}  
тинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председнич 
е!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлеп 
идиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште не 
 да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми 
то. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, н 
ет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. 
у а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb 
— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чуј 
>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S}  
нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си  
ва три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући,  
ку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући 
магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј 
p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушн 
и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му  
.{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегав 
у и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — а 
 му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим цип 
, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Ц 
олико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мис 
е се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте,  
Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља,  
ај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за та 
 рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми нач 
 мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносит 
скочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за ониј 
аље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе н 
"141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испра 
председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се н 
} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а п 
аглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као  
.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „ 
 за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’,  
што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S 
дине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамуј 
о кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове 
} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је 
виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели 
 па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће  
у...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!< 
з онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже зд 
вету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја  
четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинск 
мшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формал 
ина равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Мар 
е то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи шт 
.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни  
ила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај  
вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогн 
, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио 
 цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужа 
е, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да мож 
p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође 
екни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S}  
S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпена 
а си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај 
. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио. 
е кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада ј 
 они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко  
шим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као 
кне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види без 
 га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа д 
дно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S}  
ти.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца 
-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне 
е.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>—  
е, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава 
је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто вези 
 зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S 
д било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и о 
 раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досад 
ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да  
кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и  
славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље. 
 да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> 
чеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комши 
ајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радост 
о!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљ 
диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, али 
абота сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче 
 збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништ 
ко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у 
а смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чап 
Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требаше 
о авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а 
, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахи 
тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је г 
 ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ет 
под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си с 
апчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то ст 
 до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра 
 штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо  
кад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита 
им допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин,  
ости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што 
 домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и как 
 задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала,  
ареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се зап 
прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће  
S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима 
 друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га он 
па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели И 
тим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или  
Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега 
председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, изба 
 четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудиш 
 га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искоч 
>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у о 
 — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол г 
овица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој 
пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та стану 
 </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај саг 
еме газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге 
елији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, ов 
 знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с 
амо какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му  
 већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и с 
 онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не  
тор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права весел 
на — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна в 
ије.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио  
м си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију ср 
о бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских  
та годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{ 
 Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати. 
ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један 
љена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb  
 Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборави 
а се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, го 
ко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при паш 
е каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председ 
, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица 
чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрв 
е по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће,  
 га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик не 
 се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза. 
вадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само 
је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирк 
до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а 
 и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште 
дни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама,  
ку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај б 
им и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам  
 такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате дев 
 Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него  
зија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у о 
ти.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту. 
/p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p 
га овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега 
?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим  
ешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад см 
е насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигар 
д хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме к 
 <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> 
 слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— К 
јак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, бр 
} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сеља 
а му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и  
аш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигн 
ш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо. 
су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер попов 
убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше 
а, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— 
ри.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу 
о ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређат 
овници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни у 
се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је 
дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом сво 
 једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се 
фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у 
 онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Кал 
— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зб 
ђозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали 
читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан  
 љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и о 
це буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{ 
аз да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p>  
 накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, 
за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не о 
е да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та  
 и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија  
.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја  
не Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало  
 <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— И 
, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја г 
седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— 
<p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пев 
иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде 
 <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко! 
атко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за та 
, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је 
 је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради 
 тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господин 
</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам  
ени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако ск 
другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе п 
} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, 
 данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују свој 
о жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно 
д сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако ка 
стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, св 
уштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А  
ба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чуту 
ветиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и  
сија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само про 
да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да  
ева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Беее 
Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Д 
 свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања 
љан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је постав 
пази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиле 
 из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш н 
 знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’  
/p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар 
Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек ди 
и „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?!  
вац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер 
-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Ре 
кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А 
о што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо  
а на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и  
ици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, 
аних података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" 
домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ак 
p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти ј 
ираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њ 
 седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу 
 видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и  
ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што 
ек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађ 
о и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају 
 за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече јед 
и их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати 
но извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Цига 
авим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш до 
, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi 
човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато чест 
е жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу  
, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да 
S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо п 
 гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо 
жући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то 
 n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искат 
усе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што  
се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па  
одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда бу 
 смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен 
 (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, как 
! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Ј 
аботу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, реч 
ше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео к 
 Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута 
сподине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слав 
алча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у ку 
а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти р 
памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ј 
е се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне 
’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и госпо 
/p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да до 
 и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за  
атиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џу 
м... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p 
ашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ п 
и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутр 
а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А  
и домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да 
а не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, 
а!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше  
, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, 
ли га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; ос 
, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S 
’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ 
} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, за 
и примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и  
тара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле 
н пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло 
 слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће  
е да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да иск 
лисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде пред 
може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цига 
ћу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} 
став’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“  
гом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФ 
гу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ 
Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</ 
га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече м 
} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек  
„Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побрат 
стани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве  
е? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ ви 
ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф 
ашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавш 
дило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, 
ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупиш 
еца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па од 
д ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из мо 
 овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, до 
(пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија п 
а је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{ 
а, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми сла 
лаве!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чу 
 и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у друг 
ељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали 
ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си 
— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу 
ут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољн 
едам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе 
баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади 
ате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, прич 
ведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није 
 чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учти 
 А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познава 
мо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је с 
тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце прок 
Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n=" 
лем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише сла 
Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, 
т неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и изв 
 да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мисли 
ју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послет 
> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј јо 
нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери 
тима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испо 
 n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{ 
Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Ј 
="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигн 
Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет она 
у за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док с 
узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама 
Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ј 
</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче б 
да пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још  
овремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног п 
 девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагм 
и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет 
о суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он 
бе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва  
а марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирал 
и ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кућ 
 Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по дру 
ете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, т 
а, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђу 
 на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то б 
ала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој  
ику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачк 
а — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љ 
р.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одма 
ма тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак при 
пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам 
, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје,  
и онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Ма 
ајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са  
{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске 
ту; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се д 
/p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи 
ашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јорда 
ећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мор 
алчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема ж 
о је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у  
нији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све ле 
твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачк 
ке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву сер 
ро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што ура 
вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур 
ло дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су  
вати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија  
мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Ча 
 Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} 
а, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ 
 „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких сл 
амо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокат 
ста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S}  
="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису м 
и.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устад 
> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мај 
они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; 
 кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко  
ам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гост 
аше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да 
о неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се 
ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и 
 накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, 
пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па х 
звештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта р 
н и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Ку 
славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мал 
о и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су доб 
 — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А 
 здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како  
p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на дв 
игоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријол 
 ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и 
и је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} 
м од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке  
а, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у д 
{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцим 
 чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са го 
це.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побр 
.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је  
ше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још 
оја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад ј 
>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ив 
е: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен 
ислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S 
 променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ 
 кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си  
И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си  
 где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, ка 
кле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерко 
се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да 
и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Ка 
а наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ би 
на мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлиј 
 празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па 
ун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а панду 
влији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и  
асте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник. 
алча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'? 
! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а 
 Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и  
 оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала о 
ас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, 
 ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отп 
учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели 
! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи и 
де је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан !  
ио при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после 
јећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и 
ерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, бе 
а што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и 
 сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јес 
у тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од к 
ја побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим г 
е већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук  
е и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори 
ости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак. 
е, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном  
.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. 
Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а он 
аред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, ка 
ену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да н 
атима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пу 
ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— 
 дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> 
 цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да  
ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у ра 
а он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било 
уге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, ве 
ородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво  
 шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бо 
не.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу  
е им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога ј 
ад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p>  
 та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мај 
чеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Т 
 ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико 
 томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему 
вујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може 
шир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по 
ој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше  
поља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S 
Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калч 
 јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Г 
 Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први ско 
е се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p 
 јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате 
један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Н 
/p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче госпо 
е.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа  
о се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се се 
то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину зна 
нај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p 
а оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...< 
</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у ав 
алча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало  
>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задрж 
сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у 
ва ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на  
славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} К 
ти нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побрати 
а не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав 
слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S}  
ше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свану 
омаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се  
!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и ма 
p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за 
ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-прис 
ава веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све ј 
p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све 
ели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко 
 кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели  
<pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред  
е’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо 
ер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми ост 
 г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p 
 знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФу 
.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} 
44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан  
 Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се до 
b n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку ко 
е званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>До 
јпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица в 
ко ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш!  
 несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчи 
 је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућ 
 прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пау 
а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшини 
маћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, је 
 час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко 
 прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признат 
аћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај  
тадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А ост 
 рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p 
али с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у  
ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја;  
тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, ч 
е! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се 
p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудим 
/p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко 
у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се 
на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек 
, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак 
Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друств 
2" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, п 
рем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си пр 
 и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам н 
ква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким с 
 узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало с 
 на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и за 
е разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, 
нозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би п 
н без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нера 
у; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно 
ше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка 
— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е  
о, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, о 
воро у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте в 
цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да  
настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла  
а послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријол 
аф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај с 
збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце! 
емамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројиц 
 а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! 
ела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политиран 
ане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да 
до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мор 
а видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S}  
} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад х 
> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћем 
У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ив 
/p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту 
стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па 
S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћиц 
си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, з 
 обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ 
па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Х 
реба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале 
 моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их п 
ив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријол 
еше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше д 
кречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? з 
 веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се пос 
 у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде  
 узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака д 
ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало,  
 зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас 
га јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише  
</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладн 
} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалим 
 а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у соб 
<pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавиц 
чо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се  
орцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председ 
димо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време 
>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ 
И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам 
 није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{ 
" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце ис 
као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима 
ко с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p> 
ели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Ка 
га. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или с 
ио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пе 
е момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тр 
ао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му п 
е, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што  
 ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а,  
неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} А 
 дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвал 
а давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Ци 
Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џа 
у да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изнен 
 је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна зак 
<p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем кр 
 У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутр 
је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио  
 тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </ 
и свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{ 
, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој 
 јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија  
р до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого 
ана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му каже 
аг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгуби 
вља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па 
n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не в 
за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзе 
> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг 
и Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађа 
 А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородо 
де је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град  
у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замр 
<l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када зап 
—</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми е 
требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="5 
није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код 
аки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћ 
и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар 
анчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не вели 
ачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост" 
раздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је 
о његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још 
ћу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гос 
како да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремски 
ући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао св 
 и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, се 
гани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда 
 да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ 
 Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и 
 <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, 
је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, 
та ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте 
 рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S}  
ав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, 
алчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и нам 
а да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок!  
уме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та са 
а.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете  
 кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај см 
о се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онд 
 па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p 
 госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, 
му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да пр 
ена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — 
ао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађ 
 а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели К 
/p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно 
ава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена 
а нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо. 
— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ 
а послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну по 
вости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да м 
под њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав 
толика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петља 
какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S}  
{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегл 
га дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му кос 
 <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана 
ишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се 
 дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе,  
p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама з 
и је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол 
еном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли св 
руштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p> 
а стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, к 
адржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај ис 
крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? 
> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој маха 
дни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви 
ко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какв 
.. ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од 
атали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећ 
атог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: д 
е, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> 
 саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Ка 
ахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви с 
а него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с оч 
ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и 
вани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није  
да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћа 
’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал 
 А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и пам 
 сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у 
Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поско 
обратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се ше 
о да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу б 
уди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{ 
 ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак 
које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, 
ки живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у ми 
ило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика 
его јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у  
ту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ни 
ву да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тр 
ш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја 
ратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио луд 
 није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и  
ене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p>  
у и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} К 
арко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, 
е!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сам 
 председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Ца 
ш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што урад 
 па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекуј 
, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ста 
 да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ћ 
војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може 
шеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи  
на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> 
ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку  
њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г.  
ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до 
лим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да иде 
е кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до нек 
могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S}  
 се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада  
{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјак 
ити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о ко 
’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p 
какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили г 
 ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су с 
 Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само 
 ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) —  
онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек с 
га Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ т 
 твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, 
а ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ћ 
ла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је 
де на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој 
донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. . 
ено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S}  
ва.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да  
а.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на једа 
 Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, 
у и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’т 
т тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли и 
 То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и  
ајзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да 
ст пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким ин 
 Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све че 
за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по сво 
 своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море б 
>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, сви 
едниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да помож 
рашније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник др 
.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> 
де је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели  
т и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, ни 
 старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им т 
утра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, 
="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не т 
мац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </ 
ко је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују к 
авам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: п 
у па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је  
 је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се! 
ији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друш 
.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је н 
држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и н 
а дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја 
али цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и а 
ну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — д 
ате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после  
олачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на т 
ни ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле 
воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг з 
о <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из ру 
едецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали  
тоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко,  
же, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је оп 
 под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! 
 не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p 
ала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па 
 жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прат 
едседник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентно 
ак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда,  
вима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога м 
да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поз 
SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна 
 домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а заш 
{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа  
, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барја 
{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и др 
ћ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да 
S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да  
ство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред 
реко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> < 
и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско:  
уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу 
т почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га н 
рјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, т 
м година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p 
гаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно 
 n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицо 
ћи како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Бо 
вко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те 
ава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо,  
>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабул 
 попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши,  
а је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа  
ра госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb 
ал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристи 
 вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама 
под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви  
не и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и  
и гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике 
лаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђу 
ан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— 
шеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужу 
рујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пр 
мално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па  
а, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја 
 одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше 
Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне уч 
 оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, прав 
ту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и дев 
{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће  
— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад с 
ко искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свеча 
мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док н 
н.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та б 
, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му  
ележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други да 
о кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у  
ућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где к 
 куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се  
 од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо  
рихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Ци 
чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:< 
 они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа дру 
 кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој  
а који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quo 
ика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче ис 
стали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> < 
 једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да с 
>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му 
la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његов 
 се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Мил 
и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша  
>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу дво 
млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, 
уго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} 
е опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како 
у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, н 
е.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од 
 су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па  
лога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стере 
ам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Б 
S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало уг 
ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателиш 
p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се 
 сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! у 
ирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми 
 ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми 
), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш не 
оже да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и  
Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, де 
и!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији 
био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана,  
ад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и 
у шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољн 
{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледа 
о измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је глас 
једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад 
ан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И до 
и моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ 
ко је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и ст 
черашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне 
 ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSection" / 
Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту изме 
чи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S 
То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, н 
 сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу за 
 удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А мој 
ек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћ 
исети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, 
, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дира 
 Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого с 
 бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвира 
ко скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле п 
ма отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод те 
егнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, 
саја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди 
ији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледа 
foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којим 
о јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} 
мује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То и 
а.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обо 
т удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l>  
и Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти п 
јку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{ 
ећ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испу 
баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи 
е ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као ш 
ом панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у др 
ј ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{ 
а је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S}  
лан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гост 
ратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја 
о смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу с 
ебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умр 
ео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са св 
неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета 
ео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријави 
 се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек п 
и он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи уп 
 његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву 
ја га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се ср 
 сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb 
о, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени 
ши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисово 
— „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно на 
и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наре 
а мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Па 
p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те 
т; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је 
о; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако;  
е.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја 
и на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то каза 
 несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама как 
им код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијењ 
арицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо!  
викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће п 
 млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија к 
аћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много уб 
и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепа 
ија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, п 
а па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, а 
 ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби ш 
да прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! п 
и куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{ 
{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми предсе 
 без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако 
 пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! в 
казува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мисл 
p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турц 
 Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Оста 
за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је д 
онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађу 
осподине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је п 
се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко 
енисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто с 
а се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се 
 па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си  
, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’  
уј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гр 
— а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам 
во?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побрати 
ен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни про 
>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и  
 дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки 
ацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га  
а — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ 
ивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових р 
чком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, мно 
је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и пос 
а тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њ 
 је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора  
ко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побрати 
мове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што ни 
 да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трго 
би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни п 
а.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавањ 
ле уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређе 
p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопаж 
љи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Ф 
и демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, д 
ици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном 
и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта и 
к који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S 
тање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа 
и дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан 
бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ 
нако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну  
 се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људ 
 докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пу 
 сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако 
. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто моно 
д да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па с 
Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвику 
ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо 
е друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да ч 
ко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом ром 
г зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало заб 
ан, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не 
м казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — К 
 и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд ч 
ар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— 
 даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, н 
било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од не 
 испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука 
 и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и н 
табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из с 
в тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, 
 својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве годин 
} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{ 
кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор 
учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb 
а шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмиц 
 оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске брк 
 његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са ц 
криви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште  
јче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капариса 
лила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да  
гра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим 
и Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — 
пеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а 
. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта  
 „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S}  
скате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј мал 
. управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гле 
 запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, ду 
 који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутин 
ће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесе 
аве да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до ул 
 и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао ч 
ати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне,  
 обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још ма 
 то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало ча 
 мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се  
о одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније л 
на свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комш 
), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад ве 
а мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан 
тио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не х 
 — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прих 
 ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Де 
ова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На ш 
су од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хва 
ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана. 
Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се поп 
едно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротк 
ојим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се н 
 шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана  
, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а 
а.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима к 
о у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак ско 
е где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и с 
урјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица. 
 занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Раз 
а ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Бог 
 куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче 
 разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него п 
си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знаје 
p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а т 
 до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти  
и, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, реч 
е заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је 
д се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне чове 
а јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а н 
S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту д 
ле, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти,  
 физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући  
ја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако сл 
 онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p> 
чања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, С 
} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на П 
то, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође п 
ешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си наста 
аче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који  
кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, а 
ре, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{ 
ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа,  
 а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш шт 
 сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га.  
омињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињит 
о „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!< 
чу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето 
тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— 
S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „ 
 бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими  
/l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се,  
Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb  
 гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг ов 
вом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’ 
p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграб 
врсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет,  
 Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ј 
ође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, ку 
 не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једн 
.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калч 
ит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вел 
сет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде св 
оста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођет 
{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>—  
.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</ 
ј ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се  
едне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће  
прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да п 
тељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких 
фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже 
род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровач 
 будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себ 
} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам до 
 и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком пре 
напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак  
уј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити  
 једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се д 
е на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролаз 
ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече обла 
е, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад н 
 <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!< 
ма и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лу 
мут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Т 
пске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту д 
даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине  
на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, р 
 сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане  
и, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у  
х 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. 
тити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упу 
па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, је 
аном и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти 
ead> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак 
маћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе ј 
p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ 
једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник и 
 је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онд 
дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док  
м ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-д 
сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и  
 n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђу 
е разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица< 
ђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му  
orpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. предс 
 му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожни 
ете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети ко 
дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. —  
ала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак —  
 у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — ку 
 за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало! 
S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет! 
 А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде 
, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је  
о Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изи 
а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем  
збирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуј 
Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога  
у девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега 
то се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две м 
ње! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо 
Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S}  
Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Ми 
‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} За 
 за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фам 
 молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја 
 да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, ч 
 требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидн 
ја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! см 
кију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-ми 
 Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не  
а данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол 
и сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки а 
Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до са 
 <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вје 
 да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{ 
 сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Ид 
јали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, 
> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу 
е, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па 
p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивк 
у.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{ 
?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају 
ечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по 
ву без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велик 
ену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по ча 
е се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господ 
.. како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у грам 
е му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Бата 
е си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p 
е отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти 
Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачк 
 триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и љ 
во и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша ку 
ућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко!  
о... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пуст 
добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p>  
ма зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа! 
S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p>  
 сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А 
 знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да  
 Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и о 
чи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па де 
 писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi> 
еси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S}  
да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... пут 
еше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти,  
 за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека тв 
авање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита д 
 дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дад 
 Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћава 
гледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја већ 
ни, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо 
густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пек 
ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, 
казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар  
<p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, о 
ој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ив 
а ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју ку 
 бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј 
лко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p> 
и хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p> 
изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па М 
теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За то 
босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што д 
да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и б 
те! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђу 
p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— М 
о намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S 
о ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседи 
и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за 
уку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Гос 
е да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из ко 
емљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако жел 
 саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући кап 
 како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p 
ине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој  
то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој приј 
ава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} 
м на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе дру 
а се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори  
> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’  
.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па  
> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја  
 треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта  
навам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, д 
уцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прек 
а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а 
како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Сре 
се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да м 
е, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам бер 
о и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} То 
о!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; к 
едао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му 
 на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калч 
; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојче 
у Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш 
ћу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко,  
" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако сол 
ије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и т 
 лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Тол 
ге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме. 
о.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопо 
.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна ра 
икам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умиру 
редседников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године 
етнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем,  
</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и бац 
а и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ шт 
 је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{ 
 Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби  
p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је 
као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С м 
да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, ха 
рка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом,  
ена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам с 
 заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет 
ољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта  
 там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, 
 Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите о 
адостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо 
а хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гр 
ветислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину изв 
а се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</ 
ра!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убив 
p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј ж 
 пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, кр 
, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча 
 на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије с 
к си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и о 
дне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за тр 
>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p 
очетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’к 
 жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па с 
ал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се  
} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, 
Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! з 
разниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију  
— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, ви 
 /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>—  
е на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} 
едник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може  
зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! вел 
а; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“  
 радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер 
друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си 
вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си мо 
.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа 
да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му ту 
!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n 
 /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук он 
е!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити 
к, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер 
 дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S}  
а је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљд 
ихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светисл 
 Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>—  
у бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију  
ика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Д 
ели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непозн 
озоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S}  
а онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо 
г на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p>  
, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скуп 
p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p> 
>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш теб 
 рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју 
па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па ш 
 ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јошт 
ет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајд 
 као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази з 
е да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p> 
 врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да  
 да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! реч 
 је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без глав 
 од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мај 
а.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ 
е не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и сва 
вку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како ма 
 помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си 
уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и пока 
а!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово  
долеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поу 
 и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циг 
 лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д 
 слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљуј 
е дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малк 
милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па,  
ше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама ј 
 па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па  
е па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица с 
ез дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> 
на Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у  
иво, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Твр 
ас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду  
те.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ 
 ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ п 
и требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— 
p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да по 
 мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија,  
, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и к 
ан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе... 
осподине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, 
у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да 
, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечк 
пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије м 
{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину п 
ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче ту 
!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi>  
ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг б 
 n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га 
о беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбира 
е, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом;  
маћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из ку 
же од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум 
И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју 
да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци  
ине, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо 
.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb  
јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како он 
о које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад 
ити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је К 
го после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су  
лчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете. 
жише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани  
к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо! 
ко да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p> 
с твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно руч 
"105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала! 
 <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно,  
 шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и 
ро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p>  
ик има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зев 
>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на 
 и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја о 
ој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем ре 
талисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срнда 
било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{ 
 несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам гла 
зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и чет 
икал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их зн 
ш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо:  
и човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима 
} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’  
ике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива л 
 по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Бо 
!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, неср 
вити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то освет 
носно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у 
оја сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што  
ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенл 
— па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казу 
да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра 
S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у ц 
> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и  
Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, 
па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни п 
ште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија 
мо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— 
ли!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— 
 Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и ти 
ај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук  
ек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, ш 
!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти са 
ош горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној в 
па, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде  
амет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној  
итују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је у 
ај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол 
p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Зара 
ираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-кол 
под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови послед 
ндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и 
ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, 
е, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, 
ок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирај 
е после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како  
аде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја  
</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре,  
ј!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако... 
цу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој  
о ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје ј 
с’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се пред 
е главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> < 
скога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа  
ме, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре 
ове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p 
устављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ај 
си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро? 
о ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан 
на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампим 
{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено 
и како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо 
 онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p 
и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! ре 
p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи м 
 па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг  
и, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прек 
м, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну з 
пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . .  
к ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да м 
аш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, 
 један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „буда 
агашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива  
>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па  
и, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{ 
ратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— 
ани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуц 
пада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мири 
о не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној вре 
Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви. 
ој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како  
} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појем 
лави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-пр 
овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Н 
скам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја  
тола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што 
нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган 
ираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче,  
сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је 
се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђе 
 пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијас 
 рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искара 
емљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председн 
треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај 
лча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све 
и гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да  
је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господи 
ене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј М 
 се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ел 
о за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно соп 
овић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти  
осподин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се 
до’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се пре 
ца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царск 
 и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; пр 
а!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S}  
е!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прил 
 је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{ 
нем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам 
 њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки. 
братима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <qu 
ужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, ве 
p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фај 
 <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и с 
па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју сла 
и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и дев 
ош и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта  
е!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131"  
.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно,  
 ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето о 
 па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а по 
бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и п 
Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да же 
домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то 
метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>—  
ееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочек 
ди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај 
оја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А  
 њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су 
 Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; до 
што си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је н 
p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као 
 судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту,  
што не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! 
аво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна 
га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пе 
 <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да с 
у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови  
аго вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки ч 
 му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па ј 
 мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је  
 Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сик 
 му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај  
ра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама каз 
о би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било  
ш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већи 
 Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово 
</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, д 
ан комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председн 
а, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p> 
, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у  
 се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас  
е’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав  
мо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неј 
ре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калч 
икнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, 
б у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како к 
S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, 
S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а м 
 испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем н 
ваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима 
ј по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту  
саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јуч 
 сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! р 
раде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окрену 
 гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај 
домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} 
а кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са по 
ет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко г 
рцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај го 
л човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију,  
е си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да  
отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем  
{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време 
ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничар 
’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мисли 
ајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту 
{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што п 
он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њег 
ашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</ 
х.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, 
е многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да  
а дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опрост 
, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па ј 
егне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па  
ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па заред 
 Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти как 
 ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да б 
наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Т 
рапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калч 
да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата п 
Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!< 
 која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па с 
а зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза 
.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од ј 
но и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиз 
веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с то 
оветци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) п 
ато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправ 
} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Р 
а кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како п 
преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милоса 
</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита К 
S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адво 
 срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-при 
 Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гост 
 она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S 
 огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што,  
ројка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p>  
 вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена 
 а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према  
ио сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и  
 му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћ 
>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Нег 
и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје биле 
цепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну 
, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече 
д, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председни 
 ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај 
мајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе,  
да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" / 
а да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљи 
е враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија л 
} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да п 
е тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си оти 
е па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неј 
ођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p 
и и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо ви 
подине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, пр 
 бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе мо 
.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и 
начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немо 
у беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџиј 
 она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А 
 Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па  
, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим увере 
лос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{ 
штара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завири 
аше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу к 
уј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не в 
ицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате п 
 су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они 
руга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула 
} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми та 
г треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут  
тле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га  
двојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је б 
а ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па  
Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— 
и жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може 
ранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јорговано 
лијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре 
споје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне 
’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S 
 све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и т 
дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне  
 Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера,  
 фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, вос 
ана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине  
амо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а д 
слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л 
 чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да  
и се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била 
е за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш. 
а као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бој 
у — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога  
<p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше раз 
и је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па в 
о и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Кал 
 је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету  
 други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па не 
 па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, в 
 наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дош 
оде, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка 
и Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се ста 
м Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и 
 те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се 
ез бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на  
кне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа з 
о спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету.. 
ужбе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало пода 
ане се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј ко 
р хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим 
андује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом  
Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Ни 
има, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једана 
а.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским пр 
ес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу ми 
ама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним бу 
пођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним гл 
 ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад 
тре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте м 
ли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хита 
озриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,< 
леда подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко с 
о планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Та 
би.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Мор 
} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо  
 саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, 
и им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче  
у му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Шт 
игани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне че 
{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је  
не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и ст 
дан дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај 
 рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће п 
пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у ж 
ра у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: мој 
не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дир 
оспођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да 
одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица  
домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Т 
сурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко ј 
тајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{ 
ојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни 
ецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно дод 
њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на  
ала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како 
то и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жест 
еће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и  
 званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и  
чаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемиру 
уди из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од она 
сти.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар 
јајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у сназ 
!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, не 
ичке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, заш 
 у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре  
на Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Сти 
у рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је  
МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко  
, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она з 
вац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој п 
својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Ид 
се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да 
да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је  
сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом  
 збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за  
мшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стој 
и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе,  
нате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не  
S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па р 
тио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бе 
, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува  
жим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу 
{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, с 
 али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао  
 не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав п 
дише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ра 
 своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога пре 
А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни п 
а Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окат 
<p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо 
ко паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{ 
о после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећ 
} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> 
елену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А о 
еће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{ 
.. е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави еш 
х Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ј 
ње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у ту 
ордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар. 
> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, обла 
</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</ 
 и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Беогр 
S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулиј 
S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам отк 
ре, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал,  
о знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак 
ечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или 
штава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостим 
p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем  
аде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек б 
-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p>  
ељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Ку 
 знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је с 
јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни пад 
 их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговар 
е Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушт 
те да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на  
више Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се свет 
елику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап пон 
.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} 
 на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’к 
на, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад с 
ије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао 
е — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Мил 
Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој 
 <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, 
ги, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петн 
} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у  
, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћил 
па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко  
иво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме моли 
p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане 
ао да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! в 
ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! 
за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си 
ђем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’  
p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштериј 
ма знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, им 
датака као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скр 
знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамч 
улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па 
 куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, ве 
петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску 
 зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради др 
ебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи ре 
 ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ј 
.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти 
 Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{ 
е, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, ни 
едом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженст 
а света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те 
најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је реклам 
 да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, вик 
вити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кла 
кад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш с 
! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га 
сме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p> 
им, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар позна 
ја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.< 
ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, гос 
а коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове  
и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас вре 
, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На  
диш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти на 
и у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гра 
за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали 
сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенц 
, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погр 
е.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилч 
о ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>—  
’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џаб 
аља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А  
апапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запа 
ос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам  
Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал ка 
ча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам 
и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди с 
. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко 
спод ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко 
 мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам 
засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газд 
во идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од кућ 
дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини ц 
на слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свира 
врти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један 
тке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, го 
а радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и нос 
дмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи  
и Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се ча 
 Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, заш 
 био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив с 
’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{ 
а их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога 
’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свир 
 Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, да 
е! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет! 
="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу  
а?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје 
 двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не  
не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи 
ом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком 
лика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, ње 
 теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се 
 људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! 
поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави ка 
ко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За  
екнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи  
 стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек 
вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол 
 чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, пооч 
> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побрат 
јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином 
апу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, 
је се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p 
рам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће мес 
 ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти  
пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму 
/hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј  
ту) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налаз 
одине у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слат 
видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ћ 
Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из м 
е!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{ 
{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох 
 побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зеле 
с кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг и 
по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча зад 
еје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шак 
им и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући  
ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и К 
и и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све угово 
а је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми да 
јсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изгле 
ему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га  
н.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, в 
се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, сал 
кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’  
ати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се 
Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате пат 
ме да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што 
<p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту и 
и најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно  
да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена к 
 мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је  
заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар 
а Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу 
ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се 
’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S 
{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у 
 па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у  
 ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђ 
кне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ —  
>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи стр 
му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Те 
дном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети 
о не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти 
ао опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да 
 је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу,  
 <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки п 
ева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, 
а пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</ 
ћу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирк 
 па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — К 
 на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако 
за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, 
ник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мо 
дине славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се  
!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пус 
ј си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Кал 
у.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашк 
ка мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук 
ристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа ја 
есива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног 
у љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote>  
друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’  
S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да нам 
е у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечк 
у који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му п 
 ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружни 
о детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за  
 те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пила 
ја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; нама 
ј посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где с 
овој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просио 
оже да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да ид 
ре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном (  
Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Госпо 
лаву.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, 
е! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па не 
 смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг  
та; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’  
брог побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! 
ште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцети 
године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости) 
а давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам 
то то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе  
, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве сла 
ек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једн 
има, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није  
м не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је ку 
и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику? 
виксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носи 
скочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво 
 курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што 
 фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на ж 
 <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за оно 
ућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угре 
да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, 
свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, и 
праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си  
сти и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако  
како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да мн 
е једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap u 
 се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ  
 <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро 
једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као н 
авештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гос 
на човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко,  
е напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу оног 
еки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кок 
 зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Зна 
а дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три 
смо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на 
че Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Чо 
} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу  
редседник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... н 
есмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели једа 
Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник  
/p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и з 
ута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла,  
да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се ис 
добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; 
 и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти,  
јим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и осл 
нување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, 
т; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога  
 та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: 
 госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још јед 
смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она 
 <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> < 
часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дош 
ећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше 
 Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна 
коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" / 
ју, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику. 
реска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капи 
сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије 
а домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>—  
суз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја п 
шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S}  
мо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је по 
n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може п 
шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Мари 
 и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не м 
оворено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духов 
’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> < 
и ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој паме 
’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала ш 
вршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се п 
нда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалашт 
Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Ка 
ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре 
pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они 
и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све н 
 е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша  
усти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврд 
ездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим л 
сутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p> 
ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три 
 жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи 
стина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она 
ио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још ш 
ти, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Ку 
— Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и  
<p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, 
броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави. 
} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па 
и’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, с 
.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо  
у и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он,  
офне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус  
Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узме 
ко сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести глав 
и једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте по 
им и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и 
 ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из  
n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим тако 
ман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што каза 
ру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— 
 па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> 
а доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, 
Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не ул 
да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од 
ко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{ 
је.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, ш 
а шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дуп 
ошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, 
 вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га 
 покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да  
оручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“  
ста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се збо 
јца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и по 
енце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одуш 
 тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше  
{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује  
здисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна ма 
/l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та 
наче, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо 
еје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледа 
ознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, г 
очија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без м 
данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше  
е</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели 
{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S 
тан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), 
један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е,  
о пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а о 
} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душман 
 старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа к 
’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг пам 
28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба леп 
одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже та 
обратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор! 
 веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика 
му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени у 
а посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не  
се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да по 
и се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену. 
вко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде! 
тави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највредн 
Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби оду 
анку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Мор 
целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се  
риседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p>  
ше, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иа 
ко година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без 
о поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb  
а мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту нек 
„весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу ј 
 Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побр 
 Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цига 
} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш  
/p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А  
 ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и он 
 — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре. 
 да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, бил 
ивео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, н 
ло за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качама 
ог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који  
 да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и с 
 страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник 
ала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чап 
но, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј 
 <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, ид 
а сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</ 
 се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га прими 
ви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да 
завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти в 
и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море,  
оше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили 
 облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су  
— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погин 
>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну д 
еба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате 
их хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу прија 
онесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио  
гаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар  
.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци ш 
 улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја 
 и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како н 
а мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ет 
м такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, 
Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> < 
својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној в 
бира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несре 
тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они 
ром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Ка 
ихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли 
во раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич  
е, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два з 
убе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вел 
 пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote 
 осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видо 
о, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си  
 га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао 
 девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> < 
ам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не  
мљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да  
 А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је  
и мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар  
код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти 
е црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти п 
теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Б 
старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све ма 
 и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај 
лча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу  
ологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си се 
 пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p> 
ука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и  
атими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти п 
ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и 
му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете ј 
ашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је мла 
е стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореш 
 се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека  
 <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен  
рда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, не 
потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! ве 
quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, п 
да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско по 
 ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два ма 
ал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питу 
да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што с 
 наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вред 
сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па  
ука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да  
 до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал 
 циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера 
дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако  
ња, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био јо 
удо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније  
а ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан... 
да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> ст 
и, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га  
никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ив 
у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде г 
е од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Б 
рку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је дево 
много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а ка 
ка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па са 
лагосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-ба 
погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да  
 и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ б 
ли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија  
о ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети н 
е задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може т 
о, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стој 
ни други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништ 
оглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро с 
обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, в 
.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> 
 има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у  
> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђ 
к непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док ј 
росена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курј 
тала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко 
је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече не 
рајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господ 
{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да . 
мерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ов 
Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад у 
и шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Н 
улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и 
 праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине 
 дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господин 
своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="gra 
ебе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Кур 
.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у  
 по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почеш 
ј старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да  
какву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зу 
бе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало ч 
подине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респект 
ј, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега др 
арке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p>  
је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они  
 тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џи 
че?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол 
и и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па ј 
ко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, к 
ом! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја 
ве да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гле 
 онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да 
дове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" />  
b n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и 
е, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш  
> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је бил 
 у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта 
 лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ и 
ли да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и пре 
и; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на  
ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ 
е, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти пре 
на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то  
крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није т 
вим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених  
ијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је 
!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређе 
о!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је с 
До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пош 
авде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли 
 не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним мило 
ардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и  
, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>—  
баво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S}  
 Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој на 
 једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас з 
траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита отка 
а хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све дру 
 обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни друг 
иди да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му  
ма! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој 
 Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин 
без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас 
ати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви  
а дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А к 
е у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S}  
а и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у варо 
емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су к 
тоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, 
својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да. 
шло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је м 
ра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на р 
е знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и 
type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p 
 а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправнос 
 у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>Пос 
леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бог 
м, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чи 
чети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да 
 Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} 
девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Раду 
јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај  
но није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика ј 
рећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не г 
о је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како ог 
Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да  
аши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! ре 
аде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ ј 
, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си 
илику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му 
о је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он 
<hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјални 
 Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пр 
ујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама  
гу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје 
вите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте 
вицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служб 
ака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог ств 
је се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све п 
ад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као у 
јак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти 
</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Б 
ар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се  
, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину 
да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p>  
 без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да  
ако епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељ 
ко иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Ш 
чо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на  
ога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо 
зе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по ониј 
за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’ 
е магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S}  
, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и 
ма како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука 
 који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кут 
мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, п 
ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курб 
а фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце  
вко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава 
Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће оста 
 саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од  
ишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде  
шака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{ 
ше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је 
је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелам 
{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко! 
те слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да  
} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и н 
один-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу 
дниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ д 
напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако пониз 
ван, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се  
да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> 
{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду о 
ви позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му  
блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда 
руштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пу 
т ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н. 
— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на т 
цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђор 
ку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује 
гани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одо 
аче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко 
али — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за сво 
мам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не 
подине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у 
ели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</ 
месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да  
разе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположи 
ли г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не  
апски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долаз 
ко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџи 
} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне по 
, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако т 
.{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S}  
и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика 
 љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имал 
 га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само 
ито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћут 
бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А т 
 ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{ 
угим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S}  
.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет пр 
 на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за ова 
али и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу 
е, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим 
ро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p>  
а... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си п 
ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбе 
него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори ! 
>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало 
родневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта  
ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира,  
е и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки поз 
уван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на о 
 што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу  
се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и до 
 око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег  
гућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њ 
авда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда,  
варед поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А 
вко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на 
едну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко 
тву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од ку 
мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а  
и су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру 
и, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то при 
причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао 
на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Црк 
/p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету  
 <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Д 
икнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче  
За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех к 
опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба С 
/p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Мар 
 му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју  
ке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А куп 
, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једош 
аши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако  
S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води 
 војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да дав 
е, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вел 
 <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и л 
ање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.< 
/p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питује 
А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с 
 <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ћ 
Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, б 
>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд 
 апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање И 
оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! 
 као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по ав 
 <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједањ 
а је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам,  
едседник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га 
тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче 
ки параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигар 
>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p 
н Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добис 
А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А,  
p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред  
скам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-к 
е мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, 
жени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или в 
не.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим т 
аг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како 
у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Т 
 чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а  
ћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је 
а Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је ис 
буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце 
ан Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти к 
!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote 
што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрн 
tle>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поруче 
поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајућ 
 се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле не 
сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Шт 
 бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто г 
мери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, 
, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l 
а брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви ка 
еше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти мож 
 две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак 
зува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{ 
еј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију 
ди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:< 
 дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бањ 
м, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </q 
 вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни с 
 ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ј 
а манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча,  
а, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S 
ипелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или ча 
ли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, 
капчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он 
дере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом  
као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице  
ој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за ов 
кромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа: 
а сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде 
у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не с 
нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да 
да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> < 
н човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока,  
е оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је 
ије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је чов 
ан! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „ 
и!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо! 
арко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S 
!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут 
осподине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине 
p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>—  
S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ 
, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{ 
</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви  
p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од  
лча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ г 
 се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах  
бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме 
p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмн 
 а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел 
..{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежа 
спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n= 
во, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да н 
пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин  
ак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан кур 
ир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" / 
јатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му  
омично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му  
 брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерам 
 зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ с 
н реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућ 
и испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} 
ородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема и 
>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p> 
ина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Од 
ча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зул 
Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно с 
. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“  
омагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, ис 
о и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме! 
на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{ 
а ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и 
 Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p> 
. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко. 
 куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и н 
лно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким 
ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побра 
, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи л 
еш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја 
дајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и  
Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато  
да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук 
а; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S 
б’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде  
а.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је 
а г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала,  
 Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин  
баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад би 
ече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице М 
се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си п 
јстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу 
терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почес 
; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Ш 
Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, 
а инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава н 
јзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата ок 
диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћет 
иди!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p 
а направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на  
 мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг дру 
 у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да бат 
и трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове  
апаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој в 
лазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујно 
еми, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој д 
оскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, 
ијатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они м 
сто по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у 
, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и јед 
 залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње,  
и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима д 
ћу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти  
 опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Ка 
.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си иде 
 заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним п 
</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S}  
а што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и г 
и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршав 
, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно нам 
не, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време  
ш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! сме 
— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њ 
 кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко кол 
 твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} 
ца,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли 
ају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уз 
Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нит 
да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела  
ла.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен б 
оодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и поглед 
8" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наш 
рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги ви 
ера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто 
женим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће мож 
азастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за 
си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и  
не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он т 
нар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани чове 
а глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, гл 
, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достој 
Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам 
рискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у сви 
ставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству о 
у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима за 
е неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отп 
ало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће п 
 па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: 
едани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега 
мао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, м 
ао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом 
ена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њег 
јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па н 
дону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли т 
ако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док 
ра на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу 
 и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђе 
исару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пушта 
мо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> < 
уке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S 
е ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси 
 девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а  
а, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap u 
осио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би треба 
ко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави  
29" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па  
 најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обога 
 није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit= 
 не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећ 
два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше  
ан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских  
 без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика! 
девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допал 
о зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слуша 
ољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата  
у тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није  
 појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћ 
м, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер 
кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да слож 
лашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога 
ма? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле 
 томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јо 
ње у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јач 
е разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћ 
ке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и доче 
вно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних < 
јадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Све 
р па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простр 
е ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш  
.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се  
и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред! 
!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкш 
ву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показа 
ма зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се је 
 Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, дом 
зија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд 
 се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару  
а батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а с 
опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветери 
Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј по 
ко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта 
јнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а пос 
ош ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашт 
и.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљуј 
те једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разб 
је Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна  
обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па зас 
> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би с 
а, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем т 
ео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</ 
допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте 
 разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, 
овем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А  
бог пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко  
 Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па 
ца весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p> 
ши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко к 
не!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна е 
 побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче к 
пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој 
ац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му ве 
{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за ин 
алча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна п 
а ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Х 
 други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њој 
е, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кард 
S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бр 
ји се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија,  
је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји 
це му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу,  
а неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пуш 
Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија чо 
што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекне 
а давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још,  
и бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча. 
нај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек  
а.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и 
јицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си  
</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украд 
е ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав 
жем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> < 
ека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како 
кају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не сме 
 правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини  
а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека 
је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка,  
 викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани < 
господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф  
 n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је 
Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од 
днога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен? 
овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} 
откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па  
ику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за даве 
 неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па они 
, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Ј 
{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и  
е мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Ка 
 си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, 
 n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, 
</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати п 
и пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се ка 
<p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан,  
поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје у 
ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит 
 <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да то 
водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто би 
 бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А  
погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је  
е, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од д 
и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И ње 
 удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се м 
тари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви п 
Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста са 
поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за  
јола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњ 
 разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, ка 
егали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје 
е рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њи 
ену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове од 
} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек ник 
 господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивк 
ни ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} 
p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алек 
<p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још 
и, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „бе 
 Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што ма 
агир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између в 
аФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испече 
меју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страх 
иганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђ 
 мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости 
38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге н 
.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао  
онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> 
ј прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и н 
 од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама ч 
 како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Мор 
моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S 
ше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и поје 
аг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим  
 — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре,  
дан пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно зборе 
ослушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће ст 
жар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две  
познатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо  
сте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Б 
је што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У т 
>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми проч 
ук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па тв 
ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је о 
о да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли с 
моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће посл 
ија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па 
 њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изнен 
а баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дав 
— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пуди 
ко...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се б 
.</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује  
го године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да прави 
фане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је 
ча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" />  
саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја т 
о, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за  
ним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете 
 ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен,  
 Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти 
вуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари м 
 страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и пок 
јаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште 
 био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без р 
ре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Р 
астуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S}  
к.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја же 
ум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} 
екому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав,  
вету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, е 
ај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне;  
ратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен 
и, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е  
ре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, к 
еће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то 
 овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ 
 то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га ј 
{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позу 
е рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остави 
</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг 
ну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ј 
таш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас з 
исте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се  
ам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре реч 
екао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефек 
мати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко 
атан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; 
лом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседн 
цирско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у жи 
ну велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем б 
еседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији р 
зе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интим 
ада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и наст 
, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало  
рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? 
ас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаре 
о.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? вич 
дседником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а 
ги.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели о 
лче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... 
S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липт 
А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чул 
ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца по 
, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом з 
 па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l> 
 и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа 
ника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S 
ао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер,  
низонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз она 
 јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{ 
ошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамил 
задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, ка 
ах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима,  
у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био  
лами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини 
линама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере,  
’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што једа 
p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја 
будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у  
 а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и  
ем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто годин 
 уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на  
Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као  
 много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — 
ли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују 
ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћ 
с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па 
S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те 
ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{ 
— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити 
лио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу  
p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе  
е, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у ч 
у.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</ 
аро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, 
га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да  
не коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио 
а и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Све 
јак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће 
ућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n 
! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели нес 
>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав 
па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p 
ун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А  
Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, мор 
о прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако  
ште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p> 
, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да м 
 <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседн 
еде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мар 
 и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’к 
 писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаи 
Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников 
средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је б 
је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке  
 Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти 
 прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су  
онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава  
етићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше  
де намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... 
е хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ћ 
 кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја 
диш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> 
што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бе 
чамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све б 
 и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш м 
 Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здрав 
ази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није 
; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, 
 црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’,  
 пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, 
 спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свилено 
ко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па п 
и пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са с 
, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у мој 
-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш  
Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умр 
.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође 
, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, 
, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, зна 
будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један  
црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</ 
тишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га  
повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште пе 
ини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за о 
о кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарен 
усно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалн 
е, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} До 
 видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме ,  
 зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: кол 
а, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>—  
ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако 
 један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они  
у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога м 
тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Срб 
у таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди ду 
ту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче бил 
 свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели ср 
ло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј  
равно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и 
лаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, 
ме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај  
 пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су 
ути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па  
</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као М 
ро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; пл 
у криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе,  
празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш 
ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од  
ече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} В 
е, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> < 
 />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до год 
илика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам 
е се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p>  
 управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један б 
е, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који ј 
таш и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слу 
ка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа  
баво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p 
ачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S}  
само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има  
еди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb 
мо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, ш 
т својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А нај 
/p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем ма 
што!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени 
 Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио  
, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако 
ати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— 
 кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне 
 верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну 
Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако м 
.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! в 
ју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, 
ма све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по  
и и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <g 
исли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати  
 ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли 
је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како д 
, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране  
pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину 
ане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна 
' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна ка 
сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговори 
мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су з 
лим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господи 
вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија  
на како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли  
не, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опе 
 да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу. 
ребе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на  
>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како 
а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо  
е, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n= 
што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле  
 беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и 
е и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, 
и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупају 
Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш  
и што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па  
ше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љу 
 бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого 
ћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знав 
лчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} До 
<p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може б 
, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се с 
 <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, ти 
 бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође с 
ој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Са 
е не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем  
вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p 
б’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два  
доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори:  
 па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па 
амо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено 
н, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји к 
је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак. 
 Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини мл 
 вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Ми 
ели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb  
 /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред. 
ко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p>  
а кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како 
погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, С 
меџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије а 
казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до см 
ј голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S}  
 погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дот 
чу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, 
е шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за 
 да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зел 
господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p 
је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?! 
а се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча 
у отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за млад 
а неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол 
е данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, поб 
>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште 
седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-чове 
 тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац 
Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у 
едложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбе 
екам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, п 
а шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> 
и познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли 
, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво 
 <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се. 
бакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, 
 прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не м 
ји му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја 
злико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор  
ица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послужива 
рили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курј 
шајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Сму 
 мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га о 
м ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и изм 
осподине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144 
тељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар 
.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражит 
вих слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па из 
ила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све 
ца доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипр 
се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него  
о се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и 
тко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Бого 
 „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, 
 Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо сам 
у кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-па 
ве то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г.  
од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те јед 
 се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О ј 
 неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па 
 <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше  
то...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да реч 
 газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко 
Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни  
 ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мо 
места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} 
о нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник 
Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S}  
а батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједн 
рујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> 
ши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што  
 одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану. 
 весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да  
не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па ч 
 зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче з 
са нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бла 
а сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени д 
„на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца  
мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не зна 
 да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина 
нити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манис 
} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да чет 
ред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се 
но што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p> 
<pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву 
осле доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се н 
p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум 
 што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мал 
шко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече дом 
> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо 
не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си посл 
 је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па 
{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није т 
и, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би 
што и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је ч 
 био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор- 
ратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је  
 то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од 
ку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа жени 
ошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао 
шта женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако 
као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике 
се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздан 
 знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати 
рапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} 
33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</ 
Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада.. 
и судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код  
збарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> 
да? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда 
начејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, ле 
лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па с 
еч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како она 
то, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Про 
ало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb  
је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни п 
до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков- 
отивна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Мари 
ада још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — так 
 фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха  
тавља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и  
 осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и ува 
“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па  
обац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, го 
ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, г 
јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут 
 мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Кал 
алко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам в 
и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут  
 у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече 
ба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па с 
испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти 
мо к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча ду 
>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти 
мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био о 
е те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а  
ад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пу 
 шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, 
че Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>—  
!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си  
} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки  
че Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака 
 ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, д 
па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, п 
Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска врем 
, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може  
 у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S 
 <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко п 
 и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчава 
тију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си в 
 их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их д 
чења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љ 
ану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреш 
 гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља 
ој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управ 
јцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, 
p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без ка 
 мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се н 
{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја! 
170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели 
 и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он  
на то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, и 
/p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да с 
еје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са 
 да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па  
му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку 
Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Наре 
екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели 
есам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Н 
 један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба  
бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели н 
ће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели  
ељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проб 
 то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искач 
омогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће 
 бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филца 
е саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да зам 
 на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та  
... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава  
лаву се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побр 
а намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Ми 
е; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за  
а, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само 
и дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по 
 Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l> 
 су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад  
ни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>—  
кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прили 
о млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па т 
 добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо? 
з сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчани 
ака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад  
ругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, 
мне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће в 
ајмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, са 
p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две неде 
зданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они св 
ло повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам 
јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{ 
ојиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’  
 шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, о 
и двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога 
новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче вре 
’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазни 
, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</ 
им гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је из 
у да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S}  
ино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Мариј 
 како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— 
Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј м 
> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија а 
>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p> 
што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет 
 ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S}  
а није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зу 
рате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо  
{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каж 
 багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети,  
о збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш з 
 трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} С 
S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 
јолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Та 
пин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФ 
е из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће ба 
дарило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћ 
сну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућ 
јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајк 
 не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се 
три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристи 
тавите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће ост 
афу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи и 
јко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био ка 
ат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који в 
прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол 
ер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S 
познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допад 
о ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у о 
атали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено 
измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силни 
е лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разглед 
па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све < 
дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија св 
амештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина  
а, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ 
 рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита каз 
е из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, т 
о икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, ше 
лава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, кум 
ина практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и п 
ћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени 
S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е,  
!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} 
 и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло  
х како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих  
е на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га  
еданаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, м 
реко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Так 
у с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред  
ајмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљус 
Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут  
у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибра 
} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и 
урјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за бога 
е вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко 
ао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>П 
ција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Кал 
 <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивк 
 на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Ал 
е искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинс 
човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање 
подине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на  
аредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, пр 
!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батал 
— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, 
ћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ћ 
при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом,  
окупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан  
то милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко 
 А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као дево 
 у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записа 
и седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> < 
младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас  
римати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ив 
што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих с 
ући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да д 
ојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази 
е ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол 
и, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти  
жалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвока 
и сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или  
тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седе 
ес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вик 
ољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољу 
S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично 
и кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</ 
ен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здр 
</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем 
ио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па поб 
а идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам  
, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сл 
је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p 
S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио чове 
{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од они 
д пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је 
 си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћ 
ош, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батис 
не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према  
еци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Кур 
им бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као 
 рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мен 
па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас м 
 Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку  
у и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац,  
ошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је  
исмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани 
г да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтел 
! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога 
?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и  
; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи да 
, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} 
кола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен 
е у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно 
а је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасл 
</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Ту 
ац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан да 
 прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — 
ува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’  
 се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек  
екате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си 
 мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет  
да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или 
n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то б 
е, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују  
и као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли 
 одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да пром 
сати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би 
 друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens vole 
навам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, 
тику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што 
а је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би 
дине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник  
 Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо 
у?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то беза 
пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне ка 
 засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже з 
у свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, 
а сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што с 
љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мера 
Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи 
ија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несре 
с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} 
 Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне  
S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да  
стију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двој 
> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благос 
е у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје 
ло огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта т 
што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређ 
омаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изне 
 част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је свет 
јани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше 
о је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону с 
датак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао 
и веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чив 
 га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави  
 кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капу 
 је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе ма 
и отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да ид 
ло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вр 
њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S 
наш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А с 
 негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S}  
ижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину  
 тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред  
> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и д 
на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка ка 
ћима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу м 
рајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> 
криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му  
уше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, 
S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто ј 
>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> 
 гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањ 
стосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и  
итао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти 
S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безакониц 
— Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да прев 
њиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, ма 
Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, 
свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас 
ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{ 
авао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме 
садању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас  
 овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају 
 поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при ме 
 а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је п 
).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо  
 па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Ст 
рв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бир 
алу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много 
м, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради  
" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познат 
ек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и 
га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> 
 и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара 
Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тириј 
и кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад о 
хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да  
доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мек 
 си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; са 
и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетар 
 ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој ду 
ију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} 
!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А ж 
то смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиов 
ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључал 
бам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико друг 
нда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбаш 
овин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећ 
 су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљањ 
ни Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадо 
p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Ту 
авам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и  
 гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика 
ле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори  
ам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} 
сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како 
 и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте при 
 јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш 
ол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве о 
лча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!! 
рао Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128"  
ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и 
 је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, дру 
 ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цига 
брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег 
етали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте да 
је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} 
.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" />  
ше у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та 
а и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели оп 
века сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Н 
 севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја  
 рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер д 
и у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопин 
— што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, к 
 винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво  
; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек как 
за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, 
, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти ка 
и !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, бр 
игне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! в 
з’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветају 
ју, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Н 
рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је от 
 да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели 
ише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n=" 
на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубен 
слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, 
 се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази  
живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заи 
 своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Панте 
слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и п 
, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што 
а је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукам 
а хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувен 
председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари 
е се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам  
црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким 
узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и у 
кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се К 
еднику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, од 
/p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи. 
во: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвок 
} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певај 
љених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не  
ише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и уша 
е тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас  
лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, дом 
 многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују,  
 Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха! 
тимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Ци 
а што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке,  
уће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он  
скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку,  
ма, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде п 
ње у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S}  
наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-чов 
.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав ти 
и стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми,  
} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!< 
та, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би на 
Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим 
гу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим ј 
 још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам го 
апитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{ 
ре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е та 
начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније,  
је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, д 
има је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S 
 неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а се 
стала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јо 
ко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удо 
ош онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} 
ио славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака 
ах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она не 
ђо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо! 
ради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рук 
едног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заб 
иде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напра 
га је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зелени 
и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фра 
.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и ка 
 жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с ј 
ласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, в 
мљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли  
 Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, н 
на их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога  
ше интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи д 
Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физику 
 умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у т 
>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну рук 
Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пак 
{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и 
твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убић 
аг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на к 
шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш  
и нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свир 
Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо к 
ањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</ 
то боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} 
име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, сла 
и сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пи 
но, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— 
ече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте  
уче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш 
и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и 
p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и к 
ли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{ 
е!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с  
 знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем ониј 
о и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депута 
овек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а 
и, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си  
</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја,  
ика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекн 
а“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким  
кшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-баши 
е је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од рези 
где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у  
, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p> 
 не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држ 
дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Бог 
ли: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био  
радину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му не 
 Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>—  
 како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обичн 
ше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша  
ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мал 
ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги им 
анча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дођ 
у се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после 
се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те 
ашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан 
.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S 
 <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре бра 
као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно к 
ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курј 
 и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S 
ли Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, 
 он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестин 
е први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад.. 
 А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, бра 
ћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Фр 
а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека 
је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону ј 
о, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: по 
.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S 
{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пи 
а видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па 
љу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће  
еп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, к 
ијола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и саве 
а ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће 
е више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погине 
 знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па 
ика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш 
ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где  
 радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а к 
 а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А м 
а лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто  
р и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа  
/p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — треб 
 шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек 
 — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди  
аде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам поб 
оме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, н 
и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... с 
ита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p> 
 мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сут 
} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви за 
, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; 
е мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш,  
 из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики  
рга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем 
 тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p>  
ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде  
 се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради па 
и силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распр 
урцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— 
куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де,  
 да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га  
о!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та в 
тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div 
 војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без кани 
S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Ос 
ЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита 
акој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављи 
здалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би  
 дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; 
е једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{ 
 као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</ 
море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како она 
уги пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке 
адос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, 
иса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и  
за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да 
 јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели ув 
ој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан зан 
орнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространиј 
 саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпо 
н!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите  
го га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том тв 
ти), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад  
, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, 
у косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, ле 
дине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и  
а све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога 
ан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата 
но!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да ид 
 ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко 
икну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трг 
о браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, к 
ио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он с 
 му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газд 
онцепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико ко 
 Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф 
 по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општи 
/p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је б 
 они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, он 
адне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухват 
полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>—  
Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</h 
ам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има  
римљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у  
што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се о 
S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којим 
 година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, в 
ји је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде. 
 међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је 
јеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како  
љка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без ч 
узичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кард 
вно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и 
 по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јак 
м демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може! 
pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што та 
а она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њој 
 n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с панду 
 беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији 
 Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Т 
кашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци та 
о је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранк 
е! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда 
 се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је 
ећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије,  
ола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше 
спођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јес 
посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и 
си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ иде 
 ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побр 
ли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече ј 
ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „ 
го, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог изле 
лов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! ве 
ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у с 
 <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! 
 Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога га 
воја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, 
тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски 
је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу мло 
вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се 
, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, ма 
апут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или 
вка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради п 
авима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су  
оји их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервениса 
?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва доч 
 је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је  
ј исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памет 
т да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јол 
 гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче 
ислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајк 
 n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ј 
 да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} П 
 па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и луп 
ио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели  
ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао 
едно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још п 
меташе преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и ви 
 ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао:  
’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овд 
 месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руко 
редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Ма 
код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад  
лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџ 
n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спр 
нке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецељ 
, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и обо 
.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици о 
павица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А за 
Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња 
и разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по 
а епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда 
а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија,  
 благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и про 
руштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да м 
ма дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих ст 
а да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је за 
ичају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{ 
 по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S 
лијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се раз 
} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога н 
м крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо 
бав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, д 
едном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на ње 
ла за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и  
право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</ 
 јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> < 
да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало 
.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долап 
сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти д 
 се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p 
нда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде наш 
ледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају пантал 
 лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са же 
нџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виног 
почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У  
ари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним син 
д седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежа 
он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и 
еним прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена со 
еше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи з 
еном прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим  
ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако 
фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рек 
ига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече,  
а женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које с 
м свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је за 
 домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју ста 
шиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ ви 
азне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улаз 
шало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он на 
ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрен 
стаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ 
е оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу 
, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и д 
н, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућ 
ам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, го 
врши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко 
вио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тог 
а је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два са 
нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} 
аксуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја 
ави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од  
м гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек ко 
лча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} 
ца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали  
ме дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворен 
им прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак на 
с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва к 
јвише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва угра 
ће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем,  
кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то 
ву биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распаран 
 па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад 
еше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију  
ад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му ви 
орили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег н 
 ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се 
ви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до 
и су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељ 
је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су 
штво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чији 
видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се за 
е будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi> 
 теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее... 
трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и ра 
 млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани!  
са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председни 
е па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти 
 дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бој 
> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Пр 
S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S}  
аво велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје  
ринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете тако 
еја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти с 
, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, вик 
о шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S 
p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова замп 
смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и тр 
раци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и  
уваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пиј 
ако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише 
а сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече п 
, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, го 
пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како  
ало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било  
в свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и  
i>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и  
 који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дува 
ери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу 
ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поруча 
 председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и ч 
!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p 
а комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!! 
</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кар 
, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беш 
 млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две 
ком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Мног 
 који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вред 
што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, ос 
к; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годи 
ше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рек 
о! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И ре 
си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, гос 
ети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. с 
 пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде 
ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте!  
ад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бада 
он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича  
ета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеман 
 куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели  
 смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је  
т, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си к 
 да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручат 
о после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто м 
b n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може 
рихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена. 
до’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да 
ли увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се мл 
 што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљ 
<p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море 
ош уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштал 
резије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озби 
ком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друд 
е искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу  
рко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} С 
 на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да 
ајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто год 
а, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге свато 
и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> < 
p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу 
де опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и пам 
ја петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе 
тавио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него у 
ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја к 
ник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио с 
исује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} И 
се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре 
и се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јо 
меју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли н 
везданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они  
ше ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p>  
а и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у каса 
> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер 
ла реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је 
писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачек 
ло од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} 
дан глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> 
 и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г.  
вај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свир 
риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ 
дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођ 
а доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} 
ираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због 
-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а н 
, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао нап 
 Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ив 
> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S 
S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, в 
ли им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју м 
 Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збо 
 ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за п 
pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли иск 
а куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p 
"127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише в 
 под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други с 
трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали 
ча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море 
е онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S}  
 човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели п 
ако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сик 
</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар тво 
у будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и  
демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како ото 
пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже  
а ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Н 
га ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побрат 
и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S 
ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и ди 
ш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, 
ратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ ш 
иљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те,  
иге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прај 
ка онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти биј 
махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и  
> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији  
ме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са не 
ету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пуши 
и Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град. 
у знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају 
и показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" 
еће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан прем 
за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари р 
Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ д 
оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер 
г, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си  
оји и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела ов 
ошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је са 
 ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, 
 На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с 
 онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l 
 бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба 
у се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— 
 вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бр 
који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S}  
а чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозн 
рљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоће 
ели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја  
час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцу 
 кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! прод 
дур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивк 
ледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после  
 изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица доне 
сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем,  
 онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, сл 
вички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и н 
ечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, забор 
-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали н 
.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из 
се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S}  
она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њих 
и и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>—  
ик је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседа 
јола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Ку 
 или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин- 
в-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, 
; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису 
и простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и  
што неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад 
p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут до 
ствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се кр 
очасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко го 
е један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели 
а! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овак 
о; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и в 
>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне 
 <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равноду 
 <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад  
одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како д 
домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад 
и где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је,  
што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на 
стинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи у 
ослуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Ма 
Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како  
 смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправд 
домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже 
> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка 
ка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— О 
 душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само 
аше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази вре 
и удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Ха 
p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто оп 
— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели м 
ан осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку  
 су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучераш 
и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, 
таде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији 
 сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p 
Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.< 
Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит. 
ко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрт 
ој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па са 
пом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S}  
 га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од 
ку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! у 
иљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, реб 
рале неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} О 
те му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве н 
/> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па о 
 не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се каз 
обичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапск 
елешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду с 
ст уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељс 
 тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вал 
крену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове  
а се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде 
славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе 
и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Ма 
један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, с 
 појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, ма 
ко ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу;  
"19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исечени 
 тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика 
, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за  
чеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела 
гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p> 
 светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" 
 доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом кал 
ше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се 
фектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто 
.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и,  
рећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хлад 
пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око верг 
исли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да 
а, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не 
реме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био 
анчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуш 
да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их 
е само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде  
насонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се;  
е!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; как 
у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају коко 
а сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И 
ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој 
е у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање сл 
укама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним  
уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Дух 
 комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче д 
бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — 
е ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме  
а чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао 
анских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бес 
по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, пок 
, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет 
рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, нада 
ет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним поглед 
/quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом 
сподине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане из 
е, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе 
ни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, 
реко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако б 
иш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и т 
ају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb 
д бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он  
аукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги н 
уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила 
у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гу 
сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Ал 
 у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманет 
буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љ 
о, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је  
 на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије! 
боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, 
, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко ј 
 г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још не 
мци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манас 
адолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријол 
о ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, 
 сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А ла 
нска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што  
на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво др 
азначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћо 
.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам. 
по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ив 
ко просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S}  
вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p>  
напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих таб 
 своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је чо 
оме.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у св 
страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали 
ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрл 
; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држ 
 такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају 
с њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја  
Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један  
мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S}  
цама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и в 
а и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на  
 немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне трој 
испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Бож 
Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде с 
дно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују пе 
 је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па 
ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>—  
Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај м 
pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не 
Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад 
у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!? 
тлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка б 
азе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на  
ганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам б 
 сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p>  
и смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... поре 
разиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове 
 Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао ј 
ише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ 
.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на 
 збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и го 
А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде д 
’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код мо 
вакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! 
ли“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде  
 кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пр 
али гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), кој 
им, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могу 
се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком л 
а, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и  
, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што  
ао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чоч 
 онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једн 
, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дан 
вет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је  
а, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, 
или шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И к 
 председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обе 
/p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој ма 
есе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапт 
{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео 
ш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели м 
, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, п 
не што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може св 
"69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курја 
 дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лак 
они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то споп 
 поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће см 
добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни ос 
једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Циг 
олан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија зарази 
р по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија  
светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! с 
е знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, 
се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па  
S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек дру 
х на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им 
у и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли ј 
шевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа и 
ћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наста 
 рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече 
S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско  
а оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велик 
отле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћин 
раскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам квари 
е надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначе 
терицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прав 
 од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} О 
елику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за прич 
 Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно 
г да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро ј 
/p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тог 
ућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели 
на, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гос 
 У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујск 
 их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча,  
 си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, 
 не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S 
те!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је  
>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се  
!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете  
вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана 
је далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете  
е! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, к 
вол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па позн 
атија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило  
рко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је  
 на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их сти 
 што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могу 
 последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако нај 
руство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче 
рка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он 
рте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S 
у омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из  
о, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте 
те и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чи 
ђа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавас 
та у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „ 
ану.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и са 
и свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па трес 
е да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда 
ол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> 
 у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске на 
 зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, нећ 
Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се на 
, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве 
 кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми  
ре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да  
иска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени  
 на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За ово 
крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Је 
<p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, м 
је.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је 
у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе  
седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је  
се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој  
лужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на пи 
 шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда 
ote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>К 
у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, 
је знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи ле 
е вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништ 
башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлат 
иром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато.  
о уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имен 
јолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те  
е пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га пре 
 једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ив 
 реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога  
нат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?< 
и; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> < 
 баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</ 
ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да 
 ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> < 
уита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, 
же то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га 
ешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, разми 
 разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако  
 <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шт 
’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослобо 
: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лека 
 обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењ 
бење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још ј 
 ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече ма 
 богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побрат 
аше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој гал 
пудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко вре 
— пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, д 
А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој к 
 не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира п 
за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред  
 пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто 
/p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј 
апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар 
 плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, ш 
ће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми 
 мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама 
имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у кр 
уче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага. 
 онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада изб 
вјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо,  
нда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остад 
а још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле д 
 то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, ка 
бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.< 
.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћут 
рам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерк 
 не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да н 
к нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е 
о собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га ни 
пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p 
азима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде т 
ум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није дру 
 се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Оста 
че дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтед 
 се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалиш 
, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу 
чео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну јед 
 мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су 
ити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи 
ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попије 
и динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да  
о је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто ве 
аФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу проше 
е или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до под 
 <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p 
! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв з 
жу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто глед 
оз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад 
доше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита го 
исују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди ј 
ити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, 
 му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што  
 сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување  
/p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли  
свајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да тера 
..</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе п 
н’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} П 
заја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти мол 
а се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљо 
 су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-ка 
те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивост 
а па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састана 
на — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и 
о мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи б 
ра, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и 
је на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и  
ек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол 
а нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти 
тим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им  
S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као ч 
 сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, 
 <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на к 
чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— 
гар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, не 
било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у де 
и капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, т 
 Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’  
смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, р 
а их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасви 
шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало  
до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бр 
а не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} П 
} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је др 
угог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и  
ме: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били т 
срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз т 
дите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весел 
оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих ше 
ишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града 
и госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница дож 
 Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре  
} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на јед 
тевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па 
живај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> 
еш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај М 
</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће нек 
овао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код јед 
>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак,  
ваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после један 
не, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> < 
ад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како са 
љену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред п 
 саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ п 
рјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја  
је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањ 
одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, 
е признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најп 
умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— 
и нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у  
 са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да рад 
<pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче н 
 троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Тр 
лете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој при 
риповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће о 
да му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните —  
раш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш 
 и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се  
па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председни 
— некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграби 
} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад 
њу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је ова 
дака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срнд 
 као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешт 
јеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство ј 
 да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле  
 радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака ка 
 их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} 
аше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек 
истаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу 
сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> < 
и; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава,  
 кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије  
ељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква с 
ека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спо 
оветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду на 
их столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере 
— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и н 
} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне  
сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу 
спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашт 
 Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде  
дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а 
 а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што с 
е празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакш 
в Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуш 
тини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поу 
ошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, мах 
S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинск 
тника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а ов 
, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу 
а од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и пр 
подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познан 
и ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га мет 
уја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште  
бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напр 
вет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запо 
 славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасо 
 пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко 
 саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако па 
т; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар д 
 Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Б 
} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав 
а је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти  
 па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за ч 
ам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p> 
јд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместиш 
ј ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш зла 
из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јав 
pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло? 
вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја  
 заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешај 
Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади м 
м јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за та 
етворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганк 
рећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке  
чели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да  
, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим 
м; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње 
а.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „за 
} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> 
јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз 
слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је в 
а си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, а 
се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су 
естрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цига 
 ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џи 
 госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; ж 
 черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не д 
живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спре 
<p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Д 
о, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео морад 
ођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кут 
ник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па с 
ешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а 
у ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — о 
м!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан ч 
p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на 
 а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је? 
ајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није  
тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, је 
па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То сла 
Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а де 
> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово н 
 кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити м 
Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је дома 
жован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да с 
реба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у  
 па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> К 
 се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојз 
љда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши 
{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба м 
вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не мо 
а га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> 
аћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану  
.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно 
а.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ив 
ра</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бур 
 си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој па 
се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у ко 
 све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство ч 
 док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш 
 сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} 
S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, д 
кварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се  
ке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да до 
ице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка к 
ињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње 
ели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, г 
ри !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетува 
или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на вр 
каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан 
те сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} К 
праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се  
ет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, 
 ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје. 
 Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Ф 
ве.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај р 
је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? за 
’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном 
 наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше 
ој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде  
-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то в 
, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комши 
одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па виде 
с њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли 
 где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јошт 
а, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели 
 нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А 
воју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се вод 
видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?< 
 мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутр 
 су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први 
p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалос 
 добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури 
Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам. 
лију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ м 
 па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а 
да извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се  
ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се  
л’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што  
однику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>—  
ри за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзил 
е — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знањ 
 то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни  
 живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је рад 
: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да 
ч не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађа 
ивувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, мно 
.{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми 
ек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ј 
чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку  
p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, до 
> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; с 
, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је доб 
о било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чох 
уне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све нови 
човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за т 
поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше је 
о седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и  
м, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти о 
н, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто жи 
 који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е доб 
— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p 
 попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти к 
За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време...  
о сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Б 
нице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу,  
вет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p 
да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, 
 седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеле 
и Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председник 
</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту,  
 Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удо 
а се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га з 
о власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на  
дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време г 
са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војн 
на не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гл 
ога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки  
 па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’а 
, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе жен 
упи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску ча 
 испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им иск 
чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ј 
че.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан.. 
и је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да 
 мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову 
 изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока  
 још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод  
афин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори  
и, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и за 
поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш 
атки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам с 
га ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да  
а да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било;  
— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде 
 и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триу 
у кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треб 
а ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, ш 
е малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушиј 
>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да с 
тарога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и за 
p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет он 
о пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по саха 
атно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље,  
, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како г 
а мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој м 
м! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га за 
а, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се 
х неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <p 
 и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обуч 
а г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година пос 
е дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесеље 
ош онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>К 
јљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди гост 
 и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим 
еченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугач 
жи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а стар 
 ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгл 
рез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} 
ше, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се в 
арош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ св 
ђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; ве 
у по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мир 
/> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек 
 — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} С 
во је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ 
 га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио са 
шла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте му 
игани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </ 
 осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је  
 како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи 
зман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилн 
 мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} По 
ем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи 
емојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p 
а једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом по 
 постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли  
ко често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Ма 
.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас 
на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светис 
.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. —  
ва се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S}  
! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, зна 
е у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, п 
а видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стан 
и, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што  
те!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да н 
рлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим ви 
питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за о 
 ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ет 
!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господ 
то га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу са 
омљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang 
Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— 
 дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак  
већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га виш 
p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по ди 
> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е 
ну, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три  
ре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо 
зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар- 
изају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на 
ња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивк 
— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па 
> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тараб 
} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће ос 
 казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне кас 
олази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да по 
 до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј 
ти.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче до 
и тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас в 
ос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала 
рем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре  
ега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне 
е његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али ода 
{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако д 
зио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је,  
о како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође  
ни се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је чи 
 који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар,  
вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљ 
а је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по н 
 главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, кој 
брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалос 
 гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала!  
а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па намест 
амести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет  
, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече предс 
иче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају  
дам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатност 
реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} 
 се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам  
 је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога треће 
ћу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што  
 овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{ 
 чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’  
сподине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја о 
кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном,  
и је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу с 
оређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и  
бија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила 
S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да  
 су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и 
— јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених 
слук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало ко 
на.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а ј 
ај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дуги 
рсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си 
ко.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p 
— баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изнена 
на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сум 
одине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Моли 
 свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се 
ли друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и 
 онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будала 
ве куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што ре 
И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p 
вим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао 
 бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште поглед 
 <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb  
учили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наокол 
 кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали 
долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празни 
 ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише  
у да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију 
ол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми св 
е, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, пр 
е, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Он 
да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти и 
p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, 
 ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{ 
буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! и 
аг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да  
е станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на слав 
о... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од  
зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене пит 
лан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дођ 
ек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мој 
S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па т 
гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" 
ле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фан 
 умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одм 
>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше 
т остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чарши 
 у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате 
у госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпо 
скусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као шт 
, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општ 
лча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си до 
гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за соб 
здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за 
и у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник 
ине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену харт 
д како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз  
тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда  
 године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си о 
ко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хо 
е ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нара 
Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји ве 
олим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Ци 
{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Цига 
 би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога поб 
 који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који г 
к ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> < 
 ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе ка 
једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавник 
 како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила 
вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновниц 
кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандист 
.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је у 
 му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лир 
тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то 
пујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван 
си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" />  
а да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А  
} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, оста 
} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи  
ној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја ма 
е пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Кал 
 Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</ 
ајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?< 
и га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p 
к.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно ј 
да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче 
<pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече  
’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше па 
остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели  
на на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред гла 
ћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за врем 
ј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — р 
срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе је 
ва.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</ 
и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђави 
стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Д 
ано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у св 
о није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим 
ам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, ре 
.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало  
, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багател 
</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па  
/p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и поче 
ка и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, нег 
дна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно 
ди“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола 
е ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и к 
 или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S}  
еће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били с 
а дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А  
и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да  
ом и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињава 
ујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" 
нат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно з 
ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју слав 
 кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по  
турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну буд 
ла мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p 
ко примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фар 
о! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервоз 
 није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немо 
 чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили прот 
едање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима по 
 и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни др 
> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{ 
ира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он 
н’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку д 
ита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре тава 
маше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће 
и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па 
 се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је т 
знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, пр 
злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много ш 
да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко  
 Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири 
аполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи  
ка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...< 
о задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле  
ита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши 
спарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као к 
 изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пан 
ој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уни 
и дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а до 
ију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и при 
нин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре поре 
ује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и 
 него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне  
га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми зна 
 запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Ху 
славом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} 
 <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле о 
о реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побра 
 шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, 
, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да 
А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја 
брамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у з 
су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је би 
а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све 
у, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наш 
д би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се  
 човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и др 
чицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и  
али или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вред 
осподине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам 
а има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та С 
ка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је 
 што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли 
 и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушче 
а!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" 
’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим с 
вета Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините,  
а’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</ 
си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики как 
каја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твој 
и вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин 
142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господ 
како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи н 
ну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што 
наесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце.  
{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фур 
окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад  
овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И 
ете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине,  
, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћ 
ор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, 
ча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пуст 
о, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе 
 <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито 
мо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’к 
о доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S}  
аа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите  
 Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров с 
 коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, нес 
н ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и нај 
.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p> 
.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу,  
ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је л 
аје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— И 
ш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га пор 
запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од св 
 штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење 
а!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем јед 
ска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па  
олим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године ( 
 је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један к 
 две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... ос 
и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријате 
 седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, ка 
ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-пре 
е наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сач 
смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге кла 
к, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на 
јак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке приј 
олим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на 
акву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једн 
 га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре 
аки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се зн 
у узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та  
дине па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја б 
 и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу 
е!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како  
/p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо! 
ветолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично пет 
о доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћин 
а вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изв 
ос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’,  
 би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио  
а насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три 
ђе а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва  
 него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак п 
вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан поз 
 куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така 
и; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад  
 па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... ба 
реска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете  
 задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другог 
по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је ј 
 да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, 
ви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то?  
 понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не вид 
Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, чи 
.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се. 
 А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је 
ина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана 
е како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи 
ло.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто шт 
едва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устра 
отао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у баш 
ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> 
осто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није уч 
е тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне  
 (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и 
арање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј  
а се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје 
пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде 
А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да ни 
елим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд 
а зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и м 
а, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не теј 
 мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} 
н риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану  
сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим је 
ачини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест 
та, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели 
а, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у К 
е Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авл 
!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, госпо 
ати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише и 
ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће 
амо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао н 
еје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су др 
ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вел 
о решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је в 
о да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче бил 
врту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а  
насонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем 
ци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на 
ред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и 
лази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку. 
и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт па 
p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курја 
ђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачн 
а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше  
; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побрат 
 а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обе 
оскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант 
у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живо 
и.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију 
 ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива руме 
“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој пос 
за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, обл 
.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је ост 
руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кро 
 и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Кал 
в, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Бреее 
 Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бр 
ва девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светли 
 дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S 
шир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго. 
ла, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто ку 
} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и поду 
ди, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да в 
кује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале 
овек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и бого 
му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао 
 банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па ад 
 веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само 
нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се сам 
е, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек  
 куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам 
њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним рекв 
свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си  
ко ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава  
вао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто д 
редна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам д 
ајбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји 
ње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше  
ма-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S}  
је фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћ 
р-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј  
ући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S 
p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде мн 
овољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жи 
а селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, как 
зе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гла 
 мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубав 
коро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло ра 
{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола о 
аст интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ  
оличицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели 
 ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, 
се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чека 
Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућме 
, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{ 
 сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по не 
ан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, при 
сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле 
е за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало 
 шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да 
ира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ п 
се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ... 
 просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљн 
плете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих крити 
и г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, 
аш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја т 
се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и в 
 малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да 
ена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и ужи 
ра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, к 
м челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> 
 Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке 
{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дв 
 Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— М 
погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Р 
ек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а 
едседник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту кој 
} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборав 
, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то м 
цко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па ви 
ли види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види как 
 да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памт 
паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућ 
сле се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па 
а други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заје 
едничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од остал 
 који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крс 
мах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, л 
 дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе 
сподина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} 
>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју  
знатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном 
љом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> < 
ла, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.< 
о ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам! 
 па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то о 
де, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога ви 
 медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забал 
опусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тв 
 мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је л 
има, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају 
е.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу  
Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо неже 
ромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дв 
 се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb  
е на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за т 
те ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман 
 примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипа 
аријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметни 
подине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго са 
 стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богм 
омшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чанди 
p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! ре 
севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу  
овек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За дава 
ан купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне д 
 напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола 
зрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S}  
ју славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красн 
са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са  
тком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и до 
газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће ома 
ију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава б 
иво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> < 
е, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. 
х дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом с 
паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасир 
ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких љ 
л’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један т 
ти нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам  
л’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{ 
 велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап п 
ње.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{ 
реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међ 
?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох виш 
овек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с дано 
b n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се  
 /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту 
 устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије с 
у бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, поз 
 а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за К 
 да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p> 
е побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, мор 
о пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам,  
јење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем од 
ста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А т 
е рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги  
па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Д 
S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr 
... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је с 
 па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у  
вио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, 
, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па призна 
, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да поп 
у.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до  
друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарско 
а, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висин 
вет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и и 
 кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е  
>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ћ 
> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p> 
ђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се 
ко да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мис 
еће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што сл 
е попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена. 
руди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општин 
аријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и  
S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не 
су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва ј 
у све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар чове 
о; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снег 
иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па с 
и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује ви 
ога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мал 
ава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује. 
3" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добр 
ено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p 
 ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру 
један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја с 
неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „пису 
децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније  
на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече 
запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време. 
днем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре  
 ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Ч 
, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше 
од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упо 
ука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викн 
ош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били зајед 
м рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, ка 
урпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујн 
се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, п 
ја рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цвети 
а, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам 
дравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену  
 Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па д 
ј, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци  
 се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели К 
да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Ку 
иџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо,  
и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју 
се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол 
 час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и че 
 Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ам 
мон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интерв 
та је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо,  
ицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за пат 
се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, 
е главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дуга 
време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једв 
, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да а 
д еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и ско 
од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а н 
ни али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајсто 
?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ? 
па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима кој 
ата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да вид 
казује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три 
и човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб 
имније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који с 
да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика кра 
м пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да буде 
признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.< 
аче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу,  
ветиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто  
А</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не д 
и приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.< 
 се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да 
седник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му  
о завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте,  
вају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као 
 прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту зат 
ти, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не  
о је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— 
нас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Оста 
е, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта 
обро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и уп 
икну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси ул 
ћег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и 
 о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је п 
ије легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обуче 
икам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је јо 
траховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: 
S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби 
.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добр 
„угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, ла 
вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-п 
ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој  
наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскок 
наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да г 
лад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" / 
Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракну 
у, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— А 
ужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лак 
ј време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад с 
о макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече 
ване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{ 
: „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у к 
ру и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу 
онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли  
ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засв 
а и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и и 
p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да ка 
ук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја 
 зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је наша 
p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Д 
 ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А 
и или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут ула 
к.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а 
 има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут 
/p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су  
осподин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одго 
p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти с 
>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се нам 
исли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>—  
дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се  
и његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} 
лковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајс 
тално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћ 
 магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone  
ма светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да и 
дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— 
а ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну 
 ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет п 
 старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на т 
>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; 
 гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко 
 међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто о 
еће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу  
х маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита г 
 да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш,  
 <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S}  
 Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону  
p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— 
 да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно к 
 послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p>  
 па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште у 
толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију,  
Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, кака 
е познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимо 
уја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</ 
, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смуш 
ујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у 
ат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде к 
, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав ка 
омени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од гл 
ли Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите  
а! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друств 
а.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, гос 
ви!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, с 
 Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живеје 
да запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глав 
 и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коц 
пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата з 
, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, 
ј га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем 
ити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb 
чекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, 
</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’  
пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на гла 
ја се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари 
p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко  
иво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му пр 
аве, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе,  
 председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за 
> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, 
 — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и н 
и Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гле 
! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је 
 јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали и 
ше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да м 
ер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је  
кнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разго 
едседник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару  
Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ пр 
</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S}  
познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p 
 ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p 
?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето вид 
n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сока 
 ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не 
но детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не ви 
.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, ча 
м ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди 
о не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вел 
п.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам 
зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у гр 
 те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не тера 
Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти 
ија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако 
ти да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се  
ако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га ста 
, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко 
ја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Ло 
, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми вер 
</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муш 
ошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се ј 
е сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Троји 
хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваљ 
и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не  
смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе 
гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — п 
<pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и 
<pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодиш 
е добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у за 
 помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и сми 
 да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди  
 се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знав 
шка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за  
лути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — к 
.. ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с 
степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који ј 
ији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те,  
S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, х 
осподине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену 
ати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко п 
е — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао  
!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако л 
арко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у  
е су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле остав 
вој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче није 
и Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети 
ај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упа 
ће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) дру 
амет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Го 
Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све  
Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и нас 
ол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет  
гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ив 
човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се пов 
аја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљен 
о да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>—  
.</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш 
, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Ка 
p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S}  
 ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време 
алча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао о 
’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови. 
чајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где с 
ији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не ис 
ионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и 
 Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим 
{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више  
p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мог 
оше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четв 
отија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Не 
рује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, чел 
аз, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У  
и Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газ 
бар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кади 
S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики 
вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, п 
о! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не зна 
е, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> < 
 <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, а 
ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас слу 
 онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он  
ну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објасни 
ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући  
ује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до г 
— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оста 
маћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече 
 се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га. 
ан створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би 
још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али де 
те боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме  
p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је з 
; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу  
p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људ 
м бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је  
 циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} 
ш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ам 
сле пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и прима 
 да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, на 
е прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога ка 
вају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме с 
ко се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.< 
и су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ва 
<p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ст 
ахваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За б 
вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> с 
љине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да б 
ник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „ 
тају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те н 
 зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у 
 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда  
ет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча. 
Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, то 
у се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте 
е, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па т 
тислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>—  
оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви м 
сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, 
ад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е је 
дете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па 
зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти с 
ав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p> 
еубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се  
м.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивк 
па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газ 
о — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рец 
а. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, ку 
ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику:  
а.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа 
мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, 
дера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка ск 
 има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ив 
 не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.< 
 Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђ 
одзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцим 
рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати 
то се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј? 
ишних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од 
да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого  
, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем д 
 усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се би 
Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у  
зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш!  
нета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се 
вко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по јед 
ојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или с 
учио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан с 
зујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S}  
} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка  
ше домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њи 
p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојк 
о устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и уз 
ше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочи 
<p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједн 
ама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући 
ро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ход 
 опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не мож 
 на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни 
це.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p>  
 и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега прек 
ао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то 
а се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p 
 већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, мал 
е! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с пр 
неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чу 
или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне 
нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у св 
 таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па 
 му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу ос 
ава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господин 
давде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук пре 
 дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дува 
 ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно 
аке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници  
ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пц 
моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> 
оји значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живот 
 се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које  
 ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу 
жана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — реч 
љски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од в 
о, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убава 
>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{ 
д Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби  
сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p> 
овин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са 
арање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него  
ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, м 
зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по тв 
з мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћ 
ин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна ка 
ћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу,  
!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помол 
 видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на тере 
и Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, д 
 то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си иде 
 л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук. 
а домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стар 
а па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике в 
 Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од ј 
туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко 
 бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога добро 
дан урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! в 
немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а 
ики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тик 
мљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не по 
 ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слуша 
Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће  
и г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, го 
Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си 
о!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господ 
л’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби  
шију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p>  
те ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си д 
рету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти каз 
к, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само ху 
за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку  
амо што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет  
 три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу  
алосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! —  
ре, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, б 
арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да  
мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкод 
<p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како 
, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да  
>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим  
м по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S}  
За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а о 
о, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се вра 
{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. 
собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те би 
ину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? 
мири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прс 
а.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти с 
адовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволев 
циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> 
а ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад с 
 другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се ф 
у и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Мор 
 или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути 
 паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови кој 
један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који ст 
у десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско 
} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi> 
 и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосни 
’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се  
 воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном 
="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' к 
и шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у 
н се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они поче 
за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па вик 
а.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на 
ушманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме ти 
 запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување  
године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.< 
S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гоч 
.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требал 
право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — уз 
идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одат 
p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у  
/p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако 
а Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска оно 
к, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулу 
азарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вел 
’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да ф 
з како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика 
о ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, г 
м стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини ш 
ли г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно са 
то ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму 
 Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се? 
едоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па м 
тавио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јак 
е сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S 
ху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да 
и дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те  
, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су 
е занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те вид 
ја кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајс 
слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па 
 неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито ј 
ђе поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи 
рију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо 
 веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} 
два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуван 
е макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али  
 <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и  
ци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а пос 
ем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже пр 
жасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb  
p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев- 
алу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је 
.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Д 
ашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што м 
е?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} 
еше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ т 
и деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику 
> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и п 
је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча 
а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— 
м ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S 
камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на ње 
 и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си с 
 још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тућ 
ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а  
!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како са 
асом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника 
о весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти ис 
ејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта 
..</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А увери 
ам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко ум 
и будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди 
ила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S 
лом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње врем 
о да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ 
пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти 
и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и ж 
носи им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице 
 славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, з 
шта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена  
 заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с  
и речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек  
ут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут 
збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш? 
деш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гу 
твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p> 
веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и 
ак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви  
ушманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одр 
јте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај чове 
>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку ч 
 Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њег 
 радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пуш 
ћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине,  
оворник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају к 
S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати п 
би, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у  
 на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту 
 има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине посл 
ак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој 
но је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и  
ла Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је  
? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{ 
одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при ње 
 се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка с 
, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта в 
е што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па 
ве и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свр 
е!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад т 
о, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула л 
 је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па  
вом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику  
знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћ 
ева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,< 
плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S 
 ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па 
ема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не  
талисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-ш 
исмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринк 
ас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило 
некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се 
анким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да п 
p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми ов 
а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавш 
па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S}  
ом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> 
и се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p 
>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p 
ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А пи 
пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Н 
te> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитил 
осу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча по 
оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, к 
 један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити! 
ну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам н 
е познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и  
а дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Кур 
ји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и траж 
елска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S}  
ате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратим 
телан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па т 
удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као к 
е за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизера 
уцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф нач 
 куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било 
исцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за о 
њу али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и д 
Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јо 
и, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, С 
и.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мал 
нким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред пред 
те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај. 
та, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, д 
жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком 
им својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као ма 
и, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, к 
 кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје 
 као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и  
о морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога 
ле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је 
Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се доб 
 баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на 
лони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, веруј 
а три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они  
 то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је 
ише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, 
у почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи 
, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А 
м се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позор 
ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председ 
а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се з 
 да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен 
е и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</ 
у се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају  
о и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде пре 
малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!< 
годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p> 
о — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред п 
 господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи 
ели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и с 
— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу 
го да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији 
’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S 
е извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> 
знутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да 
о, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Св 
p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се та 
ћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неко 
рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је ви 
...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} 
мо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, 
и ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слав 
злазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и др 
онар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казн 
 више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није  
и другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих  
и оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика ж 
их критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их ј 
 уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим ду 
е Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти ре 
и је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} 
осутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али т 
 с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било 
 дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше до 
андури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне сви 
 дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држ 
шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче шти 
 и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турск 
 поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога жени 
 а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накриви 
пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, н 
ав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле  
ја стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, и 
омаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, ж 
ове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p 
а, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} 
кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику 
те му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меш 
никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од стра 
к сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето 
ати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p 
као славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, 
, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „ 
мерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не у 
ност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па н 
диш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га 
лбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо  
трећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани 
а Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да с 
 трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се к 
нке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са 
па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.< 
азила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованк 
звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb  
А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који ра 
срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, поглед 
, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агниј 
ав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S 
; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено 
ас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво ви 
их и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри 
данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те вета 
ји је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Ку 
јем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{ 
с онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. 
дника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се буба 
стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја 
обро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица  
ли кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{ 
 великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И  
 си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote>  
 ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с о 
де тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији с 
ском њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} И 
о сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Руча 
г сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е  
надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначеје 
, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је пр 
в-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели 
и Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. ста 
Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљ 
 Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бр 
емо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} По 
риређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње 
, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по сна 
рије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глав 
Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се  
кара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и по 
 колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звездан 
човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све 
његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабр 
 књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да иде 
 Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> 
зију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад  
 на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, 
метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита 
дар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати з 
је се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљен 
исање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих т 
зе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. Т 
ш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{ 
уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје  
доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад см 
 туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Т 
њски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дан 
на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га ча 
а будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим с 
д бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах 
.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мисл 
је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јован 
ави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пи 
ло час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на о 
 и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето  
вај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, 
ен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Поме 
/p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, 
е је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са 
агње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p> 
пше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по т 
аше у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трав 
 ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће до 
 је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, ј 
S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапим 
е најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокак 
им, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд н 
?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да б 
и он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као  
ријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па  
 радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао к 
S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде милова 
вега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце 
тари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни поглед 
Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за свој 
’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од те 
.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије 
о посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради во 
> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још 
p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} С 
а кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светисла 
не здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозициј 
„Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на к 
зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смеш 
оно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по не 
е данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не с 
леда и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не вер 
 је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жу 
запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној 
поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет кв 
казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер 
 ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Б 
стави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару 
урио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад  
 ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој сл 
носи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после  
Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ак 
ли онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S}  
 јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни д 
 какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> 
 ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да 
 у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су 
во ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикирид 
гнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто 
е обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од  
забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлено 
 гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше нов 
и пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су  
ветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима 
леба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на 
атле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div 
ати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на 
на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не г 
ан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се ди 
но до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузе 
да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт шт 
ти на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу пр 
сем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим 
м.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуд 
ни сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће  
 будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе  
ћи ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и рашири 
, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а о 
е само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у 
 је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломи 
јани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, т 
 употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба  
 сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми 
ме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту сл 
и дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан  
вуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковиц 
х симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га 
бијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џеп 
ирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друг 
 и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање  
ет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако и 
ити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно ко 
ло у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, би 
д он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — тре 
 јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте п 
устиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка  
а ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму 
нар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу з 
еманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{ 
, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, 
ко може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Ц 
S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старо 
ога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после  
ао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло  
 викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — 
бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} С 
, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; 
 па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И 
д „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, ка 
ко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају г 
да преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извеш 
воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетко 
и на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било з 
но прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола пор 
аспремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а гос 
богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и з 
и се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мија 
опреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће  
 тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-в 
у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће т 
 Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин н 
иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и 
р слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем  
ва... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брз 
о те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет. 
ерко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим 
д мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш 
, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, 
сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама  
уђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сото 
ћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одго 
 и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фа 
один председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају 
{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и пар 
 хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће  
 /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше  
а лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак к 
спап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило 
ка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га  
ају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећав 
болов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији 
к не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прај 
ле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапа 
ек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опр 
иче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од б 
ају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били  
ни <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специја 
 по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њих 
 сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанп 
 дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{ 
 рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се ди 
начеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и 
вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи 
/> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и 
па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја с 
 ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој  
Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу м 
ало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на он 
а ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако л 
{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате 
 време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију 
је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Мож 
о курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p 
упачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, 
Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели 
о нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћ 
еб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што с 
 не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење о 
 бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на т 
 сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици! 
други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје да 
бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p 
ра на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко сла 
о има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, за 
Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што  
> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — је 
 мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг ид 
јак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пуд 
жанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, 
аш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуд 
</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога  
ечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који 
евдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ м 
 га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и 
 је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће 
ват и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n=" 
етири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут 
таде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек бе 
шем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја  
е се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-л 
. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко 
е и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје  
му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађ 
е у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф  
S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о с 
а брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А ре 
 дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих стол 
 ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи  
/p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у ов 
 да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код  
толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигент 
во зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад  
еће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S 
м?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шест 
ј Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S}  
> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је  
 немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе с 
ј домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се  
 се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што 
хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздер 
е мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а 
рилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога 
 а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, и 
те.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, и 
<p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и м 
 зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! 
 заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траж 
ји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стој 
ој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметно 
/p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, осл 
су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим 
 код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића  
ати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна чов 
чекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика К 
м пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царс 
ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да 
е Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад ова 
е му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосут 
ко поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, 
ватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправља 
алча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— 
навам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до  
трага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да 
мо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако 
орамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама 
 кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, госп 
 дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђа 
авно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без ку 
а тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му 
 и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста неприја 
им а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од п 
орњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра 
и црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначе 
 госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S}  
те?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потегл 
е, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за 
 комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика ш 
 послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где 
ма па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p 
а главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79"  
Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у остал 
ој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p 
, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S}  
и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па  
први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је  
аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гл 
> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло,  
 беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и  
} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од  
, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, 
да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас јед 
 А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми 
ченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не  
реме у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине про 
 сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала 
мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један д 
су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло,  
ита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они  
д петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесе 
="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и д 
аћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а н 
лча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, поб 
му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} 
p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши,  
 Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеј 
етворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му н 
одати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и пи 
е остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега 
једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote>  
ш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири р 
 чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Роси 
-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе  
кчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, ил 
енирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били 
ки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није 
њу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне  
 Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— 
а си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S 
S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала трој 
е, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавс 
Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, та 
тадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабуч 
рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искид 
146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој д 
лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто зб 
дна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да  
" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде 
цаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Цига 
дно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред д 
је у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S}  
ешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претеран 
вео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он п 
 на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сик 
за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкл 
ни и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалос 
пита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работ 
ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не  
аници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело 
; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До  
ичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви п 
зе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} 
му се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови 
је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да у 
а неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — н 
и ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас  
пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас. 
и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и 
но дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! пов 
 се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не в 
!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у мој 
 чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, 
мо какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црве 
 што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпље 
ом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n=" 
рви мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да  
ћу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је дру 
иховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније 
доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког к 
, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S 
таљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зат 
ња за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свог 
а ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем,  
 од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети са 
а, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на ш 
ар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиља 
сподина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да  
Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му 
с нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> < 
живаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоћ 
ко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да 
ша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офи 
..</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неј 
, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књ 
акој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају п 
ију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а 
унску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво 
 зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си  
ако је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срнд 
рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Беге 
 до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! 
танче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно 
Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S}  
рез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек  
 <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, 
 „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па  
 да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, 
џијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од  
гута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; р 
е-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама 
еше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче мо 
ијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од врем 
p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — 
 бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча не 
правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чирац 
м га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га  
 Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га д 
 напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу  
своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, д 
ед.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом фи 
е!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и з 
се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калч 
 не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују мест 
рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мисли 
 нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник к 
ка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разб 
 ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство 
-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрад 
p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин 
ни за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив! 
ство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, та 
 не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, аги 
колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</ 
а и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата,  
 Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза  
председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник 
а ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте мо 
е — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич  
ун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та  
, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћинс 
, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако иска 
тко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p 
{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је ан 
есму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прв 
а ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па те 
стаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је  
а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беј 
међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за т 
 попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ с 
што тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има  
те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! ре 
в’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини  
ица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S}  
 муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само 
оти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и  
 три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан как 
ију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем 
ућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти п 
ш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дед 
 онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне сви 
 све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и 
> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да и 
у Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ иск 
уј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу в 
, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} И 
p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи 
како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла м 
егне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две 
ма кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове  
пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био 
јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргај 
гра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ниш 
дни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће 
м, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде предс 
од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и прим 
де много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуб 
! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово со 
ак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девет 
S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p 
Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p>  
ан бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus delicti 
 погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ел 
 <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да 
 свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФ 
да <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да м 
та лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се диг 
 за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> 
тера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да с 
, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитај 
стиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она 
упити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им  
лишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикав 
м не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре бр 
ијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се с 
ичање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастре 
ели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си 
и пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам р 
Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари  
ко неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док 
га имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву сво 
аша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили против 
 Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин т 
вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како  
као бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за  
Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казн 
живам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{ 
83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадн 
да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и кра 
а ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако рук 
утито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква 
наш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана 
уше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко  
о!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко ла 
 Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве пи 
а ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Св 
му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! ве 
побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, 
 ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, 
вирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S 
 Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а 
p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју брук 
сно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пце 
ко си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од 
, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А има 
ење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна 
те и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви  
вде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих подата 
лос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у сед 
у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дуп 
ку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча  
S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад 
, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што 
.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му 
ок је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра  
анеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не 
азија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> 
!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми да 
 катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а  
ем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} 
кос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има врем 
 држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p 
ком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре ка 
p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n=" 
ј а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и ш 
Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ов 
дне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почн 
ни ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно  
несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а св 
леда око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — д 
косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп  
 г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се 
ели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ  
 по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, го 
 а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} 
аво кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гле 
могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за с 
нети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, мног 
морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пош 
ске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћ 
му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и за 
гани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочи 
Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг  
о ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p>  
ш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, к 
ан је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, поб 
на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо 
 су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна чов 
 срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо,  
да била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговач 
лио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове  
, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{ 
ризнајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и са 
ити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката,  
руга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то до 
мо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да с 
се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарк 
е, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, п 
 мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће по 
еће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} 
вко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и ра 
 Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није ша 
ео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курја 
} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’  
к су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си м 
речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, с 
изнава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)< 
рументима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред 
а тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика докту 
тиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му 
анула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије  
један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (ко 
аше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се  
ије ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер к 
 гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, госпо 
усур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошч 
шао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајли 
 и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог з 
аховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> 
ао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што  
 опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, ма 
тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свег 
ци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше  
 их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и с 
ј још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и  
сте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље  
p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћ 
видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана пра 
е се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да с 
ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, 
је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно ка 
ре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли к 
Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити 
ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најз 
лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам  
— ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми н 
му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро бле 
а је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче ( 
Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p 
 <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно за 
Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си 
на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идем 
изнавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</ 
глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! 
, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и п 
да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сли 
љив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту ха 
.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је весел 
а љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Та 
пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем)  
алфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао 
м више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до  
 ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја к 
веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, 
еве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа по 
Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо гото 
 очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45 
алгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још ј 
како ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, д 
о тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте  
 бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди  
скачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их гд 
ућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас а 
ћу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели 
узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па и 
 ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па м 
 Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде 
} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Т 
 и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће  
 Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он б 
и једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко,  
ушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао 
акова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} 
ве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице 
вко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако д 
традан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате  
тају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло  
кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S}  
е задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај 
презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{ 
тим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни  
ираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит 
но и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман 
е не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог 
и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под  
вина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{ 
 са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је са 
нска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они  
збише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до дато 
није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур  
> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, 
ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је 
изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урође 
ух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде  
адашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече  
ем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по ко 
ца ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ак 
како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што  
 <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му  
ни.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> < 
 О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>—  
, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгуб 
ин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су ро 
утиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... и 
S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у  
шем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она  
говачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, вик 
л’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је 
али?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше чове 
све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим! 
пам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калч 
 и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан 
оже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! 
 салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — 
 можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се с 
да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате,  
а ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ 
а гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак 
 ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним. 
 ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник 
ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. 
.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>—  
е ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’  
еним за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте чове 
Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а  
вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!< 
жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си  
 већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S}  
 је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у  
 Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер 
, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео с 
га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже и 
кционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за вр 
два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФера 
“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign 
’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да  
ну у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апел 
одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва тр 
 А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да ви 
Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити 
обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва по 
 <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> < 
> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </q 
рлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема н 
 болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет 
г’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а  
>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетк 
слав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти 
брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „К 
еверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се пов 
д си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, т 
>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће 
аФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја в 
е да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, би 
 и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је 
твар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију,  
да је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир  
ад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из крев 
<pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гла 
 који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје,  
<p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се жив 
н?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послу 
Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско мој 
зи као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже закл 
је ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му 
 обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта к 
! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да 
p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми  
 пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја 
 може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А  
— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда  
ошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, ш 
 ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— А 
аш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће т 
 преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; так 
и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па  
ић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом!  
 стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује  
лања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учев 
це шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> < 
 пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p 
ворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Т 
: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш  
p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јошт 
Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу  
он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар з 
, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— 
/p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богороди 
се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигар 
и ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си 
та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет  
и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шал 
пет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табак 
ва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{ 
 — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— 
ри! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му с 
ојемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само некол 
у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Посед 
н</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица —  
чевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па ста 
ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Ка 
 као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мал 
есте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а  
уј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Ку 
је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам  
вамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас 
ко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш 
.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!< 
л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не се 
<p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не би 
 Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си 
се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</ 
т с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњ 
у ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта  
ако да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="6 
и гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страш 
 искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у бел 
> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дак 
ар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p>  
ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, 
 кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам!  
} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Чо 
ла па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога  
Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Свети 
ће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме 
проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нит 
моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш з 
 казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару ко 
помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n= 
е не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек  
и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш,  
о кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав 
нопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, ал 
 има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чира 
ражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па и 
чем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S 
ке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се н 
м ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што 
 од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо  
ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, б 
а ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, т 
а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султа 
аскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из  
ак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћ 
о, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бука 
 Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде 
огу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и трес 
о бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ћ 
е нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен,  
но у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господин 
 малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вади 
жован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој про 
..{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево ра 
м главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти оста 
шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како м 
Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало вре 
је, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-И 
аг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p> 
 се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столи 
л’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, 
S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврст 
ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— М 
е се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од  
 видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја на 
 јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем с 
, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија м 
 молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да  
 у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви кап 
таје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а поз 
иче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море 
 испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону в 
ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</ 
 Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексут 
воја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Е 
 како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси 
— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, ј 
а, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и 
и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто  
 ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Си 
тазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо,  
ри вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бр 
игане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побрати 
вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од 
дник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-прис 
а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам 
 чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам на 
 срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па збор 
ик казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама  
већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеш 
 брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па 
реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју слав 
 госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова,  
заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заб 
, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам? 
воју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} 
 у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више годин 
о да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p 
“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Кра 
ши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред  
оспод!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... ур 
ани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S 
 вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерил 
 је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Ш 
и турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађош 
к.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас 
то ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не 
p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везат 
 и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је  
да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’  
бе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам 
<p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да  
ке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S}  
p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше  
 знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари м 
искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска 
ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’к 
 ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеж 
, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисуј 
свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, в 
 смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове  
— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турч 
што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, кум 
ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој 
а си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели К 
жеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Кал 
, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфо 
 ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћу 
биш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ам 
 Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, е 
 заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми 
не, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не 
о да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опи 
е не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p>  
 требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену  
о.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише д 
и из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу с 
онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја 
овеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пен 
удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи 
Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће 
како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му  
к, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се наме 
, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Мил 
т оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запоје 
ијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко ј 
 славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дођ 
ем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видеће 
да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а  
хе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Ј 
ни коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" / 
о, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p>  
у!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору  
p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p> 
дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана. 
оја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и јед 
ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивот 
ш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем  
 Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат 
ш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не по 
н, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Мло 
 је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, 
ам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се  
кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш 
 хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе пр 
вако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, К 
се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на о 
алте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји 
ија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми ис 
 рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како есна 
бијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога чове 
 изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај паз 
и по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу ис 
на!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала 
 па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад 
S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што м 
ог дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како  
 Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна неср 
ао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка. 
!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја ви 
 ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пут 
 мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти 
та све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па так 
ада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је 
ного да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима 
ао нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћ 
омаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келеш 
— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, 
а почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па как 
мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера ко 
 благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, до 
 пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се з 
ал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с о 
јио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p>  
 осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин. 
и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> оти 
и му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега друже 
 женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако  
и Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога бра 
з куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> 
гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у 
сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време н 
 Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди  
ледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Ме 
 цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бис 
</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам 
ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди ва 
е!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то с 
смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивк 
 <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S 
е одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш с 
рдон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{ 
амо уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћају 
ма ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— П 
који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из 
ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Оп 
сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице  
ели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</ 
p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш о 
S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и бес 
дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су  
обу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те,  
на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити ж 
Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мрт 
p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте  
се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест ист 
га уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад  
 човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам  
чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! ве 
н-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако  
 /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни 
о времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, 
а то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: присед 
ато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, п 
 <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћ 
 господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још ј 
а, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер- 
ре, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} 
} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ ве 
уд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ пра 
 је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпо 
илега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ј 
г овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за 
о галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за дава 
 па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не 
S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу т 
у, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас 
 Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да  
Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палил 
 а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.< 
че г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте,  
кнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али м 
е л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов 
и, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се 
ашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, ка 
— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да  
дону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилула 
скараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се 
м малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па г 
 ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђ 
оро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l 
> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађ 
на бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај ч 
а је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимо 
у коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги  
а (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’,  
а, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ д 
бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги ви 
, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>—  
, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од 
<p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке 
 да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у са 
збрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демар 
дник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда 
 <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, дома 
или се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на  
вко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није м 
е више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и д 
лада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две о 
 Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако ц 
ма, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него 
ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож з 
ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а 
шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка м 
 <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податк 
 краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то ни 
и за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се кла 
а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>—  
нога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оста 
 а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А С 
о гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је ма 
 сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Ма 
<p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа  
уди изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по кој 
 се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засв 
ник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калч 
алча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S 
 онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, госпо 
 нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо с 
{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не  
ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љути 
 жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си к 
 и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лирич 
пио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела к 
d> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо 
за па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, 
инуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, 
рницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлач 
се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то о 
 ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је л 
 за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зб 
ју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш 
="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи,  
ин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра  
 и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио  
оламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле А 
стан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао нег 
 падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још ма 
ан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, бе 
А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако 
онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непоз 
им прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомо 
} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе 
акав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — панду 
p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тв 
игару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође 
аше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сло 
 јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли ј 
махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и  
, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, к 
смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове 
ал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајст 
прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он 
робудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путу 
узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за  
ажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би да 
апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допа 
"172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би  
ао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и 
се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га зна 
Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, 
 направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало 
ван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ак 
спушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем ре 
ју и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу 
аји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авли 
 се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! —  
му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зур 
 три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један тар 
лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S 
и перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</ 
чићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуште 
 дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући 
..{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председ 
мивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам ј 
остреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген 
кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све т 
чним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „ 
у славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и ок 
о коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем то 
х, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених поз 
ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима  
вар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила ма 
p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <p 
тим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар нећ 
и оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена ри 
ује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да 
 очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако 
Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај 
пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата 
е као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Мари 
кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Ба 
 што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што 
понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што о 
к и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка 
<p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— 
вко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од ме 
.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади пла 
руство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера? 
те да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, т 
а себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јо 
} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у ку 
мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше врем 
но.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како  
него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан 
последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео 
слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме,  
м на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море 
же да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му так 
 неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јор 
изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избра 
је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истин 
, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што 
ижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово д 
 ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Д 
У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Мо 
им као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме дави 
м ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари 
 зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.< 
жеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови  
, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на жени 
 а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте  
 лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не ла 
места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послуш 
 <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица 
" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам  
рећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је!  
саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако К 
ри Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, е 
вој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га т 
 онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа т 
ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апет 
обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече м 
заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи? 
е сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, призна 
дишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} По 
после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица,  
атиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћи 
а душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па би 
а га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да прати 
една реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређива 
зионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну 
 знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и 
/p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p>  
асова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је  
о причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивк 
S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они —  
предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S 
нога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних  
ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га  
узи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. 
ацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна ш 
елеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; н 
нчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калаку 
но да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине оч 
а унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Цига 
ли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурди 
инем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, е 
 питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни ва 
 тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Гд 
 Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за ше 
 стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивк 
а ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио. 
председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекл 
а он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га  
е света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице за 
чешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста пед 
к, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општ 
некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па 
а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што  
побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и  
ло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неумор 
њу, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке б 
ентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога  
ијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у м 
ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравиш 
ли бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак  
згледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} 
 три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон ш 
 бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па си 
њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, ни 
/p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом,  
бликума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа 
естрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А по 
тини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако 
, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту пр 
а вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n= 
 а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријо 
ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, б 
ов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чап 
о кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он  
је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калч 
екта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него докто 
.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећ 
 репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{ 
 да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку 
 Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак 
да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а в 
ко је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је д 
лазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зн 
-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј? 
 кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила. 
оре!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банк 
у да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патариц 
е могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога,  
о.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе  
А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од 
ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик 
о слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та 
бориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, 
ога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нов 
и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутк 
росто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки ни 
 адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећ 
ји осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб 
ећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила 
ећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће и 
тених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окр 
и кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује о 
 па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и са 
 напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин  
мо тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранији 
ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они  
а слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико ниј 
ти у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га о 
рећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни ве 
лисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини про 
сред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприр 
се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко до 
што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам 
днако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непр 
е.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шп 
р нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала,  
кну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море  
 бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p 
и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пуши 
И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у со 
реда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло 
 унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. ..  
е домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте 
естита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и ка 
брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девој 
озбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао,  
а Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} 
нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, 
ође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ни 
а може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да 
 како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско 
ржао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар в 
зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па  
тан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се 
сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија би 
ји су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен 
драва трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају  
ш радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамуз 
 и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> 
ке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га 
.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л 
пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећ 
!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама к 
 стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово  
ни!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и 
и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па 
 педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима,  
 па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћет 
е саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот б 
а праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и крота 
т!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! завр 
 истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке ви 
е препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> < 
у власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум 
ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господи 
, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зуби 
аћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред 
астих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „К 
p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и 
 још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} 
о у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, п 
ам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жа 
а женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и н 
зносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна с 
 што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву ст 
ражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њ 
а јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уме 
а ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгу 
а је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јова 
у пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном 
аку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у  
диграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S 
мљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн  
немирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна н 
тковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је сл 
 у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет 
ла за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“  
просише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чу 
а знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што ка 
 И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml: 
шиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревид 
један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намес 
господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батал 
м властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb 
. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших  
ао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамо 
ди бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба 
к скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у кал 
се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гом 
о земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p 
ш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, ре 
о дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по г 
ола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија 
а.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошас 
че и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и ви 
младила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да зн 
о она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“ 
ољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан сл 
еку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни ко 
оват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па 
чешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И ше 
не учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који ви 
1" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла  
лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.< 
у шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече панду 
остољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хва 
либарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартиј 
а јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Мари 
 трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуд 
 и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђен 
руги пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог 
е један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка? 
га дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни њего 
ди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone 
а, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао 
ас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни  
 тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом 
аћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?< 
у мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди. 
н, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно мо 
а каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му 
 поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад јо 
о одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не 
, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! в 
родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да ва 
 њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до ду 
све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хт 
аним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од пан 
у.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S}  
сети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} 
е слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја сл 
 написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде нам 
киша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, де 
а безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти,  
 струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.< 
 измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштик 
 ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнак 
ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан 
еш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— 
 па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај 
е!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p 
них старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни о 
и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав 
Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо,  
е друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, п 
 за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чин 
је, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па д 
онцепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> 
 све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је 
 Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и су 
} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се в 
нарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Све 
едини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова тр 
г: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прил 
о вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S 
 рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас 
ово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види б 
А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вел 
мојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњав 
овараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе об 
S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Го 
аже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па  
ономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тр 
у.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, 
о пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бит 
х соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да  
укао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се нат 
 ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је 
</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш  
ало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и И 
еће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнак 
у славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и ту 
а пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и св 
то да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве  
ад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер по 
, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па 
 Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, в 
} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да м 
о увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S}  
ут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут б 
пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се пис 
али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук 
одуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више д 
а нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по звани 
ане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поз 
ко некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован 
 <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господин 
 показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућ 
ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може го 
ра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за ча 
а сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на ог 
што те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да г 
 ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p 
 стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да по 
Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи 
у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, ми 
ала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фиш 
, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана гр 
окак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Ка 
је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више м 
пелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави 
ораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га  
ека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>—  
уж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју ку 
ију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да п 
х, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ража 
>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а 
 овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мни 
рају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} 
ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико 
 старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у  
гатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) 
е све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од в 
помене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пенз 
 прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја О 
вам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знај 
етр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја,  
е чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће п 
 начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризин 
к је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгле 
д неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови  
и који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам к 
>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота нас 
регазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јов 
:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S}  
 и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборави 
а овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} 
о.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, р 
— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у ов 
, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор- 
седања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура 
 А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ј 
дном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у По 
!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћ 
 и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, 
о се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам т 
 буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p 
ељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је 
 Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? зап 
мастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун 
урђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да 
 Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она ј 
аква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би  
 Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако 
азрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остан 
5" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, п 
к хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се  
ка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p 
риметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, ч 
анас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долази 
p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p> 
! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S}  
тану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S 
ет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p 
ислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председ 
што, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p 
Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска 
де од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турц 
тке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ 
г ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како  
а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у  
н, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога о 
ј.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је  
осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфл 
ар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег  
метењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, талент 
овољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на  
 мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове к 
о то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не  
е г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смеш 
разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији у 
равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му за 
сам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, 
ознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим с 
еш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од ст 
о једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће  
и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да ј 
са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него м 
дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Мо 
че, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио  
 је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајст 
ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, 
а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света 
лете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненад 
ј смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом н 
> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми 
их пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О  
у је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па 
 му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама т 
 пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе ун 
 било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест др 
че.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како и 
и неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та 
о штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали,  
ицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или  
зиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас ту 
а на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цига 
Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весељ 
м, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники 
ш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p 
 да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натут 
га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S 
твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакер 
е на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то —  
 си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па 
како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од ј 
 викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} З 
е, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брат 
и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се 
о!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш с 
 грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу п 
ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у ту 
>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш за 
ти и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво прич 
о после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питањ 
које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве 
е забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљ 
ересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни 
иша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ра 
S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да  
нас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје 
спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог по 
си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу по 
ну, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлик 
 си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте! 
опитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко виши 
м тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте сам 
!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што 
ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то  
акога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па д 
нем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио. 
хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га 
, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми  
</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет год 
подине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и пос 
 своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, 
куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хук 
д је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> < 
 ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S 
S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то дру 
 на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко,  
уше своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово мор 
још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се  
о?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је!  
служује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се  
подине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом. 
каш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите  
ивоту који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли бедног 
божаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на 
ко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Мари 
 необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађ 
, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ј 
 Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут  
Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра 
 Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> зап 
 га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљут 
 и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двад 
а се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; д 
ође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уве 
се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо,  
 у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашт 
p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно См 
аш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S 
ће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и п 
Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после 
око му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— 
о!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш  
а, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо по 
> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си к 
ка, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беј 
седник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p> 
 Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, р 
ње, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз с 
с нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е неће 
 Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господи 
ре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде 
и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож 
, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја  
, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си 
не да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени С 
веци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто о 
 си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ре 
азбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад  
р-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође н 
о.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџи 
 ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, 
лаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види г 
да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто 
у.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њу 
име?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па 
ек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме? 
на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па  
тисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb  
е!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту сам 
 га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа,  
хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је с 
ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! узд 
, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, 
снаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање 
га мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} 
плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, госпо 
 Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, в 
 Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо н 
е, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чирач 
ш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p 
 човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад с 
моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем т 
и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајк 
с, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да с 
реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се преми 
 Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем,  
 док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој с 
 Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n= 
ти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p> 
сало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћ 
вој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је рекви 
и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је  
p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја 
це.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака м 
е.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је 
 пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Не 
ијола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена на 
оји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и пр 
/> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда с 
ужног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S}  
акитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и 
ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико г 
о је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни је 
еко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала 
" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О уму 
ном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или  
 рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, 
 окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни 
никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, 
 већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само 
p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стар 
 из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећућ 
 која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер С 
 служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући од 
туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био н 
и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо  
ражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао  
гло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бис 
т или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} 
ете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову.. 
тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече с 
е пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет  
 рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>—  
асно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. 
 џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио  
отив тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку. 
м се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни ци 
о луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне,  
дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивал 
} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>—  
научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S}  
, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или ку 
Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као с 
је је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од вољ 
ај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Ма 
да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући г 
 заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака. 
еш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог 
е учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, те 
јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извла 
учио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора. 
/p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.< 
л.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје  
 и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви добр 
какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, у 
а се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> з 
век који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је  
2" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За  
ини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као 
је нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће л 
га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, д 
ила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја во 
, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он ј 
о и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гости 
' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога 
им, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, жен 
ат.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с бар 
ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тр 
 одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао. 
в-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљи 
ије могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио. 
али су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S 
 Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гост 
е једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и да 
 нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се с 
и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну шва 
релиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и  
ршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер м 
е белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буд 
етнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај  
 се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео 
а басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне  
ку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Ни 
алост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старат 
.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба 
ст стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше,  
 Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{ 
еру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од 
 А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пуши 
имо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председни 
ај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники 
бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче.  
о, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана 
 га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, п 
ше, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ св 
хали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или ј 
 знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Остав 
у даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb  
а! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искап 
ећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели предсе 
 га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да з 
ре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти  
ен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да 
Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин 
, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све она 
ако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо при 
 у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло р 
једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га пис 
екад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} 
 је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је,  
е Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам с 
је славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће  
а више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше м 
лико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Н 
 Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" / 
а стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, до 
ак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није 
, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све 
Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не в 
ако магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milesto 
внодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је  
човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си 
гару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанств 
 доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја  
буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај чо 
 су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да и 
е окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лакто 
 да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбе 
а и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сок 
ма турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Н 
нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="1 
етиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пц 
, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S 
ве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прос 
} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па ви 
 глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже 
, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{ 
 га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то 
кочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чап 
аврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њ 
га!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, за 
 што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера  
во, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> 
(за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто 
 врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дер 
стију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати 
се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин ј 
 како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча јо 
 посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову гл 
— и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влај 
алом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском п 
 ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после призн 
, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо 
{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „п 
еђена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице!  
 види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S}  
госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише 
а прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (ко 
а Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да чове 
од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, е 
 имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да п 
а и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побож 
у, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком зан 
 мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{ 
 берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Т 
исам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели 
ма ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је 
овек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буд 
апред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да 
р и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, в 
б алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си  
 баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка  
аје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећ 
 <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од не 
да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари 
му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их о 
 ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, та 
 — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али м 
’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога. 
исте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се з 
дан од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места 
ну ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— М 
 Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се ве 
о кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на 
ије; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазил 
а, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши 
урђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каж 
о; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па  
ји славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други изл 
њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је р 
пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује 
веца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни ј 
трашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу  
јане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања  
ло око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га нав 
 и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Во 
ворени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би чове 
ола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао изв 
епом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{ 
S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени 
ошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима с 
вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге гру 
ственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да 
е да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли 
му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашко 
то већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирач 
добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро  
накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци по 
 у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу о 
рати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљ 
ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, и 
еде ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се д 
Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једн 
а занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан лов 
 се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, 
 И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ 
о пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде бесе 
у и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме ј 
ласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Са 
ла и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; 
— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја 
>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек 
 и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче 
лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} 
о никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти са 
, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, 
да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта б 
аћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та н 
о зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја- 
S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели  
побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато  
веч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и н 
 <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светис 
и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад  
 умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече не 
о мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, 
Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... пресе 
вап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сес 
ишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим т 
аријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се посл 
ј кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то са 
 Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми каза 
че неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То в 
 сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина 
 гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па ист 
; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућ 
го ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо,  
 Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како ј 
што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више р 
но сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господин 
ед, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</ 
волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-па 
убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи т 
Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајст 
а Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и 
у у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О госпо 
и веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојал 
то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трж 
ош може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, 
 дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџ 
ко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да 
чистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио ј 
еке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у  
амћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се 
ој чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања распл 
а, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду 
 и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит,  
 несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу заде 
скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродос 
к курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место д 
ате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије ми 
— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мал 
мука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине пре 
м.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе п 
ни! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо  
поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија 
е иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично  
лим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер 
рине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} 
утници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка) 
шао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, как 
 Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p>  
 тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S}  
е да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле ова 
вко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће п 
и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко 
ароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може нег 
алча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p>  
ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки  
оћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај подата 
арски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у 
лава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Сваш 
 певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па кри 
 огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њ 
еш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! 
па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш! 
о’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги то 
/hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки 
ма, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја њ 
тво чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од  
много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си  
, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и 
азочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнем 
ћ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!)  
и то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да  
органџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији ист 
 моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за он 
 сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад ам 
е, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече 
} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душ 
је умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио  
у ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом  
ерантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуш 
сница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га!  
, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, н 
 и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, коли 
дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни  
еш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће н 
садило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га С 
у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке конду 
 бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и оби 
 старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али 
 гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице 
раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово 
аћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</ 
p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да ост 
 махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се доп 
и га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с то 
ао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи. 
горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки з 
неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, гос 
есму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво д 
, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о 
патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову па 
сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују 
з моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену 
 као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то  
 како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика  
му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не  
квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а са 
 <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казн 
ота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српск 
ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> 
 он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и мол 
ели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути  
ола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле 
амо је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и 
ештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао 
, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, ал 
 како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е 
 Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита 
уче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не об 
ару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв д 
гованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекр 
за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте н 
, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко 
ник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве  
же тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније,  
еш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њ 
рку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ам 
де по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што  
јку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце 
д се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напр 
ци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мор 
присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спре 
 Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бо 
човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се ј 
испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слав 
д им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то 
, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочик 
ко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко  
не на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, до 
 се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав  
те ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборав 
вко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{ 
у се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој пр 
ко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће 
у, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, 
а — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те 
тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка. 
 и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или забор 
м ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или 
огама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је д 
је за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а свр 
ремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео маш 
љати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал 
онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам 
се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере  
 славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до 
 званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је  
отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познани 
 ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо!  
ади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља 
е молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, как 
само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је је 
а тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па ш 
га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела  
 побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па 
рглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и М 
 n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеч 
е један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти не 
кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седне 
 неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све она 
.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпоч 
 до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад  
не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она слично 
 у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармо 
ао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) ост 
о ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да ј 
ем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их п 
у и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и  
акерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под нек 
 мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само  
ше из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог о 
е ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур дов 
лиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној 
дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у в 
иумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се су 
ће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би  
вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар) 
а неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином. 
одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцим 
м долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом,  
леда испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди  
при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање 
ав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{ 
па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“  
 капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ 
 зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> 
м.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Ц 
 и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</ 
ранака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по ко 
ца камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво  
к имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе за 
.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{ 
 се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три св 
ди, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска  
нтије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г 
ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види 
реба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S 
 дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету 
Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> 
крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један  
иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни  
и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: 
b n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначе 
(неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он 
Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други  
а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што с 
мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара 
Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па  
ли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-п 
 <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу,  
ите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише оста 
лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</ 
се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не 
дник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа,  
{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста 
 Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да  
е, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{ 
и мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, ск 
упи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а  
е знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казна 
једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом пост 
ала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавни 
ичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели п 
а, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају,  
е и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на коли 
поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте б 
ван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, б 
ав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ п 
 максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратим 
„житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св.  
их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и на 
 на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за 
аш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам с 
 ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасн 
ишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлиј 
а; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!< 
ш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у  
 оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S 
к.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <p 
ол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар б 
ажиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта 
аћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор 
да, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од ст 
тим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</ 
е тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седа 
илен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, 
опуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну 
се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цвети 
<p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме с 
ија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{ 
 има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало пр 
не да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују д 
> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па с 
же и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога  
што знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наво 
а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца 
> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, р 
магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се у 
 собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре 
ит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не з 
е динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и пр 
ети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та  
— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет К 
p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу 
 врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам в 
м репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао 
есте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима  
малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг  
биљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је и 
 и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, 
Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола. 
рдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Св 
амо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што ка 
ер, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и  
Фком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку у 
довица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да н 
 Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг ка 
че онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-ч 
ко ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу  
p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је ус 
"23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад  
моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испроси 
аничан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настав 
 дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим  
 овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жаг 
о, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији,  
сађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустав 
укамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> 
и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситн 
е!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече 
раћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуни 
а.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> < 
 се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча н 
етуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div ty 
мена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани к 
p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>С 
 зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не  
ас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> 
.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа почин 
д једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, м 
пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од 
.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим —  
о ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада сврша 
ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> < 
 је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем ј 
е, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју 
га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не  
јска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — 
еју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути 
 госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица. 
те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куд 
Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаш 
..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан чов 
 пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујн 
p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта  
т пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост,  
i>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дига 
 се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело 
и, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку. 
ајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{ 
} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се 
{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она  
лити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање  
и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из  
 је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач,  
о други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш 
е Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вел 
а су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, 
.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш ј 
уше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окрену 
смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То  
ујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, т 
> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си  
из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то  
ачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беш 
S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А  
оду.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте 
а ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, в 
жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вел 
после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван трену 
и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује 
пођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према го 
p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељ 
и!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда; 
ађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</ 
 ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и  
! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу 
>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одла 
кида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, 
ило; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати мара 
е причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г.  
 захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-И 
 рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала о 
осле подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и пра 
 и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сад 
х штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао 
ту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и 
е председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, ни 
и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће тр 
нога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> < 
одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црноје 
ају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на в 
ељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растр 
а разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш 
, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар  
ли наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беш 
ко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико  
а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским врати 
'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од  
а!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не 
 мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче 
о с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а т 
а?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што г 
ели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они  
ољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и  
и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му  
Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама  
елник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске  
шеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и наврта 
 вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши и 
 својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са ше 
м на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше  
ла дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су на 
:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно  
оре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује! 
лужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих о 
 лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир  
} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно шт 
година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без ус 
ниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од јед 
 Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, диза 
иметричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па вик 
енутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.< 
има, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај оби 
а зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{ 
павицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{ 
шним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи. 
нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице 
на свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских 
Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чи 
за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! 
татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ам 
а овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућ 
 ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је 
 друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и б 
 од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко  
Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлиј 
елима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства ов 
ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ ос 
, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде  
етеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! 
, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p 
 там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у бог 
.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну ча 
о каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, пос 
е и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} 
“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</ 
ође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у 
м да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потеп 
те имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како г 
како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и 
их вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а предсе 
исам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Ди 
име, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш 
с), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду  
тентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрд 
 <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд од 
рник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућа 
ајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он 
здане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли 
 ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господ 
Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да  
 неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море,  
на и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезел 
у, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако 
 председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обе 
 и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага  
 или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И 
оји је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестра 
 не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега 
огли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучер 
страга дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина нач 
Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr 
— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви пос 
 јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>—  
н, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S}  
љује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га ве 
релиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак 
 време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прс 
 си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне 
ођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— 
 не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред д 
с од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, к 
веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је м 
ло да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, бар 
вори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја 
само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша;  
 Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох бе 
спођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару  
м, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а н 
ак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и нака 
ине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога  
ао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор б 
ј.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{ 
S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, 
о <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не д 
вко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па с 
је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази 
иротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; то 
Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко 
ш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате 
S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао 
инце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, 
 по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и 
 лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онд 
ак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно 
огу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако 
ем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки тр 
ољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде пит 
ти у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате... 
даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборав 
та пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, 
а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а 
пише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже  
 лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Госп 
не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после с 
ећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагара 
c" /> <!-- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text" 
, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не 
адовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако  
имнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мај 
јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели 
страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај 
 — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швап 
и су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом у 
аквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилаз 
анак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се 
ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме 
аје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола 
</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и 
ћа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и  
е кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко уста 
зевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>—  
не или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављиван 
леју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица  
а, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова  
о свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S}  
а, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој ал 
кан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати пар 
 Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— 
 напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладно 
ео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне,  
је извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на  
досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из  
 Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и он 
нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије  
 кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода 
обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија дост 
посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаре 
 извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} П 
ваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмех 
и се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћ 
S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се 
о им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у припов 
да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</ 
.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код  
не гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све  
не, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циг 
 времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу,  
 једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућу 
есму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише 
тања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} 
као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до др 
аћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он 
ила мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли  
на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их  
непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био оп 
 али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде  
да није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај 
, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p 
 /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни зами 
 n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, го 
вом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне 
p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда  
та.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него  
а, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у оп 
д у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче 
утрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је зна 
је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ 
га ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, ма 
испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... 
 памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у  
или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима с 
Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гор 
овао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену  
да, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу изно 
дне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и 
и их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госп 
 си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и 
овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признав 
Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, т 
намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S}  
ин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, 
ећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си 
и, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева К 
ве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по не 
се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> 
 се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се мо 
вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што ј 
е лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољ 
ни, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код п 
, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и 
е, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице с 
а, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непреста 
на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А 
 <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Ни 
ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не  
p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не в 
равили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у јед 
 јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! ре 
а је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Љ 
ђа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни,  
а.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физи 
овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>—  
војчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај 
{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам  
ј куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ 
 Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита  
 је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— П 
изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми час 
ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-п 
реме је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало 
, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’ 
кидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погле 
век леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p 
ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и  
домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем 
 то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па пром 
иној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је 
алаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да пове 
мислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казнач 
 вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Ак 
оја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу  
 нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам до 
ам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, ма 
а два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево 
ш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно о 
о магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песм 
ти патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло ку 
д собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте д 
м?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јест 
p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додад 
ерету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике,  
наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! см 
 Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на л 
а.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право  
!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл  
/> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рук 
урјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и на 
ска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од 
 више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му 
шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисе 
, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title 
ш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Кал 
} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за 
ели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда  
, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, не 
е изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>—  
у га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изне 
рећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калч 
лију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће м 
а'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S 
лађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он ст 
пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на т 
 друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“ 
вет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви ос 
ра по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се с 
; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одлич 
о да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало  
: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке неј 
епа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачи 
ј жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сет 
 главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и сл 
је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> < 
риђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, ш 
а!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица< 
е да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује 
јола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за 
ли му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле  
лаву, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере 
 оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа к 
да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по  
 фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто  
 Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жен 
 коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав 
о да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брз 
н сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако 
ј стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку  
е Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет 
оварају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се,  
иди неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> < 
83" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се он 
 окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац. 
 и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко  
дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја ова 
ам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</ 
а да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде,  
 не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам.. 
ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’,  
седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! ве 
идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте и 
и пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска  
. и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут жен 
’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више 
 бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ј 
азбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi 
ал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да  
Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти пома 
’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с м 
 сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас на 
ибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с 
а да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера го 
ги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не  
е интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш 
 Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су госпо 
аци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пу 
Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва ј 
да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не вара 
у, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад  
густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В 
дим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око 
дседник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по по 
} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је л 
Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не 
та авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да с 
езања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још р 
оспођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за об 
p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћи 
зан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету  
коше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да пос 
, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече  
гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ ка 
 Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Т 
>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући 
ике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комши 
е Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја ј 
 па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па та 
ијолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ за 
керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за м 
генисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш 
Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости дола 
ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грл 
гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p> 
уја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума  
јавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, 
риџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" /> </di 
а, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Н 
ва кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради о 
кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на 
Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога 
ча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па глед 
о неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највиш 
и за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивк 
p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па 
де.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику 
те врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако ч 
 девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-да 
ага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" / 
ло на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он наша 
од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је  
> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="10 
 па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеј 
ш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема 
рах, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, за 
едаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбо 
е карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви 
трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се  
ече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и п 
р).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type 
ованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гран 
 вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неум 
е и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог ле 
и.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не дад 
>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго. 
Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни в 
 газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p> 
 погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Г 
ешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питу 
а.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, зн 
{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> < 
 мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одм 
>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђе 
 али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџак 
утао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га  
ажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у нес 
улсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела  
је било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је  
ричу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до с 
" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет  
ст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није 
и?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне 
спомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, —  
морни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији 
епан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра  
да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди  
 није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи леп 
Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски! 
м.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели стар 
да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>—  
шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији не 
 чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, п 
омаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивк 
а тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S 
акав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му  
афе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви леп 
пљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и свак 
ве тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, 
ре, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из к 
афу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај 
их очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комш 
че се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера 
иставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: 
а се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, н 
 ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се диго 
упулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостој 
ши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде  
ач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> 
тао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске већ 
а после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казат 
атељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена ниј 
реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p 
није; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} 
а мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му до 
а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар 
већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: н 
 што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку к 
 да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p 
Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пр 
је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрада 
и.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него м 
еј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица 
ћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је ме 
ош у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод ја 
шик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као  
једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — к 
pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је  
} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади ше 
олицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само та 
 и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашт 
ло на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, 
као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на сло 
пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, 
а славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу призна 
ису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, би 
та чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, ст 
ли ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печен 
р па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и диску 
 их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зав 
ко да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} И 
ене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крај 
, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>—  
е, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб  
ко сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се С 
 кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствит 
а тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам  
као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, н 
иш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и к 
о, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, не 
p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не  
вој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га  
уда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар ка 
уг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{ 
 и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде 
>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопам 
бро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њих 
{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, 
о ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант 
ослати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знат 
 обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин. 
утра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог н 
оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— 
да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S 
д затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ  
од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</ 
не! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја с 
е после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога сви 
оказује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на но 
, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заб 
 радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радуј 
пођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни  
рада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и пр 
још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи 
 ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и леп 
 му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даљ 
агнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан 
о и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га о 
оше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми до 
 даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и ос 
у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг  
Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а о 
 <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам,  
а.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не зна 
 куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, 
ру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— 
нке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па она 
о?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ет 
е гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју 
а си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Тео 
а па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги п 
 неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита,  
ви, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко 
ве. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у  
а оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} 
капи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесе 
вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{ 
ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...< 
и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисај 
ва ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и  
 кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p 
е смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} 
учка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш з 
 за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, неср 
?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде л 
Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни,  
 зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брук 
 накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица ј 
дан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој би 
ам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине пред 
работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме 
здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у о 
учаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{ 
 идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред п 
{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без 
 је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! д 
ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше г 
Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да превед 
, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куд 
е бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш с 
 девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлисл 
окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што  
казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се вр 
Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S 
обратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од 
 си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, д 
, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштев 
урцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где 
е очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде тр 
сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше! 
а руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви 
ам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја 
те, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту  
{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па 
ал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb 
 то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни ср 
ек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па о 
м Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од  
л’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли 
 ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија буд 
„Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће 
таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, 
де зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога п 
не !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парчен 
од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, 
 кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да н 
тиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред —  
 се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не 
к је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга  
ца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и о 
/l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l>  
ефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом 
е.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једно 
скривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> < 
" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије  
у из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло при 
{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!< 
е и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Ци 
јој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље,  
ијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најср 
 ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а н 
си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле? 
оћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћас 
нче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на ч 
а каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак 
 Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човец 
, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече 
јде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— 
че време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је б 
ара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито дад 
 и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој  
а и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта 
али су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и г 
игару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а 
 му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{ 
ки судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада 
ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме мо 
 једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у ку 
д је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, факти 
био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавес 
е!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а  
б!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сам 
S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} 
е даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна д 
послетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин пре 
утра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре 
ла.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се п 
и и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребри 
ин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба  
дседник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума 
зе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једн 
ђу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре бра 
анашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, 
Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим  
вају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{ 
самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јес 
да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги 
{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па н 
лча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S 
а ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели  
ате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’ 
е, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88 
д га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> 
 Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Ца 
убеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо 
.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени ко 
да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чек 
га и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер  
 више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се ве 
>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одг 
ио је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити,  
 твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се в 
па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли та 
то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборењ 
лаву арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у р 
 тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво,  
ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру,  
 а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при н 
алча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом  
по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да п 
 иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p 
у после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем с 
авио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза с 
 могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеж 
еру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не пром 
и, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу ар 
па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да н 
> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш,  
ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к  
 ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p>  
 се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас ову 
лаву), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов ше 
оје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лиси 
искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слуша 
 Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{ 
>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n=" 
а бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а пре 
та нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глав 
> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S 
> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели  
ушу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлан 
деси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зим 
а оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим,  
слиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p 
м, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да 
..</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучућ 
 и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на п 
} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи бил 
поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну н 
, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Ф 
и’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши позн 
направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче,  
А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар  
вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му  
!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — 
о одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тог 
ће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут п 
м и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кл 
причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало пок 
ве до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може 
без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закљ 
— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сва 
 је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поз 
ажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>—  
војих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео 
и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он прос 
о јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак  
Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио  
о, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се 
 сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако г 
ав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само 
ћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га из 
 Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар п 
како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу с 
ј се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море,  
де како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ пра 
а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} А 
могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како 
у да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p 
, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече ли 
ки без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш ка 
них, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове л 
оубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се пот 
шки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па  
то беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти 
 причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за ко 
илике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S}  
њски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p>  
ки сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши стано 
 Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— 
> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па нами 
 мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо 
 кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га ч 
лан!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га И 
 по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: 
ака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не 
— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ћ 
 кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радиј 
ова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си 
p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обред 
а од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} 
те мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, 
о плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, 
 Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p 
ам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{ 
е пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам  
 ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, т 
ут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још је 
урно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни ди 
још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S 
и Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово 
метно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче 
ђењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мај 
е, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо 
тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ств 
 полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не ра 
з суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако 
познао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је  
знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, т 
удућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју  
 у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио шт 
е лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>—  
онајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце н 
се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест,  
, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и праш 
 авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па 
дај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! ре 
омад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, 
<p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио 
 и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га  
 иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93 
т!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш 
дајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви 
доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања! 
х се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли 
не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала,  
зазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива 
а, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у ше 
, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич 
е!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p>  
>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где  
 пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, да 
е!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с ко 
а паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче  
 милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пр 
а толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека  
а не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око с 
 види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта 
— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ 
јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш д 
 га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S}  
ф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако је 
нцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, т 
а сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори 
 и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокош 
а свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га пи 
 дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стег 
потиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми  
прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, 
а је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то... 
ираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а 
 рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и 
 рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада исприча 
исто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још 
ћу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ј 
 садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја в 
S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, је 
ишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работ 
нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и  
 старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта в 
аг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов 
Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну  
ну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу 
рају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n=" 
хвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе з 
ам’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги 
 и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је 
не тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> 
мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чин 
 чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?< 
 као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам 
те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем 
 сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p> 
господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, 
 био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и  
врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на пле 
ријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вин 
{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да д 
 рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј годин 
а, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док  
ве славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени 
иш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак  
ађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Два 
ишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да  
 Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! 
 порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће  
.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не по 
; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека  
м се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко  
 завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу  
 ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, 
} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће  
видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S 
а ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, м 
.. да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се  
а пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме  
 немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу 
 од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> 
рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вал 
о.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и  
<p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ ос 
 јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме. 
осподи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а 
 брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да  
15" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на  
о године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам  
алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступ 
 капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то кап 
м моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</ 
време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги на 
о не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно 
рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ р 
јак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату 
а се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој 
ин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи. 
 и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је  
рану отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали д 
о обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са 
остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо 
вко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се 
 љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па с 
дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред свато 
човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати она 
мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше 
1" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чарш 
ач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа 
ију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисел 
сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се 
S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Е 
Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и н 
ече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, 
ки цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита  
аћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на 
ој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје 
е кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} 
модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивко 
то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на минде 
а узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, с 
ћава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкч 
?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светисла 
га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто ви 
{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не  
тки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па е 
л ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l 
— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шеш 
сли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам м 
ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих в 
р га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће...  
азуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да  
оба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p 
 Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прек 
си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно по 
го пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да 
ормално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а п 
 мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се 
ик сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку че 
 и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер  
 ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{ 
пек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом не 
p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те в 
но, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лав 
е, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по з 
 у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манул 
е пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није о 
ote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l>  
Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чује 
чицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми д 
 Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и 
челник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, м 
Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, 
 ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубит 
да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрз 
да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш. 
се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико,  
ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „ 
; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко 
 свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quot 
сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, 
излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накри 
> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е 
лчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Нико 
>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред 
ашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш циг 
послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да 
ш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да 
 нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамот 
и имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="1 
 је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па 
д је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па  
равка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет  
...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а д 
.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „ 
 и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му т 
кад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила 
А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Ко 
лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, 
} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђе 
си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у про 
а!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу м 
да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску к 
/> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојч 
ју а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} 
е прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ К 
ело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или д 
алецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадго 
А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате сла 
путство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека 
о је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко об 
све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дуп 
 да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p>  
{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам 
ако викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаж 
 се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свад 
и: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од ов 
ек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном. 
 резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани  
 то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како с 
 мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми ве 
 рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше ку 
дио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једно 
 умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, д 
 вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се м 
пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе к 
жеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господи 
учио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав  
 Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш 
подин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бо 
 их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да ј 
 за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познаје 
ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој вик 
с тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је? 
— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си 
рамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само 
мо ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су  
тера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како ј 
а де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књиж 
и им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се же 
Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хе 
 друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и д 
е да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је з 
ом мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест 
им за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да с 
 беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје  
о.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побр 
стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“  
Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухв 
} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелес 
м године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек св 
а; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је та 
, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђе 
ио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо пат 
pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначе 
та да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећу 
иде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се ше 
а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу 
за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме,  
ао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не п 
 „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја ник 
</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И в 
</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их с 
р; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегени 
 Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да 
им и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадим 
, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде бата 
ознати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фа 
вета, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам г 
нику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патро 
м состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па 
е неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p> 
запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда  
е окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалко 
штованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{ 
ка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако м 
уше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа 
паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки каз 
шиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали с 
p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S 
 Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> 
 мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви св 
p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господи 
а зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ће 
ек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четво 
 могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{ 
да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лифе 
 шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, госп 
абави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се у 
 ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти ре 
 и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па 
ко!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, 
мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја ба 
, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има 
ођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пу 
имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет п 
ји је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казна 
раци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испу 
апали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— 
ет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели 
p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што с 
рко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро 
 n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се р 
ћи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпо 
имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, спол 
p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако 
 Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно с 
— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју пр 
ица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да 
ате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и он 
Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код  
аво.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p> 
 али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече 
ушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам така 
м, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— П 
е — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и:  
ого да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зај 
старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошк 
га тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, п 
д.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ в 
и испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у 
А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми з 
в сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ уб 
че прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви  
 брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше 
есарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима н 
 чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све 
ине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи  
 најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, 
ија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти 
 јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ћ 
нким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, 
тора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим 
 другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, н 
и да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари  
ету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже  
аш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли 
још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учин 
атиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се  
ном свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сма 
за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не  
е.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам ку 
 кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше 
 поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распростр 
ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на 
 маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже 
Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n=" 
је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве моли 
егли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, 
ас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да 
прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} 
обратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не ди 
{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти 
а, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради при 
ве си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има 
че пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети  
 <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му от 
 турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, от 
дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј  
закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Тер 
пављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине з 
ао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног 
е гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети  
 позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом,  
да ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се  
о кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће . 
ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па  
 нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не в 
аче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има т 
алча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо св 
 наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ћ 
е сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали 
ауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, 
т видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање п 
е каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што 
 на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да 
о?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затур 
> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште д 
 а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из 
ох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу 
 ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, 
 се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе  
и да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па 
вога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћуп 
оиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави чо 
ала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те кој 
ти тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога дру 
а је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речи 
ије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало п 
Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се  
а издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>То 
 и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришо 
тују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Вл 
p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Д 
ук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле 
ама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се сам 
 не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је т 
ућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно д 
а! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, гос 
ме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека 
ш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, е 
весту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш  
мо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> 
/p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p> 
, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и  
ш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запев 
 и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано п 
’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друс 
елена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за  
управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је н 
ет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не  
 нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефк 
ченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p 
их гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали сл 
р тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, 
 намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и 
...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се кла 
! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} 
и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што б 
 „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, вика 
о једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе!  
 казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си нау 
вак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је ово 
о.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали т 
ди, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’  
пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама  
и казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију,  
и је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, 
 резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’ 
на домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пи 
замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе 
у душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца 
а ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по дру 
несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’ле 
годи ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни 
, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее 
моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти 
к, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не д 
ко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Даб 
 брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!< 
рије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо  
 Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S 
 да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето!  
може од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди с 
ј да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фид 
те, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле 
и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, 
не.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује 
S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта зн 
ли му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао поз 
јка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац 
ће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за 
баде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје  
е се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г 
аг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гле 
 слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па  
имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде 
 де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побр 
ска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мум 
> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p> 
 је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје г 
баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти н 
алча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми т 
иче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то 
ако ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како  
це.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже у 
е ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја дома 
 нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Кал 
му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ет 
ичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, ку 
подине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко 
мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} После 
гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и н 
 на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас  
во је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је  
алча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. х 
тињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а он 
тра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, јед 
 веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јошт 
ћо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удови 
, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш!  
:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слав 
викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну 
маћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити о 
’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к.. 
тест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. 
? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се 
сподин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, 
ава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледа 
а...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде  
у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женс 
јче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после  
.</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку  
ареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} 
 ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже  
ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.< 
си ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала  
 ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му п 
клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи,  
 вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, госп 
 Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бр 
ум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам  
но псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну 
ва ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у  
 ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један 
е ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам. 
 није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</ 
? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа  
а да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Свет 
, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти з 
 од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће л 
и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј  
м, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник 
6" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Шв 
м за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— 
као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам 
еки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би зн 
о, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру 
паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на  
и прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А  
аке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гл 
И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да 
 n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом 
ји дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, куп 
 па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама  
аде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га  
 <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице  
о Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало,  
је; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити м 
евојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак 
ија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, гос 
е на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана 
ко један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг 
у.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, ка 
 не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и  
p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу 
b n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су ј 
 полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у он 
 вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја! 
одине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти нек 
е срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</ 
да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочи 
мук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чв 
чтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, 
мазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле  
 се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па позна 
едан румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја 
S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што к 
ојих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепш 
евојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на 
чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола в 
, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, б 
 мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е,  
, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како! 
и седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћа 
братиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па још 
а, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А  
 повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавн 
, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S 
рем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па он 
 луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Неса 
 и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша 
врсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један пред 
памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, го 
 па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пиј 
> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом прија 
те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Сте 
ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет,  
воје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш на 
мно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да см 
овњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме  
но јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани с 
 и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате ч 
S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, 
?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па ко 
, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити шт 
да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћем 
али, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам 
 частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она  
ја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да  
{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш 
 си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-М 
кај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко бе 
 туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И 
е за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мен 
ју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узне 
ј погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си ост 
аде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњ 
 ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не  
и дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је,  
побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча,  
Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па  
 ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају  
ва!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с д 
> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му предсе 
алне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зај 
м си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?! 
 кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једа 
{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ћ 
ја.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег  
о Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да 
јити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и  
 ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жен 
порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће д 
после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку 
се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, 
 беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли к 
!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како пета 
ту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га ш 
и дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да дан 
се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја 
Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p 
рјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим,  
адују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а кол 
.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми о 
те.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прили 
ако је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила к 
 сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како  
 па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта  
огама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим 
кривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу 
заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су  
втело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како пој 
ле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да т 
есно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи че 
, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на с 
г да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и и 
преми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел 
рпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти  
и па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курја 
} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка,  
и?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје а 
 су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с ово 
<pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! в 
те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд  
 па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пи 
"131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као  
 Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, 
о је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа њего 
рјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој  
то се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов  
Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се 
е разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј  
на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто к 
и се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Ма 
 љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газ 
ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{ 
де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће 
и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј п 
учерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, в 
 човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за попр 
анпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиш 
познати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате 
мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па за 
асак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га довед 
и човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овог 
 да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за д 
гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, ка 
ред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази  
 и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ће 
</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од кућ 
бна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада 
а гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Је 
отраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> 
ка!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, ве 
 окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> < 
у сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме  
умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и  
аним је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само 
p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде,  
ло алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} О 
Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, на 
је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем по 
варају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неко 
ја два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ 
 баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по ко 
аши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је по 
ш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћ 
>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни 
ише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напуд 
ну, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад  
да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припи 
Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка,  
 плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење,  
љно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели 
 па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти с 
а-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стад 
неш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си 
уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господи 
 беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, в 
{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — 
 не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док  
ну, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да  
зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој д 
{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-фран 
 товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће  
е слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, он 
пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девој 
да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу:  
 је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле,  
.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и  
 малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш 
ја си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да ка 
ан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави цр 
ешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Ци 
вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам 
, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћ 
а Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за т 
 мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који  
у Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде з 
 попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан  
l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n 
ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорен 
ред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредб 
е, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо  
с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече,  
аја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурди 
рдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, ч 
алакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву ми 
 и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од 
 колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетц 
ли да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили 
е кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратни 
вају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S}  
е лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се 
ене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера 
ли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави 
вони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између ост 
рсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и 
а панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p> 
, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек др 
 ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Пог 
нтите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете с 
збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, ре 
чови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па  
те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не мо 
та је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зат 
м га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као 
, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Ка 
ле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Со 
ради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, т 
стаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који 
ад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је  
и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и 
а се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S}  
 и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жал 
есмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се ба 
 човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? 
ли председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их 
квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Ка 
стивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет т 
ло ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— П 
 и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следоват 
председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш 
 панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</ 
мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста 
{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се сра 
.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије 
ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак 
и.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша пе 
} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“,  
 господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу  
 Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него је 
ањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допушт 
рате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да  
-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општи 
и и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ д 
прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прат 
ућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Ара 
иозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострас 
 ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли 
Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једна 
ију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај чов 
нџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор  
анулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курј 
вца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми  
сам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си  
аш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:< 
корно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како  
е дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па моли 
.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад  
, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стар 
басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро 
к, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашт 
тина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>—  
а, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави 
у, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е п 
ан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, 
еспекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{ 
..{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седн 
 Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш  
 у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и  
и па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, 
а побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме ок 
а да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо! 
несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Неп 
рица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и прима 
 кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> 
урђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају;  
нџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калч 
 својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија о 
и је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај 
их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кр 
и, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако ма 
остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча х 
е да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је 
анатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац  
око допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је с 
" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и 
 човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је у 
му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је  
, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при м 
p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да н 
од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се о 
ем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало 
кам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже о 
едседник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да до 
 <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје д 
 глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га нек 
 у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.< 
у ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу 
ерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво д 
 куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу з 
 ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’  
</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.< 
чавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки,  
>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жа 
>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко 
жим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S}  
нати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... дес 
идо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{ 
’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуг 
 Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— 
 тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да  
— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишл 
 године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се 
у? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, диз 
осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{ 
речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па  
 И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како вик 
тарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држ 
/p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога 
! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја 
ем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас  
џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају пут 
 намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивк 
ој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја још 
терије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним у 
че, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као 
 <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, 
 побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у 
а, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{ 
оји рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро 
 Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не с 
ти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски 
ија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> пре 
/p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар 
цавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом 
а викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он  
голем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантаз 
лава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук 
 се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима гов 
} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја не 
 како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ј 
бе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, п 
 Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ног 
?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на тер 
ле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу 
</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— 
чешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник 
</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p> 
авља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет,  
руство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, 
p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће 
</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, 
. кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком пантало 
</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} И 
 срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас  
време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку 
други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и прос 
> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу  
мо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>—  
</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напи 
нуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе  
о, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p> 
> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, мор 
> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој! 
> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика 
че Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто 
’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их  
p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Ш 
 /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да  
на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <p 
 тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p>  
<p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слуша 
/p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не  
ишта!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба 
т.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за за 
еш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S}  
трану.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Мо 
ије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.< 
 ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу 
је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук 
<p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и  
ужи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на наше 
братимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће д 
и ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, 
л’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> < 
м од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а  
 какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо  
{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази 
! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто а 
јеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче ру 
 ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо  
је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у  
в.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури з 
!“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, к 
S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни бил 
} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погреши 
и немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија. 
футска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дај 
ње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он 
е Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство 
шини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, п 
— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку  
румар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} 
. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега о 
с’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти,  
да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се о 
те тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> 
шаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; есна 
је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, 
једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побрати 
у Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле нема 
ни’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калч 
ицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</ 
ризнај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо д 
 кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка  
 а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да 
е нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> 
е тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</ 
 Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S}  
— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мисл 
о, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин. 
имо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си 
ли онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо вре 
е, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он 
ући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пије 
> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре 
S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним ше 
коље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећ 
— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у ст 
а искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па 
</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е  
аду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb  
 Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћо 
орак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!< 
ани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче ша 
пет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење 
рде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у  
у сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ак 
авамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p>  
а да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и посл 
кој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би м 
га.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикин 
ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тр 
ве четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да 
естане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и ниј 
осе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда 
ке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе 
тервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла 
аш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> < 
ка у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди  
> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти 
А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по 
има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</ 
рдаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутин 
а, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена. 
г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Сте 
твар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућ 
иш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S 
 и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ 
ућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој 
уваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, 
, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по 
стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— 
} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво 
стар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, 
ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за с 
тиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</ 
о“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беш 
— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истин 
 „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...< 
ришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Кра 
ступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет 
 сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам 
> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви  
о инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-с 
 питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута 
ичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се 
урци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овд 
ако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча 
га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калч 
ма кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и п 
и је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча. 
етенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Кал 
ш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје ш 
зе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на С 
’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Ка 
е си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекн 
’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема  
бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-ве 
лији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели К 
ав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он је 
ше и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што 
ољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само о 
ако немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе р 
ака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћ 
колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе де 
 па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да 
ду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је  
ећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зат 
тимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер с 
о,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе, 
 шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћ 
 столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере с 
, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— П 
у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију бл 
ар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, 
 и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако  
.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су ст 
ла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јач 
 и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и  
 побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене н 
свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или упра 
х трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побр 
ажи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, 
волите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојк 
н, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала 
е паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се 
 нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај. 
маћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни на 
едио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; ис 
е камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ 
борној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у 
екујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја 
о долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, ве 
ена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му т 
ога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало  
лако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, госпо 
 да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да 
а је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради 
-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе д 
печеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n 
са, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Нарав 
 би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је в 
ели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, ј 
Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се п 
еја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> 
т, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи  
 Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је  
не! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву 
а ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са 
 по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они 
оји је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са ци 
о што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа  
ком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га довед 
 рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</ 
и ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све  
дновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама 
да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целок 
предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и о 
ео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намам 
ксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> < 
едну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, 
— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p 
ашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели  
у и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелије 
јем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47"  
авом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распр 
ише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новц 
а, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија 
каш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, д 
устио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’  
а права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, с 
нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он,  
ом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!... 
писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макну 
и“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зат 
и и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју ж 
се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по по 
, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је в 
 се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се до 
цем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било чо 
Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.< 
рехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и 
 распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути  
тица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Ци 
а раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљи 
 се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, је 
ци.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су  
/p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама уш 
).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или бо 
, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава неш 
звлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму  
слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као ж 
ке шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г 
аде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко ј 
 <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, кој 
 је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и за 
 пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, ка 
ћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима 
то и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једос 
не и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве ј 
з Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било,  
 кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита 
 онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради  
с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и по 
јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Т 
вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељ 
разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио 
 он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка 
уд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама  
 куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, шт 
ни говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не тера 
оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Т 
у одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда- 
господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше  
ао коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто  
 а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замо 
т као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зау 
а друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну с 
ладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио 
Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији дома 
атки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са 
а г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. предсе 
идесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће!  
рнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи г 
<p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби 
змакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као ша 
етати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше 
их дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар сврш 
 Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и н 
} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи ма 
че у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не 
</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не 
 и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне,  
та ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба 
е!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле! 
.. као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лези 
нало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то бил 
гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не п 
ед Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око ње 
дан му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели,  
ановали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле  
к на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, 
 па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са ц 
вковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти  
 безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно 
 кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, да 
ту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена ма 
Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у вар 
а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело. 
један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши 
биш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантази 
ој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, з 
трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У ба 
 а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало  
А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{ 
председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, 
а једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали п 
ео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... п 
ло за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци 
о шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан 
о мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, 
 /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, ко 
А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и  
неси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хва 
е се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она  
м мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада;  
 као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb  
. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не  
нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у  
љице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p> 
 којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је  
ење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па на 
смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам,  
ске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушам 
отребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одличн 
репавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је 
овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, 
тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна обј 
 фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша  
је и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кок 
 чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде  
а улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину 
топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћа 
l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quot 
м тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј 
 не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми 
 узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по дина 
} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е са 
> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој 
 седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требеш 
напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па н 
 несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="7 
 <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душ 
гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет 
шамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се 
њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо п 
 рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом,  
ме — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућм 
и, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и остан 
авао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа простра 
ало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све леп 
дниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, н 
 <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> < 
 па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S}  
 плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег 
лендар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и  
ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p>  
исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, св 
Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној  
друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен  
авити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као чл 
ле, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћ 
ној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко у 
оја му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био ј 
обро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и  
осу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама 
е одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра 
 за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, неср 
тише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивк 
риву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели К 
тим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на 
а и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају  
?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сич 
но мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јут 
лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, в 
ску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l 
ромуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — 
целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура 
публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу к 
е потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекам 
ав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!< 
 иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје чо 
 и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојег 
 да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем  
 несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво! 
нску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре 
у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије. 
...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и ста 
ер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као 
ао полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате! 
> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам н 
уше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињ 
иноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што  
<p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, 
ишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук 
м гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што п 
!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом неком 
рича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ н 
 што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили  
<p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и дос 
акој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Ку 
аво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета  
и Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави. 
Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче нег 
д дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као т 
 Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; вл 
едом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове 
што око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се од 
а и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати к 
ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрав 
гурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, госпо 
 и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лек 
ј кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти  
слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте в 
 n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не,  
ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, 
з канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Трес 
пођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц  
реми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао д 
наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера г 
ча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а 
рођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадош 
ни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који м 
да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољ 
жи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Нес 
а душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то 
потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господин 
овац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му ов 
Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски су 
 као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> с 
о је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ев 
то послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја 
и и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога 
ку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има раз 
Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви 
русио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели К 
покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо 
умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!! 
 хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... ве 
/p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми  
е свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су г 
о ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме,  
стављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} Н 
а у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јо 
че један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на па 
 Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те  
ос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађ 
јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да исп 
о је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, је 
ди и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пије 
!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p 
ар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели  
.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени 
аФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику ж 
ијоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше ка 
е одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФ 
 једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p>  
 већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласи 
>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Јо 
се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, г 
 <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p 
ичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друг 
о вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> 
себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е п 
звол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Ф 
у одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А ш 
.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи,  
ипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па  
 преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ниш 
е где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то  
p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се на 
Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље)  
иде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге  
 с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече је 
S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е 
и баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да иска 
а како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга  
ги тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман см 
н смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</ 
а, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна и 
а заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на  
ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов 
 <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb 
одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми ст 
т ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете  
шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова сл 
 а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се п 
а, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује гос 
i>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— 
</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p 
ај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допал 
ала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се нек 
у спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и и 
ј таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто,  
за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „ 
вчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав  
знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј  
те!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</ 
ста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми 
, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи 
пода, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, а 
 Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, 
м један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос 
</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочек 
 курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малк 
вој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и м 
 л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" />  
тло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Ха 
о турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне 
цу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди п 
 инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, сме 
алча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве по 
ори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо з 
 а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га С 
, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не 
и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, уз 
 такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жен 
аг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа 
имо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да  
гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не мога 
еће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па 
да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда с 
не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а 
видну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гл 
Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</ 
зујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми 
! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, већ 
ор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно,  
ем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглад 
 n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и он 
 вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, ка 
по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирно 
диш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли  
сватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три бан 
ла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ор 
што да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друст 
/p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, н 
е, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљ 
саја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка 
 </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та ст 
 вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете једа 
то неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у  
тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич к 
ој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си ид 
?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вик 
дњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећ 
че човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За  
рамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели 
 Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. мо 
од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панора 
вко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу тера 
и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у р 
ила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да бидн 
г'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на тефер 
ре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило с 
 ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...< 
си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> 
мтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И  
розоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и кит 
диш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p 
нем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мо 
е.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S}  
рка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и 
ћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си  
ба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутит 
а не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаш 
је.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ћ 
Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; к 
аде жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је 
ма, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, 
американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена н 
 па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше г 
иђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку 
сто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са и 
е, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагич 
мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је ва 
т онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој  
ако да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нис 
рв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узет 
а за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте бе 
<p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-д 
излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> 
 што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере ка 
ику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... х 
ар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-д 
рете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кр 
а слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих ост 
ви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је в 
смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у 
ико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истр 
на; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— 
о’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p 
е водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ реч 
 мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј 
та онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та н 
ику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господи 
е... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године 
а; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он  
годишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само  
били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвише 
ло после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми,  
ио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Су 
оши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га зво 
н туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искоч 
а је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> < 
уповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам ј 
ју, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема  
та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Р 
погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је уби 
hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} К 
, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багател 
еци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’  
nt> <div type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТ 
ели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то  
{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а  
матику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће са 
а саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Как 
 де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи 
v type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </div> -->  
од очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велик 
угог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам  
 равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она  
сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко н 
 печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамт 
за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим  
 и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти 
ма га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побр 
киде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим г 
у, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, си 
а, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{ 
{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми же 
р мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухва 
ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му од 
 цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величан 
нас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке 
, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се 
аже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори 
вно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири  
чно на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То  
ио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да 
 дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! 
прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће 
а све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? пит 
 би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говор 
 како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад 
ега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усва 
Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој ж 
, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и п 
атали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећ 
из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај 
сте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p 
 оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га су 
о расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене 
 <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отиш 
ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред све 
 да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још,  
лаве у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, ка 
 ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман  
нате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, 
тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на че 
> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да д 
ар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, как 
S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели  
кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Д 
 — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђу 
 тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, с 
и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а ла 
мо дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у каф 
о је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} 
 видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке и 
..</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— 
а је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво б 
ана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стра 
зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу  
</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар. 
ило човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то с 
је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтед 
Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљев 
 дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после то 
али да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гу 
ат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> с 
а све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не м 
зоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега 
метан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.< 
ајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на  
а Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како  
довољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си 
ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи 
>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама 
 дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га 
p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија п 
та је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући за 
могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, 
е га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Пит 
реноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Ке 
јаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да 
 свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може  
у Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за  
е, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију 
; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде о 
 сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој 
убиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и  
е, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n 
е види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S 
ш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор  
улке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлиј 
карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> < 
 пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше 
мем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>—  
овека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па 
 доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S}  
и Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S}  
ц одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одош 
у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се при 
 научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, до 
зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука 
 сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече  
ознаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се н 
зице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вр 
!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо 
} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, не 
господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? ис 
’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече 
 вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p>  
о, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ до 
млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да пр 
.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, в 
ет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де! 
ана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска гла 
кам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курт 
то ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамни 
а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Кал 
рем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа р 
уство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за  
пија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па  
и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа п 
!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад преца 
ни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти т 
татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је.. 
на си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек ка 
 па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам  
едан Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да ни 
 ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, ка 
омоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.< 
 моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море кр 
ко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после,  
ршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{ 
и?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим 
еданпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S}  
ју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} 
ако никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај,  
 туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио 
 зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ам 
ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве с 
тор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући 
се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што сла 
е и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори 
 али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по  
уј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.< 
еј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек  
S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познав 
Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S}  
тислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама  
а кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n=" 
</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па д 
 касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (о 
љно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај 
 голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај зан 
 Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне,  
</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је 
је, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! вик 
о демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт ин 
опала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу 
 кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А  
од нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуд 
о што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по  
 да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Та 
па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољ 
ест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’  
е бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зар 
 вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, кој 
чере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници  
попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S 
о кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох ше 
госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S}  
кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам д 
ок ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојо 
се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи  
 оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била ар 
 је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога да 
S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’ 
S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онак 
ну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу в 
.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за 
Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег  
куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да 
ити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да у 
ар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да  
мо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, 
ба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све 
ад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему  
рено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће н 
{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг 
они. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиста 
и је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га ста 
акру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" 
ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше т 
у гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми  
и беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво  
 у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Кур 
 вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да  
утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије 
 ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј  
вден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Ка 
м; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујт 
 и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' у 
ужи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигар 
протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па а 
! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој по 
вко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Ка 
е, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је. 
павати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати с 
 да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија г 
шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Неса 
а ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— 
 зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А 
ек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама г 
смо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S 
лако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек 
 тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</ 
! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да 
<p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви ј 
се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти 
>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— 
 у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жен 
и дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А мо 
е, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прај 
без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Ка 
 ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом  
нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га 
} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ам 
а тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, з 
а домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде д 
пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо  
ожеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се пр 
ек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку  
бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. 
ним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш 
ка.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи,  
 нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па  
 курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати.  
ним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах 
ба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каж 
 госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао са 
копано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, исти 
бро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му 
е нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратим 
ар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама 
е могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дат 
мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стр 
даша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те  
..{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасци 
које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са им 
ава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођ 
 И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога  
само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, п 
 ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после т 
онарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој 
ака као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупу 
ако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па ра 
слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Мора 
папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске 
ану цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p 
 и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, чет 
тским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу 
ко начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако  
к остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да  
 А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да г 
их лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и 
е бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек 
е обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком с 
р!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутр 
ли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински се 
ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да 
олу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житиј 
во у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше 
м.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много  
а стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у па 
било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још 
м филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чк 
шта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без 
и писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путуј 
ш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж 
 њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идућ 
вац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, 
нај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, т 
ци и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стиг 
 и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима  
 душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из  
авести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога  
S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, има 
„Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} И 
леда, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти  
азговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, л 
еша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично 
о је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутац 
ог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p> 
а тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама траж 
а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пр 
’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побрати 
љан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>,  
чношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а  
у је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су  
ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на  
редседниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p> 
му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг  
шао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изгов 
оје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и н 
с да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помо 
} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а за 
 И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дув 
 <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још 
авно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, 
е будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники  
бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p 
, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао кој 
кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога 
лама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се н 
а од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Мор 
оре, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{ 
 онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако ста 
жину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као  
ирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је д 
S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а  
девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пр 
аде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући. 
ус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па,  
чали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, и 
 n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили  
удо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од вл 
и су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, св 
 Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам  
До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко час 
који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један д 
орате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више! 
 и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао  
ва, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин И 
огати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши 
дно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог  
 ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{ 
оста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање 
ве, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у са 
па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му из 
јвећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим да 
Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгод 
р.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> 
а блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме  
з авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли ку 
главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је и 
 ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању. 
је никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дот 
тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне је 
илену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио 
а.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди,  
као бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p 
очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцар 
и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво вр 
 то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p 
рио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интел 
ушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докл 
огом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допад 
е и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча 
оспођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се  
ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и с 
ра да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>—  
ши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте у 
сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да рад 
бља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом п 
послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је бо 
мо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православн 
у, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље 
и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род 
ије могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да с 
 места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па х 
а не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у ста 
њих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им 
то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, трес 
у је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигур 
авали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и проми 
: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е 
е Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, 
ка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а наро 
Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је жив 
 ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та  
импатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— П 
се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>—  
а су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад в 
лника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили ј 
сте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у раз 
дователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, 
та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика  
акав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао 
оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога д 
исети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели 
ен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да  
 момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко 
 Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом и 
бама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде. 
е у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко 
уковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбун 
цира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, т 
} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљу 
 брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Б 
> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— 
о се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Вика 
е.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Они 
 сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујућ 
 си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шко 
ој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} 
ом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вел 
и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће 
веду свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће м 
атељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како 
одине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред ав 
лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одав 
раче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А 
 наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ П 
њенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како < 
ор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпи 
Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага,  
игне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала 
 у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођ 
нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</ 
певаше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место 
о, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас  
ча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео у 
нин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујр 
 па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа бле 
да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо с 
ако крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми 
удала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди ов 
ј жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— И 
е.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим 
ме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча ку 
ислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с ф 
опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! в 
ро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ с 
 белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата- 
у у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а карда 
!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, 
ој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од 
 ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не  
за.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мал 
.</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште пол 
песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и  
свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и  
 јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана ше 
ратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана 
, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} О 
епеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од 
махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на  
хови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре 
рана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукам 
у му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава. 
цирске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у 
агњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду пр 
каш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, т 
ученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФ 
д авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; 
оло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се,  
рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Мо 
братим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју  
енство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па 
ио идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали с 
рберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више ов 
м се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци  
му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни  
.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је  
 почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попов 
 ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и вед 
 су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошји 
 нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, в 
S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им виш 
..</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам 
е тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака,  
ик.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</ 
 не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не глед 
унца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им би 
снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фиј 
е, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се мак 
" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле 
, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме св 
нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседн 
 беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{ 
ије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет 
арци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се сл 
чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд 
н.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође  
и’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прс 
е шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште ка 
 ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет в 
бореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и  
 сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ 
им цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлу 
асично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строш 
ече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шт 
S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице  
d> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према н 
мо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово на 
фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} 
> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч 
ван друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после је 
ље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се  
Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него т 
Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри  
р ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да  
лазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — с 
иповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је бил 
оград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мај 
 вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прош 
ма заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три па 
 пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{ 
очека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега 
 насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — ста 
ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, н 
а.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, 
 смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не  
 је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био  
о га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, оста 
и панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</ 
зу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ћ 
 сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па  
на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко лебле 
иротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто с 
г, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и би 
 мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па не 
ио је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд нег 
 за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „ве 
а ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>—  
, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас с 
да од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутр 
арабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш д 
 море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два д 
а томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У п 
 на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{ 
 да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јорд 
 се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас 
и ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа 
ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и понос 
а дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше д 
 недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче  
окошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, р 
невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве види 
} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око  
би на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господ 
сти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска дец 
икну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Ја 
н, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гости 
их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су  
p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авли 
тао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S 
 Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честит 
кој кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S 
шилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала 
, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да глед 
ад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста нар 
омшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупа 
{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а ц 
а види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и н 
сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади чи 
јао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је 
лучајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао:  
смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, 
куд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S 
="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуро 
еља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{ 
{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, бр 
 светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница 
еми уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} 
с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред св 
 ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто 
ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе 
 гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ет 
руге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је н 
икну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— А 
 да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и до 
га њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, ка 
ану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си 
те последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери 
!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; зад 
јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин 
 по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако .. 
 печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="5 
скога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му нато 
 ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав иза 
зи, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело,  
ам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично 
на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту ко 
маћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зеј 
ашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало;  
ло, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује 
лушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да 
/p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама 
 па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је  
.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посавет 
рка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’А 
а оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све 
спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама 
е Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p 
ним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мал 
и.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <m 
> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно 
и га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, 
касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше 
 хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и 
>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г 
мнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у  
 просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући  
па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46 
жи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} По 
p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удо 
зде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омаст 
 на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— 
ј, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој  
јатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да  
љу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојч 
а пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као  
к“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не по 
 сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте 
пита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги дост 
{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n=" 
ли онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! 
раза, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и п 
рдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, 
уће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така з 
и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" / 
њи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата 
о за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога 
 да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одм 
аљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал  
ад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно,  
ше ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники 
па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, 
 ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Н 
ја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја  
У</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </div> <pb n="I" /> <g 
воја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да б 
ече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S}  
ед пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно  
н’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам бе 
, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S}  
колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и прем 
ли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да 
комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике д 
 гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима 
а, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с 
равитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, 
напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој 
на, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr 
су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да от 
више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жен 
јте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, ја 
о... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија с 
би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози ил 
ебе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видит 
рла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понека 
ли не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више 
ш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако  
уке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! 
ју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом о 
 урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збор 
 n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p>  
ли онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја го 
познати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивк 
само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју! 
{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једн 
дије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим  
 меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам...  
. урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} М 
езу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па  
ру и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађ 
овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим,  
у, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и крев 
Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му ж 
пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а 
о.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи 
констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му 
од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а к 
о <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био кала 
којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоног 
лази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуд 
 кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем ка 
вину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их  
е кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јама 
, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја 
lang="la">corpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређив 
еђивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прег 
и то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па д 
уја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја  
 Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек,  
, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањ 
n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта? 
а!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, 
усак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Ост 
ли да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? 
 како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слуша 
мшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки  
игурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој ку 
е да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах по 
тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно мој 
ни му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађуј 
м делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S}  
 зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало 
 а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у ста 
прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж ил 
 сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа  
 де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, 
о'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годи 
смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му њ 
аба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Крис 
та је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш д 
Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа т 
о, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбе 
о јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Х 
 и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и пока 
о ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани к 
шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљ 
стијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салт 
 сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре 
 чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи  
шчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закер 
транију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте к 
а долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје 
ча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек 
роз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су п 
 бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у ко 
вет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „ 
л Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га 
моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пу 
 мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбр 
оје забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авли 
ва било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и т 
о је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од т 
ка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ 
 баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мис 
а на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуч 
 купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да  
 демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу 
има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сик 
мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Ка 
ецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш ка 
аир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми 
 може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку доб 
моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и  
 одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било 
ку — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је 
ша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и 
, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога  
ан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се  
га дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетин 
{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p>  
: од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крсти 
аване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{ 
а показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви с 
S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу го 
на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе  
осле.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој кон 
ну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инстр 
а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја ку 
нули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке. 
и Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас  
екад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан- 
е (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је д 
 јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} 
"119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! см 
 ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан 
секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, —  
 диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво бо 
 ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу  
то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, 
о ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, цр 
ва калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није  
че ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас н 
квог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то 
 и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Биј 
па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до сам 
, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S}  
луво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине 
о, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре 
ве од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неис 
д побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И ж 
!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> 
; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} 
еме, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита  
ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете!  
 дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“  
м за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да д 
ни да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му  
ко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви р 
тим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не  
укнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада ба 
 комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, 
p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на 
p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужу 
си га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина,  
</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезев 
пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутам 
њи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку —  
p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу,  
и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш  
> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште 
ће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне  
ма јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{ 
па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Х 
 и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова 
>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветери 
е једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> с 
љски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они 
ија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S}  
је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама. 
љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А зн 
ао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из санд 
 ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дуг 
екну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема  
S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разум 
уј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ зап 
ћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се  
а право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, 
е, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истин 
са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукр 
{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам 
„Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ће 
икати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с ко 
на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то? 
 какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се. 
најеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу,  
аши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како п 
 а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и зау 
куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да 
 мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb  
ли не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али г 
 у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га 
расе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко мл 
S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него  
 моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци уче 
и — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?! 
 Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекар 
 <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме 
ле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S 
 ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти  
ко се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— 
вате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у  
 ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумиц 
 ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште  
 Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} К 
динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе. 
 већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!. 
Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где 
енимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Ју 
вор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате... 
ста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту ку 
вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и к 
ука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шт 
теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до дру 
у“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из там 
време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи 
че!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумов 
p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p 
 <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао п 
 <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! ве 
 Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме,  
S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</ 
ки од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен уч 
алча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити ку 
ва Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те ра 
пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрд 
примство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је 
ију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошч 
, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од вр 
<p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>—  
!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на ова 
лели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ нек 
тину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За т 
њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су  
акрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав 
е’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си и 
, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном з 
ма, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнод 
вету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и по 
 татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је  
 Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви пор 
папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да  
азује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и пр 
л’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> < 
ђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет  
и своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S 
p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца. 
е само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо па 
{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну 
.. да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, 
<l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да но 
ог, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа 
орена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S 
аиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се  
{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.< 
ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у т 
 матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онак 
ар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети 
е и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан виш 
 госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је 
 допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p 
 сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote 
!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се ча 
авиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управите 
{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што 
диште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће с 
ао што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А,  
 Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вел 
Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште 
али у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим 
обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он  
ни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах  
 спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи пе 
е!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји с 
и!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фи 
изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилук 
} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се по 
на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час 
Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гле 
<p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љ 
!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са сла 
нај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а  
екивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, та 
ита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо нају 
аријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} О 
га крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Цига 
i> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је ч 
у?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше  
в-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S}  
а ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући  
и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да с 
мска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S 
<p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi 
е Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, 
е правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да м 
ли ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек'  
p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори  
 за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђ 
, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> 
а</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се 
>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће 
те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S}  
 што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратим 
итаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} 
 домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо 
лази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; 
 Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p>  
јтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не м 
нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па п 
 !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се сп 
p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели пре 
 ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли 
љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</ 
uote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си 
аву и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! в 
 се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госп 
и род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да бид 
им словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш л 
 молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ел 
 <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, ба 
 па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А г 
да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Сму 
А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а б 
вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па н 
тиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; на 
ратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили 
<p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отои 
дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да  
зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија  
’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздр 
: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господи 
пељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не 
.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ т 
 твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко,  
 чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан г 
а ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} 
омаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.< 
седник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, р 
 њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку зара 
мо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала 
немо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да сла 
стинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрп 
манин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно С 
о, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је да 
азговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курј 
 како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам 
— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси ду 
ју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, 
е пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, 
руди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти 
А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</ 
ча, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p 
, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели К 
мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те д 
агашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Циг 
јте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми н 
ла за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и с 
а ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза 
 јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> 
ио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се пове 
услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав;  
пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="1 
вај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чуд 
ало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, бат 
ча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.< 
неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си в 
агани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и ку 
седник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио 
А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без св 
 зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде 
pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у  
поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче  
<p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p 
м, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Ку 
ати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе  
о? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! 
етислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио,  
де, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, 
ма што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад 
ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га 
у.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Кур 
то — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако гов 
дајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p 
дник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са С 
 овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже 
/p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љу 
и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{ 
 прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} 
и премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ј 
калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} К 
 љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скар 
јола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која  
мах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће м 
чек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симет 
и га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари  
 јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу го 
:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, 
Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ 
{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с ди 
сује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука,  
сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели  
Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p> 
ј све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет 
срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађ 
тарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну деча 
пореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се л 
Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати позн 
упну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко 
 сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, ни 
Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајн 
могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, о 
, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био —  
 паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу  
 мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не ум 
м!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <qu 
 тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задрж 
ла, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p> 
да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађ 
ни радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучн 
 си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-со 
и људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој с 
е јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збу 
 и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зи 
н два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с минде 
о баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p>  
{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, госпо 
Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је  
пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим 
 то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у п 
ћа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако  
 мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од 
и пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни  
скари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта 
из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га См 
у се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни с 
сто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, 
бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине. 
<p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук. 
 и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те мо 
о око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски 
с им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују ча 
, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>С 
— Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја,  
о брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Је 
 друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку  
на бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, 
 му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај раб 
куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер 
шћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јор 
 и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, д 
агласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право 
.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам 
и добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто  
 сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фи 
руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очи 
 комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почаш 
право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} З 
зе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде  
 не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија ре 
иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко  
Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се  
p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Б 
авно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи моноло 
о пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господ 
јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чуј 
обратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно  
шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побра 
а их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојк 
 да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму сне 
н.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу ос 
 лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{ 
 кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p> 
S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на же 
} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да г 
 а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{ 
</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ив 
допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, сво 
 од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због т 
а се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— З 
и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући ран 
 је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Ос 
да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи,  
p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба но 
аш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Мари 
е.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од  
било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој 
 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопи 
{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи 
јстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ћ 
и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је глад 
а то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем  
 моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жал 
 тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен 
и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, не 
ља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у в 
е јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује 
а видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S}  
 ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели ! 
упа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им врат 
ли реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дан 
моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око пан 
л’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p> 
кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још 
ено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ра 
о је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући 
гим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијак 
а, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!< 
ивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калч 
Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шес 
а де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p 
а од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.< 
аршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе ка 
 те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако  
стаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, 
и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват 
и па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислеш 
{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, 
Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги  
Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и св 
к наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно К 
 да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Све 
 оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо 
 <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од 
ише неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му у 
јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S}  
/p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n=" 
ене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђ 
еца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и  
и видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} М 
есеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искач 
еци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта зб 
а се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмиј 
е шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и до 
ита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S}  
 ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не дав 
исуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шест 
Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лој 
ди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по при 
лебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, 
 туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да с 
е од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска 
а по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа 
раци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! < 
S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб 
у како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S}  
 попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници 
е.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb  
ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико да 
 годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, 
ребе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се  
 трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се з 
!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курја 
у.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућ 
S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се напл 
бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три  
а па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство са 
нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда  
но као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не квар 
а је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је 
pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш он 
 и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p 
да шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред тр 
чу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p>  
аници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа 
ма? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ов 
зионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељ 
 сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, к 
 утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </ 
а?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну др 
 Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо!  
еће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, 
 мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакл 
је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон:  
ија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш теб 
па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно јед 
и три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника 
инем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаук 
 мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јест 
а викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам 
 си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи  
 кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па д 
n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се н 
рука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побрат 
авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у 
 одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима. 
, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, в 
не.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили,  
дравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј се 
е.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка кој 
јатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкри 
ца.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за дока 
зненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздах 
а.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па 
S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p 
си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник  
у већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнув 
 она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си г 
анско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А 
 љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p> 
!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко! 
им!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју  
/p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, ски 
та, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде  
моту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к  
а.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи 
ели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими 
S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши  
а буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој 
раво пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа  
патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и з 
{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море 
е помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="1 
не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љуб 
 од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p 
е, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како  
 Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце  
алча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га м 
 „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да до 
рамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p 
 Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си сед 
ш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш 
 г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар а 
’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да 
пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште 
исте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, 
о збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што зн 
о:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?! 
а око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у  
ашчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море  
е, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари ил 
 мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови поб 
а да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу 
не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мез 
ј и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш 
та у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо к 
>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е 
и дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуч 
 те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курј 
Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела  
ади адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p 
ђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да 
чио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А к 
се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ реч 
нији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да  
Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, ср 
<p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не зад 
тају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калч 
 <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</ 
те!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, к 
а, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сип 
и.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка,  
један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентиј 
рими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да ч 
<p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо,  
 после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки љу 
ађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може ве 
абе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај пре 
љали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вече 
тра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара 
равда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, го 
а га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да 
} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву  
{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како теш 
л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина,  
ад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте 
и један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из  
 на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што р 
Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> наг 
 мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!< 
Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзо 
а вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата  
то жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.< 
ађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се п 
данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина 
 што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко  
анас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при 
наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда 
господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе д 
а салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је улови 
Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим 
</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици —  
„Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није м 
ичање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али как 
ко то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не 
ео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за 
 ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „О 
слетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, п 
, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се виш 
м и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S}  
или пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо  
 хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу  
ободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане  
ав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те  
моћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „ 
ладос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од  
аш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је с 
Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако 
 је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају п 
 Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} 
си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не 
брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко 
е натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ај 
 година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам у 
 n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’ 
ило је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престад 
ко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Ма 
ете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити л 
ето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зим 
енуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били и 
ам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Криво 
у, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кол 
у газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће 
, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{ 
Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> 
ти! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја  
обоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика 
ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чап 
е тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних ду 
милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те 
ите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p 
ам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњ 
па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако и 
а као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циган 
а сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по  
 ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје 
јтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти 
кривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а та 
ледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, мо 
а и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепави 
ија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, д 
 беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки 
о их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога  
 миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А за 
Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло 
детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за  
је и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла 
 данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му  
ајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и он 
 дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" 
авим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, ба 
, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и проц 
лиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! в 
келеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани  
а са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Н 
>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога  
г, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га 
рталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Е 
нзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали —  
болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А  
 му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора  
е чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га ст 
ју се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се 
ва, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал 
два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази 
гаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар нис 
л’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке,  
 ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за  
како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севд 
ро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам  
 Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој са 
{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да  
} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога п 
вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти 
а ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један  
бине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и  
и за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све  
 материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг  
ндура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже гл 
де, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што  
 примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фарма 
! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти  
 мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки зван 
ива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...< 
сан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особ 
ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калч 
че г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, ша 
 је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стече 
n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— 
 Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! 
таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а  
е па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!< 
и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та шт 
 добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и  
 девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање. 
какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полеп 
:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отр 
у и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са мног 
нско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> < 
 знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи 
па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“ 
 брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и н 
АН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев- 
 кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље зва 
е човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! 
и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’ 
} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидови 
 масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што п 
ријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, св 
лав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке  
нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели м 
после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати 
јакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради.. 
ози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38 
 и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре 
ретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... к 
идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си то 
S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!< 
кав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Шт 
твено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду јед 
у.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо 
 оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву 
етнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чарш 
арску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију ш 
мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете за 
ао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању.. 
> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’вати 
 истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру во 
 њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим  
мео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах 
спијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="1 
да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија 
за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— О 
" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, 
летним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима 
), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет у 
/p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и н 
о је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприли 
 се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре 
ш као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} 
 вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити 
к.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S 
ун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и мог 
а код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух 
 Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беј 
4" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем 
аван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што в 
ике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S}  
ењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су с 
тровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а ок 
ана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина,  
ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до 
славних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и сек 
е ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо 
ег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казна 
на!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним 
о преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у  
дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S}  
е једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разли 
 скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пр 
лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па зао 
псује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у пам 
31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ве 
 ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, 
’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре 
На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а 
и да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p 
моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S 
мо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си  
ри ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, б 
м си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царск 
преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} 
ине; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не  
 јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здра 
значеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџи 
S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их н 
најеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради та 
 дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто к 
S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „А 
рањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; 
, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре 
им се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и  
жени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си  
е како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто,  
е да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива л 
о; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Сла 
а чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима 
ради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, 
је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина 
p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте бил 
омио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивал 
 зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" 
, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу 
 одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се м 
маћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо и 
ћ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — 
! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је за 
емро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је 
 Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас 
и га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћ 
/p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да по 
} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n=" 
тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет ф 
} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте т 
ај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо 
е ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’  
такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, п 
да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, е 
, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S}  
амо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су  
х — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може  
ам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи 
маћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се глас 
} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама 
тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме 
рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Де 
а у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола 
 јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Па 
, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и де 
у па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Ц 
ли Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско ве 
 се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми  
а удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамил 
олим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја н 
-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеј 
p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерн 
му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали 
 И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p 
 до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па дево 
исмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>мо 
>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, они 
а тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије ста 
етиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко! 
зниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију см 
м Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S 
, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Сраму 
у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре,  
-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него д 
во јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш  
’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљк 
а десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи 
н-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјач 
 тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и  
даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? 
а си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се з 
ло? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на о 
вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па  
и Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још ма 
екад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овом 
 килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми 
— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Ра 
 у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен'  
тво!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} 
да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та д 
ебе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорга 
оди рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући  
и, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време ш 
ледњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео ил 
ва на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, уст 
да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако н 
ће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорган 
лед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо  
д теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би 
као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш?  
ву нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> 
> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си  
сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао то 
теде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се чов 
етили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чуде 
} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} П 
а девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>—  
 господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и 
јем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће на 
ен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Мо 
а их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? п 
о у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>—  
о, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, н 
е право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Р 
аталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да 
о твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где 
ре се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што  
те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на сл 
.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их К 
да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се 
лослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати пр 
Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p 
 гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздах 
ре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне ш 
 новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава,  
> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко гото 
ине можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</ 
и Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! н 
, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг преб 
 бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка 
да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену 
 у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фија 
и ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Т 
у се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то 
 да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е 
аш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа о 
у баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ив 
 ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S 
S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!< 
 си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p> 
 ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре б 
ве и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше 
ољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пе 
не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на 
и, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја< 
 а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорн 
ек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предла 
S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двоји 
и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, п 
 имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи д 
и лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, 
о у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палил 
 на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други г 
омшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’к 
ти је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно з 
а својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му  
</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као чо 
ли госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24"  
 за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац н 
је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у 
 <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш 
троле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, ј 
е и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да зап 
 Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! ве 
ћ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Бож 
име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти  
</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем  
ли противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Нем 
 познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господ 
лча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} 
еће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је  
'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-ба 
еди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— 
о беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! ве 
ко му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— 
ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, то 
помиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, к 
— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{ 
Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господи 
м.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} 
у, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Ци 
го па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Оф 
 буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О к 
о врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни 
анас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! в 
ве може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p 
само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантази 
ени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабија 
ита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим 
 и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, к 
’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврш 
/p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p> 
е и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па ч 
им у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено л 
 је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и 
о!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове 
и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало ча 
идови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду к 
аде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— 
а и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по 
аде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време,  
горке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде  
ече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А 
коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за  
лча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој  
д слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика  
па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се 
вати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе 
сковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обичн 
ра, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и јед 
има.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, сам 
ује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи  
јима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље 
о газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Сам 
макао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше 
 упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ свако 
 да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог жив 
а епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не м 
дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше на 
авнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар распле 
упава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види о 
ушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S 
е живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званич 
аријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озг 
ца и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Тур 
 својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је 
ијаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то  
 му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно 
кај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да 
, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште 
та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салт 
баво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да 
кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S 
ше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’. 
 питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте иск 
За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не мож 
и.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} 
.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, к 
јзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им  
Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцет 
имњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј 
ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш злата 
да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да л 
 мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али ј 
и, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште ко 
ајмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} П 
 /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро  
!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси  
ују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јун 
од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча 
и коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћиј 
ар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си ти 
спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. каз 
дан, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој  
!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјеј 
не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; 
, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?! 
а смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, с 
 Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно 
 Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско  
. а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! 
што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет,  
зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, ку 
шам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми 
у што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „ 
ће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А  
ар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти зн 
машку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дван 
/p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун  
 у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и мага 
обеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб 
 опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риб 
кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што см 
д ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито,  
и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да поте 
позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— М 
p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си ј 
дине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— 
алека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би пр 
ј је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и с 
и!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у  
брате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао 
колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже  
лази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болес 
его качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно 
!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у л 
 бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пе 
љубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо ник 
једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и 
е је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубље 
 моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награ 
а санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S 
.</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ам 
а не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до т 
не шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази 
о лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава 
ма за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја т 
 у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели гос 
а’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погине 
а ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Д 
о сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио д 
меш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} 
еровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у л 
ре, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно госп 
то ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо  
а од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна им 
ш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на 
кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја 
 велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће 
е ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p> 
 а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" / 
ди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук 
’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас п 
апу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам 
 хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не,  
ш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="15 
 да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас 
е видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према  
 Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се пр 
или су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању 
чинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешил 
р Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева 
х с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од м 
идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај ре 
ислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} 
, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо 
аде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote>  
скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а ве 
ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, ко 
 Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћ 
ога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масур 
но и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти 
{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели 
} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И нај 
мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми  
нка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница  
н’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ б 
pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочека 
ма време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо! 
 заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за пра 
 ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој 
била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за  
к’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка 
оли жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љ 
ставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ т 
<p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l> 
па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, ш 
ле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љуб 
риродна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> 
енте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „В 
нар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, мно 
ну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као  
</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужи 
о уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дош 
е.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и  
еститају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва је 
! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели  
ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратим 
рму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</ 
садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполо 
 <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да  
и Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу 
сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И И 
је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Де 
иву главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио 
здисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... 
м гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А он 
} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разб 
ник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жар 
 о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негд 
ек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, ф 
рема мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано  
гове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те п 
ако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантаз 
ачи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада ве 
м, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, к 
l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Т 
А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш 
е и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, к 
своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, 
о, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има време 
ем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па 
 тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо 
си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра 
 сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезел 
ј Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини м 
х лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и  
ћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>—  
ако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта  
а... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и м 
 вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се 
а били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали с 
хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се мо 
ифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си 
мо, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, д 
воја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је 
ше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.< 
Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, 
 слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она т 
едите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се ту 
оште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па то 
 ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— М 
 мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само 
 Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би 
како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он т 
то био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учин 
 Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући ј 
значеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> < 
 дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда- 
 више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја с 
курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, 
ојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, 
риш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де 
па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{ 
зијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и 
о срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај ба 
е мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је у 
и почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопад 
љда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сеља 
бореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу стран 
l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.< 
аш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} 
 катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао  
, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до вра 
пушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја 
S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А о 
е обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, 
, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— П 
то дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, с 
че Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, к 
де — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брини 
 у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l 
пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као д 
<p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је 
о мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћи 
 <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек н 
сти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а те 
,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад с 
лавом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Мор 
ава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} 
’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свир 
сети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у 
!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину 
ија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тага 
 од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Е 
ј липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја мага 
 кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што б 
есет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. —  
од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и  
 да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, 
Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви  
ред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „а 
стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господин 
војке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Прола 
онесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани за 
ивот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрин 
епавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и г 
S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво  
 што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Д 
ђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у 
 Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>—  
м; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре 
 кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета 
ше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној  
, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми 
{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу кос 
<p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у обра 
 је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прили 
и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А вел 
шем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно г 
„Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ П 
рва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, уп 
оседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мор 
војче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска! 
— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, де 
 да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама к 
а испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је  
аријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Да 
а бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> ма 
теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Ба 
наја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па з 
 је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га 
Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога нов 
генисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напрај 
— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, д 
де.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! има 
ште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји вели 
ате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што 
сму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да прати 
милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си 
} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији 
 С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од  
 зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене 
 тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се туж 
аље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се сед 
уј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! ре 
о, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу с 
та’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива 
ли.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно т 
— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И- 
 ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! 
 ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! 
, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} 
 да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „ 
смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а 
ако обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу  
то ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жен 
 кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара 
</quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p 
 се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово шт 
 па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј го 
вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ниш 
једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,< 
да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, 
 си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за 
с новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је он 
бимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема  
, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Не 
е у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошеви 
таде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ћ 
пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет. 
та сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за 
, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђур 
S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега 
а до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад 
крете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за сла 
губи, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустав 
и су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, 
јим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мај 
 још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и он 
ви, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Ве 
анџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина 
овима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се  
енче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А ка 
 слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! узд 
и викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле как 
: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густ 
алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се м 
а је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па  
 га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Из 
кове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ 
ве тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарс 
мена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не т 
дне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштери 
пећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја 
ерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио 
ио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у њ 
p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јес 
га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Гото 
 Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у на 
им, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде 
 рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки 
е такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мал 
аставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, ниј 
, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба 
амо се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али  
ј сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е 
едне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit 
фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје 
 при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па  
и задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ћ 
тељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — 
ко, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми изл 
ра у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађ 
аш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше м 
о, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем 
 које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко јед 
ла — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико 
ам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А 
итог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је она 
о малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" 
 вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не т 
 вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку г 
но као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце ч 
 уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За с 
јак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака  
дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани 
рант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцов 
грамо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, 
„Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам 
и Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па ид 
њак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си так 
ам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поско 
у: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да  
пијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а д 
букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор 
нлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вел 
Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете 
 погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, 
ол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају 
 задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да раст 
елску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње з 
умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје т 
м!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећ 
Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим!  
и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи ма 
S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и з 
што зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку 
то је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте,  
<p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго  
леидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њи 
<p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— 
<p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин —  
“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали с 
рјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти 
на, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та  
тало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, 
акога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни См 
 обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћута 
ко јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу  
 Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, 
лакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су,  
>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки приј 
краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у п 
ве и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. пре 
а сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, ч 
 Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале се 
 те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Т 
дио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је 
у, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршиј 
 кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{ 
И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу.. 
 се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— П 
дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума с 
моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за 
 од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себ 
{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће нек 
и хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари  
} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, 
ав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник 
шњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу нем 
о одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех 
 рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и 
вњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Д 
 рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни  
узел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте 
 куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даљ 
а да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па  
да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овог 
иде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозин 
еша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p 
и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину кр 
и.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајућ 
иће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, 
као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли с 
сторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за 
дао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталон 
и и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манасти 
 куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што реко 
?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу на 
 мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од пр 
урјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} 
 људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча к 
телигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није би 
о и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па д 
ко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све  
ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти 
се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са  
е на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли  
ад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S}  
а ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S 
н <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару прич 
роз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве 
S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више  
ан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> 
кије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, 
 такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето 
 и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане 
а каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, заврш 
еме после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао 
о друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву. 
, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен из 
, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука н 
 своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне пре 
ефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти он 
који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се 
ако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, ка 
Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да 
у ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а 
ти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што 
перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацим 
 Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега  
двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да с 
емена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио!  
а, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар  
е једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и р 
 — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад  
вим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрск 
p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко кој 
 и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не з 
тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он и 
Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?< 
, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо 
А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>—  
обро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо,  
се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p 
за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га остав 
отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво 
оња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p 
 тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обучен 
а видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе  
оја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари  
 ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S 
аку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле т 
скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, ше 
лча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам д 
тило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ј 
елила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си  
 Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну  
и ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бр 
латити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! са 
се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер с 
шија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатиш 
м — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре то 
амо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— 
ао „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добр 
аније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без  
’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па м 
е онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скро 
лно саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и поглед 
а!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина боси 
а ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа пар 
то ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ј 
што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да  
ри кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} 
аријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прсти 
а зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг 
 и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би  
ем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође п 
не, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господин 
ило каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и о 
а му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима 
мптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} 
, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на  
 осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а 
вац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је  
, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га зашт 
 грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест 
па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметн 
злудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од 
, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало 
да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупи 
 прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, М 
аустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Н 
 превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ј 
о га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“ 
јину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> 
била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница 
 ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута 
 <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{ 
и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, с 
ко се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али ка 
у између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас б 
p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила н 
} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече  
.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непо 
 и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је т 
о из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да  
> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да с 
је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друг 
ољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у с 
/p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пел 
.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Он 
е то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, вел 
о је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика  
маћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже о 
ле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одс 
 Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга 
и стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и б 
воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га,  
; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали 
а га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице 
; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако о 
сетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе  
жемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш  
рнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветер 
ли Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <titl 
 се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> < 
} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} 
 Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} П 
то из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да  
олазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да вид 
ела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p> 
га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвов 
 кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му с 
 тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није пр 
мо се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако с 
здере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вел 
а света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љу 
ви твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као 
ужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћи 
а јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љ 
м, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, к 
нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p> 
ј нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањ 
 <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и г 
, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни 
сао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па ви 
(тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на к 
Фу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна ч 
 Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он 
клон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p 
је Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале,  
тане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, 
 рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше < 
 ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па 
, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а  
поје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’к 
копча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А ко 
агашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување не 
решње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питу 
ако јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побрати 
идео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, ка 
 Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за 
ће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате? 
кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да  
ма где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оста 
и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе 
, да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а позн 
0" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мис 
 јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како ју 
ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било ур 
 шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Дана 
 као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — 
шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, с 
="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте 
допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у 
 даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого л 
</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори! 
ада запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, 
гани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита С 
ођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти с 
ш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим,  
ка деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и  
а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, при 
милије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекне 
а; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чи 
очито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е  
/p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћи 
е у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, до 
вај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> < 
 викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, е 
; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ош 
ладо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби д 
ишта, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала 
реднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав к 
свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као 
викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју нес 
 <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и 
— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљо 
озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим,  
 није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише про 
не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих пр 
 сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац 
 ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.< 
ло је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде 
н наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је  
 се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јури 
ј је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девој 
с и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву ч 
део из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато 
 га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћош 
ам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао 
ече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе лин 
састо гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну  
ављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког т 
ек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште 
фка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S 
-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а ниј 
дно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку 
наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; п 
не до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал  
а чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак 
нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Раз 
цама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на да 
ао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узм 
па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао 
о ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јун 
ви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он т 
азе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пр 
и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш  
тидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак 
ал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ниш 
аво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше с 
p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-да 
ш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам ови 
 тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Ка 
не срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се  
о си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога ко 
 зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му 
вај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и со 
ти се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџиј 
 тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си  
опраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек пр 
 реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми 
 би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S 
 теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на д 
а, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да  
 дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни п 
су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.< 
з рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — из 
ш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S}  
о, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво 
 Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несре 
ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме удари 
плаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... п 
 <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота  
а прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила,  
ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим 
цу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>—  
 пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме 
са Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, госп 
еф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо л 
а ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скува 
курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на да 
 баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бог 
а уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочек 
<p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме  
еби:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{ 
а Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— 
ислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче н 
ку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим с 
ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде  
штајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам с 
и родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; забора 
>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики 
 газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и ж 
р рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква е 
што!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате 
одине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим 
е се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га би 
ар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот з 
се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час  
м пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам т 
а, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас 
нац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много м 
— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>—  
{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе,  
ба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у  
а-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађ 
 ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет 
н срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно,  
ао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} К 
 овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како 
о раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! 
 — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани. 
 је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, п 
овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какв 
хири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја 
гански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме закл 
м си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S}  
бро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу. 
.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да 
оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју к 
а и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хте 
че!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата 
ште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како  
виси, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, го 
ија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, 
д овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам 
 врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја ле 
} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да  
трећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{ 
иди, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Н 
јку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а забор 
дину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде  
 Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S}  
 ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.< 
па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке п 
аћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија. 
када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> 
>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калта 
, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е! 
ена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> < 
алча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлач 
 си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме 
ет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} А 
те од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речо 
 трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћ 
еф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) 
нога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, 
оште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-д 
ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече 
 вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја он 
ј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се наме 
воја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море  
ати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на 
уша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке  
и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или у 
вираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеш 
света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео 
днесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“ 
жан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемо 
ор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово 
жи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</ 
<pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гл 
 познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне  
е ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честит 
 — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред 
јем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у там 
слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем 
рунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, 
 на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми о 
 <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, бр 
мук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се.  
у оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној 
ају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они пред 
ш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> < 
емој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што  
!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Ни 
 а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и  
беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туф 
марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и са 
 да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја  
м оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори  
 <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам 
’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијем 
евојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни 
 онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! р 
б’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ј 
м екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49"  
ко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу ка 
 Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне п 
ипти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсу 
S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти 
по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и заја 
, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да  
 испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим 
братима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене  
, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се са 
зеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у с 
лаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а 
певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, за 
ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови 
да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} С 
ки бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале 
 ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</ 
на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како  
ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ћ 
 можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек лов 
 девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одг 
у, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, реч 
 Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Ка 
{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да п 
е руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат 
 ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те,  
>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугме 
 за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овн 
у; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч. 
т!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је м 
еци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е п 
у погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се ј 
, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се ма 
веци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање,  
’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здрав 
ен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од 
, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви  
и бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ћ 
 је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не р 
ели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијс 
његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и ме 
ери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, он 
а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем  
еџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо,  
уство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.< 
" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене  
.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуј 
 Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па 
 не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; п 
атиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу  
ни. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га зн 
рану где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочет 
ће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће 
 је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њег 
частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена крев 
е, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ п 
 и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, г 
} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што  
>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја 
овицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништ 
в капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Мор 
е руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријо 
, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се пот 
ћи.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па  
жеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет  
а у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом на 
 печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вр 
д кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај,  
ука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија 
аље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати 
с данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали как 
дник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни 
 Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вел 
дног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <p 
ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођ 
у пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја каж 
Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу 
ођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не д 
домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p>  
 <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антери 
ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авли 
Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, п 
ом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам 
али све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, оте 
арка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и и 
, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па  
ирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се  
је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико вр 
ући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{ 
S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S 
из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p 
 <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p>  
н који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши она 
и.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им < 
 сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрд 
} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала  
о!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викн 
пред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Рас 
е се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бог 
ече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p 
 и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем в 
упим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да  
 наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки п 
 каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу 
аду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n=" 
ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме 
 Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол 
сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал 
ћу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке ка 
м динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти  
лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него 
, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и куртали 
ти и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан п 
ако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за б 
а си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајд 
ету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</ 
ци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала  
г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само  
 и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем.. 
 где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ниш 
гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог  
им није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то б 
ј ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује  
 први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и т 
ко у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су с 
и, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се 
, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си к 
 не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па  
.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, н 
пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад см 
/p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека  
оји баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млина 
ву-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као с 
вајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} И 
 одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће с 
атраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, к 
зел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, т 
 И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФте 
ога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „ 
 протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> < 
л’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и 
па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо и 
 рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп  
брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро 
вако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Мор 
.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је разм 
и сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће 
, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твој 
го ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p 
И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, ве 
онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно  
одска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.< 
га скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« ши 
јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; м 
 били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе 
ца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуп 
реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој 
је му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p>  
 више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у 
>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ з 
разу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али ста 
на, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене с 
а, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече 
ијатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и ј 
прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! 
“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ип 
икну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја  
да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му  
физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госп 
ј не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј годи 
гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј 
јо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш  
и туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо 
Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учев 
смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура 
> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> < 
е слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина! 
>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S}  
веци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цига 
ш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си 
мо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски,  
 (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим ру 
бајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекоју 
ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ... 
мџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан  
ја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до пр 
ошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна пот 
 и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешк 
 и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог 
 Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вал 
енце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па з 
а будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и 
мина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не 
иљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како во 
агџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет 
та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује од 
ки ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништ 
е, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Госпо 
</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивк 
та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу 
саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене кисел 
в стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{ 
ћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрца 
— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту  
 ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш,  
еб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће вес 
иде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може с 
Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и 
рад, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ни 
, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и тре 
 лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице пр 
е из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути  
ати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није  
ели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву 
а напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио 
а, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни  
о званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи  
S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте 
.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те 
 ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај 
одину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасон 
мам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, извол 
а, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестре 
е ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај 
данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајск 
ена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже 
, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чиј 
 /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S}  
 Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.< 
 ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни да 
сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да 
пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по 
ли комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што  
гуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мог 
 Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пе 
а и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{ 
’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој  
тика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, р 
е: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Поб 
ледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{ 
ију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама  
љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко в 
исам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте  
p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним  
а се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?! 
у багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причес 
ју, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и ме 
е јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно ил 
 кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пу 
та?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф  
Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А,  
 ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу  
а.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Та 
е Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек са 
 је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо бе 
а државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S}  
л’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега г 
Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а 
 извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу —  
 свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, п 
<p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи н 
јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на голем 
ледња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и оста 
о, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па  
.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љу 
орта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кр 
рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за м 
шијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи,  
етиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу д 
 ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је то 
Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу 
<p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} 
д муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а 
 чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој ст 
е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће  
овима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сва 
седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја рад 
, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи 
ога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се  
Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сло 
 за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупа 
екам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето пр 
ч пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а 
p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p 
/p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жен 
н. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем,  
рло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’  
цит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто о 
што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич н 
</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи  
ин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет  
 у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што има 
дна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p>  
у.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако ј 
им, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за 
а што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживе 
сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да  
 <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{ 
 иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пушти 
 па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама ал 
еј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, п 
уран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми из 
 чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друств 
ћи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрач 
па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој. 
е! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</ 
аш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану глад 
а убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар 
ти међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па з 
, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, 
батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може 
господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и  
ма убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га 
тарос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се  
сте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и ос 
?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха,  
утавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена. 
акав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко  
p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.< 
те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како 
бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, док 
би куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо!  
а жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умет 
убре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви х 
тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад н 
дим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите,  
 и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по 
ухова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно 
 да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га кан 
та кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>—  
 малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми 
им ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Ка 
 Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p 
еб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу 
у, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магар 
 стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како  
 па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је 
ти; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума кој 
 они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и 
О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, 
лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S 
дседниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и граци 
оспођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви 
и Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле  
 вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p 
> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је 
и!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви 
>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p>  
пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Изво 
и.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то  
мињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад  
обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А,  
’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивк 
себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циг 
ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> в 
’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што 
баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више 
ремисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месишт 
?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{ 
 ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S}  
ече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право  
 ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми реч 
на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питуј 
је! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, ч 
ава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а 
ећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си  
 да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, г 
тави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Ку 
е...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, маглови 
— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ак 
годарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај 
аш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Д 
ш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, 
дине попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дира 
се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох  
ди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем  
о душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово  
 могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам 
!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свр 
фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p>  
акеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио 
дмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...< 
а хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је  
снаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се по 
> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, п 
 онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си 
p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте  
> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l 
езил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Как 
 ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па ме 
 то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака 
 у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако 
. ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатем 
тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</ 
исар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бег 
 теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, оста 
</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милуј 
то беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми  
ако викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S 
ак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те  
 Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јо 
све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталису 
екња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођо 
! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџ 
ам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје  
, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф  
теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини 
 угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на јед 
p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</ 
груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам му 
’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење не 
г’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш 
 кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да пра 
 недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико ме 
си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече 
шир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је б 
ја моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше 
риво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми ј 
идне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава бе 
 ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, д 
} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколи 
ти, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још 
е !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> < 
— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А,  
 послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да  
господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам глав 
 ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што 
сподо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну  
осподине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно  
 Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборн 
еће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећ 
лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сети 
што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непоз 
:{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивк 
.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па  
 Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{ 
звињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ив 
азумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чан 
е чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке  
/p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нес 
ад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), п 
о животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли бед 
е обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет 
 неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде М 
е!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече  
шла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј  
ако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најс 
аже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим 
к.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала т 
м за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прих 
/l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p 
едник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За 
 шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо 
 више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и  
да боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више  
ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та  
девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим 
а неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су 
, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багател 
је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам 
на босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раз 
нце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска са 
 А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће п 
ин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас  
учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње! 
едниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да н 
p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скор 
’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quot 
ага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје  
име, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које са 
{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући кап 
та...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А ув 
о нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, 
мем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин  
Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се поз 
празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и ма 
кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неј 
ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n= 
 ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке 
>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мус 
ече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е т 
навали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми  
 ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у  
вко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам 
 Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, п 
е ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна н 
је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко постав 
 по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу 
д за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци,  
та Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p> 
сте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то  
 би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева  
анка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </ 
них глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих пот 
ас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и сим 
двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао 
ју човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи д 
или салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој  
S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батал 
Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S 
емам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80"  
 варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и 
акој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојта 
еци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не з 
: „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S 
кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, у 
{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>П 
} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је вергл 
<p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеј 
беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и пр 
е госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе ком 
леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Крист 
а и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру 
е му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и 
киде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко 
а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде мног 
и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му 
ко поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу 
вол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слу 
у испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија  
ош се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин предс 
јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама ј 
 — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ам 
 без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је 
малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у 
.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивк 
задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема 
аком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ив 
ал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по ку 
ој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радо 
трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу  
S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица. 
ојом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са тан 
ош, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и ски 
 да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <! 
ерила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски су 
, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однес 
ено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима 
ук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита 
 статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у  
 блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да 
ира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их 
</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те 
ј затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта вели 
нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не з 
т ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијск 
S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’  
си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— По 
>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— 
Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама ка 
оге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко л 
гичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само ви 
трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и  
ена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и  
пима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S 
</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не з 
06" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цон 
 дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од 
 пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удови 
не бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> 
илче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Кур 
осметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шиш 
’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре чет 
ан и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да 
... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та ме 
ама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, ка 
ј трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко 
саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на ова 
 ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом к 
онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га  
b n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— 
есте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.< 
? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом по 
 <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помис 
јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус. 
!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p 
а.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслуша 
<p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, бр 
и’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дува 
.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А  
е до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори ј 
 кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да ј 
сподине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша  
да-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем  
— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не д 
пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нис 
за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</ 
</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а с 
као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" 
 се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запит 
, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне дру 
} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> 
ебе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на  
 <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензион 
оја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казнач 
орбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју 
> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то је 
ости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити С 
 гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с д 
га је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом 
шо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, 
о“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милоса 
 зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} 
<p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} 
купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације н 
асред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то 
ма Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па буд 
јка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не в 
тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; 
иседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> 
алу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала,  
мо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико 
 а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па  
гли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисл 
де!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слик 
јих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати там 
шан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побра 
анет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, 
длази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му 
ла.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је  
евно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су  
ало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</ 
тка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и 
 сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило р 
 кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он,  
ло време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без 
и бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на  
у они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће 
ратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не с 
па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога чов 
казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где 
!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав  
тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од 
, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{ 
о сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, 
 у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао  
 је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти п 
и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши ст 
ине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, 
 што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоћ 
чеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио  
деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја! 
тим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, гос 
бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се 
а врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој  
вујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Бо 
недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, н 
 жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми 
рамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то до 
p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="8 
ечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-чов 
>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} 
ето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну бага 
="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти 
га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си  
ативно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па 
у.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно исп 
 му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам  
ш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше де 
ј? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l>  
ече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </qu 
о тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!< 
} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота б 
в и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан. 
во живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то ј 
а несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић 
ре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам 
ко пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, д 
војченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете,  
е мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да довед 
 па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> 
/p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слав 
де ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу сл 
диш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они 
 Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душ 
ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, реч 
 С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па 
/p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Ш 
 овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти  
— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мај 
е такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем 
 у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душм 
ушу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! ви 
pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> < 
маћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“  
акију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, 
чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спа 
, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар дру 
ување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџи 
.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она ле 
, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap  
цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику пре 
S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, 
а кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век 
стали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети ф 
у, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и  
овим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јор 
ан јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал 
и. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и ма 
дно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године д 
дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки с 
еровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче б 
 и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> 
у што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорг 
певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече К 
, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију с 
 пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будал 
 Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Ми 
"152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да 
и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’  
<p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p 
му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава 
е мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S 
ш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи 
 који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} 
стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а 
у, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео 
и млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Бого 
<p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет оста 
ену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дан 
и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’х 
длази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако  
лице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хо 
кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен 
ли.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајт 
 се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заб 
ј реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз 
ика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рип 
господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући 
 курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури 
ал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги св 
а онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напр 
магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па в 
г да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p 
— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’ра 
гне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си 
ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и 
{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели  
бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од 
рану.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем 
испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> те 
 Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} 
алча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како јед 
} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти 
рећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну до 
па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ бе 
сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познава 
овићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капиј 
и дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђењ 
S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи и 
ом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником с 
ом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те  
ма, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватов 
кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и 
 виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест ци 
славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напаме 
овали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му 
ана дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама  
дом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани —  
 беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко 
ксплоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи  
да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него о 
лиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унут 
ја нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда- 
 а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не мож 
S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p 
па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</ 
, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита,  
, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем  
и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш з 
 му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а 
ама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави то 
реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погин 
 од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом,  
нџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и па 
ар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседн 
, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи 
и.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Кал 
учак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дав 
кшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чи 
 и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу 
е окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и ме 
ене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар пре 
о, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити. 
е лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку  
ући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, с 
рљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо г 
{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к  
га.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Ј 
аскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха,  
године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си с 
како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем 
 скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беш 
м!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију јед 
у како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте 
 Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се ис 
ојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катил 
лаве Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вел 
а мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, 
во; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једн 
априкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се гр 
ост! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У ово 
и до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлу 
само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви  
 квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, ниј 
села кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} 
 Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто  
е мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам та 
тпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећ 
н’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се 
шу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш ка 
е на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Мил 
А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да к 
где ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а 
 други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу 
атељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те  
баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" / 
S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данаш 
говор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S}  
{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне  
="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p 
ини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="10 
газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... 
м, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио с 
ачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фа 
, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим в 
време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па и 
ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти б 
Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, к 
амо кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> < 
хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И вер 
 то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. —  
“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Пр 
жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, 
 Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно. 
кчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми  
можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, друж 
змеђу осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зим 
убара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајк 
и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „ 
 славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, 
 за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не л 
{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући  
ње поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало б 
кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га з 
ете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај. 
сум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем 
начеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Ми 
је могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; 
ута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за 
укчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако  
хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остад 
S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је та 
— „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже 
еше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаро 
пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају 
а Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послага 
омшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичк 
, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају 
вапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку 
ки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не раз 
кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће 
вај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају т 
 ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наско 
... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фами 
аволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце 
а баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није 
је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ 
— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има,  
/> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се 
каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само  
Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род.. 
чи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву 
о му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради ов 
шим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку н 
изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролаз 
је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и м 
 свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре,  
екни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за ин 
на закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је 
м, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти н 
 каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети 
’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — ка 
мо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, д 
важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био з 
иси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{ 
 Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, м 
човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шт 
а берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунц 
ечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како  
/p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А заш 
с врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди 
5" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима мах 
, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> 
утацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војн 
 одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива л 
обратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и т 
послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини  
 господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан д 
етујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од  
 шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче 
слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и 
а главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови нег 
и дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, 
 славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи 
> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! 
ла, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па н 
 овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. М 
ље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године  
рога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p 
.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} 
е.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна св 
 „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати 
 винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>—  
 све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пут 
о и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах ов 
чемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на 
ећ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духов 
 не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; 
аг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знаје 
 код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" />  
 дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега т 
обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то  
>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, р 
ко млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Пи 
ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{ 
виш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим 
бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар,  
{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча 
 види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта 
Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Нег 
 ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога б 
и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вел 
ристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чин 
ко...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако см 
ендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за  
што, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си  
едниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задов 
одине, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S 
тра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљ 
 се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше 
<p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.< 
ен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{ 
} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћи 
лу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све с 
га ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мил 
д он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди,  
 учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље,  
 си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Кал 
Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, о 
ијатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписуј 
 више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу п 
. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја с 
а се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, 
Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но 
аки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели предсе 
њак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, пом 
ћи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И д 
о сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, 
 је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно м 
водаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти 
ру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, с 
еш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та б 
ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сач 
и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у нек 
слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као косну 
ираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће  
та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче,  
ро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко. 
 им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена 
ле врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се  
ечови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за  
 та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек са 
{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и оп 
једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је на 
 га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. —  
е сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол 
ад лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт но 
за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то  
} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А з 
 нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој 
 ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут,  
ом, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни 
агледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у  
> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га ве 
е једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, 
pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама 
оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беш 
веј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча  
p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, 
риш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, ви 
а му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показ 
иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, го 
пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</ 
утра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се пред 
и не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да  
/p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, к 
талисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче... 
 на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину 
еће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће т 
а не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, к 
— па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слат 
 Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни тол 
алчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, ре 
мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали  
 шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама 
њивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не изме 
а си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у  
м почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина  
ођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте 
Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p> 
 која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и го 
нем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлиш 
 па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно 
Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, 
дева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или та 
е и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Шт 
!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се по 
оја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав,  
 наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино м 
ину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l 
што је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима 
кад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у 
ам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш 
само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџ 
ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у 
ужески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник ку 
ко је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — г 
кривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало с 
и</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да 
шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се 
па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко  
але, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко шт 
елиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још  
у ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прош 
е.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне,  
 је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје. 
 Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та  
а ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — ви 
 си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; 
S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па 
ином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овд 
тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Ча 
у, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="6 
ше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ ба 
да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p 
пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча 
> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Свети 
а!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вел 
икам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те,  
, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи 
очите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Ког 
а пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, споми 
ок си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! 
и џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{ 
 ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно ка 
дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb  
>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и изв 
аздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други п 
е, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за ша 
екам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато  
омаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем б 
 сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p 
пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, п 
петиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужив 
Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешн 
ту.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, већ 
а онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу устав 
 <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да ид 
идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна дома 
у своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбраси 
ше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млог 
е сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А  
е му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у за 
н-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на с 
16" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работ 
за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>—  
мешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко м 
а безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да 
сподине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како до 
 куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет ту 
ашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам ка 
ца, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој де 
 саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како т 
 ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, 
за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то ба 
’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Он 
ај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас присе 
а погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! 
си на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— 
а човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодав 
, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред  
то!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, н 
у, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си 
Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама циг 
ва, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао  
ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код  
дила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знаје 
чи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> 
p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем к 
праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше 
 умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</ 
откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин при 
 им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још д 
ији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— 
по као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бог 
а Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ не 
 Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде 
јд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који 
 баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је 
p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, 
.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{ 
лити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p> 
еше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече 
велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, пр 
p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан!  
.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље  
 ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Кал 
кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте к 
а друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p>  
одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да 
иво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па оста 
 ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А с 
ера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и 
останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на з 
ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — 
прајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвиде 
ек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву  
Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пун 
асео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здр 
 идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо 
ели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, 
ујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као  
јсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то  
м ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао д 
урјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, ре 
не!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запал 
це и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна 
ч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не 
ћи се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одма 
е да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко  
л'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка к 
е бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Пре 
девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настав 
 како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, з 
n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— 
де, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S}  
ажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има 
е и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкач 
же негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у живот 
јски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Ка 
 де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места  
евојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из  
 л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика.. 
ко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана к 
 нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било ј 
ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграј 
караше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријан 
, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да  
, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59 
че девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грл 
и, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало порани 
де Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па г 
. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> ч 
Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са сво 
ји се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, прекл 
 монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо . 
 вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поск 
гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, 
звол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само  
нзионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, краса 
ез бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на а 
> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> 
пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели К 
 Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради  
} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву 
г скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с госпо 
на Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику о 
{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски  
е је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу 
е године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p 
ао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је њего 
је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви 
 се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> 
аћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“  
и дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану 
а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису н 
по каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај ис 
тити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од какв 
е оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после 
зати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио 
то рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветерин 
варим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони 
Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калч 
вој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новај 
ата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па ср 
<p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— У 
ијама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на ј 
м, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, л 
<p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест ме 
ачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају  
о, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напре 
 окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, сви 
ћ (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и та 
се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb 
, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти са 
сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже и 
то тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’рани 
е, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш д 
ели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Се 
ма ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи љу 
ме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште 
и се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцеп 
мрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона,  
а ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на при 
} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим п 
ка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ни 
петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад с 
 поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — И 
ас мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што  
 — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слу 
н’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, вика 
и!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си пра 
сторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш? 
 кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} З 
мо да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да са 
вају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, диза 
 истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, вик 
 — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној ста 
пка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чу 
ересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вик 
!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи с 
славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S 
’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до  
гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како  
а Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му 
уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни  
 <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му ве 
ој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој  
ет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нем 
ја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје звај 
и, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласн 
 хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и заустављ 
аааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Ка 
имо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо в 
епа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце 
ет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S}  
јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казуј 
о’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е  
 да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како не 
аш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађе 
 кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што  
 и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој 
е како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам  
о си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе 
еб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и дец 
е г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а уба 
 — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш 
 да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{ 
викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, 
ћи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку о 
ло накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечера 
 бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па м 
таде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јо 
 диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало 
 Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем д 
алча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Свети 
 Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви 
оглав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у 
ирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „тв 
о је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако  
 врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој п 
ам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало  
д ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој 
 пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, ба 
аш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее 
оста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сиг 
и... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно 
нати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, 
т’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће 
ом.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-да 
ара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се  
 што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу 
куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрип 
 остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје ка 
ако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дак 
и фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој  
и, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што реко 
— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а они 
е, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си ре 
да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јо 
 <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте л 
и... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, 
збегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав 
 колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш 
гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Ш 
вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и 
сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин. 
омаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања. 
у, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како  
а је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа  
ио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем 
вко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, 
 да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеј 
ако људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од 
и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А з 
свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p>  
бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S 
ође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на пат 
{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на те 
} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим ов 
елиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, госп 
уја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ва 
там те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p 
теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће 
 је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се жениц 
еј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар па 
у Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја  
!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, о 
у!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p 
>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l 
<l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, шт 
па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден већ 
S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на  
А ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама м 
ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из  
ји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што м 
и.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} 
совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си,  
а пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искоч 
у!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а м 
ба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не 
менуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели 
елеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l>  
а се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одат 
те шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— К 
ки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече 
Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е л 
и?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" />  
ровремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си зна 
ојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште мож 
з младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quot 
шамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote 
ојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури 
uote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </ 
p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Дед 
бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а  
 и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокне 
у другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </q 
 си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим 
њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме 
ао негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих  
ек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захир 
иња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу! 
г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држ 
.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Емин 
господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и  
у девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје 
 ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светис 
е пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Та 
 веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верн 
их три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа  
 и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у гру 
i>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и с 
ње! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога  
 што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки 
, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје 
Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше бер 
к и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, м 
, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује —  
ме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону мув 
 Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ п 
е поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да т 
о се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подв 
а га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је 
астави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола 
е светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам го 
авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> < 
 напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! 
ас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли 
о ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Вел 
ој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Д 
ажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је п 
/p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опе 
ева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, ј 
ите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ак 
 он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ 
 за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели 
о се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле м 
едео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом  
 шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S 
{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, 
суричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај 
ави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побег 
рвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да м 
ли Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ та 
ијатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа не 
за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и д 
ине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шо 
нам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А  
зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мисл 
/p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и ста 
 „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа 
и јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцни 
 Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ив 
"13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грув 
можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" 
ча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окре 
га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише  
ки капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дув 
е отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми как 
је?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{ 
р си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој  
тао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и к 
т да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</ 
ели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви 
најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним 
став’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судби 
ле предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи. 
а њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак п 
о — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у друго 
од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи  
ам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко 
ан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у ко 
 грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не бе 
ођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов 
ино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је т 
ао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да  
падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, 
 да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чул 
е брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћ 
ма што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та д 
! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} И 
 лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набав 
да, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес 
: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па 
авите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад забо 
разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му  
 n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад 
шљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као офици 
аву си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила 
вор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше  
поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав 
алба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад сл 
ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, ш 
амо му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако сме 
ре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па са 
уде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старој 
>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, 
а постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче! 
 си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је,  
ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви 
 Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше до 
 мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде н 
/quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут 
е како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује 
е Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’ 
рену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој 
председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S}  
ни саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? 
ом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хл 
 Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога 
} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, са 
 како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S 
и пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задов 
и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги пот 
ку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај др 
 видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће 
 Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} 
ригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипа 
очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам!  
" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из со 
рош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себ 
> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко  
нија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па 
 зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје  
Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побра 
аде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај  
мила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говор 
намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свет 
 ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е 
ра? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да оста 
 сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је 
а бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не  
стор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, нек 
 Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи. 
ију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна  
ка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> 
ром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу к 
си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол 
предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је те 
{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и с 
ак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређуј 
 калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у 
пше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као д 
у, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају чов 
еће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакну 
<p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што м 
пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за ку 
акво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћ 
Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајућ 
ичној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се и 
S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Т 
му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, ка 
ве га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити 
бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да за 
шујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири 
 манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се 
Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш  
ко оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> < 
го му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запа 
м писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb  
ор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФера 
ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристан 
тим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или за 
 <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> 
неја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, мла 
 рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући њег 
т <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци. 
овим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује  
лумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је го 
ље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} 
 те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срнд 
у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и 
пудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да 
, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј ст 
без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси  
ј памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— 
 вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо  
>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш? 
а де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} 
ј кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да п 
 Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук. 
 што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се 
змакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчеп 
 као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревет 
ре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при  
 ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вел 
</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога  
саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} 
е преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе доч 
 Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— 
иш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјаков 
оћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.< 
"64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> 
 <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају.. 
 си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То т 
аш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и ув 
ат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупано 
жи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p 
 сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не  
, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили 
} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго 
руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Ка 
оји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пи 
ју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ам 
овде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи. 
ти у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу ј 
 /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне оп 
 ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако 
учио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем. 
нога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> 
а Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола 
а ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му ј 
јченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш  
еравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, ј 
служио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, 
своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а  
 му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, с 
, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по 
 Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовн 
оје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи с 
 добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разби 
 спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео  
отрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, 
побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Глав 
 и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципе 
својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, а 
p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив б 
тегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, гос 
 и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу 
те.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде 
и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан. 
матраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више да 
ча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких 
ет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да  
ад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нуме 
оје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата 
 је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча 
 наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који 
ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема 
ав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчиј 
, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се рад 
нк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па м 
, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћи 
ли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух 
 Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не рад 
еки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што  
 и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види позн 
 он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијеп 
 са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! ви 
ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Ц 
 да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш 
по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Из 
дан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају 
ебају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФ 
 гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује с 
 својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетин 
} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да з 
 ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и  
ела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и ма 
 добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Е 
с њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми д 
по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... 
по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љуб 
чело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су  
их, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, н 
оравно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разни 
S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а 
у искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па  
је на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он мо 
бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је јед 
а стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле ода 
ко захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p 
а-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто,  
ктове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зе 
{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођен 
давају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Влад 
жа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пе 
седница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем  
 и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола к 
о једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дом 
ну, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и 
ја на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без муст 
S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па у 
на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му 
госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, си 
времску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече 
времску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</ 
ала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци.  
срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си б 
о.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Ис 
робудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{ 
} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке,  
ле и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калч 
еч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало,  
 то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће  
{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може т 
и гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да  
, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па та 
 да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак,  
а сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало п 
ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат ма 
ронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам ро 
у купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањин 
у <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да н 
S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су прон 
ана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па 
 ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ћ 
д је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! 
> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не при 
цер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу н 
кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! 
 град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јут 
 ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па  
ати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} 
="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Ј 
што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, дом 
апут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сет 
, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо,  
у.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је т 
арих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дун 
маћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с т 
е.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једн 
ћају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко 
S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тири 
 на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S 
јче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галан 
две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задово 
у Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарај 
’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p 
клу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним 
њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраим 
едну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала  
 запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко рас 
 капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служила 
уби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамен 
 шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којим 
 у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, ску 
 <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам 
“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светис 
о још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаш 
а видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S 
, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је девед 
, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је  
ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, о 
/p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’  
има својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да 
еч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’к 
дао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па  
антно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изб 
и ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И н 
ни веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с 
стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал з 
варао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике мог 
ита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви  
рицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим И 
виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај  
; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и 
те вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће  
Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, го 
ндије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и р 
а; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да п 
несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто  
 тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајб 
ије, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаес 
 три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А 
 саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љ 
 ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није 
S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње  
иш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ћ 
дном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело,  
ке, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика не 
е неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} 
 у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бир 
га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа,  
јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под инте 
риповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде 
 кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем пе 
збацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мал 
ј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја  
а ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош чове 
а на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, 
... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А 
еклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из сво 
тимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све 
ето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да 
 хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окреч 
дник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му  
 /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, 
<p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш слав 
ан више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих  
 тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако  
ице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестра 
ко сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, шт 
 пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет  
мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј зем 
дине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога  
} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено 
 Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га зн 
!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> < 
е да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги 
ности уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а  
 из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па  
 а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде  
слука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко сво 
а, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам би 
тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се  
иФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад кој 
 ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p>  
 кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах 
те...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и о 
мо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете 
село, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу  
авство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо ж 
А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побрат 
што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на кр 
Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос  
Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тр 
лике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и час 
S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је ова 
рамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече  
ћа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали ком 
лте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царск 
ма, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, 
 бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војн 
ник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима ве 
ећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његов 
те! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— П 
иш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код  
 пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побрат 
едно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се 
 речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска  
вај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за де 
је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{ 
е од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров.. 
, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама 
иво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па 
 смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас  
 се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се 
танемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак. 
ју чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако  
з чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак 
е се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, пос 
си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како 
ј је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а зн 
S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много в 
је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од  
 падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар  
но и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа н 
венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље 
е подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто 
накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S 
друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за с 
ну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се над 
 луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да  
ко јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председни 
 па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <qu 
никовицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте н 
о да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и ка 
ра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлу 
иче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље  
јављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га 
шњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} 
Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана к 
и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, госпо 
зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити с 
 и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој 
у узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак н 
 њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивк 
> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љу 
зе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом 
 За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ре 
за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред 
е верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у но 
ad>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било 
ди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак 
S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећније 
ксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају,  
интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаниц 
} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прсл 
аг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се  
ћи капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћ 
и се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за  
>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>—  
— „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се пр 
а ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах 
на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, шт 
 новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву 
мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци ка 
рамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си шт 
ају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире 
 Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти п 
оварати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и св 
коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се  
уго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S 
, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и 
ве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша с 
двали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога 
Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да в 
 Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p>  
во је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, ус 
 реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А п 
 узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да с 
жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћ 
какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов;  
м листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поука 
 одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и прови 
 шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки 
ана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали г 
е“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и м 
јатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све весе 
 човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, как 
код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, за 
но, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S 
де у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послу 
алгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавам 
S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењер 
ко прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж 
авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му пад 
и појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње са 
ску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} У 
 деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је  
ијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му ма 
; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом  
вори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш... 
> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, госп 
еле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, вид 
ење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ак 
трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само 
ци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, д 
ко га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена. 
то полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када зап 
ш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, к 
ше.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — н 
утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко ј 
, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није зго 
ва, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба  
} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ м 
 застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде увери 
 мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек 
е прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на баса 
 прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г 
} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb  
око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин- 
173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Да 
јд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће п 
 признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем! 
а.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа дево 
н“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да 
главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар 
и еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.< 
а ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља  
а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, ма 
 т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, 
 каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зн 
 после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га до 
е.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била не 
 накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а 
и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас раки 
данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за п 
 би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече:  
о се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Кал 
 младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n= 
о, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{ 
p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га прос 
 удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ 
апита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.< 
 — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?! 
остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак 
који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сад 
ца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је р 
и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без 
мио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак 
а на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: 
дину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки 
видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па,  
 ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди го 
ш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу 
Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S 
 онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч 
некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш  
 <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јут 
е човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, см 
ћи по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— 
динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито  
олона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество 
 Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство! 
и бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне зд 
 спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управља 
ђеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на  
 господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије 
Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Би 
ан и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудно 
ма лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — ш 
томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду кар 
 а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да  
војом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је  
нуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силно 
.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, н 
 кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да  
али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то 
 оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибак 
. рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{ 
ткинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с круш 
вимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко 
{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да  
и како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а ова 
 Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>—  
џији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог  
су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они д 
е зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да г 
авља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> 
 свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг 
ој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S 
а врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ов 
Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p>  
 снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свак 
е! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— 
, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка 
 и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако  
и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски,  
 а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тр 
и, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли  
’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а ни 
ло се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањим 
као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли  
него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами  
и која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога би 
ена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да од 
дивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у он 
> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> 
иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S 
ави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете так 
ије него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај 
 здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S}  
на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан  
ника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличик 
ндисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућм 
беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мр 
ледњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку 
а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и  
 присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си мо 
 званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па нас 
ебе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак 
е лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и 
рндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели пре 
безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> < 
ан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што' 
оже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг 
:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађано 
 како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па  
 алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам те 
 како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да ис 
уја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — 
<p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћ 
није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и свак 
па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради аде 
ојас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шев 
один-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и 
кавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, 
дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и  
јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што  
чики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико  
е разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о ск 
вај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око 
мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А 
широм који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га ски 
а узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{ 
сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца ни 
е.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што ка 
у, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје б 
 ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чује 
им шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их  
n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар киц 
ар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време ј 
љан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и 
{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Мор 
ји, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој  
о час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се  
леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је пр 
на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просј 
ме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави  
 не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и м 
м симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па  
едњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде  
и апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и у 
 је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали 
S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буд 
, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марја 
p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и  
л’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к бол 
ако ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор 
 <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава исп 
аг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то 
лети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку 
{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били г 
е и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S}  
 певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{ 
о побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с  
 се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја то 
цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!< 
рјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча 
о мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш! 
у Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба м 
спођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то 
а да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Мари 
идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А пр 
 и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је така 
еће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручам 
S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде  
ји своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit=" 
уди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година,  
 беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологла 
осподи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— 
<pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</ 
p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Ка 
рији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Б 
ече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да д 
ће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{ 
н таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких 
 па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мир 
p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије. 
а, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јо 
И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> 
ене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb  
ветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи б 
рили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што 
ро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани  
ациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чу 
исмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија 
тала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од треп 
 све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику изм 
} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас 
дија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света  
ути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што д 
ћи се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћир 
е Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! в 
 и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њ 
и је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој н 
Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свла 
ак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у  
, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја 
, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{ 
S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, д 
.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калч 
атима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три 
запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жало 
{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млог 
орко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и м 
а арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо  
па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} П 
се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су  
на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну гр 
 куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на к 
 беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> 
ресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и н 
 је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допа 
довали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах 
 и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу? 
роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио 
кама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте м 
авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) дола 
и опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се доб 
ки памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, га 
Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што 
,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам, 
/l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</ 
па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, 
ајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) боја 
етиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p>  
ковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек н 
/p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и из 
.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S}  
<p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S}  
ако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурму 
, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде пра 
е здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо 
да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала,  
ом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може д 
Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" 
 Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па 
о још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме  
к да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању 
 уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их там 
с реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чу 
спођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за ј 
у путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n 
к, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што  
ума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми дево 
почети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих 
уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу бил 
квирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} К 
д, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише н 
чка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг п 
ог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи 
 био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, з 
права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помага 
нбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb  
росијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике кој 
едник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Ба 
неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за н 
љда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво кој 
 светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка 
ође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти с 
 а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад  
с.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пе 
p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> < 
твар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоу 
 дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав  
 место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки 
ању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће 
.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и м 
ако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина ко 
..{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у но 
/p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S}  
дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је ка 
еше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му 
м.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, бра 
по, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пр 
39" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандур 
и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираун 
 лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до оч 
ма га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147"  
спијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима 
ни, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, 
у иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </q 
l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим  
и у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти дол 
!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и св 
качу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше 
ко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бо 
а не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се диго 
од Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— 
} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" />  
 да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек 
на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p>  
че.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ д 
 своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Ц 
 славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући как 
— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочек 
> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да ос 
огату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратим 
к с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па за 
ан омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздв 
дох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p> 
им надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочара 
м си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође т 
 већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и п 
ао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти 
ично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{ 
ихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра,  
 детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, п 
Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држа 
а ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попит 
његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља ж 
бично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што 
славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро 
 све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа 
вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад,  
егова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној соб 
де и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чув 
ови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне 
хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је ра 
уше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочија 
анлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српств 
</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгуб 
је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато 
ама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче,  
е.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, ко 
 Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Свети 
та, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели нек 
 штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама. 
коли за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" / 
и му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један 
 и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у м 
еру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</ 
ог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и ни 
ако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и та 
само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцањ 
мовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће  
алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb  
ктира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто к 
и род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb 
<pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на  
иле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан 
ке и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће  
на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже: 
стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S}  
</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, 
,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што  
момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај 
о могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узро 
за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папир 
 онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Кал 
говачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузећ 
ји једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича. 
 је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</ 
нучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчи 
ће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурди 
р нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита но 
један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у прв 
пи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол 
S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на 
ди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинск 
 од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече 
, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху в 
Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо с 
мазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван ка 
 интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и п 
ј га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и но 
т кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто 
S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и  
о човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвес 
те ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар  
{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Бож 
ато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> < 
ан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три да 
е са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Ва 
е четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја 
 Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол 
> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p>  
шурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник  
 и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, 
ти.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шал 
у.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав  
ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад  
е!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тр 
Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103 
господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а 
ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли б 
ластитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n= 
ивокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојам 
Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S}  
у паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворе 
бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове.  
ика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, С 
и салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у м 
рбез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје 
е с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће 
свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе  
оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, о 
 <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече 
вдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си 
е руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па ј 
 здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и са 
да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто гр 
Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а  
ца, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти 
 и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће  
тацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која ј 
а овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замера 
 казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке  
час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови  
bSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сва 
ри!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкон 
вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у с 
амо мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p 
а пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да 
} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што 
аћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти 
</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак 
а, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пу 
<p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио 
аве?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше 
 <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочек 
 знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што 
еговим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и н 
искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да иде 
а да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челеби 
 рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину  
а једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године д 
уку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш 
вукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{ 
обратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица  
дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и ист 
а: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван  
, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине 
 видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте оч 
 раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси кој 
, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, шт 
магам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Пева 
 ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старов 
— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, и 
не, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он,  
за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</ 
 искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се  
ергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом  
пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, 
и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћи 
запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди 
 види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у не 
жаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући кли 
 се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, 
у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајање 
апрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола,  
е су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и ву 
а.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и ужива 
запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> < 
е лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним ф 
ана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изну 
баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, в 
 увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, 
 појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> 
p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S 
е; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели 
ор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Ку 
 зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зно 
у, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре 
</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote 
а Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, ве 
тају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по  
ао бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жес 
те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>—  
ри пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана пр 
.. знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обе 
им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жа 
ричао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година св 
куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— 
 предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запи 
p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Ш 
ам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне 
<p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, госп 
ја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кр 
у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву т 
ле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао! 
сио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако  
твари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте  
а га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора ба 
 пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој ж 
 до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и л 
и мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи  
 људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, 
ођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш 
>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђ 
анаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мај 
адимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха 
е, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несре 
ете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-И 
} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неј 
г ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, т 
 којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} 
о некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p 
то мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако са 
па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а н 
гару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му  
p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ив 
што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! де 
а за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на д 
ао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што 
тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; о 
, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S}  
што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо  
ка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав к 
овек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друс 
 и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та  
е!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те,  
p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. предсе 
сам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, д 
ћу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајит 
шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у тр 
{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет н 
завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После 
уком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господ 
се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено 
ко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде 
е натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре  
 ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си са 
 Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалг 
е Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је б 
— ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— 
зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама з 
на.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљ 
е, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни  
 панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци 
оје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, ст 
жи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби  
 ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једн 
о што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулознос 
ши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стај 
} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да 
авницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184"  
м мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не п 
 су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S 
ако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А изво 
ивци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда 
в је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дир 
ордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш 
</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} 
шима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом с 
 сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шес 
ре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit= 
јде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ довед 
аку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније  
у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једн 
им, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, 
 куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле 
, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај п 
ча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође  
оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики  
ајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају 
 се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, 
 будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери ста 
ошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S 
од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички оде 
! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам јед 
икус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан 
, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свир 
 тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а дана 
ове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља 
ндука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је  
спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неки 
е домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио),  
 и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је 
а ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има 
о ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман при 
 гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад 
</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако,  
у не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му по 
један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да са 
па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћеза 
д главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачев 
 већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да  
.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме?  
тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и с 
н.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како пр 
ке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не 
p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме 
а вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} 
 моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана 
 соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она ш 
 књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја 
Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друз 
на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови 
ча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} П 
.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спр 
Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише  
ј наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви н 
.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, з 
в по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> 
ав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код  
Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га  
вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше 
о то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси 
и пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је 
ођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми с 
т ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто 
<l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </qu 
га Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p>  
а муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо  
рекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} 
а да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а  
и да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} 
 па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиро 
. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, 
ва га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држ 
 побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се з 
у.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да п 
.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јекс 
црцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и к 
лча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало  
а да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила 
 се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На 
 вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p 
во да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! од 
а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи приј 
љ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окоп 
е дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, с 
дом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и н 
90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ 
Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ ба 
ема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-присе 
е Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испу 
н-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћ 
/p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што 
кнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{ 
 шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb 
тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера  
га нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо ! 
ж, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођин 
ко, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви 
срет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече једа 
у, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n=" 
ац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их  
 гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам ка 
 чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S 
же, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дука 
жу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p>  
клија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фам 
у при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и бац 
 су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено как 
 и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли св 
т, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а  
но и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе к 
ајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, 
ако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан б 
кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова с 
домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад 
рже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у дру 
е се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па с 
p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} О 
еш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћи 
чи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> < 
ледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испо 
пија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> < 
one unit="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} 
згледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе 
још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек бриг 
 а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десн 
ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их преб 
 да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје д 
 си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља д 
<p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према ран 
ите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознат 
нуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким 
нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гости 
уде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} 
им бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да 
ију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млози 
че председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом сост 
 онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? р 
 идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште пос 
Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, са 
те!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шеши 
дао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и све 
p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на стр 
 се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен 
огао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опе 
 се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за 
Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетк 
<pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А т 
здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура 
о.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учи 
све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја же 
еђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књи 
, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајт 
и рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојз 
то знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир д 
} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу п 
им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да 
а невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте 
И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша 
госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по 
а сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин- 
мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па  
 за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — 
ди који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништ 
бе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Б 
теран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у ово 
 поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка  
није и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указо 
ној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је 
еловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! 
та.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... 
 и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једна 
апи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа от 
то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. М 
и красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> 
мадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидн 
утак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цига 
и и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око 
шил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што  
, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чап 
е, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор 
лази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{ 
ак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а  
век какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече! 
памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда 
 не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и 
о видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао,  
ели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу. 
вишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угу 
ре, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај  
а пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко  
 знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак к 
и за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си доб 
к’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-с 
 будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, 
каш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се 
вајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да н 
пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје  
а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак. 
свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens</for 
шу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (б 
аје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, д 
питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча  
 ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? —  
 је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин 
ензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славим 
е твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јо 
{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, 
 нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и а 
 Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати  
ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, 
е је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се  
рају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким  
штво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p 
вко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре  
ија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладол 
шљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, 
н ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог р 
у Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се пос 
о, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један о 
} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од  
е <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто 
сте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа- 
ишта!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми п 
ријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта зн 
е ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала  
ама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје  
 <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је 
ја, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p 
ча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече,  
годним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а  
Фун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана  
онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелод 
видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек д 
познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди 
ааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште  
ани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{ 
јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој  
 нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друст 
. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро 
вимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме н 
о, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућ 
то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S 
> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, 
 да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господи 
ецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. С 
де верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још 
, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p> 
 унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо  
 ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихв 
 велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да  
се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљоти 
вко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, 
Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{ 
убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ годин 
газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башиј 
ог — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, сил 
 одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задр 
година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та 
ко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на с 
у му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме пов 
урјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} 
 рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од  
?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли г 
огору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете то 
 ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како 
тво.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жалн 
наш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимс 
мо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А проше 
ема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина 
екне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи б 
и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај 
ти уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и т 
зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S}  
 за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко 
ам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече К 
 га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Ј 
о ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу  
 славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш 
 пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А 
з мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, 
 се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! в 
еба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће 
хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па  
их шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било 
не питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече 
осподин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га  
милу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Б 
ре доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збор 
 гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажен 
— „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај м 
га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли  
 синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо,  
<p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени 
 те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре 
слише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>—  
 Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и  
ме што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика 
 само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекн 
ву.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! ре 
 Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на  
 је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођ 
 мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко  
 па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољ 
едаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га б 
па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, 
аљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па  
да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај 
и Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е 
— неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па и 
у да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет з 
 је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко  
у.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем 
 јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па ј 
 Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро чо 
. само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p 
тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас 
е без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија н 
, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— 
ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и  
 ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто  
’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га  
 <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! ви 
оре, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учт 
ојим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S 
андурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му па 
енце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и г 
т пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка 
>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, 
p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не  
рали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, су 
учили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, ув 
="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима  
мичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи  
у није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати 
 њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи 
 Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малк 
је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у 
 питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече К 
 стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, и 
— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио зај 
етци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејств 
д ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И  
 ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не тре 
, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ћ 
к је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо,  
саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими  
 самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме 
 красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла ли 
јде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, мор 
каквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беш 
сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, д 
 причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај па 
/p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак? 
оште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и  
ензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан па 
оспода, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јова 
 ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очаја 
е, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, п 
ву, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што см 
нај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем о 
раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А 
 она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb 
 верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.< 
 је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али т 
Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу 
 је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске кувар 
Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, 
 зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час пром 
вда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председни 
ре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га 
ење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S 
азговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспреко 
 наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити 
ем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научи 
сом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.< 
p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше  
ене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу 
учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та 
ен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси ум 
 отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар,  
ко то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш ба 
ло са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; есна 
ед опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа вет 
, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао 
аз, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето 
ма деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А,  
оврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф ш 
вет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену 
риседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му за 
ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судин 
депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} В 
и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бив 
диш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>—  
ан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и 
седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где ј 
— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p 
ки ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува 
тела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш 
га побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калч 
“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, 
печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А 
до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S}  
х шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а 
 икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да глад 
о и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честита 
Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева м 
е да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је го 
 пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има в 
икају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а н 
ул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, ка 
сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се д 
 прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о ови 
и, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Г 
ајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете,  
А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава! 
уживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним  
 трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Ка 
Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> 
, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете тако 
Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три  
е!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} 
ж’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха 
оља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи он 
 такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у ав 
се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то прича 
олач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него ку 
ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, 
ђеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, 
 већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна н 
председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине.. 
Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p 
ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удава 
а би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, ш 
у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће 
ачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p 
ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато. 
 ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. 
 <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући брко 
n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то г 
навамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блаж 
едног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на она 
ија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка  
гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је старе 
 се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-да 
ујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што у 
 и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седа 
ле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запоје 
га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пев 
наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једн 
ње нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Кој 
кам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за  
.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! ра 
’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги 
Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курја 
авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита  
што на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још 
стрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденичк 
 оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и 
салим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да с 
дан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопч 
 залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он прос 
{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум 
 спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да  
је Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекн 
ејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да бла 
ја био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, мог 
> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се 
а помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је 
сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка,  
костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад с 
Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка б 
моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S}  
оравиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не забора 
ајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мера 
ла ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели  
(не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше 
убе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— 
p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско пи 
и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> < 
лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ре 
демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу,  
о-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад  
!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно п 
и, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у ду 
 да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг д 
трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одл 
{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; лов 
еј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да уде 
, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што  
аћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише и 
Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напрај 
одине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе  
вић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше т 
 Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да 
ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш с 
а фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, 
а, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — не 
у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија ка 
р; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стању 
ознавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? п 
а да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли... 
давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> < 
и за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју 
ну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се 
оре, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим 
 сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктор 
 окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман  
шта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, е 
ивијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем ј 
ваца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само 
рвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир 
л из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Сму 
 али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите ка 
јке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну  
а ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па још 
ако се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите 
 мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она 
 Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше 
 печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваш 
викли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никак 
ују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и ба 
за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чи 
</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гураби 
 сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света 
ма, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућа 
>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за  
абош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изгов 
— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме раз 
овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у с 
од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, 
ећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; 
е у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-дево 
крете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и п 
бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n=" 
ардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је! 
Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, 
рите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају  
су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А  
је могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједн 
овјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо  
столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, 
е помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих на 
’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је уб 
ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а 
ећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Б 
{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е 
о!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{ 
едање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели 
д ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’р 
, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо п 
S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па ш 
 сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из  
 свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе 
а нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам  
ш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш ст 
дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А 
 улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја ону 
или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја с 
{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, о 
друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спре 
по не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, п 
нам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си пос 
> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако  
седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човец 
лафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S}  
> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он 
} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега  
д се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па д 
видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па 
ија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> 
што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отп 
један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нера 
S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А су 
 да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви  
 Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је  
учате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани 
н’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка  
н веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину  
 и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате 
А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар  
че, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти 
вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, о 
!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде  
 А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, 
има, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су ту 
есечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком  
 Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} По 
о велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје го 
мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, госп 
оји се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван  
оји је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди  
 таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, госпо 
 опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и памет 
 реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је з 
ба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ д 
се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И 
дао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после на 
мем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдав 
 Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онд 
ше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела с 
/p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на с 
кој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! в 
ветислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно). 
у?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели д 
, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости 
!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је ве 
а забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он т 
омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из ав 
ућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је 
 запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањск 
а и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па 
не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађани 
ази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помо 
.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још 
не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ј 
 а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги 
 и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не  
 па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у  
ујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију  
 и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па г 
октур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да по 
але ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-пр 
ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и он 
их, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Је 
е то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свил 
споди! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели  
а штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Г 
к деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандур 
у и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исм 
Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније  
н на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови  
рдаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улис 
те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а ко 
тиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложил 
 ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати  
м, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прекс 
<p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>—  
 <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{ 
 ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p> 
>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S}  
 Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико  
p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, м 
p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како ј 
е.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под 
 стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да бу 
е отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за дан 
 „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто сл 
е свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си  
славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш  
е.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p> 
у?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За он 
што си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом,  
/p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— 
... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро.  
ве лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајст 
не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19 
ао што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје 
о авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само  
а Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и 
да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, д 
дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да са 
алча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вик 
у и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењ 
ал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља. 
 ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај пр 
е можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека 
мских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празн 
а се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев 
раћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако 
а говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не  
ов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији не 
Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију ка 
е! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, н 
/p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— 
у у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г.  
нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве,  
 као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, н 
ме бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај ога 
пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ!  
асејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а 
здржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S 
ет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих  
е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја.. 
о које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друш 
ћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекн 
ас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам.. 
реми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка,  
осподине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и м 
ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.< 
, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико и 
 тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га изле 
лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што  
црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља ск 
 познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из ку 
ло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да зап 
Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овог 
едни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, п 
на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те в 
екуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што 
јбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча. 
риседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели пр 
и није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба д 
хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јол 
а не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А  
е оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <p 
ум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У о 
quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</ 
шем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле С 
инско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич 
 га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуч 
што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писме 
но; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окре 
у.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо в 
„А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И ве 
е, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређ 
 пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не п 
иково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курј 
 или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Вла 
е саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Ж 
вајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида. 
 један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света.. 
 али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај 
же година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев- 
е, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају  
н!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p>  
работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да с 
епа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавам 
ем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> 
 она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Не 
бијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам 
ин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли  
 <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцети 
{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем? 
ане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички ле 
у Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу 
угом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! 
Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, за 
>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је  
уди, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо 
</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родља 
Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у опш 
ачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, 
 <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p 
молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кр 
лте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Та 
неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, пок 
и начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од 
} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Мор 
м за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки 
у реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како  
упуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој  
идећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је с 
о да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жен 
ту „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с коноп 
им глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал  
e> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој  
унофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, 
ке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава 
иница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, сек 
а на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете сла 
’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа не 
 и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S}  
 пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све 
јола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном бл 
, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што ј 
 по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ! 
 смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S}  
 да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко  
искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па  
, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке  
реподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као с 
 неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера 
отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</ 
} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да ст 
е... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кре 
 овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, приј 
убити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави т 
има је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бега 
ући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови ч 
 по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је  
ораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће  
је, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан 
акију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па с 
је, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаља 
пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била 
о, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити н 
.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша. 
ио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је  
ујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! 
аредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер —  
право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде. 
S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен 
испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају  
Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питује 
е за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је 
и је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познава 
и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им ка 
ој махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ,  
да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Ца 
азао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један 
 рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мисл 
 ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кљу 
после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да уве 
е главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, п 
ко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га  
ерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 апри 
 вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш,  
 није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S}  
 госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују д 
ојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“ 
а!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу ова 
рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p 
азар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> < 
сити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор 
етније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је у 
е милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном 
ри га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану 
равићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, ка 
д до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, гос 
далу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шај 
а бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} От 
!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p 
а не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, к 
и ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на  
и је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само мет 
и отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, 
моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остал 
ај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде прич 
о па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јес 
као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се прав 
 стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук 
е у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па с 
је по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p>  
кине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посе 
ов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), ма 
атни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака 
ље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ак 
.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читала 
ш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да с 
маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му  
тари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он 
а паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе 
боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих м 
l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</ 
</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>—  
 нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, м 
дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, р 
овца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лаг 
S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече 
у и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан 
во у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Нау 
, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званич 
ом, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако  
аредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења 
>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>—  
се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би  
о!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> 
 често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Мари 
: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак  
кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало мато 
рећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182"  
 ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља как 
сталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је ви 
сте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се 
 вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или п 
воја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је чове 
и пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да дол 
 у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као 
остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разум 
панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађ 
>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да г 
 па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је сл 
и како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџ 
; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p>  
ојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему 
ивучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а сл 
и!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују ос 
ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, г 
лашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> 
, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S}  
Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар н 
 вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се 
рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру 
 удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у  
ј да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убиј 
е признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој ј 
вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побра 
у се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S}  
ећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред 
руги смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човец 
и, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по  
и големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Лел 
 исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете п 
а нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је раб 
итуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођост 
ш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство још 
ја га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила м 
а поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зо 
ни и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све  
!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да г 
то било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Д 
а.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!< 
 ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, бр 
S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Си 
p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, 
 катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авл 
бек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво од 
у овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непозн 
/hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ив 
 њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нек 
 фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи 
p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p> 
 Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знаје 
ену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће 
</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет па 
братима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше 
емислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ —  
ет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Н 
јеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим  
; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb 
 две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колик 
{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол,  
" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче 
и бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако 
еја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко и 
а и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Д 
ест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господи 
 ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p>  
а јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели С 
 нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијак 
ст најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шт 
и тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S}  
и заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, 
не одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук 
јкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ет 
.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ј 
тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени 
ку онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време п 
кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта 
сару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="1 
годарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се н 
 ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауст 
 може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може пос 
етио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још та 
а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите 
ина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука  
ве, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њи 
е старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обр 
 гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то ник 
и — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S 
што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главни 
мо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене ма 
амо он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дат 
 у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако см 
еб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник на 
ио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога 
 гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико 
 затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{ 
ршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага  
замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избег 
си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребар 
га не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да с 
ким авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и пр 
амилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p 
аграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква 
ро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </ 
прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор он 
о дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ 
века који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се  
 докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат,  
ла, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дува 
или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он 
 на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару п 
 на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па  
> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагар 
 сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p 
 му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још 
да је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина и 
.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да н 
ећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он 
ли часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Сл 
г сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по ка 
а“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, т 
 xml:lang="la">corpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада на 
асвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одла 
е иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S 
ате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Н 
душном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла з 
 полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсоб 
скочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међ 
м Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности! 
, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</ 
вати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: как 
е славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то  
 летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати,  
ван а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у глав 
побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, 
 Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, 
та је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту приле 
S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да  
ој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од со 
о официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут 
то се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној ти 
 Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће 
 мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда 
ол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа 
ш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како се 
 га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добр 
 некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича  
о.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао 
.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама наслик 
, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели 
n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а 
ла само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да па 
 пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја с 
а овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа 
уја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па прис 
S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук 
ски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није зн 
их хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком  
утини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 а 
 сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава,  
е домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седн 
.{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. —  
 он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стој 
и, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као каз 
 је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је  
дмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене 
пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Др 
и мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} 
p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређа 
 и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да с 
а им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало поз 
речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p> 
у их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на ули 
ости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу  
а иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што  
м.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; < 
 Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва 
</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикус 
а честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се  
ат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење  
ичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску  
госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместил 
{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашог 
 па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.< 
а; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола кој 
ња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави  
и раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очи 
!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на у 
зикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ о 
.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брат 
 променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А по 
м, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни дома 
, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и кра 
тиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па  
, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг уб 
 Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене. 
кума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је 
 лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влај 
опије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огл 
 /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегенд 
— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изи 
 неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми  
и продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет и 
 у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли пр 
еписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Жел 
у, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ в 
вирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песм 
ву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно  
то се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вел 
 је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Св 
.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени,  
друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцниј 
м у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево  
, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуж 
ете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почас 
ајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зн 
има, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам  
бро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и  
ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег 
Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпиј 
авио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је ба 
ина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко 
 n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и 
, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и св 
и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, сту 
 стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — ј 
видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ —  
оцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко и 
лите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и пр 
да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога наш 
 да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији. 
вку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе  
што је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао к 
аква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, 
вирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда- 
нули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао  
ече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди то 
љају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са 
{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ  
час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{ 
друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благосло 
му: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па 
лава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па у 
ла.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акцио 
 замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, 
„Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доц 
окошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у зе 
ећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Ја 
к.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напуди 
а о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро с 
у фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p>  
 толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p> 
 ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте рато 
 n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јорда 
стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски пом 
је кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко  
прво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ т 
ајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и 
<p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни  
оубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше 
p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и п 
за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али гос 
 Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо беску 
ваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује к 
сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо 
 а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, куј 
рђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине пред 
било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи 
ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на наш 
шла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита 
урског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мр 
вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар. 
 по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кри 
ма шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу. 
/p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јо 
саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p 
 Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мај 
{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци већ 
аћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседни 
{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви 
> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) 
<p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> 
шије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p>  
S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које 
ач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе св 
 тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби н 
, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, г 
алост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је и 
разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Ста 
ол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} 
 удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг  
ја овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у 
} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече 
о ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој 
подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, шт 
чка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивк 
 сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг 
жеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сети 
ад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а 
’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! ве 
ам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право ка 
 змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? з 
ти тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у  
 послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А 
запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој х 
 старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло 
 старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Кур 
ф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p>  
. све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је сла 
, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p> 
чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога 
парисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Све 
господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци 
у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да  
ајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l> 
!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре  
значејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене  
, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа 
ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи 
познати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навик 
кам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} 
{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују мла 
 шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се с 
 Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве у 
 овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поуздан 
ош нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ив 
ледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} А 
.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти леп 
 керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред  
к, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’ 
ам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич 
 А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер о 
 и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо К 
е... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да г 
ју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па 
 Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, та 
 био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неум 
 рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, прекл 
допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти д 
јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет  
ћ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми ве 
али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је  
е нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш,  
ија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му 
аши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао  
може!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги  
</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква 
у, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ам 
ослужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољу 
имова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> 
p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, 
име, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, м 
нам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили к 
>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто 
p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! 
реме!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали заш 
35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окр 
а.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпо 
нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој 
алча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком  
, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да с 
 То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него 
па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с који 
, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни 
колс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{ 
ео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S}  
вко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад  
и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ 
забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна 
 откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ј 
и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светоли 
еке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а о 
ву Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали 
ога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се 
p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта  
ишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се в 
нако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: 
 је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе 
е и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости,  
i>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> 
{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђ 
е!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p> 
ваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p> 
пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам о 
S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући с 
 — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — п 
и, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <p 
ас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки т 
 кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</ 
ке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме ве 
с мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једн 
.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је  
м, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сук 
ћући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и т 
а четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p 
није и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није 
би живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред ав 
 Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћ 
Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p 
— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море 
 Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; 
лим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг 
те један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо д 
е женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа 
аје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па  
 оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу прек 
/p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак  
 живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета 
 демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немо 
жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој засту 
Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за шт 
, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг 
! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— 
пита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и 
летеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Не 
!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ћ 
ев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. М 
једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</ 
нар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у  
 је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ м 
— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (к 
јасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне!  
уће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, ка 
 којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и  
сле сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро 
е, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслу 
луке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава брк 
ја сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету  
и такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта  
, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, бола 
на</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi> 
Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута во 
полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по обр 
без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и 
ало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> 
/l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одуше 
а нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде  
ата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни тат 
 је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели  
ну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Д 
на мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то 
 и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се ср 
јола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазиј 
 ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким пи 
ут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тр 
ћу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни јед 
па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да по 
че Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађ 
 да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побр 
убимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!. 
на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Ц 
 ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, 
ице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинов 
а покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S 
а, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зуб 
, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Св 
ла варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко ни 
Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Мож 
 господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо р 
п нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S}  
о, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађав 
акав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га  
олитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и 
 ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и с 
тала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штог 
раш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председ 
ка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим ва 
е га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам 
није нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушују 
један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-ве 
— Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива  
 нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Мор 
панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште друг 
 ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ 
 Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћ 
м?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође п 
је убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу! 
есрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S 
траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb  
ко им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »госпо 
урјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо! 
о, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште јед 
набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фал 
ко сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у опш 
баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта 
се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало ра 
} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викај 
 друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија 
</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, 
ко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у на 
ажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога  
p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био 
 науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови.  
ога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb 
куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине 
 већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фај 
мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук 
 онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тод 
рем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча 
има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо,  
е, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си са 
ање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ћ 
дне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад. 
.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћо 
во оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепај 
а за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да 
еб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, мој 
езлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би би 
 да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило 
био у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, 
.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, еф 
, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S}  
днем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај!  
о на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи.. 
јде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и ју 
о, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше 
јем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништ 
си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од  
онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже 
 ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“  
која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах су 
у !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, в 
: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Клан 
ри у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој 
за свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су поч 
му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комши 
{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко ка 
и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући 
авио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно једи 
од, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући  
нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја са 
 мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако  
Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Х 
ике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако си 
бучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа ци 
ине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно  
равље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко,  
 два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, т 
и!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за ко 
не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као 
се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим,  
 није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријат 
p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци  
ш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и она 
е, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а види 
уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ 
а кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, 
{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је 
ећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „А 
мо ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад 
е.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе,  
друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— ' 
лча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, 
b n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу д 
ли Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-д 
имо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима 
 „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Пр 
..{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти 
ите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала 
у, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а 
а, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с но 
Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г 
ите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, 
p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу ф 
мо, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и 
ше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p 
бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, 
у и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава бил 
ту док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а  
нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што 
не оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватил 
влији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де! 
едну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да нико 
 специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незам 
pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање к 
чеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије 
ишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашњ 
 главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{ 
 председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Как 
ко је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан с 
жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што каж 
ли, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога св 
еља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселиј 
 За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јо 
иленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И  
беђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закоп 
ош кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина м 
’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Кал 
и али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах  
к.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, ниј 
пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је н 
чки одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не  
наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачув 
во живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши проду 
тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја  
бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да  
} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутењ 
 вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери  
барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес х 
чи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав 
!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди  
о и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем  
</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте  
жи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи о 
ата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет в 
 прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па  
ао пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својст 
и низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој не 
лађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има такви 
едања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу  
сле заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да 
но испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућ 
 је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивк 
апу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’,  
е, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу 
 па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је т 
му домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћин 
 — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам  
ну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако 
реба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан!  
урбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко 
аном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око в 
-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати 
 крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па куп 
Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слобод 
мо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар,  
а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџи 
ћници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала,  
и тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак 
риметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице  
е могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се  
ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да  
 дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко 
знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „гол 
ко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија  
{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је бо 
ал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А,  
ега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јошт 
 А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... 
у читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су ра 
то?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни до 
јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и нап 
ека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћа 
гао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и  
 па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те н 
{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си  
о пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш т 
 ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка,  
Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, зн 
ш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S}  
у знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; слави 
 год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) —  
иганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко 
} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред с 
 Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје преду 
ег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да 
S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си у 
био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао  
 одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутин 
а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, 
шин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, ви 
p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi>  
не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неј 
 ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка се 
 скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, см 
аче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј 
ако је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем ниш 
о да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S 
ћа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска 
а, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од  
к нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и  
{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви  
а не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па ур 
пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{ 
} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар,  
органџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к,  
! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</ 
, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао з 
рганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако пог 
p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="8 
лого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави сл 
ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њ 
 тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред  
аваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не 
 господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казује 
ету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радо 
 обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у д 
едну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљ 
 већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да 
l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата... 
а је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече  
е!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим т 
еба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говор 
 Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— 
и, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник 
го, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака јед 
b n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код с 
 али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а  
собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ 
и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’  
љења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, бола 
с!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, 
 А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> < 
 који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка при 
к.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много ра 
аговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве 
сци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о до 
ави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред 
нице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је сине 
иганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно из 
су знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и д 
 интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није 
 господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи чов 
д другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати 
 Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, ал 
, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао. 
адан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и 
без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ и 
о мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад 
но и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли т 
ли Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку,  
 кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чини 
 па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендар 
н! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђ 
урјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна  
пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш 
ме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побра 
 како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести г 
м, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi>  
>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p>  
.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} З 
от си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш аде 
к је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам 
 млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, каза 
о и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада ј 
мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, в 
е кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше  
ао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти С 
т у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је уд 
љану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p>  
 оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо д 
јак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде л 
а бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не 
мали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте 
та од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш св 
ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је траги 
али, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми так 
 гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S}  
 дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S}  
ни, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Ј 
, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— .. 
откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да остане 
} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па 
 пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас 
га и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, 
’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати 
сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом укло 
ах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издрж 
питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету. 
 не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p 
{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај  
ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што  
’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг  
вори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће кап 
ко је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, 
 ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим циг 
 ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ак 
 знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и упот 
ели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је  
ана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена. 
кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет 
 и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стиг 
капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца де 
ма.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама ник 
 не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <p 
ава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те 
знајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n 
</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да 
још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па сто 
х махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста 
— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>—  
ндалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињ 
олесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то 
жем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> 
 празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дан 
ково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море,  
 предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем јо 
ите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Б 
S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб,  
ом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море т 
 негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с 
 даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му 
 и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу проп 
талисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давиј 
ска у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вал 
 ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран  
 слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча 
 она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па 
н!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и прос 
 у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу кат 
те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да 
овеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачк 
а Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно ш 
, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{ 
.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво 
друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с 
вар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне,  
а изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет  
та су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зин 
терана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском пс 
 и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овог 
рио паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај  
на име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њ 
и Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се мно 
емо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук  
браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да с 
еше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па  
оворност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S}  
лили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да  
лаву! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из 
аздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужи 
ије, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест  
то да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господи 
ави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти треб 
с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је  
о је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац пома 
домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p>  
ни писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио 
заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да ј 
<p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шал 
јатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то 
</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— 
оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита 
слиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у се 
комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је 
ош сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих 
бра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тач 
е заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>Пос 
и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у  
испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што 
знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао име 
реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зн 
уштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зо 
десет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста не 
еја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још  
лава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни от 
 Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама 
 домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чул 
свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, к 
, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — 
ке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глав 
утито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате сл 
један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, 
а знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, р 
ти, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је за 
аправила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље 
у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа 
евер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} 
 ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трп 
т-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти ка 
о казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита  
Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко  
е пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трб 
, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{ 
 (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече 
 ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морат 
алча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога верног 
ако си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— 
да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и п 
али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није 
о са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке  
ам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за т 
сле овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И го 
 себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не  
мљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у ар 
еђу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је,  
Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампам 
е било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега 
није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим г 
олеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи ко 
 забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распи 
 били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао 
није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он  
пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Беогр 
 као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од г 
ме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлиј 
је ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су 
p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања вид 
је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Т 
а још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у 
ордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и поб 
ема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао  
ки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо пауз 
таде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отпр 
 Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражи 
екох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирк 
 кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си  
зда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају  
 сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у том 
 или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је 
n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И  
 као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато 
тљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо див 
зио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас кој 
 тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако 
о.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се н 
<p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам б 
а га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојег 
 је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и 
з дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, 
ли му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин п 
јду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини б 
сле једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања 
о, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разг 
не сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благос 
веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а он 
ква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођ 
јак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} 
ну не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?!  
и чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скром 
ако се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу 
 царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш 
p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, п 
 Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај 
пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа нијед 
станете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— М 
 не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, 
орне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је прави 
кидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} 
анти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} 
 девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, 
ружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепт 
а“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избе 
и такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p>  
 је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Д 
"29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом 
, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— 
еш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога  
игнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глума 
ла.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, 
дак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светисла 
куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, 
ли — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је бо 
е Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највиш 
доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у ј 
а може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај 
 чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете б 
већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, к 
азе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да  
 никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{ 
нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама ника 
Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили  
p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј —  
знати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало о 
поди, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна  
есу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао 
а.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су 
Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, ч 
а; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је наума 
 се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он,  
ече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га ј 
ели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непоз 
еднако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом'  
77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да пог 
и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га  
ко је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање 
работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље ка 
лоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје 
ја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим 
да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p>  
ро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се п 
 Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на  
рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам с 
од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се,  
 — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром!  
о ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А м 
 неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало,  
и кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисм 
ад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар  
ли, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изруч 
ио неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо 
ије то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ет 
рв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом освет 
ош неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га 
па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо  
 славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — 
ети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... 
ги; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи 
х нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то 
после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује  
!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — 
два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Цигани 
— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; с 
тац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је 
 <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, 
има, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света 
алчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се 
ановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар  
нанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега најви 
још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја 
ећ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је в 
а.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову ј 
а му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћ 
 куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава  
е све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А  
ће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седа 
 онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не  
о!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо...  
наш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се  
абоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! 
оре, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем 
а се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био с 
 у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа 
хлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах прав 
аво.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> 
о сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба 
у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у 
идо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како 
а, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти ме 
ика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас 
век, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да о 
уди, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало о 
 <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш 
 се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S}  
ај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти о 
 него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми  
д нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да  
урјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо 
е да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Не 
раш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напом 
Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не з 
и фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у 
корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао  
гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине 
стале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — 
нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, 
би то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца т 
сти.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а  
ику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу. 
 и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде дом 
године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а  
 правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општ 
 чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе 
 ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! с 
ме није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{ 
, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него за 
а нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак  
} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од  
 засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш к 
ико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се 
дговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина. 
 Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли та 
омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи сл 
живео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— 
се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме 
околисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша по 
па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! < 
 беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор 
ку из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана кој 
 добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а  
ћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па 
 веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Си 
ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава  
сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче 
арога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим одн 
о како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба  
ко та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један д 
 мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко 
лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исеч 
че, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити;  
рај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. 
n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и 
жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство,  
се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>—  
же?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим бла 
 сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, а 
е само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S}  
к и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран 
је слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по нека 
стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођо 
би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу циг 
аје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p> 
 тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо  
о тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зече 
, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту 
и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> ис 
 нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, н 
ину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују  
и ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} 
бацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите  
.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— 
 се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече 
ешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме. 
је како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт,  
S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на паме 
е пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се 
е испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим  
ну, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести 
та!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо 
 и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема,  
еба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледа 
 брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, К 
!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — неко 
, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „М 
сам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави 
обратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’  
и Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си пр 
<p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S 
рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и  
</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S}  
запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се 
у, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, тефери 
је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господ 
те сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како  
е ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани,  
аро време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како 
а ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет  
 право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не мож 
и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и он 
ј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, ка 
што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, р 
девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је  
 било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас  
г па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љуба 
д копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... н 
ше и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем ка 
 долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше. 
 — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ног 
один-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми гос 
иш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па 
 да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! реч 
игански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда- 
ја му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, 
.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет 
и тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — 
} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, 
ре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берић 
вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шег 
о, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си 
рујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб 
очи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого ка 
тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Мол 
адох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам 
заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро бил 
или осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара 
а-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил 
 на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг  
д тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. к 
не нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вел 
тито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за дв 
и побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> 
Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао ј 
стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај шт 
али.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару. 
ја слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овик 
окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да  
си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али 
о је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келеш 
ме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак 
S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на 
атиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче,  
и.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb 
 <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му соб 
!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S}  
ад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели 
, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само 
иж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочит 
ас на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кор 
велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> < 
" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у как 
оксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеи 
не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па  
дају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар сво 
ве засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се в 
амо то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гун 
Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча н 
е двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p 
е смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године сла 
 паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац  
гуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, гос 
, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оста 
ола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобр 
наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} У 
авријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куца 
ом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да поги 
ости.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не зн 
ни и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија 
сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштав 
 што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p> 
 врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која м 
о сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један 
н; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погле 
ицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске бе 
ка нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје  
ији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају 
уљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар 
 рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење 
лине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те ис 
јући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’ 
цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S 
је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задов 
рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p>  
уја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут  
ако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да с 
кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена в 
ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце шт 
е данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S 
 бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p> 
ај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам т 
 кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и 
газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска 
иво коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="12 
награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како 
моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија. 
видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане  
.. неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та 
Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се преда 
ева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’! 
ог хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не из 
и.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је д 
шају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} 
по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара 
ај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, с 
рни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да куму 
 у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну 
ручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шко 
госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право. 
ом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па  
не, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p> 
ају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} 
{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и 
е радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га з 
,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека 
 пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна 
} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг,  
 посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи 
небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Ни 
ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану о 
своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка 
раде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! р 
а пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>С 
и ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милује 
а, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели 
 Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти 
еш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озеб 
 за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да прено 
 одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет пр 
о, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи... 
зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује шт 
раво кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, п 
ло.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме 
се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за пр 
S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их са 
 у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p 
у!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, 
<p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо 
абим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{ 
р-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек  
неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb  
!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости  
 лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте д 
 би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снаж 
па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} 
 него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а 
Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да с 
 мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из д 
рица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо д 
ез топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знал 
та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, 
 господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; д 
м Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, п 
/p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, вазд 
 истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако не 
 на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом 
а, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{ 
Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те зап 
 њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, 
си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па 
зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли ус 
о рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> 
ај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се,  
ци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и пр 
— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет 
вља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета 
о је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што ј 
{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардист 
ко зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше 
ишто да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та  
ци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, госп 
Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, 
виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча 
гину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Ко 
при јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запапри 
адо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио  
 већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бит 
љи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и  
чује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ пор 
оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учин 
{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у  
 скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес 
каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је река 
ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „ 
нас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучера 
женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је наг 
 њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и оп 
х двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окре 
г подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник,  
еку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем  
показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" / 
 и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико 
дседник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацуј 
га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим  
паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подва 
и убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком к 
а! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично п 
ар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, 
руштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај  
а не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на  
не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту м 
жја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог пожи 
инили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт  
мпетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} До 
то друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и ма 
рекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју  
 него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре см 
жи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупуло 
 и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео. 
чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у 
ла му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће ре 
 Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољу 
све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, н 
широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване 
азначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; 
 као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за  
ао да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија. 
 плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих  
товима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Црк 
Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне 
ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ:  
 ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи,  
ше ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S 
доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно 
 у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, к 
иленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запрет 
га тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући 
ла нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не 
Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк 
S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, 
ку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав как 
гледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном с 
аго ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћ 
е побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друст 
и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, 
ј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред р 
м, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала 
te> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да бу 
а и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле 
ас у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сло 
} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних  
га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> < 
 Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћин 
оси тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’т 
и задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само  
 предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дан 
н је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође  
се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије 
ај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викн 
S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Гос 
стом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. М 
мо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цига 
ива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи с 
} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мо 
ад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђу 
та слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвај 
ари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек ко 
> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да  
оји је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му пред 
тати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних п 
Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек 
, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Ц 
о јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а об 
иљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није мог 
ђа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани 
 више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа п 
у, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад о 
ва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као нато 
кове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна сл 
 а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с пр 
 видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их  
тељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се н 
су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обила 
ли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без моти 
сука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па пра 
.</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се ц 
 а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да с 
ветитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши пок 
в бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале 
 испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на 
 повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S}  
ко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друш 
 тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е,  
тију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише до 
обивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му 
председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећ 
 учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</ 
азе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јест 
нога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник 
е (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што 
лепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они друг 
манеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда с 
бринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напра 
пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу  
збечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, и 
нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирал 
побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дуг 
обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је о 
ју са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} За 
анике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек И 
моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је  
 Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. 
 некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и о 
и самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може годин 
слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази  
hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} 
аље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а иск 
алча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S 
кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убиј 
ишта нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на св 
, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није мог 
 је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани п 
вог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закоп 
рема наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је п 
их им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} 
он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта 
и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотск 
фани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пен 
, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад ј 
ју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се б 
тра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! 
 — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџ 
} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S 
оноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ 
!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му с 
поје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,< 
 ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цв 
ча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> 
беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу  
а младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће д 
о гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне  
дравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као т 
 се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на глав 
на само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је 
а’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеш 
о у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио 
 ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} П 
да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је зане 
станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славам 
ирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и  
ку, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малк 
 га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам  
 ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски п 
да и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да дав 
ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шт 
аву, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! —  
на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима,  
упоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Све 
разним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се св 
ску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши 
наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ 
тура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен о 
новима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју  
вања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{ 
{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим  
 Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, ка 
 Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! 
их зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осе 
 лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислав 
 чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене!  
 лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољ 
<p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— 
е на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити 
 Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбира 
 једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица. 
бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих 
било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужа 
.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовос 
 је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи вероват 
о су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а 
рвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово с 
’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад ви 
 Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле и 
ој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће верг 
} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе дом 
а и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! в 
 рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидр 
, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немац 
, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој  
ишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мо 
 му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је н 
е, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, 
 тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да пр 
 стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобраз 
еке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом жи 
 прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак најв 
и или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; 
 <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога п 
 себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало пос 
 Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивн 
ставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је  
и Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти у 
> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} С 
био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је ј 
 загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду  
пет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор 
уђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог з 
кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову 
годно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године 
ам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али оп 
рбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чуј 
 сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али  
курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију ч 
ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, ал 
toc" /> <!-- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="tex 
> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> < 
S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се  
м терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре 
вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{ 
ним цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу 
тиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше о 
 <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си 
кака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу о 
њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p>  
ганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог,  
а.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужив 
он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшн 
 <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Исп 
м, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлеп 
ћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чуд 
— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечера 
нина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је п 
<p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p>  
а си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун  
ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Кара 
ило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад т 
 затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју  
аунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због к 
има најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, 
 и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећа 
еднога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{ 
ога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред ку 
— требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима оп 
по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Не 
ђа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми,  
ање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћ 
бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није прого 
казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли  
ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како  
ишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност  
дседник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да о 
д друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о ст 
 оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче 
н предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болесн 
" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јест 
вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од п 
фалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутра 
реба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан од 
азити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави 
 /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До п 
љега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино,  
ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кар 
, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући так 
е онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке к 
а, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, да 
 узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n 
 собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кр 
ћа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате  
е!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топ 
о ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам  
ђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога 
ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки 
че Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак оставља 
а <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било позн 
ој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се 
узом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посв 
 последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разго 
ахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав ј 
а, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>—  
у.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окр 
} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола обр 
p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој нач 
да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година пр 
спођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну  
еће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклај 
S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газд 
уја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ј 
 па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n 
 мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удо 
 Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" />  
 ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јо 
е те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— П 
д куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и с 
, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара  
рагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и нап 
То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово 
дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем в 
 у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димо 
т.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прим 
аш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Да 
 те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Б 
се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p 
 кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме 
е онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан н 
а останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одгова 
велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> 
, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да р 
 кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад 
 овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти с 
и, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авл 
свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, ј 
укао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на но 
м сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а з 
 кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А 
ајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Ам 
врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија ј 
уј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удов 
ели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели 
 бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то  
ама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ 
заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и п 
ље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџ 
 нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче,  
 од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic 
 ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био сл 
Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви с 
ензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што ка 
је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали,  
 јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, т 
 видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је м 
ћи густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од се 
 код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво 
 којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још наји 
човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће  
м да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; 
 ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот  
о-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на 
то стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толик 
 на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је о 
ените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> 
 какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да  
, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фал 
е још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш 
 таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без 
 стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), ст 
, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу с 
ли Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џор 
је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побра 
ри мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за т 
то, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, госпо 
полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје 
од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учи 
 капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, а 
 се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока 
оди Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Мо 
пет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, 
p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> 
ат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совје 
ку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку 
 саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> < 
“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, ш 
дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова  
лану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој 
у; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Д 
ака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек 
ши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему 
овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде 
ст година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморн 
натога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем 
нику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одма 
 га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твој 
} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?! 
на крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у 
е сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве  
ви сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику ре 
} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авли 
 ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си 
.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да 
! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како с 
, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као гос 
и сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> 
ча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска 
енце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара С 
>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах 
у Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, как 
ад?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на свој 
ек.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море,  
кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер о 
е</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио р 
Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, с 
а већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Кал 
е, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му н 
 <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који  
екад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господи 
у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта  
а нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, до 
ајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месни 
p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањ 
ој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па 
, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у г 
 нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! 
ли Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} С 
, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb  
буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти  
вден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред  
имо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама 
редлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба 
коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало.. 
дан јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све 
госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница дожив 
је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече пред 
 брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад 
ођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дот 
 Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако је 
тојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се час 
 од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива з 
ајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле 
е.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем б 
е ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — ш 
ж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво 
а свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „А 
ју „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нем 
ку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а не 
 Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крут 
осветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто с 
ш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми 
частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p>  
о заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас д 
.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав 
 и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p> 
p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p> 
ђују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S}  
 једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутв 
 да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас слу 
 се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште  
 </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Сед 
ићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких ха 
 — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га позна 
. посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да 
жавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још  
ла, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, ч 
од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим 
кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напрај 
н.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? 
 клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мо 
 <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{ 
ју у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам д 
ио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са 
> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се до 
„у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, прем 
овинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки е 
поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи мо 
ли.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол 
 што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас  
ни представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда ниј 
е дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S 
су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје,  
знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећај 
p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p> 
 срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да 
оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ пл 
.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће 
 заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је  
 и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола час 
 месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и 
абе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што 
 пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, офици 
ас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Мас 
 друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за 
а одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> 
 /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, н 
за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из м 
домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше в 
тигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше ч 
спратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{ 
вко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисуј 
{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим слав 
 на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајк 
>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> 
е’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га п 
јеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше к 
ечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да  
амуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} 
ang="la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а  
 је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаш 
 рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној на 
вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следуј 
слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше  
са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Би 
“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циг 
т морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с 
дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом с 
Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да см 
очео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам игр 
ла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p 
ко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па  
 ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дер 
ољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели предс 
уло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од 
боље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламова 
ећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{ 
 их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин 
оузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n=" 
евет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па  
 колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S}  
е око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између 
 она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешт 
 ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегр 
краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара з 
Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три  
се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских 
 зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нам 
стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да 
 све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S 
кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> же 
орђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји 
 да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, 
ешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p 
ук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, види 
S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сок 
ко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не з 
че председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А к 
зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страх 
д пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави  
могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пу 
е гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим би 
ете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима 
меш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањ 
 Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="grou 
 Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове ч 
. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, 
а, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда 
вим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окураж 
н шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права в 
х више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам ве 
 па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда  
/quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па ле 
хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хлад 
 осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, С 
часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили з 
цом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца к 
ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону трој 
им...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те с 
 па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да 
колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису  
лико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег 
<p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође мо 
ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све с 
ћи бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Свети 
и оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пу 
е, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, 
 и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а пла 
зила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидн 
ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А п 
ј прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће исприча 
оште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S} 
па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би 
ј податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb 
го ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S 
а и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се и 
 n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</ 
, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од 
причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке годи 
S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда  
, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка 
гујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав ре 
 главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у 
!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је дан 
ући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за о 
/p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно израбо 
 беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад б 
за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промин 
 n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше  
е с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали 
 и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ ужи 
 Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у  
иш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће т 
147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може посл 
подине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама  
 (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш 
б’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си н 
l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечи 
че, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је  
и не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си с 
 Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— 
Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци —  
ну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми ч 
 чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Ц 
 како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер ви 
 их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како м 
домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} 
ети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— 
јке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз св 
седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p> 
 ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш 
и Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то с 
Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па 
м, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањ 
.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Мариј 
алауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не,  
талиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му  
ратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кев 
се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и цар 
а.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На  
- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </div> 
И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела  
није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни 
амет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што  
им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и б 
„Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наслед 
оја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} В 
 прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гл 
на, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то 
ише вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели 
ај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то 
оју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га  
та се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здр 
— А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} 
ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе 
је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посе 
Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да  
 Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И тр 
збиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не  
мију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја с 
дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилиј 
сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</ 
— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Ци 
еири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p>  
улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновић 
те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлиј 
ребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> 
— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече И 
вље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја 
ја Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, ис 
тујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг  
 зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све п 
оспода, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, 
 вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајд 
подин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да от 
ве челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море,  
а године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо  
фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како кр 
и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га 
 ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ив 
ш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S}  
заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знав 
чка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како 
е дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-да 
у, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај 
е седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и п 
опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и  
ди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је ис 
н, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, п 
ви, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити  
до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и,  
 Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо 
и лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p 
. — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са ч 
>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта  
дашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те 
На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писа 
но стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе 
о, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’,  
} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работ 
ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој б 
н човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{ 
биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем  
е неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се на 
шмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо 
!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И те 
господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало 
пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је  
 а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побра 
года, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> < 
 <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p>  
су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показ 
Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, госпо 
е на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватр 
љима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом пр 
пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у  
ба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S}  
осле си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, р 
домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си са 
ан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="17 
-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да п 
акав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>—  
.. ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у све 
о Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових ми 
<p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.< 
 и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S 
ањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— 
.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се пр 
још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи м 
како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Уд 
 гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и м 
и своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш 
 Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли  
ас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно  
и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па нек 
!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јов 
S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко 
вац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво  
к, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако по 
 ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће 
 Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и 
баво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже 
братиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.< 
 су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајсто 
даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако  
>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те  
 и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, т 
и! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје,  
арски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и ма 
а криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вел 
 од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... 
ећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом с 
 и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволев 
д ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад поче 
иганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште б 
логе (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар  
ре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом 
д јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку 
ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја м 
а погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је ла 
 Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели он 
 убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну 
 шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу ус 
pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао  
аФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар 
ија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104"  
лум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један 
и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што п 
па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (ка 
а спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису см 
а, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није  
м и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих  
о у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад ј 
то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокц 
p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! 
је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родит 
ик својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја  
> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кр 
 дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84 
 ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и оп 
ља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка 
ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако рад 
ељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, оп 
 Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi> 
о онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му  
ећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али ос 
ате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, мо 
подине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од оно 
 свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебљ 
Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p> 
!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</ 
јак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па 
 па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих треп 
а узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си и 
м даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле  
и и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ до 
, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо  
братим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли 
ких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам  
о му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости прола 
 — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја 
 и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — 
ка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час мета 
оше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} 
</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се 
.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ам 
>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама ба 
ну, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије 
обити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога  
ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедо 
смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! пр 
идосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„ 
страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала 
јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Мар 
Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, 
мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око 
аде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је о 
исти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свак 
да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па за 
еће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се уб 
е на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будал 
неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, ка 
 па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг с 
</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте 
ам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре 
овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И св 
а им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разго 
— рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди 
учки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали  
ш са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим  
, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде 
т онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, ј 
онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пре 
Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да 
b n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо  
ашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там 
лаву пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председнич 
б’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше  
а криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="11 
, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садраз 
ме, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да 
и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младож 
шавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — ум 
не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуно 
лакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке 
">corpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. пр 
си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате,  
овек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг 
е једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да н 
шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине п 
ако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко и 
жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га  
лисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си 
ћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па 
вите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће остан 
 данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јуч 
а-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш,  
да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден 
мек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоич 
 ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим 
е брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p 
 у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> 
 Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и зами 
ча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се  
а да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Мо 
у а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и 
апраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сир 
најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они д 
вам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“ 
/p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољуби 
ако ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, гос 
е траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, 
рану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштен 
 тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју  
знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да б 
си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{ 
и Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капари 
 па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курја 
би шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с 
о ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг ш 
а, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги д 
гоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви  
 не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек  
њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису  
он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за 
аде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одв 
јеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем!  
нт па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n= 
 ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољуби 
ска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— 
огало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, 
же чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рука 
на буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она ж 
pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те 
 да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија 
ли љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А 
 што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврст 
ко гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" />  
, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, е 
 од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги у 
ј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Ст 
ре, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше  
га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци 
, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска 
ен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу. 
јд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се  
јалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив  
ост, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и  
ако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара 
ођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} С 
маћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико сла 
о обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет 
 ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљд 
ију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па т 
да и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надл 
ба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли  
ратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не се 
ри иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ив 
при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти глед 
 кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>—  
 већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док 
 забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се на 
} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се  
/p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже 
>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми х 
 си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас 
у! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па  
твар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које  
де си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — 
свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испр 
мук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског ж 
 Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Ста 
тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените 
ознава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прош 
ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којек 
 ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хо 
муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу  
ја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и п 
S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда 
 нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових  
не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет мл 
 или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Б 
Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када,  
то, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побрати 
p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нек 
па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" />  
гооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из 
уђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако леп 
ићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. 
опрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!< 
 оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>И 
S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како  
мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем 
у јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>... 
викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и 
 ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтед 
гне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обе 
оним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало д 
 мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари 
 га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда  
 капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на  
шир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу,  
е захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} З 
вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео н 
на женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је  
{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав 
ара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} 
ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ ј 
у, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти 
ва!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па д 
о авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина ил 
 а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли 
се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега ( 
м, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вал 
е, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> 
ловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам п 
} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у 
, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чарши 
 ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Т 
му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам 
 га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће  
{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно  
ратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну сил 
амет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада  
а им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихов 
ућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и  
рин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то 
си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>—  
жише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже де 
орник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине  
век беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за три 
 да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па 
 упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бра 
ебице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то ј 
во.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре  
авио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је М 
ва слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па 
ели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели 
мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S 
 таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим ста 
 отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако 
на сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S 
 Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Осв 
>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по с 
p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га поглед 
.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћет 
ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици  
, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да 
 Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећа 
 <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао н 
ленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевте 
ко си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— П 
покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А ви 
и, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> < 
n xml:lang="la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Панте 
ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо тр 
> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је 
чи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> < 
здан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе 
 викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</ 
гњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче 
<p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.< 
ле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина. 
скева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим  
а туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за час 
о вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на  
ашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак ур 
е им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредив 
господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и по 
нанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, М 
видира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку нам 
 председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нек 
>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а т 
ако не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује до 
ва ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на о 
дај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колик 
Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> в 
 се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш к 
дне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз  
а.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у  
апом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле к 
Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, 
мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њ 
саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>—  
хиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што  
нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш к 
ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" />  
еб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’  
ла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, 
ило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах 
убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без кале 
 Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; 
неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они  
бору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидн 
 откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг п 
ју, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукне 
 на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум пр 
ирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола  
г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и  
“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.< 
 посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: 
да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била  
дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побрат 
> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише  
позиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не уз 
 <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам  
ђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгу 
Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није  
а главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је  
дном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Циган 
а здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради  
ационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и че 
босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше  
ки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друшт 
о, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до 
ује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се  
тор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и до 
а речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станем 
ћа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево 
 — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете 
 осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку ка 
учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао 
е се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb 
ему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме мог 
... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде не 
ју... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га са 
а!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја 
ој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га п 
ругу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам св 
м се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научи 
пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" / 
венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у м 
а њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша 
ад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по 
чин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина,  
, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је д 
ш да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у л 
усти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој  
ећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Циг 
ти што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S}  
а у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч н 
 тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћ 
 ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи  
 погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њо 
Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике  
и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па п 
ко уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ пи 
>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који  
 дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде 
фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске 
 тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и н 
а ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше ов 
S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S}  
!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да 
просио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча  
с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле: 
клу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирал 
ију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове,  
, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не 
ућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „С 
 одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то ник 
ас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— 
не, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, настављ 
 овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред ку 
е приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не  
итујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па је 
кренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S}  
ћи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне 
олети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p 
 сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо мо 
изикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви 
ца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једн 
ачки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају 
куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме о 
о и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знат 
сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је  
кате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо м 
ле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер  
ица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав,  
ска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! де 
их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> < 
редсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиме 
и Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим п 
Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани 
>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док 
ај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем  
ом, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си има 
 њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их не 
енелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и при 
у песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропал 
тра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : д 
тајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S}  
.. ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту. 
о, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљаво 
рафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p> 
 приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — н 
авимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из  
љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Мариј 
..{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђ 
, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побрати 
тиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наво 
и ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старо 
упи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пе 
ате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како 
ох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си 
, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} 
али би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је  
гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких с 
болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: 
болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је 
служује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p>  
 прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак 
ањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} 
у ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак н 
S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из л 
будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</ 
ету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца н 
p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две  
едам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Ст 
 Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а 
ну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, тргов 
>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</ 
ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интерес 
ичање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панор 
дине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен д 
стресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Напр 
 како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, 
} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак,  
 Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу в 
малан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва пра 
 се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чи 
ски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре в 
истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „ 
ко на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искоч 
мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо ј 
мешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S 
ам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко 
 негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш,  
 Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме 
 трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да на 
> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија 
.{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практикант 
ега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му у 
 на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да п 
 вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не  
и фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се 
ео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише в 
брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје  
 несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да с 
икаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта заманда 
како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па  
зиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове п 
, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни  
а послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p>  
 онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Н 
, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окре 
а.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p> 
ез каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци 
емљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дош 
 тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита о 
! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Не 
пет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми сви 
uote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом м 
> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј,  
 управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по  
сане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих  
неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободи 
м! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од  
 саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ам 
<p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, И 
/p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш она 
у, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{ 
p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и од 
дан глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај  
p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко,  
у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник х 
} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, 
це? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да 
се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних п 
да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те пр 
 свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у т 
ње, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно  
ешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше леп 
у слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом про 
тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај в 
 џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, госп 
 пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука 
авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у соб 
ре, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад  
и заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г.  
ава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче није 
 легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде вер 
лу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Сте 
ледује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем),  
 преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмен 
 добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виногра 
з разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запе 
слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, рад 
! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско 
 су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до с 
длучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том ка 
е чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и  
> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања  
 није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујућ 
се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш 
је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и саве 
док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па 
побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>—  
што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p>  
 онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испуш 
ан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побр 
, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду и 
 да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа;  
те од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S}  
 зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, в 
 записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Б 
ла, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек  
ве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пр 
уги иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S}  
ни га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече 
омшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ла 
јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам  
ани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она 
овек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже  
м дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да  
жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја 
р у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слав 
ли су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом об 
мо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Н 
се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога 
оше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћ 
.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори 
њу целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да  
жива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S}  
е чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако 
уло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и о 
{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за  
а уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S}  
да си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, р 
, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани 
олио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим го 
л-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као једа 
ј нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па 
зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} 
да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p 
франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја  
јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави к 
Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећ 
тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу бат 
 је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Тол 
им Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на чо 
: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Ку 
 шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то ј 
антазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па  
бе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је  
ступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l 
такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као 
то збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кол 
де, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврс 
љубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско,  
о помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало поче 
дили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> 
а како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били.. 
ема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба  
си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја г 
ој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас к 
 г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— 
ене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна д 
! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ < 
p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се уб 
Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што 
ског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је 
ма три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жал 
то шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ б 
бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, с 
од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци,  
.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће 
абатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда  
е Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га б 
може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, ка 
ко, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> < 
и испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам < 
 изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за  
 на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Ш 
ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баб 
р, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>—  
уг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега 
у (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из  
ти — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би д 
осват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с  
 спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара о 
и кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућа 
и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет 
не пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вел 
што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пу 
 под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће 
ди нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукав 
се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после ј 
рта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш 
сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам 
аном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије  
комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</ 
 почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си кли 
 не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Ми 
 вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако  
hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’ 
где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бо 
м и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бо 
а је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од С 
е преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта  
ао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једно 
ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метне 
лавеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонл 
гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим н 
{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „зара 
ан, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне  
ошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак ст 
како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и  
остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију 
ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја т 
p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — 
.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што  
ини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест т 
ијолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и си 
елијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо в 
 љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="1 
да, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се 
ставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош  
о! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није 
домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину т 
ко запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чап 
да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а 
да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брг 
 би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео 
 <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашч 
их кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па 
о долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да 
 се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да 
побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да 
у сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у с 
епо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти 
верити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па 
 <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуч 
 он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, ви 
— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> 
што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, 
ка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње;  
ршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је,  
ш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу н 
— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак,  
ако требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за 
е баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“ 
{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, и 
о шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми 
тавио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час  
Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> 
 гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се пос 
 Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветуј 
ца Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S}  
а, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, т 
ркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у плани 
е, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно поја 
им“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее 
, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слу 
угих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако д 
ужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Д 
} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него  
је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му ка 
 теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију  
! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лу 
доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на пр 
уша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбе 
ве ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси 
де, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како  
</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S 
} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја р 
} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и 
; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узб 
 председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збор 
ао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметл 
се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а 
 да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, 
ја му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика 
јаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно  
ка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си з 
ана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када б 
> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају 
 па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти пе 
ави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и паз 
, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, как 
па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ј 
простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и ки 
луживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Мари 
 време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг  
њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће 
 што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет 
ан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила 
ашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће  
а.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то  
uote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па в 
S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, 
е попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам ј 
деље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месеч 
ви за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полак 
 пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле  
ма, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољуби 
ођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездем 
Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госп 
јте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Ч 
 жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет  
целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на па 
саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,< 
и дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читал 
 ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, за 
а овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и до 
.{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’ 
ше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па  
 онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Ни 
/p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што  
се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари 
ми се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај п 
 до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детен 
ућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан лова 
само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам годин 
а Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“ 
је се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, 
ћама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, ч 
не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај св 
ај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p 
дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: 
 <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели  
ву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам,  
свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку 
и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кус 
 убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво 
и, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто отку 
јолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после н 
 ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</ 
 <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш мож 
b n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опе 
е, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он с 
оти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S 
 стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско 
>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} 
сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог  
/p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен 
талија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате,  
, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита 
ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак  
>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светис 
абруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и  
 уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Фран 
свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он 
вко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко 
ла, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курј 
ук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комо 
дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако 
о за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како  
де ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник сво 
<pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. 
у поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа 
размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, и 
и само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Ка 
свим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је 
лим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели п 
ласе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— 
рина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, го 
; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друк 
и му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Свети 
Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајд 
а.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— 
о!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, 
} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Не 
у; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! 
десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем  
а славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за  
b n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто за 
и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следуј 
вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, 
ођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинул 
тању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на М 
 оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи  
адор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време ш 
е рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измл 
о руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што  
 стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош,  
е управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропа 
 <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму 
S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци  
резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива л 
 пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ 
 Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка 
 некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се 
а једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја  
м, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га не 
рим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господин 
ло тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно. 
и скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устај 
доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И ониј 
бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који 
вота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја ка 
 оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио 
ом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беш 
— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> 
, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— 
о ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не  
и на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се  
о коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке св 
<p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима. 
износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </ 
 у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} 
идети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} 
и то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, 
бро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак 
е! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што 
уће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па и 
мо нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, 
власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима н 
но угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и реч 
 једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ 
дно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари ј 
 Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овам 
ј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак о 
па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај  
н.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе 
де тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душ 
{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксан 
не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не 
ај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госп 
ма, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мис 
p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко 
их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим  
.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад 
, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, п 
кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем,  
 вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да т 
 и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али о 
па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад ј 
и, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тес 
дњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд 
дник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми од 
на! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу  
те, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, р 
ала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а за 
лча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј  
ом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчица 
 кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастук 
 ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете 
ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душмани 
овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја ова 
слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и је 
него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! реч 
 један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш ка 
ћемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p>  
о је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, по 
зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чит 
> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> се 
цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{ 
испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, с 
д скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а о 
ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да с 
дник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{ 
{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пиј 
по да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и т 
еднем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, 
махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је 
, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе И 
јпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још 
него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидат 
да иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: 
ми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, р 
ти с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’  
} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном д 
е јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забр 
 извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље не 
воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интерес 
> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и д 
 /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли  
удима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудо 
{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} 
риста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људ 
руја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> 
се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не каз 
е. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, л 
е, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовн 
 и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слаб 
 она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде д 
риш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прег 
ачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јо 
hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и  
поветке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова 
Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш 
 после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{ 
 га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свад 
се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су стар 
а ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, и 
кну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — ка 
 доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S 
Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад м 
ло за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само ма 
рјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби 
је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш ка 
же.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, са 
 је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S}  
{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторо 
оје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене 
ана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватс 
ине уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу с 
она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну как 
докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и саст 
му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> 
/l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l>  
ице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? 
 опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да  
оба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако мла 
ест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају 
p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске  
одина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тог 
сто што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрењ 
знати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет р 
аријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је 
А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму  
наће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре по 
г убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пц 
Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно 
лужитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцај 
ултурнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша се 
у се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју гр 
!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељ 
ке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку 
х официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао та 
 пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке 
одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ов 
олико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за 
амо Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси 
 служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе 
ад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је 
 он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S}  
естан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако  
 Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич пр 
ужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да 
!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p 
у, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А он 
за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} К 
 му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли по 
, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају 
један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог 
рђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко 
ујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Ко 
p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор са 
олестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће 
влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Нач 
ше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’  
 и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што б 
ао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем 
јење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко. 
у главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке 
то ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против 
уписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекат 
ајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па д 
же и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се  
авим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па  
е!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четвори 
а на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како ј 
скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро в 
S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с гос 
<p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слав 
 То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично о 
у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и 
.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме врат 
ош на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам годи 
S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како 
 их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога до 
 пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали —  
{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко 
 чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{ 
е им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело он 
осветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па  
и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне ин 
S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум ч 
 зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у 
тим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дан 
 Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Иг 
 Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећ 
редивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су 
, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један  
{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше сл 
 па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако д 
<p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме,  
еби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче 
да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p>  
— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — ш 
бије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? 
а баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb  
ад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја 
е у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова 
јеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја  
а Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се т 
 па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други 
и такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според  
} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињ 
едниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p> 
нуја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топр 
други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све з 
} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовано 
ло да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, го 
е и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У дом 
с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како 
један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели д 
ема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S 
чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их  
не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш  
е, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више 
ена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} 
 беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје 
убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век  
не, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти  
p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону друг 
} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше  
 Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одгов 
ша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мо 
бедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Ше 
ћ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не 
од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се ма 
, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младос 
е једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па  
ат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ вид 
не кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и 
! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да 
 равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко  
ан!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса 
 они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се п 
 Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано! 
 гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило  
демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! 
</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S}  
— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако па 
 девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па 
ику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали 
и је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на  
асвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си  
 се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што треб 
 <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S 
о војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфе 
 А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, ру 
е ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, 
</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S 
у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад  
р ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, 
ћ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је  
а, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврт 
у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљ 
мче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштв 
ом, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „п 
ди, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! ра 
 не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти  
другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчи 
 малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли с 
ју смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу ан 
 па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће,  
!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Ста 
 с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! ве 
.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па т 
мад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога трену 
 повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради  
сти, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истера 
одине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми к 
 после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао ув 
икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шета 
 зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и п 
Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко 
ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, баја 
S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јо 
шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми п 
и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муш 
ој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти сино 
 никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће  
вку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас 
еје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин 
рдаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите 
коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која  
а запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Раки 
дам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис как 
 до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зр 
, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А 
ратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу д 
о ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S}  
о смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило 
<pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, 
и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлешт 
д ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да 
ли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми  
апраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!! 
, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па н 
ажиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и п 
 девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, е 
пски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога. 
и чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек,  
господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија. 
А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много воле 
гојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несре 
 сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради о 
њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао р 
ку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око ср 
буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена 
 <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па 
ТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако  
м машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за 
м како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу т 
>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море,  
шу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас с 
ам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мој 
 коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и  
нчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум 
о поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветови 
p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S 
{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76"  
овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, госп 
сподине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, с 
јим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној врем 
у додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко 
кову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, т 
туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг 
и ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, 
 ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb 
а да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу 
до су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки 
ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам 
мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из 
аше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде 
не! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах,  
м.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу —  
г теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="11 
е и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и в 
а да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнац 
 да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све. 
ану који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у  
прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онака 
, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, ка 
смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека 
} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-присед 
 и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком цр 
надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сва 
, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо ви 
ође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је  
је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморног 
рши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n 
у да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је нај 
 Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати 
 неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није 
е се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у креве 
ли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога погано 
та г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими 
н-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и мо 
угима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше 
и пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,< 
све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога р 
сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, мет 
 вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новин 
сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} 
, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Прист 
 вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна  
</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“ 
рталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме 
о да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што 
 пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбе 
ди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа! 
 онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па  
Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S 
оп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по си 
о онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане,  
е, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Ка 
еше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели дом 
рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</ 
то се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ с 
ре, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто  
алте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко  
 искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи б 
што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас 
м, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се 
али мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, 
> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њ 
/> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом 
> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли ст 
у га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље  
 <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чуј 
и дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал 
ет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какв 
и дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, 
е поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су о 
а си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те  
S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па ј 
> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p>  
ео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из  
гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да  
ивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући. 
рену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Кал 
едседнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити  
њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена,  
е наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу 
p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ 
 на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут ниј 
о зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, гос 
и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више. 
ој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријол 
и пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с  
е после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једно 
е спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе  
м да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече п 
викне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за посл 
и и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и  
стадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није б 
ра стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и тр 
елешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре 
то!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам глада 
и на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>—  
јо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опе 
фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка 
 дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио об 
ти.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се проб 
жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; 
с.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто ш 
ако је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А  
ка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, нар 
{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — 
а, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се  
p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, карда 
?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>—  
 обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S 
же на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан ш 
Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак  
в-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се о 
 <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живува 
вокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући < 
 n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па  
а је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти дана 
} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то  
буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И 
на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођ 
 кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p 
реди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда 
Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној м 
тазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их д 
мем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађе 
} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је г 
техе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап и 
јима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p> 
и је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка 
ц је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и  
 чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сик 
даши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Поб 
ослужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли? 
без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостиј 
е госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости пре 
ира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе ок 
с њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си поп 
убезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на е 
ије! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само пог 
 никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар ни 
ала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку. 
личанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, б 
 И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тро 
 беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило уве 
 доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и 
тиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Мор 
дан са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</ 
дређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би 
 човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; од 
оје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се  
S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина 
ати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и 
 где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије  
ах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога 
ао оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте на 
, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је 
мала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том но 
ости добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни пар 
ени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су б 
 <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p 
ли пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се ср 
 /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' куртали 
S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне сво 
 храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је 
вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они 
а овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад 
ећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављу 
 што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем! 
 ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти,  
очите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се 
логлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свр 
подине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник 
рилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу 
о имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на ду 
„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} По 
Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што р 
, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено  
 Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија. 
, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’ле 
им?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на и 
а ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би  
 се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су  
>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. 
ви кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соб 
до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати 
 n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! 
После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварит 
пи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очај 
 се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ћ 
носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да оста 
оја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како 
а! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, ш 
вори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре 
уче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћ 
 и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а 
 ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славу 
, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p> 
ујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу  
?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље 
ор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што  
а, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накри 
!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако  
био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу п 
ја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господ 
и се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Фил 
чи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и расп 
. .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" />  
ишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} 
сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А о 
 седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Г 
 па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је з 
ардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки св 
 Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— 
4" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је он 
у свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Мар 
не!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим по 
што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћи 
се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! ви 
ада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ ви 
 браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још  
} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не 
е они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети к 
па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг  
:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он  
 и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, 
же, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав ком 
 ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, 
е од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбир 
ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?!  
 пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друг 
 слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка 
 А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — ре 
 муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је 
</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже л 
 што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесас 
у.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши 
 пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два  
је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! в 
Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и  
прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, 
ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега греш 
ратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="9 
а ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да  
!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жен 
нуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав  
е, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека про 
ју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу м 
тап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и к 
ју из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, б 
и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљ 
е пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напраји 
на, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла  
рио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пр 
 Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> 
 било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с и 
е врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p 
 <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам 
у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— 
о шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар  
то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, 
е да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде  
рицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави  
 да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi> 
 шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни јед 
о забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на 
еки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те н 
ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговор 
оседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава 
ересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајк 
ве и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас кер 
 ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да б 
 бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, п 
тељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаре 
> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од  
S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близ 
 Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој К 
х лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, го 
 сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо 
ине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како  
{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и  
екује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пили 
и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде. 
 и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су  
ба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам  
ни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је 
уде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — 
 њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа наш 
моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле б 
аза га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота  
пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ив 
ика, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај 
не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кар 
ева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту,  
мо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{ 
урјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа к 
них, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у т 
 Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене п 
алчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам 
аки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина до 
је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и 
ш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и  
 Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само план 
молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због на 
Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. каз 
да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем  
де — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! ве 
јано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а св 
 ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше 
, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катла 
акав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Бат 
и од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не 
вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} 
о још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курј 
p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивк 
ег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак поло 
бима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био з 
ера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од сл 
</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога  
ти за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги  
е полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало посл 
јбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је  
је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што  
мају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да  
задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, доша 
 момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p 
(почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник ка 
<p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако 
едник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ст 
сна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џ 
.{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао  
уштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о т 
ћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велик 
ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише с 
81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук дон 
ставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима на 
десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> 
тима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <p 
гиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! пра 
ачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који по 
мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи бес 
набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове годин 
питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели 
била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у свој 
два нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина. 
 одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фанта 
коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не 
уби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као 
 се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Ид 
а узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којек 
Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за мед 
ирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фал 
а му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет г 
, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мо 
ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да  
да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си 
ревари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казуј 
, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише д 
то знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после ок 
саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева т 
оказа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окр 
запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго п 
кон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне ср 
алча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му 
p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А ка 
тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари  
ољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем 
и илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ћ 
 преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се  
р ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, 
оји се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте 
свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога да 
лија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није би 
да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а посл 
су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авл 
т, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио с 
/> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по  
оба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће  
ео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Ди 
ш мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ов 
кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код 
ик има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послужи 
хну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада 
е, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p 
ма још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, госп 
з девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су би 
опали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али  
ционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено 
нао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, т 
ао да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадн 
ем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију па 
ги.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а п 
акне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и т 
полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и вид 
оје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни 
рви пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече  
 смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао 
="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код свој 
аскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца какво 
н научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не бе 
је онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода 
га, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да ј 
има, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш? 
е и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе  
.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступиј 
 <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, поб 
 дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два д 
ук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они купова 
!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’ 
и ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да пој 
е по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори 
а за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша 
сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па 
 имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први 
 песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша сп 
ачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вил 
} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети 
 и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да п 
ини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да дом 
на, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а 
сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник и 
S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се п 
га (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буд 
служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режим 
; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он н 
>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> < 
 море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb 
(и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као до 
е велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Цига 
 рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n=" 
јим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџи 
 ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну ов 
м — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама иск 
аздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка н 
пи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, заш 
е, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој бе 
 је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно би 
 у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше,  
 га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S}  
и састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармаце 
шке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и с 
шене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно к 
Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим 
 овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао 
е! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Ка 
, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} 
рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</ 
, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристај 
м!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врат 
ак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим 
 се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да 
ознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давн 
лава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ...  
ерге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај 
те! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’  
потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бо 
; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што ре 
ди ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мал 
е.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, ама 
Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво 
ила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћут 
.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па би 
120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош  
истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је 
ратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote>  
S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живењ 
подин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па  
ко нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у И 
 или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, 
ја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} По 
} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха! 
вџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} 
ип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, 
ш јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача  
.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула  
е, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па не 
!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S}  
уке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p 
к не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао 
рема њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S 
свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гл 
јућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га 
> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису к 
ионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох,  
сна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а пос 
лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље 
>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет нес 
с.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Слу 
ра! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вел 
 свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места 
 за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благо 
а.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан б 
а Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он  
ћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S}  
е, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче тра 
ћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао д 
Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога  
 осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, ка 
држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од вре 
 полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али 
е, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми б 
како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени 
...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми < 
ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Свет 
дељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо  
и, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разре 
 онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо д 
а сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта 
изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом 
’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб 
е у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни ср 
 ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми  
с, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да завар 
ого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како  
ју и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па с 
смо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помог 
г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећ 
беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој 
стињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, г 
ала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика,  
а не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није м 
... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па от 
се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем доб 
зних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече 
мем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам са 
 <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг 
 то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, мо 
</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања с 
па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, г 
аћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује  
н.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— П 
шега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај  
-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} 
зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p>  
де ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу 
гледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без му 
заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан 
свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а  
ество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S}  
овуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и 
вратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— 
 у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну 
 нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бо 
</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} 
о на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто 
, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да и 
ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и преб 
ци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S}  
ену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, 
ји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? 
акошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума. 
а дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати  
p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А  
, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи сп 
рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викај 
чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми бе 
 на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се 
 да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.< 
та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, нак 
/p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p> 
подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да 
довину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости поче 
у!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу млад 
S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је ни 
 и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме  
а репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председнико 
Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка 
 некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли прим 
у, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде  
м.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{ 
 право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш мо 
сле је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле баде 
ља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога 
а се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово тут 
 сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући  
својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме. 
, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако  
главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; 
им погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ 
само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миле 
нда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap un 
 Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад  
подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а об 
а не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају! 
 <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:< 
>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамује 
 има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је  
забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S}  
вља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче. 
оци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а т 
.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна вра 
му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеј 
алав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ...  
о их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће 
довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан 
а, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа 
рлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Туго 
 је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће  
нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор;  
, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија  
јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле суз 
Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФе 
ше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n= 
ага она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту кој 
ни бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S 
то бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге брков 
 — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И  
е Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа 
далијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од в 
а прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будал 
ам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да 
а си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг  
 бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани ч 
 од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, 
S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисан 
 ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? за 
а у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ за 
јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па 
рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пу 
е поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми дав 
етеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете т 
дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија т 
он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њим 
оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, с 
магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућ 
ти.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето;  
аа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг,  
лча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он,  
ње? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита дево 
а, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте 
начеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да  
и напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу  
’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој п 
нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благ 
 вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђе 
ице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш  
а твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго! 
е и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти  
p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу  
на је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а ми 
о Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно 
 ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да може 
 ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој ш 
анину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш са 
седников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године ка 
ији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ј 
 А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, п 
 да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојо 
м и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па 
ислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’ 
е шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p>  
 ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим  
спраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратиш 
азише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем 
 верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ 
 други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Крист 
ћи и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистим 
 бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од  
и као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаб 
знети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако 
ли треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег 
— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за у 
те, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је с 
ница.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој пра 
ставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструме 
па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напу 
прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ло 
мљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p 
} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече  
} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече 
о неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни 
очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ мо 
S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да нап 
од ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка 
 срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те 
 Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> < 
а ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без  
ти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пут 
руство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне  
о: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башт 
 путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што  
> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n 
удноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, 
слав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шт 
, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И 
респијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти  
ој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</ 
ратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је  
братими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем 
камо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има 
поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, в 
} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е,  
ма живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама  
на.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а 
силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који 
м.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џ 
гне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не  
лудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине,  
а...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште  
> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење  
ош по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Е 
а румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад 
 њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста  
hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, те 
="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана пос 
а сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ 
hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће 
манче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше 
да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.< 
ве године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе препл 
> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова з 
ви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и 
Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни 
ад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчиц 
а удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по креве 
ће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлиј 
осподине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и у 
ам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми ј 
и Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да  
 ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал 
ета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше 
истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслу 
љам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се 
де на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замисл 
ине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, 
е овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало 
 ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси  
ам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак 
рамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до 
на на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l> 
тпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стад 
гоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— К 
> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави 
 метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Мор 
, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p 
, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један сн 
ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l> 
к буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и ста 
дине.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је ту 
 и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да прав 
ас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Бољ 
ад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите ку 
алче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Д 
ман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи 
ите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за  
е, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама < 
е да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да 
е нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бања 
вање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се 
 и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу оч 
има у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћили 
а, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима ски 
ољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме остра 
 изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече,  
 умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Ка 
колико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће 
и капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душ 
нче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду 
не куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска 
S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој 
епшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече па 
е панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и  
Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога  
; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се пон 
не и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јошт 
ку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, го 
Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си п 
, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи ч 
ла Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну р 
 своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у најве 
} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђав 
х гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да  
писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у припо 
аст, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија  
служиваше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’ 
оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо,  
тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење,  
попадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су д 
! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Кал 
ало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и 
’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> 
А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румен 
о негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку 
 све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува!  
хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи з 
е.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p 
очим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{ 
сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб,  
 кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите 
{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха- 
ого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће 
 па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а м 
туче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис  
лковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаш 
i>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>—  
/p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешир 
 ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као вла 
амо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви 
а се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Леле 
рат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, т 
е оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за су 
 ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пу 
још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и би 
 ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што 
 лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било 
, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем 
ра кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не го 
ише пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ 
 ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хар 
сао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке 
етим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да остан 
ди мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде  
леда јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— М 
оју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја ка 
погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демарк 
а, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети- 
д сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми .. 
, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И  
зирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, 
 групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете к 
 комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан фор 
 <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседни 
 за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој!  
лаго Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по душ 
 чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица 
им си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на п 
т! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој д 
е, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! п 
 врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-д 
не.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен 
влачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l 
 викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да ра 
је.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага  
ред порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па не 
, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседни 
 и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па 
имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није  
а на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гу 
но — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где м 
 стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quot 
ол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ как 
пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l 
м нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде 
 <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не о 
а дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’  
иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више го 
 је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутат 
да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро  
ама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не 
дући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти с 
 му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу 
за, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачу 
 сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво п 
а таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p> 
</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до 
и Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да  
 Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава ј 
</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор  
ве ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, ка 
 па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта 
нам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели пред 
ај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смиреност 
 од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па с 
{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше 
 <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици . 
 и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ак 
 је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пр 
рдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, д 
уче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ет 
е гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председни 
 онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њ 
а га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калч 
иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја 
екају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице. 
анчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’а 
а си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулу 
и девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват. 
’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска 
и на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба ила 
мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у  
а свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо  
} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а најв 
ш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да 
 напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, н 
с, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо 
преми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало 
тијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и пок 
ка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружин 
а.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на све 
онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Реч 
ча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама 
p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште. 
апија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, г 
ве два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочека 
се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас пр 
те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече др 
свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе са 
и је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг  
нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, на 
осподине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, 
и.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како 
с, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због 
 <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </ 
овачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узу 
; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог 
 Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше 
а, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— М 
.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па  
м, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е ф 
 Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко  
 /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А ш 
 побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па  
" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у 
еци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, 
е Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, м 
о?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и 
ецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и ј 
д трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у  
{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи 
, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће д 
кнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Диво 
} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди  
 до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стад 
А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.< 
/p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте д 
телеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’к 
.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне 
лаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, 
 смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека с 
саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да  
 И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на ка 
 је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при з 
лавеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку 
в кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како проца 
 танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред п 
ју му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.< 
погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем и 
асно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф ту 
супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан  
доумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и  
ашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци 
> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други  
.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтели 
насонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си  
име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу свој 
 да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајк 
pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за 
утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-К 
ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њег 
жја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врли 
кос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се напл 
в буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми 
егендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <p 
 жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следо 
ајлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, је 
ислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, бол 
запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</ 
о: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} 
ислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Пог 
ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица мек 
 да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S}  
кшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: 
него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и п 
 некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадос 
ка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање  
ачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p> 
тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги  
к; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образим 
дно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти з 
ол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седи 
а, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју чест 
} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је 
од има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што см 
ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Р 
утњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>—  
аве на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севда 
ад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђур 
дим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог 
n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу  
искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>—  
<p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p>  
али; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно не 
ем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разго 
уштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зн 
чија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} 
и како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују 
ј време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад  
 Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, г 
кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> < 
у ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам р 
ан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како 
у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана  
че за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и 
оједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друств 
ознаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па 
, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p> 
реноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто но 
е, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани 
мо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државс 
> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му жениц 
ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p> 
данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без буб 
вија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из пам 
 могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка д 
 требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте о 
 дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, д 
Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте,  
ан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита  
што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је пр 
та Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ? 
?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам,  
адам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мај 
идомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике 
 кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да  
кво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче 
лаве многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} 
м, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало по 
а дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиск 
вско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, 
 пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо. 
 чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапиј 
о!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p 
и људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!< 
мо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не ожени 
ше подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса неста 
</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p> 
беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје 
е, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесас 
</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба С 
ме, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и уд 
Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку,  
а фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од сме 
 ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{ 
 се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љуб 
>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> 
 хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће  
ала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али не 
ече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, а 
 се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и о 
ндисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да с 
 понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је 
те, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми ш 
 па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окре 
 мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош 
ј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од  
у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога бел 
, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу  
осподине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако  
он), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру са 
идати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} А 
’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сет 
ло просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S}  
 /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p 
 л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште мал 
}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, с 
милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати з 
 <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже с 
.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мно 
осинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи н 
мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду з 
час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробу 
има паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови  
 ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> 
а, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>д 
 како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си 
те, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с вра 
шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантаз 
д тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, гос 
аже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до  
дина, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — 
 и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да вид 
ладике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако 
о, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тог 
т онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавут 
Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред  
сис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу 
вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад с 
не.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија он 
ваничне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или не 
ак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија 
овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагње 
не, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јор 
ош важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат би 
абар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан ст 
 ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побего 
Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p> 
по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене 
ко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија еш 
а ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, мо 
после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече К 
 клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде по 
а га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да 
 ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, бра 
тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледа 
иш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију 
н — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; сп 
ма домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука 
 кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке п 
S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Ант 
ло пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не ка 
ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш 
аје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо о 
>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној... 
цију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар 
одине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш с 
јка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у  
 замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа каз 
 гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку  
што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде  
вите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан 
 смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску 
идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели с 
д смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди 
и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, та 
вашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p> 
о па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јо 
ше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и д 
ели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> < 
ере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Н 
 остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Мари 
етио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин. 
е тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А и 
.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — не 
 узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патериц 
ом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда 
 се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче,  
е као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачат 
ијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да ис 
 ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут 
p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је.. 
ја кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућиц 
је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— 
казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, 
ко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да 
ер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче инте 
} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем 
и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане би 
ћу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче 
 њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код с 
име, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зв 
у страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.< 
а смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — ов 
сали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, ко 
’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p> 
 па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље 
.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! дана 
 да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни  
а само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е  
засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p 
 је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да  
S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста. 
ма зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нит 
Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се ни 
.</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p>  
— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пе 
а видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, 
а г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупа 
учно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Бог 
 виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не ка 
оће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S}  
 и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> < 
а, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више инте 
е, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам приз 
збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајт 
езнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} 
кну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за ме 
уди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} 
рад и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Та 
, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, 
диш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из о 
ђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију? 
/> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни т 
ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болу 
 — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пу 
 они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи к 
 сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па 
ги Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Циг 
слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се 
те други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па св 
ај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да ст 
 <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи с 
ем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска  
е ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Ка 
нтазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и по 
даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да  
е познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава 
де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово  
 водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био 
 <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи 
, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татк 
-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита он 
S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без 
ајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’  
а гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мера 
џијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p>  
{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, 
ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај 
 чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не ид 
нчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу  
лију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, 
е, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>—  
уз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109 
виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си 
осподине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред 
ка саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан,  
дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин 
е да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вик 
„теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја с 
ом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је в 
, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу про 
нтика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S 
Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си 
е, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели 
 Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира 
 виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивк 
је био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекиди 
 и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, параку 
големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} То 
вку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави д 
че, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње п 
.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено 
што; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А о 
мо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш 
не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си бере 
.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану д 
ољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно 
дниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што  
руги гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, С 
!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамб 
к на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Ка 
Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмо 
 викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекн 
e> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се о 
 шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна С 
ија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у н 
девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега!  
! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо,  
данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’к 
сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч 
а промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} 
</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и 
у..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! ве 
е убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де 
, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо,  
о да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>—  
хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А  
 <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Мол 
у.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Госпо 
да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола 
е, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли 
а моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} П 
реба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли 
/> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло  
</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола 
ам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује 
 нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд 
а слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па 
а, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се  
аврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет р 
остан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо ч 
хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? грак 
!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивањ 
си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и ост 
дила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! зав 
Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика 
> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ам 
 такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ —  
и, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си  
још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, он 
ја ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина пор 
лко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при 
ели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво  
ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевај 
 те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги н 
ани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?! 
 саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја 
у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Е 
срећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева? 
/p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побр 
ију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</ 
вање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво  
је, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га каз 
 може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви  
{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, р 
ре крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Ниј 
ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по н 
чне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било т 
е можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе 
година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену  
 ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек  
ше давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p 
реме, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ћ 
 брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу к 
 вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А 
време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си  
’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га! 
рстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S}  
и да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева з 
 там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при коко 
а Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... 
па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А 
Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе 
а ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето с 
ревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га р 
и; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица 
маше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мај 
се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та 
а, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављ 
а је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, 
 Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају,  
чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза  
! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је 
е ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као го 
!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ј 
 па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S 
S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е 
лим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката 
 девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p>  
а кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ ба 
вам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, н 
 Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици. 
“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вер 
она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни 
 у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни 
ија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика,  
 и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чира 
:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте 
е.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’  
 да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што сед 
} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж 
 онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и  
, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо н 
о тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј м 
е он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из  
алу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да м 
о јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па вика 
дине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ 
шил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије 
пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, шт 
акито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ 
те друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>—  
 не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, 
е сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг куртали 
м тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Ка 
о!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један  
ју што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за ид 
 је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче наме 
 А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како пој 
уј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђ 
 госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бог 
ели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте 
м’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а  
а се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљ 
удале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и по 
но.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војск 
рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ,  
 ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели 
} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да сврати 
л’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како б 
 викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е 
испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа?  
но, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се 
и, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију 
 Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си чов 
 је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ 
обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <h 
што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб 
ко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ив 
 искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> < 
лена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак  
сник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не 
о скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, бра 
 се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу 
а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да г 
> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.< 
 удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{ 
дарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си ко 
а, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекн 
не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ 
 берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па 
е да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седи 
а удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако обли 
што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S 
занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и со 
дана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек кати 
/p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, ве 
искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што че 
је, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко 
идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{ 
с’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше,  
е си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ив 
рјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да 
 дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко 
домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А 
е сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друств 
 ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да 
о, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калч 
у Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда с 
Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када ве 
о је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи 
ег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из 
вља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи окани 
орђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама  
, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш м 
ема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ет 
 <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p 
ваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете 
овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А м 
тиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ко 
 а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време  
ни ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он 
о за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до дру 
као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј 
чени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се на 
се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразнил 
да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто 
ј дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше с 
ако викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости 
ћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да  
м из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само з 
/p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије 
S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} 
!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики 
епознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мал 
, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Ка 
 тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни њ 
ела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била јед 
ику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Вид 
поје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — в 
<p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— 
> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући мал 
е овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко ви 
 онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па г 
 човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} З 
ану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p>  
те једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quot 
а може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си им 
 ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Гос 
веј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко  
 „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p 
погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто  
атарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову п 
 ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седе 
ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на је 
век! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л 
и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гла 
икаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А  
ам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удов 
д, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј  
и човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та 
 па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам 
 наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> 
јем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не м 
гутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! пре 
тими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти  
и од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’  
ојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти  
ћи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли  
дне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а  
, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" />  
рјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С  
Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запи 
го улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећ 
зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Ј 
усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то гов 
p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А 
и сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија без 
 Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milest 
.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле 
 да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, дру 
а, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликам 
ође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу,  
ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти  
но требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n 
ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници 
<p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разго 
ваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комш 
 ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то  
издило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја ист 
имо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послу 
то и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> 
вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радо 
 с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они  
 хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ 
трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бак 
 провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем д 
 беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи 
ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још 
, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избациш 
е. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да 
— Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа 
болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „ 
</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то  
т, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет бе 
е г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с г 
 Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви пос 
е ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинч 
 шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте приро 
мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелам 
 мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји  
 у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече  
е кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем  
е договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као 
вко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, п 
алаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да с 
та друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цига 
ад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, п 
; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, 
ајприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне гр 
 ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— М 
 знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на 
аг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожи 
терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Позн 
дино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад успра 
па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракиј 
ете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критича 
веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све 
рста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово.  
у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си 
у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, пар 
екни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Мом 
Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> в 
о видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво напл 
 Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девој 
гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младе 
е да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>Пос 
мо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада  
нако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слик 
римеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак  
 иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И д 
 бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, 
жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се  
 кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли  
.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чап 
</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Го 
 лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде  
{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил 
 лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’. 
зности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостој 
 Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p> 
м да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S 
 Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и 
{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а о 
у кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чи 
 узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и  
 ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Бо 
уће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја 
испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у  
</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; д 
стовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то к 
јиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још ни 
ло матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побољ 
о и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео биват 
дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника  
м момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дува 
ву на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушал 
оспод! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај на 
Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> < 
лот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше < 
ба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у не 
, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Цига 
еркези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који  
е — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло  
ла.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко  
 /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкч 
} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си бе 
рати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке 
е ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуд 
 до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} П 
алуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се н 
 стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S}  
што пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>—  
што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p>  
 како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј  
и седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански об 
S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Кал 
а ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до годи 
ажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</ 
{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник 
и нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. 
Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и  
 знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да  
 Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та  
<p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без  
S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас н 
ајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он 
 меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето ре 
ше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час ш 
 „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доб 
ани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже. 
ма у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Забор 
и на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај см 
 ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек и 
ред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, 
асти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко годи 
, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали 
шао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, мол 
емојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на д 
адо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="16 
о; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципел 
жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комес 
а веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште и 
, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да 
 чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским врат 
ло, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружи 
осподину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> < 
 два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> < 
ине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш на 
а, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p 
е њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и 
много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито 
обље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања  
о и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као свак 
 је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у  
и и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и 
издаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p 
е.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у свој 
још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наред 
Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Ци 
тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="1 
ће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си са 
бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава с 
че председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођо 
с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништ 
је чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, 
тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сирот 
острањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{ 
ар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни  
 Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека ф 
 комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре 
>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија већ 
ко да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват 
 та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фо 
 n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верује 
м, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом  
тит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ д 
ло па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и пе 
м другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у 
ајгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">n 
је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај д 
<pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ дове 
ерујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло 
о, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква  
 саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију  
, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па  
 да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — 
беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље  
меџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њу 
у според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија  
ед вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет  
 он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по  
јим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> < 
 се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око је 
ти.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем 
ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а 
ао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога ча 
лча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да в 
епшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се ска 
чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће 
нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си 
оле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само ч 
 „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и  
 ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким ве 
ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта в 
конодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим глас 
век си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Би 
’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то  
излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с  
 нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да  
ити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и м 
је деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема дец 
ави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле г 
вим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, 
оји је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну 
илцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и намест 
>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли са 
ем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у н 
железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n=" 
Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не б 
си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и  
к ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и 
ису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци  
 да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, 
Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курј 
уридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад. 
, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћи 
кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А  
оклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће 
зиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за 
 си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич  
ложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У 
мдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако 
 а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— П 
нете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги броји 
ју ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане 
обро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је оп 
ве лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча поче 
вој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су 
ат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал 
 и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и вид 
уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер с 
ше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија 
<pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по с 
говорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један и 
е да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти  
жањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам  
!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајк 
36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозво 
 с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! р 
, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас тв 
рекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не ве 
празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла 
="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалоста 
61" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Ф 
човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побра 
понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној ста 
тим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? вик 
ла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да см 
е, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— 
— е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што прав 
их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p>  
 какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред л 
и ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их. 
идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их  
— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица 
! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n=" 
 седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима  
то ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има 
е ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали ре 
ослужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти  
азначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима  
и.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p>  
уће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? за 
ек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окр 
дравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљин 
нако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разг 
ао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мор 
а зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на 
тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клеве 
лебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет  
кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скупи 
 ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb  
унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш загр 
.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и 
 да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу...  
особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S}  
кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет њ 
та Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а те 
поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад п 
рђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада 
баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p> 
о је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле 
зу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад 
неџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S}  
ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p 
Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има как 
ице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, 
ак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија  
о!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао нас 
 и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стан 
ам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ н 
ица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој  
у форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Са 
е хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то 
ан дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави с 
 окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, по 
; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p 
моћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да  
обро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, 
тислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча. 
дише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога 
ко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако  
а красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његов 
ло кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да 
 буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учи 
з комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за к 
 си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, тр 
 кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’  
 ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S}  
 Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ ју 
за јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцк 
лим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, госп 
о ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па  
њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот  
“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш  
аћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе о 
о дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> < 
 се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара 
 све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу,  
е за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, 
збашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{ 
увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после 
 и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је  
ма молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да 
>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, м 
е чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господ 
одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања п 
маш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Д 
рипали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те,  
 знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа н 
клане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му 
 Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па н 
кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. 
о ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам 
сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <p 
ше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госп 
а!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте 
знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се  
вате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се  
p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава  
пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и дев 
атим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p> 
 дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљ 
е.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно ка 
S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се 
у.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са  
ман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, 
у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од с 
оћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеш 
 ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе 
у да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са п 
с пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве  
кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и  
тар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне то 
егао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу 
 што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си м 
.. па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, сев 
...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам  
 дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат 
чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао д 
ишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, 
...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под 
па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, заш 
, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес 
 изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ра 
у.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а  
, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладил 
и пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на 
пских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до п 
појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па д 
а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам 
ински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу г 
и, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу,  
7" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљ 
 Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после  
биџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, 
 хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по н 
?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али  
n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те св 
чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља,  
, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{ 
р наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу —  
 — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и к 
ећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља о 
пу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јут 
славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове 
доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Ку 
а и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре с 
требљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је д 
ја, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, 
ца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које 
RP18950_C5"> <pb n="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера  
зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мај 
 вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаш 
га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комш 
08" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем  
ас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам,  
подар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало ск 
нако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Ми 
нцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем...  
ија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и 
S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаш 
 у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та ш 
шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како те 
ају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подиза 
оворио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се  
 је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l 
вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} 
а гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, 
ви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, мор 
S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрик 
 саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај посл 
ио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шес 
пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара  
а Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Са 
ше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не о 
онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови саст 
гај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, 
у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у 
 беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђ 
 трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не вик 
{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог ре 
 што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га он 
 крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграт 
председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, ве 
едседник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља 
 малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан та 
е одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја во 
а он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} 
, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{ 
ање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту 
} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора 
кер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{ 
ед вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, 
ра!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди ов 
а лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, ре 
седаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једн 
> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што д 
 две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат  
о још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби. 
м буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг 
је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без пам 
S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад  
га пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино  
кује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је она 
> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти 
мо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој про 
ко радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>—  
 стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та 
се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима,  
 нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p 
 без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да 
S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди 
ред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у 
мо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасон 
е како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како  
.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристија 
је. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми 
5" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p 
, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути д 
/l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</ 
му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета 
ем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали 
е ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Х 
еди си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и 
о ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’? 
 то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да не 
познати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, ви 
ва!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово,  
} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— 
погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да  
“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Ку 
ад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и 
ди! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г.  
S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <p 
 се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал  
о појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак См 
/p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели  
но виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све 
 домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских 
х све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <h 
и, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, г 
е мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S}  
њерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде н 
/p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господи 
 нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи ист 
гли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста  
атими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за п 
о!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ам 
а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да  
 и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l 
д њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије  
у, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па 
ше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вел 
 да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јаг 
?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек з 
ко поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} 
 у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде 
Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко  
ња расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо;  
{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич  
ми у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— 
а, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Посе 
ави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море 
кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да дава 
днога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао. 
!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прс 
едседниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари ј 
ћених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијам 
<p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Изви 
утујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова 
иње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд иш 
него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си  
диш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и  
 узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обу 
о ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме,  
ога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест д 
к, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само с 
што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао 
е.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах по 
 је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па е 
поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име п 
већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребн 
ети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у ис 
ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну сли 
т, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователн 
слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово. 
ко се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на  
 господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија глас 
чка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169"  
аже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој  
 на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и п 
па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци  
} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, п 
зите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побрати 
ним!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</ 
Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепа 
а даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази  
о је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му пре 
икају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Мо 
ли више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде 
лост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада би 
чно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако п 
осле још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање,  
 збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p> 
ар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у  
<p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко  
ас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад 
 Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! в 
ачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комш 
1" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољуб 
 виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дош 
ија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, 
p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па  
и му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Ал 
пет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га  
вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви ди 
 Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— 
.. ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тик 
’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На т 
и плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја  
 тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти 
 па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, ве 
 Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да ку 
ну Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је раб 
е вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p> 
p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само  
и нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</ 
а му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд 
 овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке  
="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авли 
е! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане 
саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напу 
Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш 
какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Прв 
јега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и  
 кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вел 
вко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Св 
ни се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћ 
 Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују ч 
 патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и  
.</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.< 
оси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— 
> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави 
 там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-при 
коме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— 
га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако  
 ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одг 
есмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, г 
досте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на слав 
а плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемо 
 Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а 
собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за 
на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</ 
љно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се д 
p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја г 
ла, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут до 
нам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: 
исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети  
.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема н 
а и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питује 
ури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p>  
аво у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} 
о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна  
ет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало  
мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’!  
 ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђ 
и питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и  
 упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па за 
 носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — ба 
јоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави  
 каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вр 
, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивк 
од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и ч 
е, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{ 
х.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?< 
елиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје годин 
ачиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од со 
пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред со 
ук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може н 
емогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одго 
на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да г 
м.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде ба 
куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли  
и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос д 
же, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су 
ген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењ 
, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели ст 
питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-т 
и је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се сраму 
 мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим свој 
 — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се прекло 
е, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је ку 
ш како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори 
маћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удава 
ита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казуј 
тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ 
вет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу за 
хваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си оти 
оре, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n 
— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом!  
 казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад 
јче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S}  
ре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он 
 сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча поб 
сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, љу 
дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења 
пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан пре 
е посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише  
лудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, 
удише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму 
 у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого  
и у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе  
ета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ет 
 тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, ко 
te> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l>  
> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p 
 стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Мол 
кну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не  
 Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у ра 
, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у  
{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав?  
моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несре 
поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти т 
 свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тај 
и од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, г 
вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овд 
оре, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не д 
и.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, п 
 <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру 
 ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S 
, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хва 
рем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју 
е; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја 
ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, м 
тнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и  
} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас 
и не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су п 
и и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’  
’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та  
да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Ра 
 од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љ 
</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море иск 
то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако д 
ам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седа 
е!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само  
 искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га оста 
цепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш м 
 како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигу 
рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалости 
т! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га 
 се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисени 
, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S 
брижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— 
ако Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у 
на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под миш 
втелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n=" 
, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич  
елебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке дево 
ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу ве 
о су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше 
едан од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121"  
рдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је  
им гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, 
<p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаш 
уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе,  
е, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно  
 чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте 
и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијиц 
ва.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : са 
 ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчу 
мао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савеснос 
 није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свет 
ви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авл 
наш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! в 
ога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим  
, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’х 
 таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си мил 
а си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивко 
една! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је приличн 
о“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је 
ађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигар 
м, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни  
 куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме 
ј реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај  
председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, гос 
ов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера 
кну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима  
е за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окр 
уј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око  
 доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чап 
и кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним тел 
 Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.< 
могне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он с 
то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче.. 
 ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у  
филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Ц 
ћи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен 
 он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га наз 
а, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде  
завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, 
добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до мо 
них а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар је 
ази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке,  
<pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и са 
илази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отел 
у сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како оби 
ко су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога дов 
, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p>  
а би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посу 
у како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал 
а ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме 
pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов 
комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мера 
 и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не уз 
с свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је р 
дну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кућ 
е да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и чове 
фу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! ре 
се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону друг 
} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а н 
очеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има  
, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и  
ал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гард 
елики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и 
ш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем 
 а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа  
гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који 
кле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа  
е побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до  
а њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S 
ка, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндак 
 укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумф 
а и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужи 
арани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кут 
у!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и приле 
паљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свећ 
тап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{ 
.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на о 
ет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си по 
м несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p> 
олапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа 
м... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S 
нин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и т 
а, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имал 
чака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до 
везли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински 
ине, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да про 
ј пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте 
тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем  
</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог на 
иш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> 
укну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећ 
 упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{ 
! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што ј 
<p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је по 
 окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећ 
де и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо  
а?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p 
од јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пу 
 <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекн 
да тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> < 
ако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалам 
 малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаш 
шиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и 
, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{ 
еб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пу 
тише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму уну 
ама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта 
м носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Изво 
знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђе 
ло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и  
њак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну 
к младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</ 
о и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме 
ало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад ма 
ршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских  
 мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Кол 
инији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то рад 
 мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле  
дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, по 
еч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцај 
неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p> 
, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што ј 
едно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо,  
ме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом дру 
е с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа  
 чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да 
е упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни да 
ји и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомо 
маћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак  
и му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Од 
ло забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на вра 
 како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, б 
е <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Х 
епознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас  
лави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих и 
је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера ш 
не двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро д 
 то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам че 
 о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав 
.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским а 
ки, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи  
b n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толик 
и на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у 
енчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме  
а мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко 
жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво. 
 засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па  
ме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту 
</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено 
ако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па  
абости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ 
ојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се 
о, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море 
{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке  
.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је  
 и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо 
{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он 
ој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча 
 катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што о 
ије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ни 
и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре ш 
а и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки ч 
 Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па се 
и?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и у 
е било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха,  
и ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућ 
Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу о 
} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Ш 
p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> 
 једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се сте 
а! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S}  
 сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту 
боље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји М 
да по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} И 
 ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p 
ли трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се до 
 ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш в 
 писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете 
и по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Уби 
ем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побр 
pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа л 
а му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ћ 
 знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а т 
а керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од 
ћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само ужив 
 Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зов 
е? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не с 
 никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њи 
познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не  
 инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијем 
екне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севда 
беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њих 
Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, п 
ове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава  
љаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају п 
рилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се 
це горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име 
.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо  
Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча,  
другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побрат 
’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне рук 
овек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S}  
еко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напра 
довољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је по 
 мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те с 
</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин зад 
 чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на слав 
, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за к 
мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јо 
рјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми  
азе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?! 
 бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на сл 
емена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а т 
и нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p 
 што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој д 
земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели  
ави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па сре 
 служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац 
</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Ци 
 викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаш 
ају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је ше 
заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— .. 
 рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа 
пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг  
р мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Сму 
ој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ см 
ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! 
јем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до зе 
, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један 
а ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Св 
и, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него  
 су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли  
> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлиј 
ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто 
>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча 
ко и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> 
г како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како м 
е терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее! 
и, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је сла 
ас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бо 
онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати 
/p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>—  
обратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сип 
си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени 
чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? в 
 дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ 
 кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, н 
пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели  
и су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.< 
ас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта са 
све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у јед 
рабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и ч 
је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побр 
атиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} 
ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува ку 
 домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и  
 моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испава 
иче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча 
то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вече 
ва!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чи 
ојицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћ 
ни, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ д 
 па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — реч 
оре, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе 
уго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да 
uote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вел 
вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како 
видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом п 
 Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и 
р побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?! 
, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па н 
> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо,  
а тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја как 
ка гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама с 
че за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</ 
, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по  
 А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба  
о су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба 
ром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћем 
јна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу каза 
 не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати 
е један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али  
н и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан ко 
штена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија 
чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! 
ало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, госп 
 ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре од 
} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:< 
ло икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак жи 
ном господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су 
ј Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана то 
ти. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна 
а, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по 
ме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш пр 
 председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених м 
осподине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник 
им... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинц 
акво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пит 
рце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; доба 
ас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија. 
— три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не от 
је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија  
ску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тар 
 и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете,  
одине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат о 
 Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погине 
ам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју 
иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, мо 
стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће 
.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махин 
тити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Б 
ачаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме 
е (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је 
 за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S 
тиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта  
егнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Сму 
околи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако с 
ешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си чо 
ко је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још с 
 погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов- 
 А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, она 
<p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се гл 
сече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! 
апита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Цига 
у!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки  
вај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>о 
ао онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смук 
е, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’те 
р салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да  
преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чеш 
p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете. 
пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекн 
 прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је  
е ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се д 
и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, 
 председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, чита 
ало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли  
тави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта 
е се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? 
к сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља при 
ј нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на док 
у светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши д 
вна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’  
 ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца. 
едомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још т 
метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Д 
 та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изе 
а овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бис 
, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседит 
, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно н 
их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" 
ко ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма 
о назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафан 
а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно 
ахалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како  
т, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побрати 
 накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S 
своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне,  
ти.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Г 
од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како 
о <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, 
ога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари 
 и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, збор 
ин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! 
лча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је так 
м веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ет 
могнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак,  
 /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје с 
курдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставиш 
ше си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад ј 
да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слуш 
ори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</ 
ич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бех 
 у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још  
ас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кован 
жавног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, н 
 као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку 
у, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и аш 
мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, 
ајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,< 
, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три ди 
тари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се  
а, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од при 
 <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса  
 Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима 
 кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен сам 
 то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, нара 
сподине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и зак 
.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од с 
ко јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па  
подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође 
Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хее 
па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан 
една вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је  
онцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате 
ућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и п 
Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> с 
крипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вел 
и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да  
и познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је  
 тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе 
 Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке  
milestone unit="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и изла 
 и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да уч 
не, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су звани 
летку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужуј 
ако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а приј 
аве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као чов 
ву признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} 
целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... н 
ћ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> < 
ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свир 
она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер  
у.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се о 
в и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школ 
и таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са све 
обљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће 
ја као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча 
а се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, ш 
.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му  
ланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p 
па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S}  
шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као 
 то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио ма 
да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару 
 извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, попр 
капуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели 
 Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест зад 
 саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</ 
им, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћош 
доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} О 
вол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како ма 
ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’,  
е ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред 
>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, ид 
ики верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мис 
!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели 
хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} 
цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем  
Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му  
е из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она т 
елича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је 
седник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који  
г кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да с 
ло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се 
пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне усп 
и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу,  
Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама 
ао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањ 
 викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, 
а мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она  
 <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу ч 
ивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада з 
је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат сво 
S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.< 
вко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадил 
авам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита 
знава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу? 
нем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, 
S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" 
ачеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и сед 
{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замери 
дал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Тако 
каче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb  
и, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} 
, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, из 
 ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, би 
 и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p 
узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за 
рати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’  
е зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима п 
ра бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. 
ој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{ 
 за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S 
дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не 
 да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет 
рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично! 
веде мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>—  
ок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо приј 
 вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кр 
го дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао  
и, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко 
т и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као м 
еди беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне 
ље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније;  
има да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а нов 
има (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Х 
е не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их к 
n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андал 
ешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек  
убна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољуби 
ш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо,  
 да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и  
му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида н 
ад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нек 
, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и д 
осле овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слач 
вка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом пр 
ас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на 
бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Ч 
имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— 
ати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, глав 
еће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његов 
манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Та 
па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p 
о и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко 
седник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и  
нам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не 
лче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она 
што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</ 
остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ру 
алог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жа 
к, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! реч 
раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам 
</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S 
о жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће  
ина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— 
</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и ост 
 то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред к 
а удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“,  
ку керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мај 
еб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли 
ам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниј 
 што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?< 
 твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати пон 
 да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l 
ак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си  
 да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викај 
о лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, 
вајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Неп 
у на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће 
м, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си  
 из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу па 
 из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не да 
че.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ бран 
су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили  
!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да по 
S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и  
, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље 
дник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— 
ије те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S}  
, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ћ 
опран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја пе 
 по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу ма 
а! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада.. 
коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у  
 А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, 
како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, 
 саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винц 
i>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ра 
роз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па  
уди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} 
најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан. 
S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем 
мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј  
 <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побрати 
и...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму  
, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Ви 
рајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, ка 
ко убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— 
не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно ј 
етим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Мар 
 Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је проти 
уцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, мла 
 све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор 
! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчи 
ани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа 
и прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристија 
: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат 
е ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напраји 
ено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с јед 
то мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни  
су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; 
т.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p 
 а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p> 
ани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> 
одина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} С 
е, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше н 
} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и не 
кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га  
S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „М 
 наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он  
исују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, 
, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се  
осподине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>—  
ече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казна 
<p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е,  
та Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, шт 
а!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, 
С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо  
шта! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти 
 жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту 
{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су де 
" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувају 
а узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, д 
е за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су 
 дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче д 
че више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерк 
ма разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија 
од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забр 
у.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус! 
ојој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и  
оги, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p 
па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} 
е куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до  
одбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S 
ме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на коли 
а сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје вес 
 ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле 
 бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и пог 
н без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и не 
ак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако н 
једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-при 
 очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од  
и красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-ра 
свирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко 
ко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се 
 Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропа 
сонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и  
 чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а н 
 туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председни 
/p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!< 
им једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S 
јозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано. 
Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја  
пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је уст 
к новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! 
p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што 
Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... не 
! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје т 
и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господи 
ћа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек са 
 господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова  
6" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друст 
</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме!  
му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов с 
Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате,  
се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг т 
а што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће 
 малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету 
вој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало ча 
ресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи чита 
викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога м 
</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при 
зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општин 
Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си ид 
јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. п 
ци очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нем 
у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, 
ашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, 
авесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак 
о има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени 
еће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модис 
етрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без ме 
а; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опе 
 кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнем 
а у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А 
ле првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне 
авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гл 
дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S 
, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре н 
 — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> 
а Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главо 
ружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима култур 
у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газд 
и се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</ 
а славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из ло 
а, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити 
на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си 
ко еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иск 
а и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без 
ћу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S}  
>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здр 
Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <q 
агичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди с 
теринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем. 
.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч 
равље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за н 
"155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спрем 
слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа п 
ездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из буд 
а кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке  
, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад нај 
ица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p 
 и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је своји 
b n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> < 
ија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Криво 
ајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, гр 
вет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се иска 
 направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S}  
, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти  
 „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује к 
о да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели 
} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помо 
га Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим изва 
па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>—  
вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај!  
ца, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако 
ије било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да с 
 побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по ра 
Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, 
улум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти. 
сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нес 
ен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <p 
 сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јошт 
ком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке 
екни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{ 
ачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S 
атовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „т 
омогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налаз 
и дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко! 
омињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, д 
зионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла!  
радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да 
вко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са ов 
ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, до 
 да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаве 
 остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! ода 
до и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старо 
’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да  
 екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на т 
 сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p 
/p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! 
 Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече 
и руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поруча 
а радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се о 
е па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут в 
 да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћа 
суству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремал 
побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, 
лча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај. 
дао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, 
.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њ 
 имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим 
рело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећ 
 кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дођ 
чешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљ 
цу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио ова 
што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљ 
епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда с 
крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређено 
 утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојз 
време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чо 
ма мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу,  
роша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курја 
че Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје 
к, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се  
 дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта  
рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послу 
л’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па њег 
ито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је  
рту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Унику 
ол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под  
рио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућ 
а је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Кур 
а, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за т 
арица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патар 
чи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје  
и председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо 
че други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који 
 како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало н 
нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>—  
нских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко дв 
ва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје 
не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај р 
испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана 
ледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и 
ободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте  
ким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу,  
даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се  
страшније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мис 
ју.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, др 
падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), п 
је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати де 
и плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цв 
оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није 
о двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S}  
ан рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не д 
вина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема 
и парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је  
атоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивк 
их домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу кол 
 фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија  
 слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град 
p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до годин 
лика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пије 
мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је и 
робано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми  
ји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја  
вораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мр 
и ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у 
лности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагмена 
 Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за  
уло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џу 
!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ћ 
 Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје ро 
евојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Га 
е и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је 
ан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На 
 карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко 
т и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако иска 
ли се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном 
еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације 
икање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динар 
ол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па 
 буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас до 
и кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек 
о ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поск 
 збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни јед 
ћо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> 
 трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Ка 
 онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојач 
ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> 
е тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира про 
ек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обе 
Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без ш 
/p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно у 
гледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учес 
прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, св 
ај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме  
а Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Пома 
 свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски к 
азећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! см 
 Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p 
љине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се 
 ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влај 
или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држал 
вгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... доб 
 и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и на 
вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште 
ас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш,  
<p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простре 
алио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног т 
> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу сп 
к, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога 
аг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ пам 
 држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова г 
S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама,  
/> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p 
н и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-присе 
таше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина 
ви мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изглед 
овор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девој 
 у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, м 
 нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек 
е, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра оп 
ђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви  
 и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће вре 
их Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светисл 
подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере 
 (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај  
на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, дев 
 колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са ж 
н.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да до 
ако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка догово 
Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а 
ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како е 
е, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају  
Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— К 
лча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S 
оју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те н 
 берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благо 
астави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>—  
.</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину —  
ра на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи ф 
, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња 
 да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом,  
p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да 
, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и ина 
о да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p> 
уци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, н 
вапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију,  
војој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мисле 
Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч. 
, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, 
ше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће о 
 успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је п 
 и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је треб 
ала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, гос 
S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па до 
е на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину год 
егао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац  
p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и  
:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> 
му, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, 
 ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берића 
ме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га пошту 
 ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: —  
даред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{ 
аламу.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Св 
дно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то  
/> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује,  
ад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал 
 јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за мушт 
а свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било о 
дникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S 
шати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксен 
ахмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних 
?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Ш 
а пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, ва 
ирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти вели 
хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатељ 
ан.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да б 
моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S 
о су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао 
 знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију. 
врди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да б 
те, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш как 
бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак поз 
, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздра 
 компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за 
сла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу 
е добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор  
и и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога изле 
ајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb  
о се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други 
 да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не 
ка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Та 
ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па 
али! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено,  
 Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не 
ате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег п 
!{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брат 
 смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам  
S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ 
 јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године 
 да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шал 
тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљд 
 да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне  
го.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове,  
да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p>  
да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уни 
 се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> 
мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја,  
 су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а  
скопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и  
дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће 
овек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су  
... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне  
 први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, нег 
едно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уж 
 па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не 
 ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе  
 тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обо 
се, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела ла 
оложио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео 
 посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући 
 је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечн 
е је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на  
ебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. 
ином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако крас 
е Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем с 
че, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете!  
ају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било какв 
омоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас  
е није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде 
 се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник  
ебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој п 
дина венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни доп 
 леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} То 
путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и маха 
н у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје  
ма љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи  
} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године,  
И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не д 
а.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здрав 
, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину  
, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели она 
тао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њихо 
илибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ј 
жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у х 
у.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p> 
сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Позд 
 никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може си 
вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штеди 
питује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је 
раном предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо  
и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обич 
домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p> 
е по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткише 
/p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече ов 
и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде  
>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p 
 што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после ово 
та, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>—  
енијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва пос 
 нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије  
, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала  
рко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну до 
кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино  
... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг д 
} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у  
е тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накит 
вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S}  
стини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како 
дију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то  
и у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Ма 
о и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После п 
а ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз 
S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то ј 
то прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p> 
и се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>—  
н, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудиш 
ва што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној  
мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је  
домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као д 
цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за 
не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О  
д интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, д 
бе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калта 
и турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што д 
 само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу 
е, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, е 
и мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај. 
— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе 
а; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине 
наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Ка 
 то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува  
ла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује го 
ћ, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторов 
ага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreig 
а се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{ 
орбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ м 
, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја 
о је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија 
не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. 
сте димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S 
е — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су  
ад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по св 
/p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека 
до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када 
рно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с љу 
е!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори 
едан и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име сво 
е.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су друг 
раји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је буд 
.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И о 
а несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Је 
} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} 
сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одск 
n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, 
екне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не  
ре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече з 
па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Срби 
то да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој  
таро време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје 
ре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салт 
па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по ку 
„Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пушти 
пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро —  
>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </div 
рјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа зал 
више носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и  
мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече  
е ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилб 
 Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а л 
емо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек ус 
а режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као ста 
вао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на м 
председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што вид 
ању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употреб 
дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске  
ће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу пр 
 и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли 
џије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти 
 Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вел 
ој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој п 
 им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који 
Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како 
апу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, 
и нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</ 
мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо 
и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле з 
су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акцио 
 испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за  
о ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који 
 и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{ 
ије по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогу 
<p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гла 
акију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена цига 
у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за 
е паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно ч 
аФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све до 
е човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли 
ширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред  
номе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море  
ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без т 
Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме 
нуше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S 
омаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је  
циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочек 
диш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и по 
андурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши 
е у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради паро 
неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су  
ја и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре в 
е!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што 
; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили ч 
мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, п 
 имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај 
у потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Ми 
ма ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брат 
вако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се мал 
шћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да пр 
сно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате  
Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу,  
 ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), ал 
беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем ж 
исправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Ран 
че домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’е 
им више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај. 
знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... 
"subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика,  
зиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да панду 
сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обичн 
лико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше  
ј срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажет 
Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из 
аравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивил 
друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И так 
ога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој 
посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држал 
каше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, в 
устаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па  
ју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не  
ислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, 
 од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпој 
Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из 
па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети  
д један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и 
ам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти 
те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја мо 
 толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Н 
и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете  
је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући прими 
антелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших офи 
.</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у ов 
ао човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио сво 
е све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — 
ућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> цига 
 ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећа 
право патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјак 
ану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узне 
азио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену с 
 те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша...  
ије било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то 
знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко х 
ника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је 
мевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" 
 су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина прес 
. оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад  
ашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болес 
 си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњ 
 је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му  
свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зн 
ужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази сваког 
те и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени,  
нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од  
 узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, ј 
и ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан< 
д одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више нег 
 седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у п 
 пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господи 
ан, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује 
е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па нес 
онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— 
ов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у  
ио да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа тален 
емам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег 
мпаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и  
ког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме зв 
ла, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све  
у на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Мар 
х.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здрав 
ене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији 
о, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{ 
мага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, с 
а пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге  
S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p> 
 душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у му 
гао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у крев 
, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихв 
си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мил 
<p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одам 
о сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, 
уд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам  
шће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па за 
! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је 
 Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча 
>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више 
а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да на 
јнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде л 
ерује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. 
Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно,  
еном сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће 
 ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства  
терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ  
а практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пит 
за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гл 
ашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпоч 
има да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Ча 
 пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш 
е, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе  
а, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попов 
да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета 
а да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да  
е и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на до 
{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} За 
фору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" />  
ечи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према ко 
аког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о тро 
јући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} 
а и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има виш 
отепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Још 
 господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној  
рос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — 
ц нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ни 
“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’,  
да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да 
 твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вел 
 ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, 
и пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се сп 
 теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, 
 било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, ви 
илир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат- 
омагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} 
рате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас з 
е! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} 
черу?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и сваш 
Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми б 
 упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше 
 Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква 
.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за < 
азда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у ве 
едним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти  
у је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бр 
ше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по г 
еш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча 
е испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво  
кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} 
екни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто по 
аде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, 
 ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, 
 човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште јед 
 онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; 
 једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О 
зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мај 
уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, 
ступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S}  
г па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, вика 
 па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пи 
!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем < 
о ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре 
 просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прош 
, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће 
, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник 
променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{ 
сет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошл 
"SRP18950_C1"> <pb n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ћ 
вала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле 
штва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми  
капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крс 
аденцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду,  
ратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове ја 
рни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Б 
зва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу ш 
!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p 
е видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши 
едник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се  
сти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорав 
реко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у он 
аничан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос 
!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био! 
це); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, со 
 момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину 
х по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови др 
“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће  
д овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па је 
/p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући с 
 највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, та 
имају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и 
ке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају с 
 не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а до 
од форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодо 
време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријол 
прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> < 
лавама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уж 
ре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку  
тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће  
узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шт 
те ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику  
ене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41 
ила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и ви 
 сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, 
је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће 
о да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А  
еше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесе 
 било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне 
 подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су з 
како допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!< 
ад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у мал 
то на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па  
 А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Никол 
 тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књаже 
прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Цига 
неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не  
који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — 
новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак кр 
апослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што посл 
ако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само,  
p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и  
од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, н 
 је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро 
елити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па са 
н председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, у 
 равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију 
је у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај  
онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, д 
 се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш к 
 СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослет 
е коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћ 
чију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике  
друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек и 
о неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад п 
па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми  
дне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је д 
едер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прс 
 будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А др 
ину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође вре 
а и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> м 
о, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да 
 Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да  
ном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену 
 увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S}  
 </div> --> <!-- <div type="TOC"> <head>ПРЕГЛЕД</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </div> -- 
вено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крен 
 уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — к 
ељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледај 
53" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и п 
остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без б 
 си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја м 
си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се в 
-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Б 
аврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав н 
не, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, 
аф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи ка 
!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ д 
одина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша с 
’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ пор 
} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду 
 Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и сед 
 из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</ 
олим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво  
во да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате дру 
које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију  
ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми н 
те, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и за 
и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одо 
н’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по т 
затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме  
једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и ода 
агор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаље 
 упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели 
 није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на  
авао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако 
вра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>—  
зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је ту 
у пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми мно 
и или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авли 
о ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вел 
ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вече 
па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p>  
су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено,  
<p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље сви 
само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ 
А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи 
ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или 
ођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућ 
p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето види 
Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуште 
искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Т 
господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники па 
било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створ 
а његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брат 
p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, 
 Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>п 
 <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="1 
рангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Кур 
лава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да просл 
.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја. 
— тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добр 
S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, гало 
 више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљај 
сподине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на т 
ардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па она 
 решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А  
после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту ст 
нај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</ 
ом водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p>  
едњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина 
е унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друшт 
ке славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А зат 
 чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и приче 
 ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље не 
рилике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слат 
ог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{ 
ља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим 
 Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо с 
о.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p> 
 слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани 
оће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике мож 
четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројиц 
етислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа в 
/p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама  
?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседни 
 ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; 
ача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb 
арин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.< 
одине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизн 
такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, н 
чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао. 
г у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од к 
 од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ов 
у беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си по 
p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чуп 
после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} 
мо!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетин 
на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у 
 му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по а 
ју се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</ 
 Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако 
 бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је ш 
 <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задр 
</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек 
>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ет 
ч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међут 
е зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја 
<p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Ц 
</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Г 
 најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико  
 опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господ 
/p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и л 
дине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан с 
мо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери јед 
та чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па он 
.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако 
 их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати рад 
 збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S}  
>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{ 
ра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је д 
па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му  
 А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела 
ђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла  
аго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду к 
есече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, 
иком (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа 
ти. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си  
нцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Мо 
да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова с 
ш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> 
>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... г 
 мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треб 
 <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писар 
јакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и  
кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе  
ма који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше и 
е једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p 
бечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна с 
настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу,  
в.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има 
ди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме  
е зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председ 
 строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар  
 и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је  
ажио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се 
е право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да 
епте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p 
извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служ 
 подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико го 
аро време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада да 
, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али 
од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да 
, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А м 
! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува о 
т!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p 
 не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како са 
а засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p>  
 жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да с 
еда како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати  
>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура шт 
није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих 
де модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и  
аву, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нис 
адосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и и 
 и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи ко 
, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постоја 
ра калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош з 
за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на прим 
ут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у  
адије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама 
е; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари мон 
 да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и 
="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у з 
ва, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, за 
ала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један р 
ли сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек  
с нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове.. 
ричајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стад 
и опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, науч 
} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре  
..</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда веч 
мет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлега 
внодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито  
а снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S}  
 пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а н 
а и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оста 
 дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови г 
ајслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар м 
је познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p 
све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш о 
Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је 
ан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче ј 
 па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Ци 
говорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S 
ље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи да 
 то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан  
ује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити 
(Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попус 
ад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне н 
 па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, ку 
побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је,  
 насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо  
 ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод о 
, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу 
„Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као как 
ало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не  
ак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника 
хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из к 
кретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао јед 
се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи,  
м, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше  
посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p> 
лу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе 
домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила  
ико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овд 
— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ј 
још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честита 
 век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем 
с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивк 
гаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Ве 
А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S 
 ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p 
 па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај,  
.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} За 
, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ в 
дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, у 
лава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава 
 немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је п 
} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> п 
ој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа 
е да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу,  
> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке бе 
S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је остав 
 ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан  
е у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што  
трасне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме јо 
ја физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако п 
ли Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> 
> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требал 
а од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с  
ауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се позна 
 <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>—  
 из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде  
равдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обичн 
кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопств 
ка свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не 
 бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Ку 
 скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе! 
убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је 
ну; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол 
: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?! 
57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“  
 Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! 
бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви п 
жи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па вид 
ан само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој 
 си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ с 
главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за  
не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које  
нате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегам 
е нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на н 
цепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико конц 
нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p> 
 мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p>  
!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гост 
наш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџ 
аву славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мо 
г ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирал 
</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</ 
е и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" / 
ем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазув 
то рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је 
 рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n=" 
} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г 
ога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у  
ентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био ник 
 се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у пр 
 што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кућ 
сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га биј 
ин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га 
азар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дав 
ко гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем неприја 
ечива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Нак 
 Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мен 
адоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с б 
 Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л 
те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p 
 баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} За 
 па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику  
, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски па 
арабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може  
ијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин 
аш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар 
ачеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си зна 
 се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија 
, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, ши 
ужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде  
 смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече  
да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило  
лија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па 
мите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, д 
век' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамил 
 ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет  
е поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи 
давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узм 
аставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А п 
није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену 
о Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко м 
 слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два  
 добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробан 
и ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... 
знатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, 
му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни 
и к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац  
="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о пр 
ка! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га 
ећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фал 
 <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, 
о! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи;  
море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога м 
и неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште  
а доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му 
господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{ 
Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S}  
а удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-верс 
но Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скит 
} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И је 
а вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек  
ак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола 
га ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога до 
 да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине к 
:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пе 
ри Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напа 
ако су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} При 
осте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка з 
ам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија посл 
на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после п 
у, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње  
и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду 
се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија,  
кога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном уг 
ало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш па 
кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је до 
ише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегр 
е, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прост 
нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу 
едседниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, ко 
ене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не з 
S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат  
 сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, и 
 долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отиша 
р па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш ш 
а на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. 
одина и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! 
е сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, ј 
аје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и  
 ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер 
мастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S}  
у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал 
ула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана  
ише, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас о 
ели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да 
сподине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све накази 
 буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно  
нулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S}  
анчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Ч 
н се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још  
ам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се 
о без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуб 
скача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за 
ам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ак 
косно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како те 
 Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј 
 неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што  
т од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’  
на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може пос 
 Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како 
познали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-д 
м се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговар 
, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онд 
<p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и ски 
 ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га 
аг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете 
 мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернха 
 провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али 
ече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p 
оставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није 
“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, заста 
и страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши једа 
ало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па 
ао на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,< 
 <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошл 
азда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не 
а ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко 
нар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, 
део дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чу 
творена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незв 
чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ов 
кав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлиј 
ва различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико 
, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест г 
овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, 
казује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{ 
ари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без 
ли онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, при 
зволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како  
ворио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и  
гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити 
је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешт 
ма, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га прими 
наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђењ 
мирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио 
ве неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ло 
так и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао н 
о направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ  
а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао напра 
 маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и п 
 се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава 
А ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У 
редставе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни 
ао Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбри 
нство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смири 
.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је 
х“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи  
ателно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, мно 
 значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Св 
жних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседн 
реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али кра 
динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да ид 
на у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вел 
рада.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и 
 јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>—  
ћи.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су 
е — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој  
ад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да ј 
јци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао 
е, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече  
> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко 
ости.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од зако 
 сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га,  
 таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јошт 
 реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да н 
 ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— 
 Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд 
без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај н 
 Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} А 
век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, 
 простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у  
дариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’  
Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој 
ајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} 
 и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча,  
еху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да  
ник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му 
 <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре б 
pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако 
јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па с 
 викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па 
 искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безак 
ету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град  
</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој  
чинио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</ 
Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чу 
овеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и  
а дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју сл 
и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше 
е да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} П 
ко.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, 
ке!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Си 
де да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, 
<pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га  
ће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се ст 
рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак 
ча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p 
шао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане, 
, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити 
као читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апелов 
а, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђ 
 неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, 
че Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе 
д нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и т 
 му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S 
ба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте  
ако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече ка 
ао...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рук 
а се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар  
аџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани;  
 од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет мо 
опадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњ 
е што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} 
како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слу 
а, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хва 
а; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали б 
ок се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна  
да ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колен 
 <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко в 
пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.< 
, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави ст 
ричало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на зл 
тера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га 
ју или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприк 
од точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош зн 
јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је  
 био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} За 
нар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд 
а и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је при 
живај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једа 
ознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета 
 председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та 
акав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, 
а, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још ниј 
, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер ч 
љак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} 
{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство 
н остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машт 
 је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање 
.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да уле 
ања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поско 
те, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беш 
зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од  
ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим 
овор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и уз 
стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ  
слав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разгов 
 срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папу 
колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав ша 
 басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш. 
мо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како 
нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га 
је већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми 
. дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти м 
седник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти 
су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Св 
коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одма 
ту.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n= 
 рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табаке 
, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> < 
а ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Кал 
Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање инт 
собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрнд 
ку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротк 
алваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда д 
вкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има 
дник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живо 
изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спр 
е тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутр 
</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас те 
 тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити 
дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераш 
е затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и  
тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} 
низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знава 
 ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну 
ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели К 
е већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, в 
зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брат 
други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједн 
 увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се млад 
како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не 
ј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог 
е бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја 
b n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па н 
 за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се ко 
тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен 
 Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилул 
еди и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, 
 мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека бу 
} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у пес 
о курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово м 
има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги дост 
 ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> вика 
пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и д 
 и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једн 
 коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{ 
 домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</ 
ј да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, в 
плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџи 
> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{ 
х врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} 
ућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараш 
а овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче  
о цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов ков 
 осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, так 
рзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би 
ена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила  
к никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га п 
 Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с 
 а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш,  
одине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те 
у грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опр 
S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мо 
а триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од јед 
у! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си 
е саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење 
 искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, слу 
е таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сик 
ардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали с 
овори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стањ 
сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, 
ја.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да свр 
а и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у  
еше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе,  
е људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин. 
ујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— А 
137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! ре 
S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се 
 земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>—  
 их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити  
одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је с 
<p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти 
/p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао 
јаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи  
м будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко  
="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно 
али!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам 
рзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, 
граФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’,  
е свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као ш 
</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурни 
а већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и ко 
не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је  
сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком  
да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче 
пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на о 
е учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај  
уја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни т 
 <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу види 
арко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких трид 
, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали 
е било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S}  
десет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, ниј 
некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а  
један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како 
тар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и дива 
<p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабам 
Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест  
ку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стар 
астиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишл 
о је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запа 
же мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости не 
јд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код теб 
ледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим ур 
мамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S}  
е не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чи 
им се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, 
се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је  
 је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим оч 
} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са ми 
иште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај т 
и, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник кур 
хова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до с 
ћ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... т 
ји су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устан 
</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку,  
опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“;  
њак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де о 
S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је ужи 
ају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А о 
је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! ве 
гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју  
/> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде 
оком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смеју 
љен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang=" 
ју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав 
.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој т 
правља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, вел 
е још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке,  
о за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се о 
у, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S} 
је.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па 
половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама 
рога Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина 
ина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па та 
<p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Све 
рком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше до 
ла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко 
} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уго 
атове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова  
{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. — 
он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућ 
 моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Т 
ети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту 
жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за пос 
 бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гле 
 Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на ком 
ако гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионар 
се сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{ 
башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се нап 
и свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је 
шлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и ц 
један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или  
 и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама све 
са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципе 
ачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зе 
— и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да  
 Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте:  
и, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} З 
ћу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто 
ар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па 
} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже,  
ету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестр 
нда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па он 
 а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње пече 
ече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште пол 
аравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост у 
стеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једно 
та Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг .. 
обратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста,  
<p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ств 
вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа  
малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не 
ко ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Мо 
 што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} А 
кав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, сп 
амује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко как 
ађен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то м 
 послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђав 
лас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S}  
ј пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p 
.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми  
мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ т 
сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислит 
>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћу 
l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote 
 да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете,  
игну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па  
ћ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више  
и по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска мла 
ке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S}  
ћ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А п 
... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да за 
вом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро нико 
ко улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" / 
ецу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни обр 
 прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у син 
игну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене к 
тимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="1 
ољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те ма 
а и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџ 
се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, 
свет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А  
 Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’ 
рши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина пре 
па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу доч 
 „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? пит 
 газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за 
ају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фал 
послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби 
е ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов 
S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</ 
 вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, 
ирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да вод 
осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{ 
ад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако 
 је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Унику 
де, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Предс 
естину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по  
аконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отид 
не.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше  
сле никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота —  
ожеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека тр 
 и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде  
м си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l 
шем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чи 
</quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од н 
S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l 
је био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао 
 човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се п 
грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па  
 општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?! 
ија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу п 
о хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола о 
ећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толи 
ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној вр 
н и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перј 
Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} П 
 част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замо 
о могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и  
је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за рук 
а се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <q 
азговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о  
подине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калч 
" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а ониј 
а прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ вик 
питују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симпто 
ву иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси п 
 се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек се 
ле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши  
цише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из к 
 царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, 
ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама  
испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како с 
во јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за оно 
икам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је т 
ио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Пад 
лазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.< 
зије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљн 
и што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да мо 
 муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце удар 
рсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курј 
ио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове год 
љаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапу 
кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицо 
 јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; 
де једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, н 
реба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’ 
ле се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, 
га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p>  
ри пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове  
верити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свет 
и спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео  
ате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’  
ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме:  
алуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло некол 
врши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њег 
акеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у к 
 појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} 
губи у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубље 
е, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>—  
ј Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирит 
зи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} За 
Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да вер 
те, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комши 
} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само ка 
се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јошт 
јом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на 
 наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама 
е кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се 
тко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пр 
ед ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говори 
один-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не  
ота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било 
<p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може 
и ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још 
е чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А ниј 
ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми  
S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах 
сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Т 
са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје 
’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, 
мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте св 
к који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чи 
 рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замаја 
 ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа п 
, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, 
ачеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите о 
-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек  
ли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако,  
то монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја 
о ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умр 
нзионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пуши 
сподине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас 
l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l> 
ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда  
амбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате М 
амо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> < 
инеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да п 
викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махал 
 њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>—  
е!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од 
с да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле  
уткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча 
у, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— 
ерич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето то 
ило у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једни 
Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је  
дин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви к 
ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и 
с бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Кос 
 па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџи 
да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! ху 
заног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлиј 
Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се 
игао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај пос 
</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, би 
о здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Са 
о.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, зајед 
не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас 
у често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сув 
О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно 
 уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно т 
ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па дру 
раљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како ј 
а побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коњ 
.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и 
Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све поко 
н си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило 
ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта з 
ин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује 
о је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век 
!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! ре 
че поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога  
зда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’х 
а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава 
н, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! 
ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послу 
ако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p> 
— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо к 
ри дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задов 
о.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Си 
S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за  
ник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— К 
е могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја с 
њу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као 
<p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, о 
не за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазво 
ће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку 
а када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’  
 за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује нико 
 берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој  
и свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се по 
си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му с 
 достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, К 
 пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива м 
.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад 
буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавн 
ују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио 
ег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је 
 то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћ 
з — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} В 
е зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по  
ека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто 
је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разго 
јци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то ш 
о’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, 
ледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p>  
аконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} 
несе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми в 
многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био њего 
 батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро  
е младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цига 
де кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што  
оји види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта  
пак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — 
балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо 
де као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да с 
о рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши  
 чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармон 
 Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— М 
улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n=" 
а.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и 
у! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг  
е то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, ал 
 колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба 
па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</ 
анога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побр 
, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слоја 
 у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} К 
следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расеја 
рстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то сла 
ћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш 
јтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та б 
д! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа ш 
ри, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— 
еше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни у 
 о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „сре 
рсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по с 
и ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па за 
 оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако с 
д!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> < 
мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол р 
т’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека к 
 Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати,  
де ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште  
ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље вр 
{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да пра 
све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако в 
стима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице ча 
</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бро 
ј му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Кур 
 код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија 
ачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сик 
 а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељ 
вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: ве 
тари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају д 
а којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни једа 
ке донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо  
када наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{ 
кво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и сла 
се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му с 
но малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жало 
па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар  
втеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивк 
а зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали 
наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала  
у да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и 
ослужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој  
 још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе. 
ростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом ј 
људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они прв 
ној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А н 
колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве га 
клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, шт 
Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} 
а му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S 
у на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. 
омшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да  
шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је  
алча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајс 
сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{ 
 онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грц 
одине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане изба 
ревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве  
ју!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p 
 затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта  
ла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини пр 
 ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре 
авају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица  
е ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани 
 — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватр 
ању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф д 
’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} К 
те девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка,  
аш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те и 
е, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, х 
p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се 
и син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, сл 
 полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кр 
 се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, к 
мек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један чов 
си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву,  
а <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, 
на па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’! 
тоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим,  
 рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив. 
 поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> < 
е, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја 
S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми т 
че Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде з 
лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледат 
е, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартиј 
ете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака  
ије ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада д 
вес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што 
тио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још  
хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председ 
нику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гл 
су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се н 
о их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ п 
</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она 
 један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је ос 
 могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „ 
рије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у  
ни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко 
руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се 
едседнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се р 
омињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} 
едан до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели К 
знапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си 
ици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то 
д једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Го 
с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети 
ратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p 
 хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћат 
уре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за 
адите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на С 
.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што м 
.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се при 
="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о том 
срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па м 
шља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такв 
ју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија д 
ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук дел 
на! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, по 
шко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако 
 ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и ока 
e> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куц 
ећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је 
це и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} А 
е исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће мој 
 ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па  
е, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у  
 унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Ср 
ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољ 
га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кров 
тна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева 
тепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, 
м тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печ 
и, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси сп 
 зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> ш 
во туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, 
хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна 
а столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на 
 зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који  
S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришља 
 не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и  
<p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан 
е.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач  
, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи г 
е!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да с 
та да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да п 
?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S 
дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој при 
авим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, би 
ао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се  
p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p> 
 него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а 
— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за 
 па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на ча 
’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч о 
он, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> < 
S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох  
а, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разуме 
рилике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Не 
 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивн 
 то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и 
о је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и з 
у анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ив 
иџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једн 
 <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за в 
 за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за 
ћу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладов 
шку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја  
вко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Д 
 фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си и 
колико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумар 
их година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p> 
ад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и 
усто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми ви 
 песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l 
 ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! — 
а гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> 
ас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> 
<quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и г 
<quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледа 
<quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l 
м фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру 
ме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, д 
еч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч 
а, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> 
м рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели  
ка.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јо 
>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а 
логичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и 
и час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>—  
ине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на 
на си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — 
икусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатн 
, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за тв 
 да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да  
појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> < 
рло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао 
 И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се она 
 (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима 
лазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ У 
 си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно  
крупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини вер 
ма г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прили 
!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше 
маћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непо 
а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек са 
утито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам 
 ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, 
вуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, 
ес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ го 
 та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удо 
амештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом ра 
уталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а 
, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели,  
овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S 
 помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишч 
ени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола  
уна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и сп 
ући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мил 
шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског 
отнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" / 
 па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успом 
ичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто 
оснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друк 
анас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Ка 
ко красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у  
 ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, 
ку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, 
 ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од поб 
вој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, он 
начејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошк 
 на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се 
фтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнуто 
х: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога гр 
 нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазе 
b n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ив 
запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли! 
дим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</ 
в, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Ш 
к зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им 
 Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав 
 сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си п 
дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за  
о испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p> 
есрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, е 
о, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега! 
момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, мо 
 њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око та 
аради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивк 
вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и  
 му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим 
то опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га ж 
ио нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове 
!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, ка 
ита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како  
а, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p 
ове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој  
уд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћа 
вирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинск 
а Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му 
г у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја зн 
амке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју 
она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— П 
{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да  
о ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у 
урбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска са 
p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому 
 старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обич 
а жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то  
о је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једн 
Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не  
 викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине  
>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невес 
како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p 
н си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је 
и берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ств 
си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан  
се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде с 
укну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p>  
ине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! пра 
и да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јо 
 обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје 
си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече предсе 
ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гос 
 се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај ста 
онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме н 
не љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (т 
у је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после  
е, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.< 
неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; в 
општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као чл 
рном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; прит 
е му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо н 
исте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искат 
ако на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И т 
о кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.< 
како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си  
је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће с 
 па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све 
ти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си н 
 Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју сл 
ујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ м 
"56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га зн 
ене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија ст 
 дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтари 
 и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> < 
жевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу г 
ече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ нареди 
ешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</ 
 нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше 
 које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе  
би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се ди 
г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, в 
узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ п 
ма и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било б 
ко ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, н 
убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ра 
ана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне сл 
 истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на  
 сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуш 
слио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску 
слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала. 
Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чуј 
оре, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светл 
беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразн 
по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он  
, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми по 
ашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је 
ош не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у 
 севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и жив 
ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич  
оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар н 
а знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</ 
 <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да 
скочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па дев 
и да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> < 
ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће  
па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче 
гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја  
ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n=" 
 Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, погл 
</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да з 
а може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="1 
најку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> 
ђе му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а  
p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, 
> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Са 
е, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше  
 је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол' 
си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни. 
ас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисув 
а, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је н 
S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убиј 
S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ 
 и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава њ 
убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чув 
{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} 
ек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а д 
ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде дом 
био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; п 
 фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолч 
и?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си 
море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас на 
 паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Бо 
нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они там 
ече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпр 
а они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и он 
 Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се  
ес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за о 
ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и при 
бро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“ 
а, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, нас 
е, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p 
и Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча  
е га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим глас 
/p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накри 
у што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! р 
! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш,  
и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у к 
се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мир 
треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да  
онолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пен 
 рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још о 
једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама 
е и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могућ 
p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Б 
а видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ!  
а наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дув 
е, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Ше 
а — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Ок 
 тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево каже 
> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. М 
 двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па 
 руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуц 
ло у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> < 
а једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир он 
 казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну д 
има редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онд 
па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} 
ир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> 
у га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с 
Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаве 
иловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Ка 
аместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} О 
 он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где  
ао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као  
оји су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га  
вко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ 
страга дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пу 
а махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p>  
ине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на неш 
ом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</ 
кне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="1 
пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли,  
он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси д 
е године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из т 
ђутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, и 
 требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И ти 
ли Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега 
S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прил 
на!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама  
 да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадни 
} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци,  
а већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне н 
, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи 
 Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ћ 
то онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?< 
е љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно коле 
је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве го 
ер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</ 
е!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће ј 
о свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, т 
газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га  
о си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже ча 
 су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А 
воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p 
д, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао 
га!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе  
дговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу 
о седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, по 
д побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала 
баво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} О 
Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Уба 
азасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај  
<p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја  
ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p 
 Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па  
ам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с ви 
еч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би  
еоград у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> < 
а се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас  
ну овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник —  
ни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде 
јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курја 
о да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу 
!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује 
у!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— 
/p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> 
 А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочиј 
о теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке  
га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јаг 
век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> 
!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је 
ио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p 
лију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— П 
ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и сме 
ењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају 
<p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p> 
еч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради о 
Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама 
ш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног п 
> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је  
ја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође. 
астурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био  
скачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слатки 
 Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је д 
о, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој  
 за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пели 
и осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изг 
Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и 
ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој  
е.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и 
уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа фи 
рник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јо 
у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Ма 
рећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} 
роши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авл 
ше воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, госпо 
 мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде прек 
 дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S}  
почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи 
ричајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју ве 
је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога 
ме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухва 
<p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, 
њег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуд 
еће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побр 
<hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, ш 
вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување 
м!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твој 
тиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погле 
тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама за 
н!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Как 
еси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде ка 
е Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причањ 
нај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на  
дај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!< 
 — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стад 
 ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, б 
авање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање  
 муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и 
 жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрам 
еглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури од 
p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калч 
ан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше ј 
тијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!< 
е, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал'  
 председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да в 
 роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме пре 
/> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>—  
це Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и  
<p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испр 
реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нис 
мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, ха 
Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до  
л’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.< 
иде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куд 
бро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Муч 
ати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>—  
да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш 
</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S}  
а (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је неср 
арут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивај 
.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану ч 
без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ћ 
pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>—  
ако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен санд 
Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p>  
 „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Кла 
пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} То 
 да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па  
 зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише 
у Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно доша 
нгије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, ид 
азговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџиј 
ко да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да з 
 врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па < 
м рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад в 
алча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самн 
ва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај на 
, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Проку 
о!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S}  
идати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!< 
викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, как 
ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући 
 врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; нату 
звол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала 
 и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, госпо 
’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њо 
леменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уобра 
л такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беј 
у даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да пр 
а к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер 
ђа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви нем 
 кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад 
ас промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа  
а муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згод 
емо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, 
вако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и о 
па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не  
к и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S 
о! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, и 
Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја  
лисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до д 
Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, 
алчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се т 
аш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска  
заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да с 
 послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш тв 
работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти 
>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти  
 и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг кр 
о саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, р 
го волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па 
} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас ша 
ече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ј 
аб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господи 
 вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да ж 
о.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто м 
тога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</ 
а да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика 
<p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока 
"61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала  
ке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја с 
 кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Д 
јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по р 
не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, прате 
кције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S}  
вим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа  
то је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, приз 
>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита п 
ако овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</ 
ринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама мол 
седниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу пол 
 јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно к 
>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па н 
 требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете,  
вана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима,  
p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — С 
 си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар  
лачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда 
!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од 
ој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на 
 госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p 
саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар  
 рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — неса 
p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{ 
Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори вр 
ућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“  
е керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она 
лава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева шт 
у керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно заб 
онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад 
овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака  
акле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита предс 
 памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и  
е шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг п 
ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече 
ас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, го 
 њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да г 
p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за ш 
p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кад 
но, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, ка 
дниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха- 
у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг до 
убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га не 
одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, б 
ик.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За до 
приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас ала 
а три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја  
да! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну 
 једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си г 
 шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава,  
 па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти чов 
подин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не 
мујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p 
ага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казн 
батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — 
сјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гос 
е прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло 
доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој 
ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па как 
 је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и у 
нај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л 
ој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као расту 
и у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у при 
сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јо 
што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио. 
м непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и до 
ете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „ 
е, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митк 
</quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дузд 
о сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бр 
ини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати и 
а не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остад 
дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после пре 
— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг  
, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „ 
ап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине об 
ослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се  
моти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у п 
 у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по  
ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас же 
писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгр 
 ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је 
кочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>—  
ређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S}  
{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побег 
уће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Ос 
о остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати 
, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весе 
у!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се  
а.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те 
тајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Дру 
дине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек 
осподине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S 
 кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан 
 Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Фо 
ако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а  
 га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају,  
дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја мора 
к она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, 
ази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на са 
једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту к 
ве виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује  
рењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог  
 Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад  
апој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом иде 
лне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да кв 
нија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивк 
тнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прок 
жем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море,  
м једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола о 
 лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, ве 
ушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледају 
 писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији исп 
 звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба сво 
 подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокош 
вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> 
гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фами 
 је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, 
лча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фанта 
ој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним п 
ваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо,  
!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селск 
> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, д 
е тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало гл 
>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n=" 
па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум ч 
јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених с 
обратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; 
 Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету! 
за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне,  
/l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше с 
х, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафа 
је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не  
ли Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S}  
и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија з 
.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче дома 
, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас  
ин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Ту 
рјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамиј 
 него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се,  
љине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут 
 За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтел 
тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек с 
ка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и  
 де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године 
е који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева  
атим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, исп 
Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је  
поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S}  
г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле тре 
 како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кеце 
 се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази 
претио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски ш 
како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто  
 у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука 
атија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{ 
гње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па 
је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој  
 било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у р 
{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, И 
од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и о 
емисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ с 
им — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги нак 
теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p 
 дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше,  
к који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свак 
ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Може 
дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и  
знати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас мој 
 подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говед 
излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и ко 
еде си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом 
те да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте 
и платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ 
ра напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато 
а се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријол 
а сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да р 
пасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхар 
рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр 
дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом 
егову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазе 
> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако 
 није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да 
оре, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па  
} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се  
ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и де 
ачеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар чове 
 мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с 
 име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас до 
ставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и  
еше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за  
не.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с ов 
ине, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ив 
p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај тра 
едан, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То  
, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ ве 
.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не позн 
игнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар  
вет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољу 
S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући 
/p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да к 
а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не м 
јемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>—  
S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да б 
авија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође о 
>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} К 
 помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко,  
p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и 
остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! в 
у у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуш 
еси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и 
Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу д 
... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столиц 
 руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љуб 
е Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча 
</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, х 
и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! 
жељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо с 
ћа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p 
ушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет она 
еше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, 
а коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, кој 
веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ 
> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, к 
а, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да 
откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега. 
тује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, вели 
случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хом 
овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да 
и да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем ште 
родадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф 
о, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до с 
амо јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а  
Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица 
 тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Кал 
 светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши п 
не десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена 
збиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није м 
врдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и 
ђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пе 
="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ћ 
ди.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{ 
аврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина п 
 вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> 
а коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али  
 ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га 
 свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо 
е вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што след 
дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити  
клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески 
ије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељск 
у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена 
, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја  
ет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи 
ена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, рос 
слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи. 
} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’  
е, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта ј 
ети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био к 
и ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао  
ечена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето  
 с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бат 
мке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча  
е млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајт 
пођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафа 
} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А ј 
 побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајиц 
 су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кар 
ало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па,  
ли срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако леп 
ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а б 
} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што зна 
пом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаш 
и некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="17 
е то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог  
ри места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па 
сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и 
 Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} 
деш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S 
ћи се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на гл 
знати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се соб 
значеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчи 
их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а 
 вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и буба 
 слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац .. 
 Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће. 
’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у он 
пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су  
ећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран. 
ико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислав 
сле и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а  
} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја 
сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка оста 
 друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и ова 
да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина М 
на, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. 
ај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући. 
ен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни  
ли Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну,  
ју!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S 
S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде к 
 на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, 
хове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га  
ркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељу 
црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у к 
Фун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмас 
ленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре јед 
лава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским 
анице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забавља 
нар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, 
} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманет 
им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све је 
уву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији 
руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живк 
е умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n=" 
нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</ 
а</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у 
 се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени,  
им панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као же 
 стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварен 
ети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је 
хватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n 
страна дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФија 
утујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ 
ганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запа 
, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте прав 
 То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Ку 
а гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу 
l:lang="la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, 
гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па к 
 ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мисли 
 фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и нав 
по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик 
жи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} У 
а гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Сму 
највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно 
p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да п 
 мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ...  
 ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама  
брњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи- 
ом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим он 
ваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p 
оследица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбо 
p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко. 
би за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-па 
авом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И 
 и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, д 
лаву не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер 
а се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ив 
не у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је г 
чује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадра 
ме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби  
 у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан свој 
ојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; про 
а... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и с 
јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и мо 
 да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди 
елики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења 
’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну во 
им, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу,  
, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, 
Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка 
 таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине  
е газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} 
некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и уне 
з виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, госп 
е фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу 
омињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом о 
енце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка  
ћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи  
један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus deli 
 и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко  
 он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кар 
евојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капар 
ном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом св 
аш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавешта 
 глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те  
Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном н 
у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме 
е би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле  
ал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајду 
рате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} 
на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „втор 
ви сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти 
 угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто  
ас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пц 
S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли  
м шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагик 
се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а врат 
 посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивк 
љни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих 
пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље 
андисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска 
 биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани  
вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш  
е! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p> 
</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’  
лики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, најв 
ија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала 
и се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио до 
еној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутин 
и гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које  
 смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p> 
богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, 
разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смер 
као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв  
учите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Мари 
ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чап 
, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S}  
ш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лоп 
ашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја пи 
д муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од  
беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у 
 што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мера 
закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и 
ведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p 
а жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па о 
{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да 
вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракит 
 бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па шт 
ренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, 
 вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима  
Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачу 
 ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</ 
ам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бо 
 несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим 
ашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S 
и се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па бак 
.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’ 
 је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике н 
јстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— 
а ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p 
имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да 
ко и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и  
деру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг  
е, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да  
дине.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је н 
 је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у о 
 удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> 
 — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче 
је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија  
 месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се 
 улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— 
сала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо  
>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачу 
{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија 
и па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја  
меха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се 
шир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике 
.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p>  
 Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече 
а скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њ 
да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</ 
 Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пр 
ар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, п 
 ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си  
{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу  
тиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> 
 чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а  
 једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прош 
уј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, 
, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје 
 му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да 
 а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село 
 зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} 
чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплака 
је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} 
казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си 
ле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди 
сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си  
ан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за мој 
ајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Б 
 лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојк 
 стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше 
, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удови 
 интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до  
 <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као 
ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће н 
и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јо 
сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па  
на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им р 
екни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече И 
капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, так 
ге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газ 
 ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође  
риседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка  
 да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе,  
ржавски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па  
ви и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитањ 
S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши  
ар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да м 
— викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, мор 
 улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она 
у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо 
смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку,  
</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ 
седник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешк 
у бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли  
ијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S}  
/> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да  
 је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! за 
</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, б 
ос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} При 
војега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ћ 
њујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми 
а Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батису 
а ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем,  
јиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да  
Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима мо 
 из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од  
 сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани 
 се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не по 
Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што 
} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</ 
душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Кур 
ли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па  
лко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши,  
ра, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S}  
, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш,  
и помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњ 
 а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песм 
а овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у  
 на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти 
, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, в 
S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две 
ју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— 
> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p 
дседника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да тера 
с’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам,  
џеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не 
ан кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви 
о.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се  
/p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да 
е, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S}  
кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За  
за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с го 
 Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, ра 
шим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> < 
} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} 
тнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет  
— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља он 
S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуст 
</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, госп 
неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Наста 
е оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S 
се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има 
ели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли 
{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, н 
 господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, 
а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се сел 
 службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — 
л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто св 
 се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја 
у?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за пр 
.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.< 
 Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да остави 
ј.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је 
 и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључеви 
отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде  
е пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на 
, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Н 
инкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узи 
>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој 
а така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши с 
 сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја! 
p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n= 
т интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ пр 
ба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лој 
 дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како 
ир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти с 
ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум 
бијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету  
вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S}  
ли очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} 
а ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, 
?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb  
ад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој млад 
свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!< 
 страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих .. 
р видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову  
као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А  
о да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p 
ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— К 
а као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио 
изикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p 
 стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и  
довољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уло 
капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каж 
ан предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; т 
ној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подру 
гу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем  
 жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Не 
 је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Кур 
е неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони.  
ручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама ја 
кера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојен 
ме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се по 
рдан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мир 
и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету;  
угој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барон 
Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудориј 
— тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох  
S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгл 
о везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој  
гог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А з 
 јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш  
, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S}  
власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на ст 
и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку кр 
 чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете  
де) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању 
бог очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари  
Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол 
отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору 
а, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од п 
 тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми тре 
 хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви 
ђа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уст 
ати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од 
си... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у са 
ам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безако 
и капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго ј 
апуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом 
ту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те не 
 са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година  
а на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми т 
веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј м 
 њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја 
/quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код  
есме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, п 
 рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу 
презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме 
а појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чира 
они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председ 
ће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурич 
ала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па 
а идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристија 
вејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене кис 
 разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџил 
е тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе глас 
о, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S}  
је.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и 
, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам 
ом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми то 
а!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, ја 
ога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја  
по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’  
, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, ве 
{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’,  
.</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање л 
ш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни  
<pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та д 
 како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у грамат 
по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица ка 
но јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук он 
аво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p 
ој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да  
нл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело  
сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима 
па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га  
 кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да  
 више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидн 
Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама у 
м побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми н 
ако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Нат 
уком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је  
стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијам 
цима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у сакс 
, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Мо 
н човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску 
 беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и  
ара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја  
 да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, зна 
 прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p>  
 сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спаци 
иле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну,  
Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — н 
здадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, лел 
кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар  
.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки  
ја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота! 
аји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’ 
јци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је мага 
о?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз ви 
а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не с 
а ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што  
како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S 
стаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ ку 
ј време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно 
брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, изв 
 собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин. 
 сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казн 
: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и прис 
.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а пошт 
ше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а б 
у против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшил 
лаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што ј 
устра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек! 
и:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па ча 
Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач 
зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> 
лужбу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу д 
дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је  
ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, з 
у од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, по 
 зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпе 
 вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега д 
д сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео н 
 опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</ 
дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите веч 
вљам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, 
А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, 
ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па 
р гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па  
<p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, 
о као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу 
еклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав  
шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb  
Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште ј 
тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и т 
изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам сам 
о сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, п 
 врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишт 
кочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом  
а.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, 
 разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин  
љ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време. 
е као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од куј 
дела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начел 
а, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела  
е долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и с 
о, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове кућ 
реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb 
а.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} 
</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све  
<p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви! 
сподин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једн 
домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чор 
човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим 
ше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му н 
quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</ 
шли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји —  
 у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем 
— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебиј 
е а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко вре 
дем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам  
џија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш з 
 Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам 
њеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка,  
иска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и 
!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам п 
 ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб',  
S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не  
век, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за до 
, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу с 
 на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори ли 
ћу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим 
вратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо пос 
за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и оп 
и су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које  
S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пак 
та пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и с 
молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје б 
де? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракну 
S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде  
! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми 
јаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и к 
твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стад 
зу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће  
ачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад 
т, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Т 
не и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посл 
ок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам  
дине славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја к 
 не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Ј 
л’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре  
>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Има 
 Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам к 
 пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ  
мо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и  
и: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнрих 
Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога 
p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка,  
иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{ 
е не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S 
а ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по 
ркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога  
 Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сик 
кој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорт 
к, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћ 
 то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по нека 
како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих ва 
<p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први 
ли још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је 
 вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га 
туј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оно 
ледњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један ту 
те из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94 
нда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’ 
а звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њ 
ебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије станул 
Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> 
скочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, п 
па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје  
и џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више  
 <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија< 
ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо 
степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј зе 
ажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа не 
 познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе р 
елебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву с 
идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друств 
Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје вре 
арин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пор 
смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’,  
од мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Ч 
о дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознат 
ј жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у 
, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београ 
а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути  
} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах ја 
/p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела на 
о стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Све 
ote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ 
Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па  
запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу,  
 њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видет 
А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} 
ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве  
ене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био живо 
е љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, з 
ору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост,  
иће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам 
амо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, к 
ало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређ 
едно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-да 
сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је  
м видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се она 
 Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{ 
азним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време 
ако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те јо 
аш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје го 
, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти  
<p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па л 
 несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p 
Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си и 
не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седа 
да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како с 
ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и н 
здрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео 
 ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при пл 
 час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се за 
и је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>—  
јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески пис 
апску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му  
оспођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад уз 
о је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад 
} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободн 
> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо н 
и ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним 
ци како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задо 
рџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, нави 
сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече ј 
7" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми 
ато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим. 
Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послу 
м двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ 
о вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења 
илега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде она 
{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! в 
пек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком,  
S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крст 
 рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а п 
олан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, 
 јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад  
де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом 
 извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни сал 
p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па јед 
уру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па  
запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, 
 ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</ 
азлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто  
д Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Ка 
ад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити 
маћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како д 
ји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита 
, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник 
у, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрум 
 је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Кур 
славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је до 
ногих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и  
италаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радил 
анпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, гос 
 Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, 
 којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете 
ко ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а к 
 Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу 
се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџи 
алча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели 
ор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Ч 
е и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још ви 
Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада  
, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, 
ројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страста 
 бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је 
ирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним с 
муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми 
е у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео ба 
.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од 
га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Д 
тефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донес 
} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и  
>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице  
атали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хо 
 госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и  
е за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и прев 
, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох  
<p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му оде 
е слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, 
ине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без  
и.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као шт 
би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} 
ола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n 
p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је . 
амо ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што  
дно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно К 
 до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси в 
p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, г 
ли сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па  
p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам 
ило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само 
ика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престад 
 срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да  
слешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам 
ба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да  
дина како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} 
к, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо! 
еранта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш 
ђа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба  
урјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то  
ус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p 
ан ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести  
 лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је  
ема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подрж 
 молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, 
ао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио  
м, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поно 
неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам  
{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) остави 
и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , д 
ш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га бата 
може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" / 
дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде  
он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава. 
 неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло 
но и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а  
в, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик,  
м и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде 
ео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на 
..</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидат 
ли ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S}  
 ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>—  
де мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од 
> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи... 
ош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ свак 
вај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} 
ђи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</ 
е знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад 
асова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне  
е, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако.. 
 па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не 
им.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ам 
е иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам,  
ислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја  
 па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="12 
 викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али тр 
и ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина д 
 Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје д 
замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ  
ј пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више 
д самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рек 
ли госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све в 
, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— 
обро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам оп 
ђа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем  
четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски п 
д је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха,  
о — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потраж 
ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па  
, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако. 
ен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што 
оверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини мор 
„Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало по 
вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо з 
Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} 
сто, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам  
ник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! з 
ће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{ 
аво општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било  
прила, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлоги 
а да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су м 
ровремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да с 
е; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из  
а ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него 
дна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми  
у.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девој 
За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господи 
а, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу п 
 огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је  
страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужу 
аље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна  
а себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужу 
ко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је р 
мо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господ 
и оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на друг 
оју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо 
ао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Кал 
ре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам п 
ote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Ка 
и да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, к 
акво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје 
А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите ш 
сују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени са 
ка, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у мо 
 Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <qu 
Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне 
оли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа  
ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и 
н’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ 
.</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га С 
да-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{ 
ашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S}  
побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону др 
ote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Ан 
магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се  
l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни п 
твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне  
 саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је  
ам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште н 
слиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава,  
ше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— 
ле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Д 
 ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малк 
стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане 
Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а 
алови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ доб 
еклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа,  
 време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што 
ча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учт 
 — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријате 
ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-п 
на да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори,  
ад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S}  
ућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Спол 
ољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава  
ју они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни г 
ење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S 
ј побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из м 
 Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збор 
и рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? —  
Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, 
у страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да пр 
у Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика,  
ек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање 
> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту!  
ми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча  
ар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, 
а славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије 
осподин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала  
 га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Ми 
е тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас така 
елки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ  
што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у  
ад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да  
а један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча  
мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи,  
, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!.. 
а-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Паз 
ме, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авли 
 нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, 
е, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим  
видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, и 
пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас  
?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па н 
ек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— 
ко мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>С 
њу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да  
, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како 
басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, 
ш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашт 
ан, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-б 
у си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, ка 
ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па з 
а јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите? 
ше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес 
подин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званич 
р сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија 
 у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крил 
/> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да нач 
 ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас ж 
еду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си ви 
ега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо 
нија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ће 
 там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча  
о, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па  
е веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден,  
 Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божида 
да.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен 
ију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко л 
бава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, 
ого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој  
 гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје и 
и му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> 
кочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там се 
ети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патериц 
 је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на д 
 трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћај 
 сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Ниса 
м његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад  
.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу  
инем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркаци 
 је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутал 
оро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, ма 
ца.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још 
/p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да  
раћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мно 
ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек м 
е чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S 
Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{ 
{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча 
аритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица 
Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој  
ти.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватов 
нске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и 
ролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ 
с, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председн 
} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цига 
пак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али т 
ки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{ 
ад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у ка 
 мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако  
сом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не 
жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шако 
ање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p 
а несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише од 
 дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дал 
е пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад б 
 наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!< 
где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за т 
иш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, поб 
 <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и пета 
 познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега н 
 светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужи 
 овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одо 
нето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле с 
едно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погле 
ту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани 
е, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лек 
"11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леб 
а дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с м 
доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина  
слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам вес 
, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и  
ни то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} 
-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар < 
с лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да не 
ело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се 
 га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као 
смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез  
ица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивк 
е ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве по 
 већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — 
науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецина 
урабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! кл 
 се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли  
ни нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, в 
је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по нек 
е, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она  
 дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да ј 
алу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ласт 
та и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин 
крали!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p 
д онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погле 
 њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и  
еј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и 
но смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком 
 их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, ш 
мали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопхода 
октури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да 
ој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господин 
!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето т 
ко није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се свак 
и у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још  
ине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И  
ости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <p 
то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и река 
љакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г 
 лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре  
27" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише вол 
рнога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљењ 
лаву, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који  
 и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него  
и су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су те 
{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то из 
јавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да ви 
да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека 
доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имал 
је проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био ј 
знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има з 
з њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксат 
 у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и  
ја и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутур 
p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може 
аршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на 
раве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па 
ер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мис 
ругог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесков 
учно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Т 
Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по  
 да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p> 
 n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојч 
, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из 
ијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, 
ад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешк 
у.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма 
 он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и  
а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се 
’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде  
 ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па о 
и и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Об 
роје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три  
ра пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да 
подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пун 
е веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрски 
у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S}  
лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда  
 Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међ 
ли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пе 
ens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови свато 
 на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барја 
ву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пр 
с прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско ок 
рко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам г 
/> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није  
а у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курја 
ој си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{ 
 <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</ 
 дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, госпо 
си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти  
 милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко п 
ан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањи 
па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, 
 — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, та 
више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чу 
>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и 
 се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од ониј 
} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу. 
о стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен ки 
ало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! завр 
председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је 
 наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у  
м — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за 
оказа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живуј 
рестала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и 
="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у 
зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми ост 
ично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дан 
нђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" 
веде једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се 
нако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка 
 превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи по 
, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, опису 
и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да 
урјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле 
/p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— 
ри бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p> 
нија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а ш 
па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, к 
ој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, н 
код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и 
} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бу 
вари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкез 
е тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чи 
десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали  
.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се прима 
ца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} 
А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно маг 
 и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајао 
/p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће м 
 именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, је 
ужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад б 
рко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p>  
ш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ им 
ричеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Мол 
 како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</ 
м неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад  
мен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да  
од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, з 
идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си ес 
тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( зав 
 рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако 
ре, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа 
ова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} 
ти-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све нап 
м лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не сла 
а то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{ 
лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што  
погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А  
 да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ д 
слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље с 
ики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљин 
ле пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показ 
екога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самог 
а ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p>  
авим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— 
ационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како 
дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, госпо 
 а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{ 
траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: по 
а једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то ста 
у данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој 
другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан ве 
еког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у ц 
 зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости п 
 вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{ 
рков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венча 
о пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то спо 
о сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спр 
ебарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!< 
јешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (и 
е помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисањ 
еее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дер 
 га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — мо 
<p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И  
 радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци  
 ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очи 
 опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на 
пи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим 
p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћ 
вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко ц 
веду! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам 
="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја  
миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућ 
иво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, 
е једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила л 
е Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S 
 Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га  
 пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће ба 
чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми 
и, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му  
тељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хв 
 више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да 
слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} 
о, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу  
о од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бо 
аденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара) 
, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те с 
фка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Х 
> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви 
ушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорк 
 пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да завар 
 смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану 
о димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити шт 
нодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зи 
па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па пр 
 Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дак 
ко како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>М 
ј.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад  
{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало.. 
ица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пи 
апу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— 
ересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га  
зности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи 
 ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако с 
 међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита  
забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише  
дно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутин 
уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неки 
 веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен;  
же, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> 
вито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <p 
 и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш л 
 и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко 
, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу  
са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред 
и су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је  
зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати,  
без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати 
ити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>П 
 овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је  
и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! реко 
 накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу ку 
ако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече 
могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, 
ма и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и  
допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште м 
сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> 
а треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Кл 
јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, 
 — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако г 
ше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав д 
оже веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио с 
 <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што  
ада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац н 
 том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола н 
 на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно  
чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију к 
 да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момц 
, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, 
најеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого  
ко не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> < 
. посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога т 
рак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{ 
о и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у ло 
ра-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини то 
омаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрел 
оже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, н 
гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се  
ил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по л 
нтазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки  
ку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Мо 
ш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! 
ћат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча! 
лава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, госпо 
ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ет 
е стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ с 
еб’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60 
а како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћи 
ки судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и 
9" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p> 
га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упре 
али ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом у 
к озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би 
 и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка је 
те а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и  
домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јор 
кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упозна 
 па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар св 
 молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли  
ићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дан 
ем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се су 
апраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају мн 
их«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Т 
 фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћин 
 лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева 
p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави  
урјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко о 
 већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! реч 
ви очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слуш 
, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек 
колицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с го 
к.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да би 
о је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang= 
 некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете д 
 и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} 
 тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, у 
оворено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Ку 
опчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и преда 
т, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> < 
што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча 
ратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви 
Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћ 
 метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутс 
им шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао пре 
га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасењ 
чеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још  
ћају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа  
увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више 
.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па  
а чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви  
p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да т 
авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, д 
таћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— 
енада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан ре 
!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа! 
, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћ 
е весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</ 
на, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</ 
е ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпев 
коше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Кал 
м, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет 
атали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на  
 овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је  
упај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и де 
атима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија. 
а Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{ 
у, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ бр 
д’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо из 
е разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!< 
из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb  
 /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p 
у не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, 
 Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Св 
 си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курја 
<p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прај 
.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’А 
таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе ж 
би славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вел 
м чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани,  
 на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од  
обудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рек 
јаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражи 
 на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} П 
 лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај  
том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угреј 
лици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се ч 
то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S}  
 ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што,  
ће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Св 
здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим 
ајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, 
ељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} 
право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, с 
толика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од 
и се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, 
рорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највиш 
је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред 
p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!< 
ознато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоата 
кородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на 
ечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе  
И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по дина 
вији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а о 
а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш 
 жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито з 
 да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли к 
ргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, п 
капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену црк 
певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још ник 
в. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао  
 њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светисла 
!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да нав 
 Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су п 
ко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципе 
н је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког  
 и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина ник 
 ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо о 
ислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене  
{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити  
пут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих н 
чну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један  
} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се ту 
едајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И о 
трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, 
 грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћи 
еси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Мари 
и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и 
поља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузм 
 се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и  
а чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко врем 
о, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са ц 
ерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и в 
ичан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, ка 
>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да  
 показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке 
ине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимс 
з бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспре 
 тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман 
обу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S 
 Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану ( 
слава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завир 
у није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како  
е.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду н 
ам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S 
 Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мај 
 то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ доне 
 тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ј 
<p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друс 
/p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она 
ола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети 
разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по д 
ак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја ви 
све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, 
ка да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се  
 <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А к 
је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S 
 распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита 
ских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омас 
виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, п 
ој Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у рад 
узећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отима 
га посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода,  
какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидн 
да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb  
е, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напр 
Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" />  
о.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима  
ганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Свак 
ци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала  
ли то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механ 
а га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} 
 господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почињ 
 Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А 
верен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-п 
авише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истуко 
е како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</ 
Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, гос 
се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусов 
</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај ч 
он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море 
S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па ви 
 освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је о 
в да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој доб 
ица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! не 
 цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксији 
его као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак пит 
а је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорга 
атом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном њ 
 вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципел 
у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога ју 
есрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— С 
е послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслу 
откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке ис 
 им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, н 
ских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада  
а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек 
јстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... мор 
ман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине сво 
>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи  
 од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назове 
а буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и 
их хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама 
иканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери 
одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне 
ади и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „ 
ку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш 
игао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а 
ину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше  
риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да 
е не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивк 
е сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и  
е.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају  
гани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и 
ео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у 
ли оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке 
и Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки!  
ли Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председн 
х, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се  
едбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошл 
, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p>  
ирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручи 
о а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p>  
p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српск 
ичка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да 
рећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и ста 
 дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“  
кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми св 
други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча,  
алча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам и 
о Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, как 
 си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — 
уку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја 
такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да  
 радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“  
 те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до не 
а сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим ниј 
ест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочец 
има, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S 
у што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских  
у, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Панте 
ги славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни п 
S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти  
ше домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилук 
молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пр 
ио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати  
сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви љ 
да кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвен 
е морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки п 
је видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско дру 
је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама 
 — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији пи 
одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и ра 
 је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила 
ди тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} С 
ма, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али ј 
оме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш кол 
ном, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га ук 
али Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Ча 
е може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војск 
рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрт 
ао страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољ 
етислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљ 
 речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" />  
је ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-б 
су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде  
се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштв 
{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, кл 
естише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S 
гова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и поз 
ватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре 
дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским врати 
ајмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и п 
еди, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако те 
ично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима 
тали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; ал 
им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца к 
рдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам 
бим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> < 
ан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као 
, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у р 
 таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света  
е Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и 
S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити сво 
омаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго вр 
етло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их мож 
 апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу д 
ако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окрет 
и ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и  
шла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро 
бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је на 
им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао:  
а.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим 
аву у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао п 
алча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кути 
е и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усре 
S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— 
што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе 
својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; тр 
, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку 
 се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха  
 Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше ст 
јуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно ј 
ја оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестраг 
 и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, 
е биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме б 
иве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешн 
о, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле,  
и, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао  
е подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврд 
ча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова  
и раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја присед 
 салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, је 
, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, је 
друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје с 
 се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је 
с нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Кој 
адио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонск 
 је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и зад 
 паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мери 
к и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p 
 је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија 
 мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стар 
лећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин туж 
ђа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће  
} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и окол 
 сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облив 
јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онак 
шо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да ку 
ао удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим  
ио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи ле 
а саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си  
 је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} З 
шири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да  
> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу  
гави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ... 
сад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote 
у председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах 
е само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{ 
де види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ 
{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чини 
.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивг 
инарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, 
а нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џу 
е носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к  
т на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— 
рене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман сед 
оказа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два к 
 и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и глед 
ину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да п 
 господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p>  
— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита пр 
ост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада 
ва са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? 
 Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско ца 
 шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема м 
> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела 
ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћ 
узме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} 
признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најпри 
ћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кр 
{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, д 
один-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику  
{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција к 
ало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <p 
ућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће,  
и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико 
ани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и 
 крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— 
ече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на  
председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи 
вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газд 
и или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Уве 
, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко 
, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама з 
 се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, ка 
на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу са 
пи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на св 
да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одре 
о време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Ко 
А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако,  
>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И так 
им! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњ 
е?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, ве 
и налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује 
а лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти 
дговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре з 
ива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па как 
да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај 
а, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</ 
о!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој 
аријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку 
то се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећ 
ава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И та 
p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и уба 
рога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и тан 
олици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо з 
p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш чов 
 тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прош 
та!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си ки 
оже, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побр 
 зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је м 
 од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.< 
} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте 
и човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу вид 
као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад с 
ај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да ру 
дисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Кур 
идиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вел 
свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и пева 
учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S 
 при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти 
ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; т 
 чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, п 
чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један м 
/p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне  
 сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си  
} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима з 
S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да јед 
ек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} 
— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли 
ћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Тр 
век дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојт 
је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку 
о да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> 
лаву — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо  
хиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак 
 није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су зај 
 ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко шт 
 помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} П 
ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку није 
гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје ста 
 се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио  
бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућ 
ош мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете 
 доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p 
овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S}  
је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се ква 
уме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад  
 да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек посл 
е вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослет 
ашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, боје 
.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском т 
ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф 
ло му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, св 
очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да м 
и и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега  
казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бањ 
ади, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда ј 
 сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па  
а да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да стане 
ели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе ру 
опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај м 
ни су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад с 
а ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви. 
пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му н 
е тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе,  
, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се  
 женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј 
оги пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, оф 
а домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана  
> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил чове 
 бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, н 
<p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину 
ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам,  
што, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко 
>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, ве 
и оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може 
г совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пу 
кше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети 
е би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!< 
аравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! —  
зи свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко 
уж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л 
 она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, 
пак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како дос 
онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ 
изнам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже,  
го овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо 
?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све о 
 да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да 
 n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Ку 
Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина,  
да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био позн 
а две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да г 
ија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А 
еба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си  
. увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито К 
и!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја уба 
 сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брат 
друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли. 
о! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{ 
ша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је  
лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и п 
не столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и ду 
p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— О 
 на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човек 
ас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми  
стали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, сед 
 овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не бр 
а ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем  
ри ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На  
зар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и 
} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао 
га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не  
није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих 
те се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли т 
аку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" / 
о авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала  
е нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако  
а, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" / 
маћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пит 
оћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине!  
ћат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! 
нак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијан 
чно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да 
 обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са  
 говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не 
асет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих т 
и је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и  
ала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, призн 
, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним  
е.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долази 
ни смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! команду 
ро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још ј 
, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <p 
 И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— 
 Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прош 
 недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> сла 
 ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> т 
ек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се уз 
l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг  
а да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује 
 ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им о 
ље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли 
рче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} 
услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази сва 
ужељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} О 
ам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је 
еко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је 
азао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него  
метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да 
ичке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је на 
лешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; д 
ију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</ 
 викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће кож 
ео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се п 
 га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Ка 
ођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} М 
!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не бе 
 и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} За 
 то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одм 
p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вел 
се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам 
ђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно  
по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађе 
ијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неј 
ам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: 
е сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p> 
игне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, з 
с у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу н 
Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то ниј 
твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче и 
ој време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика  
, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књ 
{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" / 
е почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта траж 
им, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам  
већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само 
али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова  
и их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају 
ју.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p> 
ва — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што п 
ш је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па ј 
ако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлин 
еде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S 
ту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, к 
.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: ј 
рење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој 
 косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ де 
о, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то с 
-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све кра 
 му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће 
 страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те вик 
 устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А 
преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> системати 
видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} 
луфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, 
у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И к 
 као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први  
ућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја к 
да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курј 
па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни 
требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за ина 
 га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шт 
 трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу  
’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на д 
латкише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем је 
акле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! кл 
 с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>—  
ош једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше  
> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и 
полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газд 
лопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S 
кој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онд 
 хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ив 
адем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати нај 
<pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А дев 
 бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> 
епом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником ( 
е не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово тутори 
јим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} 
p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца 
задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја с 
а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, н 
рилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала.. 
 си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запит 
 један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запев 
ао човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби з 
е зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивк 
мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута о 
в, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта,  
име! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово 
таде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па  
умен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад по 
чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу ј 
 не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мус 
испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, К 
год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, 
 седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, м 
а је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му 
 у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим,  
Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не 
оја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем 
, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија зар 
адне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да з 
егда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ов 
 звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, 
е онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, 
рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућа 
бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче 
пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зо 
ешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде ку 
ева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги  
> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор доч 
, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председ 
{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености у 
!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето в 
ледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник < 
 гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! в 
 једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{ 
ћу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам,  
чког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпи 
игане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, моли 
ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да м 
.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па 
n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за ло 
’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплати 
о то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и панд 
кој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо  
 кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и с 
p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.< 
лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто  
ији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за с 
се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то р 
 за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А 
спођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога м 
} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у  
— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— На 
виксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко висок 
, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а дру 
тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{ 
— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговор 
 председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да 
би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спа 
зглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и 
да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем  
жеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше стар 
же и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракн 
таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко,  
и игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама  
 из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до 
искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рек 
 си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, 
овек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на др 
 да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зау 
си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће не 
едно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p 
 иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци 
ђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. 
p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За о 
ну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и  
ту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво 
 Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гл 
вајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, н 
одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се поз 
целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као 
, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-коле 
 <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се  
24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да 
</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само 
икако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите,  
 у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се п 
е овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тар 
лчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јуче 
ребати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попац 
шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључав 
ака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га по 
, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видо 
 ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФера 
вак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p 
 неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, 
{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не тре 
ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, 
а само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> 
онише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у па 
еаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па  
.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48"  
одине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а о 
 у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — 
а беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни с 
шка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече 
 „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мај 
 а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S 
емате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас м 
е се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с 
погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворик 
и.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— П 
 се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила  
 опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман 
 ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема  
} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и 
игара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и 
ди.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! в 
теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, ка 
у дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо 
ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — 
иси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и маг 
час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г 
седник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’  
вртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под то 
дна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила ларма 
оји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, б 
осле напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу о 
.</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се н 
дуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем 
!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И  
барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати ваша 
у?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу 
иташ лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>—  
 кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Ју 
ашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечи 
/p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравј 
демо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин д 
S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа  
одине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да ост 
ва такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече 
 и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне 
уб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја 
а не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, мо 
еста, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. фи 
="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава 
рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало д 
ко чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награис 
ши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми  
 саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А о 
ору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га  
Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и о 
ва, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за 
ј му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си 
обратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским 
убљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После по 
сница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те мил 
о огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана 
треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S}  
се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом  
ког друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благ 
е гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и ци 
ања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, 
 прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у је 
е.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек  
ј ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Си 
ет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И 
ково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија,  
велико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} И 
ник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, каже 
ли Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</ 
е само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, 
 као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а ша 
долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год сл 
уда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца ок 
>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И 
м тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш так 
, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите  
{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зн 
Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у 
ређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тад 
{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћи 
рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да пом 
руг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног  
 онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жа 
 ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће ка 
ед авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па 
} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није н 
а; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не сврша 
ијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомог 
p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли 
од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици би 
лте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли д 
вол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови? 
 А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе 
о.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} 
иповина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна  
 <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покуш 
ла, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за сила 
 ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети кој 
дричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се ј 
 наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> < 
рамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине 
„Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гл 
ака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџиј 
веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биб 
ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љу 
глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују 
ити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> < 
јим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам И 
у неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без  
ј ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S 
и их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи 
е мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21"  
е мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као ра 
рвозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте 
же оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене в 
јдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p 
Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убав 
етну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко л 
ну, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде ув 
будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па  
/p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече 
ћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели 
 ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S}  
ме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби! 
о! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је 
онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади 
рам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођ 
ки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</ 
ове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе  
мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме 
ја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стар 
Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече,  
="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пан 
ју...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у 
 и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак 
о га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било п 
ење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво  
 отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој д 
Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће  
у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет  
..{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побрат 
а коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су изве 
аг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комши 
 сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно ја 
 своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му  
ардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам пу 
аде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима к 
за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p 
чак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан 
оште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи и 
оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S}  
нам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него  
> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збо 
мује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви кап 
> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако  
p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јова 
во три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Шт 
ујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча,  
прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћ 
а на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово  
оравио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га зау 
из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да 
S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; трој 
не.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџиј 
 напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ п 
Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је ве 
олико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} П 
мови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!< 
омаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, на 
 кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму 
а сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светисла 
они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим  
у нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га  
ј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо дв 
ашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хл 
ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју,  
илазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пе 
 сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о  
мо то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и р 
ко на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано  
ча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си д 
 ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели  
е крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{ 
а бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви  
позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођ 
 Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад им 
таде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на б 
м кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми  
?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па 
се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, 
 ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрз 
још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола 
ук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лај 
време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и а 
подин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње ве 
јаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што 
>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама с 
о ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кев 
 па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, р 
 поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко  
ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> < 
 летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па з 
же, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будал 
ву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пау 
сти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!< 
ено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} 
{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при о 
та то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече он 
вим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти  
че неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p>  
.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S}  
!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мај 
и, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих  
сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: пониза 
 био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S}  
жиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим ше 
а никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио. 
му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — 
ага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p> 
.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш д 
сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем 
 другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Б 
рјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих,  
p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— 
жено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! р 
едисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио 
 вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га  
у и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и не 
говорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучн 
ио помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — па 
лав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати прича 
ошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бр 
 пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема 
кла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је  
а си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p 
ата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од ко 
 ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки др 
ени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, 
ли, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који  
, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно ра 
им мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођ 
 и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте 
је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина 
и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; зали 
так, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек,  
S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги 
јиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! ре 
икус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа 
p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— 
е. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па звај 
 сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вел 
јзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при к 
славе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да б 
не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не 
лко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је 
ли домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>—  
и:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганс 
а Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p> 
ру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио са 
х га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> 
оћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој 
ф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поизд 
{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— 
 <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестај 
S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да  
, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј биј 
јатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} П 
 <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је 
 се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео 
н рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, ле 
е да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам 
у, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p> 
 А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак н 
саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вре 
 па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се  
ме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је та 
кошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И са 
ла, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S 
мири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од 
есам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш с 
{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’а 
ша знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси  
 Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Ве 
иде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли  
н другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те  
е рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против теб 
х знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— 
н дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј дома 
баџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те 
 Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кв 
ао што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од зал 
туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ј 
е Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ам 
ш да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја с 
 си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле  
S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, 
<p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="1 
и, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина ј 
 што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} 
га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљс 
се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за 
ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вал 
 сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори,  
 потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јареби 
олан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ив 
авити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет от 
е, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И н 
ле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше 
S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј ст 
 блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ за 
.{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадо 
 кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! 
луопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тараб 
требно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влад 
је се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Не 
едању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код го 
а славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, п 
не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вел 
откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — а 
одужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже 
на, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и 
<p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гра 
поља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови 
 ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Ме 
 ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче 
ски писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да  
 добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захва 
ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, о 
л’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет не 
евету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb 
гиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па с 
 сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казн 
и је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те  
-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка пога 
бредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и 
азати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S 
те, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивш 
ко сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слу 
.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице. 
амо тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу ва 
ги петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</ 
 патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су п 
ас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред ку 
 славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> < 
ила, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет 
 рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} 
...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посл 
мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где с 
аши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде н 
 запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги д 
 бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је приро 
то му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама  
ом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено. 
и; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи 
Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, к 
оју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накит 
Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути с 
оре, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија 
 коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, к 
гор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се 
неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n 
генисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жен 
{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини 
е каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми исп 
 <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза. 
еди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера  
јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Мариј 
 фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после јед 
је, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрај 
17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} Д 
 <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђ 
мана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други п 
ст... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи  
аких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, каже 
ми.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетн 
 само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по г 
једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, 
p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до г 
русалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим ци 
</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј 
е г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку!  
и белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти так 
акле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знав 
ним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам 
јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја б 
 славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад ј 
 селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је 
карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био  
вљали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту  
мо у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да 
тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш л 
и беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам до 
сти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују с 
</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’в 
 Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко:  
— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S 
 мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута ж 
се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло вид 
а велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за п 
прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређа 
ји онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, 
 <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше мно 
п.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило по 
 ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњ 
 Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За ње 
остима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S 
, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешт 
 свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсоб 
е.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’.. 
S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зб 
свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву  
!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па настављ 
отроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек тре 
е, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вел 
што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за таб 
ете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p 
 се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>—  
не (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и 
ветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио  
е да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности  
драв, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали би 
га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у 
 му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па ид 
ајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га  
све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Ба 
} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „ 
азијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је  
ву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као ма 
збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола п 
адоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она  
ујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и 
 је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио 
лине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина  
>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче в 
А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружин 
реме причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни  
, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор ниј 
ли.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овик 
наф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</ 
, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p>  
 ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне 
 Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашл 
о друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> < 
p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и ја 
е зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{ 
едник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја са 
авио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је  
 пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица,  
вним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек  
макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђе 
ј дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви  
реш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и  
-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несре 
атовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искр 
он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{ 
ећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш 
е друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже  
ајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127 
p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без ика 
 сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врст 
му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону д 
о да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ет 
p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калч 
 домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати  
} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред  
 лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и 
та мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао ј 
купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} П 
ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{ 
копчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешк 
е очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу,  
т, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ив 
к прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљањ 
до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S 
<p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} 
да и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна в 
 чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку  
а здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј 
„Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Нек 
ски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је  
, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути 
егли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по  
вито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад  
знати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се п 
а часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја. 
о:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило  
 Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> 
м већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејств 
ањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>п 
њало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФе 
већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безоб 
здило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S}  
 слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би 
ше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, не 
а је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године п 
S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један па 
нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и  
 не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! реч 
лезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а?  
p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани;  
и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватов 
све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла  
Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А ко 
 Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не 
то си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председн 
укче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погоди 
 Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си 
 Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умр 
ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни зам 
Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја ви 
рате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, с 
ожи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и к 
јбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вин 
абе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено 
у.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем  
чи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих ди 
.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из в 
— како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да ст 
жи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у  
 има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лиц 
б’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманск 
’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели  
вет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето;  
дно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете 
вчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера 
еће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> 
оре, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{ 
јбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе годи 
8" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше дев 
ја Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Т 
се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глав 
мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога 
{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузима 
ршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами. 
главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.< 
аш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако кр 
И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ам 
ако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од в 
да да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брат 
а ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} 
него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је ве 
ма што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ остане 
 <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој 
>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.< 
ада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примера 
> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивк 
ли жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гу 
ије чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан 
животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с к 
ред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе 
га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па дру 
 јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзн 
у честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва 
и се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел и 
ању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључ 
з кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час вид 
стина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају  
 је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што ис 
 Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија 
с.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели  
ији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпо 
да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију 
о натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор- 
о нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S}  
 <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у врати 
.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле < 
 узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да по 
о ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад о 
 <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу д 
<p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је за 
{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волу 
Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је 
 да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калч 
еди си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг ов 
ни гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е са 
ак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку 
тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p 
омаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни  
еме стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да  
Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Под 
 Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ва 
брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док  
 <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет И 
о у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћош 
!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S}  
 рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом с 
вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људ 
ло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше  
а је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не 
"154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је 
 си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S 
 отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мно 
да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су 
ote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут уд 
, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вел 
ери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђ 
 тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{ 
чува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је на 
познати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи...  
 си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја  
с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти 
ми Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би! 
ветих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S 
 се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, стар 
јим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али  
ло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господ 
 зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, ж 
ајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радова 
! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја 
прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух пр 
када му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује 
 огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну 
 угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, м 
ојих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, 
х, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиг 
и други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газ 
избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавн 
 још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старо 
ма.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга 
n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} 
 лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, нег 
момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а  
м па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли 
ило урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Пет 
к су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авли 
> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој  
им шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог ф 
 као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радо 
о пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: 
 више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се 
 Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неко 
 ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али 
и 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно н 
из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босо 
 а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој с 
<p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање  
морни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} И 
ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— 
 умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже 
амо био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори 
 у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао  
врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу  
н ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> < 
кле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; ма 
head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Прем 
!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђ 
<p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, з 
аФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала 
ком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш н 
но.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па  
ари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњ 
ш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имај 
то гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и 
е, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. 
један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија ба 
 кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижова 
 <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим  
ни се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Св 
ра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> 
о охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах п 
 гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— 
је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’ 
.. ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од то 
 ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојег 
ком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла  
акав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, јо 
и Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова к 
аље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они 
 доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одваја 
мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погл 
ом гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се з 
 СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо 
 се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га 
quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњ 
те! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте н 
е кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја х 
јући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали ви 
ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану 
чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апе 
а бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> 
и него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што 
ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и нама 
о ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављ 
ре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући  
прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши с 
 писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, п 
жен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке 
, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да 
Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да,  
оште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми остав 
А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону с 
к, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те  
 Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи ча 
а, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асл 
p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу. 
луми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Ка 
редседник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и 
грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча  
ветлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај 
!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви каз 
Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-присед 
етиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калч 
е му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав 
, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.< 
аш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти с 
кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш  
е се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се  
пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни  
S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаес 
а овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не с 
разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја с 
но, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узе 
.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу 
и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутаци 
о се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе 
к крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријат 
и и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знал 
не па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бак 
тељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остал 
ругу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћил 
их који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти 
н и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез  
ам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао  
аг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— Т 
ла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само 
ук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S 
 извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се по 
ча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први п 
, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.< 
 моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Час 
S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи 
ања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пр 
бореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и гово 
 сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извешт 
ај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И с 
испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше с 
као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа зап 
о је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на д 
рукчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— 
 Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! кл 
а ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идем 
 да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо- 
 муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оно 
сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’А 
p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпе 
 иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми  
не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћет 
ку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S}  
p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од с 
p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! ре 
 ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб 
 Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и 
си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један  
рјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен 
, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем 
 нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а о 
лу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније уп 
руг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао  
p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на  
!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је пр 
да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав 
па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на ча 
 Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, 
, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен о 
а ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн му 
ачинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај  
викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да з 
 с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} З 
наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Так 
 Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што 
љен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос,  
ако, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете 
и, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим  
 председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— 
 једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p>  
да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S 
идиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба леп 
 може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па р 
у Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил 
, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој з 
си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срам 
ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ 
 и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је поса 
иђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господи 
Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, 
, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом  
ине па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како  
садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и са 
јак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвал 
 а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — 
и теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му л 
Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даљ 
 ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p 
обро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и ње 
ма, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све 
спред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искоч 
а теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гле 
ким пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> < 
аљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред  
 Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуко 
а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу.. 
ди, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разгово 
 узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју брук 
 баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без дом 
у, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, то 
 побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p 
и и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам 
икако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја ка 
кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад она 
 певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама каж 
нај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на  
i> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе 
ито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па  
ито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо 
ито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем  
лиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ 
а’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</ 
е своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а 
аки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из мес 
кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање  
л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече 
јим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја тр 
алча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S}  
p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дан 
Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} А 
ољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су 
дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва —  
не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час сел 
возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у 
и тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! бољ 
кад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и  
органџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дан 
да-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко 
апуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компе 
цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па  
ма носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а м 
ац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезл 
у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате!  
иганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме б 
 леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и ч 
 је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко  
натоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на сл 
а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти го 
о ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, каз 
о дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак  
ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу  
гачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Из 
, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како вик 
о?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S 
је налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога рад 
>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да с 
шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јан 
 мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријо 
са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са  
 <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За 
 лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком! 
т каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три  
рате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети т 
ајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{ 
 председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, 
м) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе,  
ме, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није 
едну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радос 
S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S}  
л’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познав 
ега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141 
е, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе 
.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми  
е добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не с 
 а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад до 
га коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па  
овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјав 
рника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја  
> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти  
 браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а ни 
м, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћ 
вима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искрену 
начејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква 
гње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда с 
де шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко р 
сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за  
х одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три 
ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, к 
рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господин 
тво!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже присло 
</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и 
едник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, о 
лча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, в 
.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш как 
рганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт  
 А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој 
S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не 
а сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим  
ај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам 
 докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ће 
 Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тик 
акви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, п 
ше се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништ 
навам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на  
н си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га  
ре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светис 
 и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на 
у сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крш 
ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, п 
к; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је —  
ме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, з 
их комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлик 
 а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше др 
бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу 
 да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, 
рка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па 
море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — иска 
ују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{ 
ели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам о 
оји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, ни 
рим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} 
Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му ко 
у, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— А 
>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’  
p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен 
 од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’ 
како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантаз 
иседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао 
т није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? п 
>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испо 
 терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти  
адожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младож 
ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели И 
>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</ 
е у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати нат 
л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати свој 
е туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, с 
останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к 
у веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно 
н!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! завр 
беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг  
с и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо 
 гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал 
} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па м 
: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме к 
{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај деве 
ашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш 
ча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога до 
селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча 
ој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} С 
новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет 
ло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви 
ако теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Де 
 јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само 
им за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Ла 
а само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се оп 
аме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу  
-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; 
тидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо 
 ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка 
тим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате  
те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб 
и, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама не 
 ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, 
, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S}  
 он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо 
 да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па 
 се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кев 
ас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— По 
га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу 
p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> 
о, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по 
обро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек 
а шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за ш 
о лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што 
 овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо још 
и остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ 
S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, 
телију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезе 
бука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас  
оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу,  
и идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калч 
 да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча  
, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама,  
ради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми ви 
з општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се и 
га и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја.  
оју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печ 
 Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлаче 
 таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и 
кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како  
 познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветск 
нам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај 
, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен мож 
.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно 
дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне 
 хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко —  
а дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, д 
 да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да 
 куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у гр 
 убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> 
ању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један руме 
ако то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курј 
>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно  
и ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има,  
аше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</ 
S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а по 
рено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се  
а саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — к 
ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после н 
е тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а  
Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн 
е превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја ка 
зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешиш 
одине бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!< 
 сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми нес 
и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си з 
естоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> < 
си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из  
е.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј б 
е ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се ср 
и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште м 
м на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S}  
 вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и с 
кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони  
си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље 
лејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у ваш 
> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у ан 
на се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> 
ованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавте 
онлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си сед 
ојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l>  
јицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги исп 
ако Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују чо 
и бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачу 
 ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: и 
зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после 
а поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зај 
си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — 
ска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <qu 
а га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика н 
ожем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; ш 
ило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту С 
маше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече,  
а чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило з 
асно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вер 
тврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} 
ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га гос 
} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин он 
 у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, 
рича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо 
чања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога т 
о.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ћ 
ољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га звај 
ре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на д 
оручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке к 
ња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми веру 
 доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> 
 се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја  
е... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и ана 
/p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја до 
ту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни д 
рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за  
мо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Ов 
оћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> 
в’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и  
си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} П 
</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће с 
рјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја  
ожидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си 
па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за ова 
S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ств 
ста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим в 
о сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> < 
у керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну 
паде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ год 
 бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се 
и гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, 
е!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он от 
па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и н 
Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је  
не.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, до 
{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, п 
алча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и р 
l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l 
поде, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, бе 
виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му  
а ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на л 
то!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто о 
белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>—  
јац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице,  
све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар 
„Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре 
па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, 
пу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну 
?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он м 
ија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас 
 је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, н 
ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш т 
 сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севд 
уп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И 
а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па ма 
лебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, о 
ан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка  
лча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је п 
да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па г 
па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг 
 врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, са 
 један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо 
 га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако 
 бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме 
одија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика. 
луче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушк 
е за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ 
с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у  
 Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко  
 такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће 
 мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар  
 ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:< 
— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу д 
 ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак 
 кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" 
што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, м 
ед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама не 
p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов д 
јађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — 
ао сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукав 
еб’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат 
кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца ко 
’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начиниш 
дниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калч 
ј; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, 
p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи 
си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{ 
нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јес 
те и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија 
ј теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник 
ећ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па 
е, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да ид 
и ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле  
 n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и 
S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, раз 
д овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у к 
дседник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А ка 
ин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не вод 
 и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давам 
’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, д 
 нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ва 
pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светисл 
девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси 
 си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече 
паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци!  
ш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је  
 Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, о 
ар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог 
, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да  
/p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапи 
кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан!  
ија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре  
редседник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p>  
p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо 
ејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кро 
 сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е н 
рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да с 
аш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побрат 
 Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је ов 
смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи. 
{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, госп 
ктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, в 
ше и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја,  
как, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, тво 
е л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p 
ј да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине 
не, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ ш 
алу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој 
ма.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си ми 
е — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе 
викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређен 
 човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашт 
Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од 
} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, с 
стор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пођ 
сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ам 
лого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ло 
еш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли  
е тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за на 
редлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Вид 
ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, 
им, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија г 
 без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у сто 
ук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе 
слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо 
ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће сва 
 Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу 
ојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на 
{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћ 
 захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си  
ас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Ш 
и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S 
!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до годин 
!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми н 
а овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо 
едам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па изва 
} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бив 
бираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепа 
ре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те,  
лази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седам 
наш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘ 
ли Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми већ 
те се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, н 
ија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студе 
рећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <p 
е салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се пр 
а на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако о 
ећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{ 
ијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p> 
рим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, К 
 шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb  
и тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми 
даш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> < 
... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како е 
е, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф 
ратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама 
ај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта  
човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побрати 
 Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испр 
А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, 
 блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, п 
чеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисар 
па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг  
потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да с 
ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је ист 
а што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а  
у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али 
арико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми  
ађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Д 
 каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} 
с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пиј 
ође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од та 
диш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да  
ма саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пев 
чепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па 
, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, б 
езетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> < 
адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си за 
ме стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врн 
море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту  
ли чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него  
е море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љ 
} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо 
 из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе  
 мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде  
, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али 
сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти  
 на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча из 
о да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не  
<p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га п 
ан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и 
им: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто 
S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{ 
смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам 
и ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да с 
, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и  
ресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— 
а, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако д 
 допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да 
ирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, 
 пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџи 
ца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да н 
да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{ 
 табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога ч 
 гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај  
ја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате,  
дине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — ре 
</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле 
p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа! 
 ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни  
 Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да с 
 ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, г 
Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек к 
е!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, 
ђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, 
цније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су  
тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да 
рамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га К 
а сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; 
 ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути  
тиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ 
инце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала,  
се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што 
д неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам г 
 дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, п 
 ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а  
 прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, рад 
 друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним д 
ек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покр 
{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — 
 бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та  
ита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућ 
p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да  
а лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем 
па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Неср 
да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали 
е, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулу 
к, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они 
’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разг 
ла, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту 
е дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће  
ок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курј 
овутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, з 
— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како  
вате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севд 
, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господи 
ше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ 
м' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> 
’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да г 
ћи и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калч 
свим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на ле 
енчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе 
лепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући  
ер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год и 
да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце 
 из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један 
ју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изја 
, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} К 
 па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав ј 
 беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Ш 
ћ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и  
це.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче брк 
е се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и 
’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати д 
Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p 
“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће  
ку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринут 
јска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђ 
после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто мож 
ајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама с 
ало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењ 
у се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први т 
<p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да пој 
“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.< 
ати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште  
осподине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... кази 
 је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак  
алчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старо 
b n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни  
наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ниш 
 гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јошт 
че, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и  
 онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, 
ај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти 
 вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди  
 и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> как 
 за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си о 
ал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S}  
ију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех,  
капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни б 
ипцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови  
ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре 
екао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p> 
де, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата  
по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли још 
Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чеж 
дем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко:  
о! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по  
ри! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, з 
дише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максу 
рећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми  
иле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја пес 
 си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву 
 час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девој 
сувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџи 
је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хт 
то седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће 
мо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за  
а, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ уд 
замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне веч 
ег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да игр 
а тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање,  
сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб 
а није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива 
 туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко  
га причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполе 
S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче,  
е и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Ј 
авно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и ма 
твима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи н 
 нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста 
ем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још 
ин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко из 
ад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p 
зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на мој 
стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: 
ан мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту 
S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити  
решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ 
ђе?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хл 
по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, 
је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу сла 
и, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и т 
у, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Ка 
та и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а њ 
еје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ј 
о за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто дру 
 Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „пого 
е сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прс 
 транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој з 
 ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{ 
енелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упор 
 са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом  
аренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, к 
ова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама  
а.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш 
 дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицин 
тиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све подн 
 то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— 
ве му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p 
 у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу с 
а ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а с 
 стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли сам 
hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у ло 
 А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Гор 
 викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо за 
кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу,  
 у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака з 
овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита 
, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо 
си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену! 
ти гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сирот 
} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели др 
ре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги ко 
у шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свет 
еше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас ру 
вко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, деме 
ко рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је  
бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак д 
А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како  
мо труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво 
 једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ов 
} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганч 
овеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма приле 
осито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, в 
 запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се  
02" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли 
p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као зми 
решни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у сал 
} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој 
коро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ 
а па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,< 
а тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијне 
з путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, 
еб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S 
ваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које 
pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у  
тити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не зн 
ко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А  
који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке ко 
ајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер  
иш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве  
аш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем!  
а.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом! 
! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p 
че ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, ку 
 је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога  
о, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> о 
хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општ 
та их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова 
аше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Б 
о.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> 
и у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко ок 
ричају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка,  
ки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се  
 мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек 
ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ дру 
ави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махина 
пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко  
а, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p 
мо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Стар 
, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што иска 
еде! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита И 
бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају  
стима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом 
а радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би 
Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ам 
звео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу 
на.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђур 
Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а зат 
 плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје 
га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с к 
бичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, ти 
авно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак мес 
 саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чује 
ита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топр 
 си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ д 
 да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да  
 си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и  
е, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све  
а ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шеб 
бушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали,  
се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то  
шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана по 
} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим пр 
ов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербе 
l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l 
задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па 
 је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{ 
е није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, нег 
да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу 
 само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођиц 
{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што  
ако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и  
хове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна 
Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је ча 
осветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — 
 кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S}  
и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну  
 мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели дома 
турњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председни 
еди; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, 
лча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у 
, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p> 
Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Сму 
ако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтел 
па да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’ 
а овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p> 
РПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Ср 
к си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да  
</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председни 
ад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не 
>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове. 
а да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> < 
Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Ч 
акшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш,  
ек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ 
андистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а  
ила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди с 
а, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се рас 
.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им к 
цу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> 
ка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог 
ча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска сл 
еко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да 
ине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после  
 <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, пра 
стаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја д 
ф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! п 
а на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто  
ију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у 
, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па  
, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S}  
нају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџ 
ево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече,  
 што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошт 
 дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена  
а пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се 
раји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?! 
шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомот 
ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру?  
јакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господин 
же се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти дола 
игани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство! 
штајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица  
це.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекула 
рио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет  
а!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо  
, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас поко 
лађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложиш 
саних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљ 
 Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мил 
људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо ком 
њетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај су 
са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либ 
већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре 
у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послужив 
гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на троја 
азговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупо 
Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у 
им после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас,  
и г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се комп 
то, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</ 
в свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други  
е требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета,  
се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се  
и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико н 
>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе 
 време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Ку 
 страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} О 
ом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S 
</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару  
вимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : о 
 као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их н 
дне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њ 
ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи  
им онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човек 
о још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава,  
, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а ц 
чики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази м 
 и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како с 
, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику ке 
ко у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не уме 
м неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си  
ма највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђи 
е године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабо 
вета тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерал 
ри свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Ми 
шир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мо 
е сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са с 
двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они  
} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у п 
 и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре б 
воме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, он 
е у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква 
који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради  
 као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецн 
урјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се 
аш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Бе 
рад бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест цигански 
 се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздрав 
га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па посед 
у на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плак 
— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Да 
 од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени го 
лава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} 
а славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ак 
 тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у нови 
/p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше. 
ам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам,  
 Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, 
човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чу 
мешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја  
му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} По 
ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знат 
т карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није вид 
а цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, 
да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не вид 
рављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак 
куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, н 
не у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, 
, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p 
’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неј 
како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да поги 
цимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало ч 
 оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А он 
 <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, ул 
ло ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знава 
зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да  
чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је  
 те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се т 
 му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, ч 
овешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смеју 
 тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А,  
ча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p> 
аш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам 
 боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они п 
аријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је оч 
и косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намешт 
а си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам 
тин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, раз 
ераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па  
 а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S 
о да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, ж 
 да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{ 
Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте 
вцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим велики 
души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја т 
ински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И  
ично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узе 
 си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, м 
 наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене  
 од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сас 
в-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивк 
су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек са 
 о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари при 
вине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситни 
а зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем  
малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> 
а прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном 
а се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино мале 
 жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капљ 
тко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и но 
љује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него 
стерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никиц 
а бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</ 
свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспр 
ај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плаче 
Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, п 
о и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те 
, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ве 
 и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају 
, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а стариј 
 дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја њего 
меш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на све 
жем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у крев 
} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести 
јте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем  
онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај н 
о мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје 
исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у 
злета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као коли 
ц с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетц 
он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често н 
ила ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим 
, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица 
нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели о 
па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физик 
не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеид 
 у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше 
оубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледа 
 Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни  
х и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Н 
теде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну  
 према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им посл 
 скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на п 
ри, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Ка 
ари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаш 
 што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклиј 
совица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и из 
! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, 
 госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, 
тарао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пе 
 гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас 
 шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, 
проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим р 
Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што  
</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Кур 
"167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{ 
и по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кути 
ме док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако  
а дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се  
о није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији 
отињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пруже 
 предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа 
 на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга с 
вали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта  
 га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их п 
 и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој  
ојске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија 
оје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше  
руги, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, 
е се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке м 
свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико  
ондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре  
 а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник из 
 први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и ста 
а беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам јо 
 допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једно 
ава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало 
 ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а  
вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају 
 једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћ 
те.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, 
м и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тут 
аријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} К 
век си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и  
е као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општи 
.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан...  
 паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносн 
од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свира 
аиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо,  
а све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ов 
да-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они од 
: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то б 
аки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и д 
ај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А б 
очешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мо 
 срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим к 
>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p> 
стави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И 
у песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је к 
 се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и д 
ао и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> 
демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S 
 n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапи 
луша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фа 
преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештај 
Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто под 
пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад д 
же за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Ми 
оденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп 
 кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p> 
е од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље. 
прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и обори 
 и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио 
м се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ би 
ехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и сла 
; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дј 
S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се на 
еднем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озелене 
и људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, раз 
ако лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на друг 
аку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито 
јо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а  
гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници чов 
о по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу  
ио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. к 
/p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана ок 
тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било ов 
викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех 
 туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, госп 
тоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, от 
нога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избил 
 мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмева 
еном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро 
во запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак  
ва, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, д 
p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</ 
напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једа 
има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испри 
еје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у м 
е, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што м 
 па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му 
едан зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте:  
ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си  
чине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели 
 <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша 
на по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгле 
ос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти н 
е! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а ме 
, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{ 
Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти п 
Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, и 
ину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Х 
о!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да  
ја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годи 
, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, т 
атим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким оч 
кав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине о 
 на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу! 
нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која с 
су па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет 
о и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је  
ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А 
реплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивк 
b n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну 
еле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура;  
ин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ д 
се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је ју 
то ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?< 
а сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија  
пштина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару 
 мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калч 
а.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је ре 
асна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица  
ла чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги 
је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...< 
, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојт 
 не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприн 
онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му зб 
ртију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? 
додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви 
више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шам 
де председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у 
аше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар  
 се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекам 
лаве, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{ 
влији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окр 
ављао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио  
аве и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! в 
, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи 
агим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и  
и се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш и 
а миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{ 
о!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <h 
 наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а о 
} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! разде 
лав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си 
огат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко ус 
амештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима о 
амо ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита г 
ће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а о 
“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола,  
искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу сл 
.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако чес 
и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157 
мбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући т 
резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко н 
 Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију 
о?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>—  
м лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на ова 
ли му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разгов 
p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да 
Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она,  
S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо јед 
е би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код 
ро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да остави 
уче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, в 
 се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу  
аљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским врат 
амо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној к 
 сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, присед 
уство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, 
на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрав 
>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну  
.. — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућу 
.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој л 
 Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и т 
а.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сик 
, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... реч 
аза шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! за 
е! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџ 
ше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни 
 Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно п 
 је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; 
и ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и 
е брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карањ 
, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу  
Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми  
и! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани  
{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је 
само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај 
ује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} С 
маћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо 
ар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не мог 
ставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам 
ерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p 
.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих 
ица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин 
 знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама бере 
ш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А ба 
аше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалг 
а куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник,  
ми ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо  
и нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не сла 
 </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! 
вешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред 
м!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је 
а ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко 
 ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n=" 
ч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу по 
ију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</ 
/p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га др 
е упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љуба 
 остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S 
аш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, бр 
 се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, б 
 ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види 
 збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете,  
тњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и ј 
т.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апо 
омаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се неш 
p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S}  
ичност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пић 
били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети  
да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости с 
о што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’  
ија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да  
</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непо 
p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да 
ене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>—  
ој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, ка 
" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</ 
лча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предло 
p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Њег 
} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило  
> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућ 
енин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре бр 
је, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за је 
на.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-п 
е Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а  
Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што м 
 им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју мно 
’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, 
обро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</ 
вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све  
<p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курј 
председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама  
 не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p 
<pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пије 
 не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега  
ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S 
ам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и  
</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија 
љом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете 
 онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалец 
, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја 
е твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом  
реотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочека 
" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p 
шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} С 
брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај поља 
 живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је к 
л’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија,  
вак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! р 
 их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то р 
винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...< 
ју с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме з 
славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је б 
te> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет  
остиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ов 
 мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а  
! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>—  
 ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... з 
у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаб 
="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико п 
, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке 
 наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му  
е је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— 
па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини 
јпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно 
не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа  
ако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео з 
ца</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ  
ћан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни проста 
кајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и  
ин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и р 
га.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ход 
вљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послу 
ло на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" / 
е.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јаст 
а, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли ст 
и им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S 
них цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и  
ам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренута 
 гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучера 
 а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један 
! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече  
ече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је с 
и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и у 
оља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао 
већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиск 
ала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу  
емо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, пресе 
о.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — 
, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше ко 
опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си 
пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да и 
у мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта  
 — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за тра 
 троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и  
и доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица 
црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ход 
ао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од как 
жице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А зат 
егом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да 
била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су го 
е од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако 
а.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патериц 
оше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате 
иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’ 
шир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} А 
етује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, по 
 !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше 
е, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Ка 
дан ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколи 
ас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Бел 
алте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чи 
тујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та  
рија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Мил 
ш, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и прип 
да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија? 
збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S}  
 мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си  
к.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг ве 
ре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућ 
 разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре н 
} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају,  
p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми 
 је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и са 
то пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак!  
 „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Мил 
ј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу  
 егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одо 
еби.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме ве 
 није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код  
ко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брз 
о, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не 
пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги 
а што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић 
нога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" / 
онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</ 
им ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не прав 
И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окр 
аши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Ј 
— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју 
едби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућ 
 и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је  
не ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их 
— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај  
ење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала с 
а, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} С 
{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Је 
орбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>—  
па, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пу 
 гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га 
 знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лон 
да је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онд 
ече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’  
о, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, и 
>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>В 
запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише д 
идне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да 
ћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> 
ва.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди веч 
ишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S 
о пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста 
а ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива  
е; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми изби 
ојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија 
емона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p>  
} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још ви 
и богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S}  
> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећног 
руштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну це 
посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева 
 су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али н 
пак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само раз 
 — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не  
лазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, т 
же да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га 
а види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на с 
чаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како 
слим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једном 
ничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих 
и устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зеват 
 ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј 
ика.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Ке 
 се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Ам 
</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у з 
ештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на 
 сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне г 
д — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и  
 сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче  
а домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита предс 
</quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циган 
е, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбе 
ше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању  
 О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и в 
пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом гос 
н зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је  
ешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне 
еци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си ви 
же?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча 
траха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш л 
 могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останем 
ува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> си 
з тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан 
ољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив  
Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна 
редседника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мај 
еловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар т 
за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало н 
 свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије  
бу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али  
 раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо о 
звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јорг 
, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, сам 
Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb 
 би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на с 
-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! ре 
— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко,  
година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан 
Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p>  
</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макн 
о онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{ 
опаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти каж 
’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се в 
...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радозна 
S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, пи 
Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бив 
ла: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним к 
 не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски 
грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи ч 
 па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај 
е.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доист 
 а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А н 
ећ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председ 
ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то друже 
да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си м 
 ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>—  
} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још јед 
ије познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се вод 
4" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како н 
ашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако 
ифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача 
јолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку ке 
S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> 
в је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.< 
 поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да ра 
ве руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га и 
<p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.< 
S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, 
.</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми в 
 „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку ке 
 да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си пос 
инска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита у 
е, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари —  
га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао 
и, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте 
еће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су —  
<p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си н 
pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо. 
ја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, н 
Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па  
} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за  
највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb 
ораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога  
ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </div> <pb n="I" /> <gap unit="p 
ију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види 
е да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет 
 за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљ 
а заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим 
си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво тат 
 Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S}  
јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим 
ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТА 
ад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима  
м.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p 
аучио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка мо 
ло.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жврков 
а отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те! 
ти на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су 
 они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, ба 
мимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окре 
S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове шт 
ејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се р 
кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p 
о, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи т 
у собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита К 
ников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како  
итанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми  
 си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти п 
и Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до годин 
и председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љ 
вљу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро  
апоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да  
еко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p 
даши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хла 
само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку ш 
туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’н 
ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мр 
ма сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште он 
њске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка з 
дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињ 
да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што ст 
уташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет з 
о се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљ 
t> <front> <div type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>П 
тудену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благоји 
 честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква  
ељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кум 
 свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и уст 
ветац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" / 
тима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-И 
оданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли шт 
амо на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да  
Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удари 
и, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним преде 
, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и п 
е само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека 
м дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то би 
и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море  
 Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е тако 
{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријо 
 што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијск 
испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта. 
вог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрч 
попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Ха 
си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од ше 
кали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као д 
о на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и у 
!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" / 
ој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном л 
ћ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне 
чи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о  
Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег  
те бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, руч 
и за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горил 
разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено п 
 поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра 
Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, н 
’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да к 
знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и 
оше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како дру 
аксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> 
о ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb 
, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледат 
било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху. 
госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу 
вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-п 
> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S 
челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Ч 
те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} 
да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди о 
е живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше т 
едседник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S}  
о, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Шт 
ада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и с 
питоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити в 
нструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни б 
од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и м 
 стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на п 
чашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца 
! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и прем 
е узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овам 
ли, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договара 
а Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шуп 
обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побрати 
ислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту  
м занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друден 
с ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да  
овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb  
ра вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизмен 
идиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Т 
у рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане 
батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред 
г и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао п 
ј, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито К 
дседникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се наме 
 нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та 
, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол 
цку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може д 
ка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из  
<p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца ил 
 ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Дои 
питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу 
из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чинов 
а чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем 
е промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим 
— Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта 
г ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S 
ветиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до са 
ица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију 
 зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочец 
 град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин к 
тереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразни 
 иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи пор 
е кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је 
Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо неже 
ју, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад вид 
, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас  
>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чун 
га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су 
 гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу  
ла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друш 
јбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там 
га стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао  
стала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као  
ју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попу 
ан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</ 
пом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S}  
S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} 
њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли  
ме кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучера 
 лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње 
задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по 
мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао 
апуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један в 
 темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, 
и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се пол 
Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре  
казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n=" 
ири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте 
га дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, 
никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајит 
рљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете 
што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да п 
у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га 
пођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света  
илосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а 
<p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате 
што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха! 
аФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос 
једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и ф 
S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву м 
мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да 
з једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики мо 
 девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часко 
да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојн 
 ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње,  
стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га п 
а <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, 
а питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Циган 
<p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ј 
), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласов 
7" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предоми 
а вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, 
ат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, пр 
 сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фа 
т! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет с 
а, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет о 
амџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p> 
реду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што 
м ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, 
и други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало  
и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знал 
ишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка 
м ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да квари 
шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па г 
, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бр 
чу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та  
мени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет не 
рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја 
аје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у на 
и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча 
ез устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и 
их.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима с 
.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим з 
 рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају мл 
Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се  
како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја ка 
јући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А  
збрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава  
ако му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке гази 
у пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћ 
м упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она с 
јемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што 
Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам с 
ало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и  
 просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сире 
ено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А л 
ко Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрља 
} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, 
е крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пу 
ади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме 
b n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Как 
} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађо 
<p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S}  
лно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> 
едну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних  
 <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, 
и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем,  
 ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидн 
есасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће раз 
и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S}  
ђосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} Т 
а ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак,  
ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча,  
да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се пр 
аг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава 
та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајра 
године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло 
руге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па п 
 причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи ста 
у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару слав 
адује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови д 
овора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се н 
ао члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк ј 
.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} 
чу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одм 
. вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље  
hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за једа 
ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S 
или на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не во 
идите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих л 
и младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не 
е, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног с 
не.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па  
 — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеоче 
задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је  
е које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњ 
час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n= 
<p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вел 
овао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај. 
ђа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то по 
је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p 
њиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунап 
а, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. на 
, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају  
ти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И  
его како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмир 
идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пр 
аки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створе 
браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или З 
сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> 
лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никак 
p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! ве 
оже да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.< 
 Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оста 
уживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни проста 
истијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{ 
> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!< 
ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, ср 
 по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни 
дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, так 
о био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли 
ле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а 
!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Из 
а што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни  
ли? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи  
сподин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и та 
аво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> < 
— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Доби 
ује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па из 
!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само д 
заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се го 
 се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћин 
 опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуш 
рства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије 
аш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га ник 
се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S}  
за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} З 
 ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да с 
/p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВ 
ога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао,  
 погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и од 
ло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај тр 
фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакос 
рошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" / 
м госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам д 
} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој 
осподине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-п 
.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о в 
та га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од  
м, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} 
 поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама  
у оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у т 
ћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим ле 
чања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та о 
 колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом 
 ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрам 
 <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па  
састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како с 
 писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узм 
сјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и ј 
 за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест го 
еродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само м 
потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун на 
 а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батл 
 говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирач 
агџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји реч 
 иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим 
више и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на  
р.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама 
тигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници  
 инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</ 
тна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p>  
ли и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога 
кине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима. 
дно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе ка 
рајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидн 
жило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти сла 
појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но м 
.. путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за 
лча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петл 
а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пар 
е.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курј 
 како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној вр 
рађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре  
> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује 
Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би б 
ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p 
јвећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се  
вој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у 
 тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а дома 
, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментим 
ест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком 
 пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно  
 бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их п 
ац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} 
иду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповет 
у лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто зав 
ик пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час 
 се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у ви 
несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну ку 
ад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут  
 је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу ру 
те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча 
 и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то дон 
отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у с 
 собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курју 
 старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он. 
н знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан чо 
љени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше ј 
ула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S 
сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто. 
них глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесак 
у узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу уз 
имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној ф 
аруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ј 
ег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ 
алте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли по 
S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу сто 
председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’  
 узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и 
ну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’ 
ећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p> 
 у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочек 
ши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у 
н; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели предсе 
{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, з 
е да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и за 
за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Бер 
Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господи 
ли домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на 
више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем  
 Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалги 
!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани! 
 као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће 
едица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље  
оју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно 
у на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећ 
л’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја ми 
, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов по 
лушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до 
и какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од  
ђим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате дев 
се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује 
не преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на друг 
зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! 
иседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју к 
нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окр 
емљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{ 
b n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добр 
ти љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — р 
Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат. 
ај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе 
 ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, 
ојој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Криво 
ганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб 
ло покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари ни 
ра; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје  
украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто 
 звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшо 
 кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p 
и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <p 
јте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу з 
ш силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита с 
{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима т 
 се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им 
 морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје нало 
из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата из 
р свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењ 
-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап 
 <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, д 
Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, уб 
ражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну гл 
ја заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и 
ад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, 
е поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} М 
урцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари 
.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече па 
моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . . 
па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога И 
утра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им з 
остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко 
3 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најл 
уди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</ 
х њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутр 
сли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продај 
ке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, е 
к!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Ч 
, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми ј 
— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па п 
 сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише м 
а сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} С 
 акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављ 
среће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си 
д оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну от 
ке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb  
де су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи 
ндуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је посла 
онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је  
седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после у 
е и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извешт 
аком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е 
 старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати 
м то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S 
, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било 
је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирн 
на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше 
о су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, п 
три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти 
пет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} 
<p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да  
и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по  
.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми бе 
на, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није мог 
наци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па 
човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно  
згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Ку 
 Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у а 
 неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар з 
еби Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и 
ћи.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви ста 
 ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли бил 
ену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива пре 
лико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слав 
и бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да  
, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лаја 
 кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ К 
е је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима 
 је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше сви 
м вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За трен 
е га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Ци 
> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p> 
е цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само 
ас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш 
оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или  
г таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали 
начејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуг 
, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Ис 
нице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара кал 
 А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу н 
ављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су би 
рећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да с 
гли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветре 
ко по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне  
бџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један 
еника.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пу 
 почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи  
ити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> < 
олазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још ин 
 од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} М 
олицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срц 
азговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад с 
</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на св 
ући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он ус 
ан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица К 
пао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и 
не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А к 
цаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљаво 
поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла ве 
и сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по 
рој да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек с 
та ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону т 
 и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побр 
су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери 
што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти. 
Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија  
 мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу в 
атарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све 
стану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник 
заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од ос 
ама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако р 
ивота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А 
 обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редо 
о је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао 
мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако прос 
а са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погуб 
уди који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да  
а Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им 
 је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су по 
леда, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од  
.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, ш 
створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је б 
дило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мисли 
еће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао 
ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци ј 
а, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и св 
чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једн 
ного крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш г 
теља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!! 
о не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} 
у остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p 
{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у н 
је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, 
 Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} С 
 да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а он 
уку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како;  
епа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p 
свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари с 
кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као он 
 кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао ка 
 верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је  
 дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шета 
ка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их 
задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-пр 
 медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га 
кли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p 
рша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала ис 
 — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку б 
 му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест 
ну, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којо 
кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију са 
Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани с 
 жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и  
отеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а оста 
уету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко с 
ше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! 
од неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да  
p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици ма 
о гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и че 
е уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S 
и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} 
Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> < 
иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и так 
е добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је 
звани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и спец 
уј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се пред 
седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзну 
у!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше с 
 позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да  
а их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско зд 
него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су мо 
и Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закоп 
гли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог пом 
еџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да  
мо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој  
да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што  
 Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин,  
, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч 
’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначк 
 поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама 
И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море 
“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре ме 
ране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све врем 
заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са ра 
влија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозор 
идне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се  
 свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оц 
у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратит 
ио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана в 
 одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад 
 сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двест 
 па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Кал 
јаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничк 
намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како  
тнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само 
 вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне ча 
ин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи 
смеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како  
“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћу 
пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте в 
p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параск 
екарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још 
е, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу.  
, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му 
?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Н 
м тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти н 
 протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли најви 
е читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полете 
ричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>—  
p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, а 
е да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се ж 
будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Ни 
и тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S}  
 ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече 
ја! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебиј 
{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш 
 да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да па 
ва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној 
} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирн 
а би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо 
ма ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискрен 
дети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте 
јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су бога 
ран дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S 
 и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су мн 
ти, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се по 
<l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, 
а, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то  
нчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте  
нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужич 
ин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се 
вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти,  
а; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани  
ли, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако каз 
.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем 
чимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да и 
нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник,  
и код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га  
n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „ 
 /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо в 
азда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разгова 
 да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наш 
домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћ 
ушу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само ј 
 јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шт 
свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније 
но нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да ник 
се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још д 
а луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане  
 ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се вес 
аже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе н 
еби одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после 
ако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да ради 
и, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стој 
е?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који о 
Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде 
и могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побра 
 марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе в 
а Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. 
уновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Кап 
дан туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да иск 
аријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — исти 
„А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман! 
 умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад  
е налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’  
} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весе 
ашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и 
век беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак 
 да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да  
у имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што реч 
, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А 
алте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та са 
мско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је 
оможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гр 
 па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да  
S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> < 
жем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш ба 
ајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде с 
ако се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А ус 
ан таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивк 
Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти  
 викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Е 
титиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор  
елешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да г 
не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на 
а ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, а 
мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика  
те!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју ку 
а бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни 
мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да 
} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их ле 
ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас  
 и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> 
м у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу  
о овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред? 
те?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше с 
 не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој  
 /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој п 
да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марик 
 та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ру 
/p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш,  
обра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С ки 
.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се 
аре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не т 
и два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре поре 
 и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу ка 
ек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по 
нем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију 
’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и стане 
при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти п 
л’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мил 
 бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људи 
Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па 
ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече 
ј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два т 
нча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а та 
одине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча још 
 девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој в 
ашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашт 
је се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалс 
 <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто м 
ише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; бу 
е девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и посла 
вај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <q 
не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је  
 пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет  
Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с  
на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест да 
на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} И 
рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну па 
кове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, т 
 пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа  
, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш,  
ићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти 
м и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, пр 
д’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г.  
што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дал 
 као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пи 
сенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде 
у: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни 
. прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог време 
А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми 
та није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>—  
е друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнод 
те искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да  
S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.< 
ује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Кал 
 Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће  
, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{ 
о.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да  
 — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан да 
</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Цигани 
 ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душ 
је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла  
е човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на 
е молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде 
ска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне  
д се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да у 
да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће 
) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но  
 како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал не 
о премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S}  
S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила!  
иле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбо 
е ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш- 
 да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек 
n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљ 
е </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</ 
 се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти тво 
 стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси 
и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по  
пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послу 
И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и неш 
е и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помо 
 падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} А 
.. а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча 
таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово  
по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето  
?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па  
а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још ник 
у право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си ви 
идиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на С 
омшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенц 
„Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} 
о ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се 
у извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели 
е мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј стр 
отепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, 
 од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па  
ву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дан 
мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеш 
.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љу 
 да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг,  
туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци 
ику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве  
вти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јошт 
аде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S}  
ичека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жал 
 и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е  
, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> < 
ћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па 
амбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте д 
и, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа  
{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb 
{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше 
 онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај на 
И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и по 
ако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се 
ију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к 
 пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг и 
нга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, 
И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама з 
pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш 
је коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда о 
 дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргује 
ихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи  
ише ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад мож 
е не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Т 
на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар 
 сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и з 
 гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долази 
и будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да 
ли често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту циг 
— и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она  
вице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривичк 
ала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а ф 
е, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу  
 био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ни 
pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да  
{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега 
, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро 
ет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати п 
 је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: 
кантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „К 
{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! уз 
S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{ 
слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазал 
сане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити  
 и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb 
засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и к 
е с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} 
ати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки с 
 Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да вид 
обратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је нас 
 ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да пр 
зео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S}  
 баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једн 
та председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...< 
 добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...< 
, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно! 
еџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он  
друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута пос 
ке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј 
и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> < 
 слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред;  
/> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мора 
 човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледат 
 ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде ак 
ло у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у дета 
ро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано 
а, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле С 
, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не к 
исана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди с 
кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Ш 
век сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, 
а ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вел 
ци, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, поб 
ај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</ 
ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... —  
лиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, вели 
 Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше с 
 а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни  
тнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се 
ко ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за  
ко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш н 
ао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с  
 Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја 
ко је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље гово 
мери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властити 
еме!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кућ 
љда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докл 
иви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под  
 није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да  
, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он 
алча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор м 
> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арн 
вреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али 
 зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’  
краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митан 
не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Пад 
 да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да н 
меша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време 
 с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте,  
 тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све 
жете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух  
ашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S}  
мет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славе 
 врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу б 
 себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се  
н до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табиј 
 приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи 
е не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг мож 
да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће и 
 за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун 
 ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи  
— па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антик 
болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— 
лира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пун 
"52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, ку 
ћ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она ди 
ати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико год 
ива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, а 
="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет изма 
врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а јо 
.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" />  
 допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви 
и него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по 
 за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиу 
 то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То ј 
тац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S 
укаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим ци 
о свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан 
и а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па 
шо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико 
и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та др 
/head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу!  
о целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, 
та један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине  
 хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добр 
едник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Кра 
{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-а 
иликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ам 
Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... п 
 окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> < 
атите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијс 
сте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још —  
ра на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су  
штву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једн 
о неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чврш 
ко ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочеки 
Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекај 
а радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад 
ус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шну 
 А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испрос 
 је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је  
b n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах,  
м:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, М 
еднако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да зво 
редседник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и  
нтимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му до 
 да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p>  
, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли 
е, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, в 
о турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толик 
ити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене  
као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима —  
гог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека сам 
то је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај са 
давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија ид 
амо мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.< 
ло и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побрат 
ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенц 
емешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а м 
дмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био среск 
ни који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, друг 
реклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђе 
сату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Преглед 
 — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било 
огуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде 
ачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S 
и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак,  
зи, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јол 
 су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет вид 
х опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у  
киридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— 
е многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А  
> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, н 
а гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} 
 себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Н 
рће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми  
, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврат 
 из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прим 
 он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div typ 
ујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били 
и не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракиј 
а то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није  
год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на  
.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што 
ране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до  
љаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам н 
 ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко  
о и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи 
 де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p 
ст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави 
се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж;  
јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи  
а се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиља 
 јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах  
алима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигар 
о је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот  
Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либ 
ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, 
 Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло зг 
 мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према ње 
руга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens 
е, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало 
х то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S 
е, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он ос 
и монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином 
бро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни оста 
у наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кард 
дне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаниц 
 господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва јед 
а ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало  
 још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено  
еб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би са 
нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p 
о моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шаш 
 али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који ј 
има као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу с 
<pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а < 
ос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели она 
много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању 
остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку 
 дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p>  
то нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S 
 Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...< 
ко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, при 
о соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи  
 да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао  
рка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <p 
ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад ч 
 старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за с 
, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија 
мери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>—  
 му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Не 
онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после  
си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше  
вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час с 
мак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја  
а после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узме 
!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n= 
их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу. 
 и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по с 
ослужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радуј 
а неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори ј 
некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издев 
 није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао  
 и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе 
ко, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како м 
тим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да поје 
рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није сме 
за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, ид 
</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и 
 кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаш 
кра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће 
о! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седај 
арија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија 
стало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чор 
рам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја п 
вој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председн 
 убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти са 
с мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без  
викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо ку 
побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не буда 
’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по  
шеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p 
ћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и приј 
 град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите 
, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S}  
 му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S 
ен веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб 
дин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се оти 
и мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процав 
гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча  
 ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј 
еју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они  
, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па ис 
 маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ 
 неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} То 
се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га з 
 да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и  
мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук са 
вом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi 
в његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и п 
стио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу ос 
ромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести 
, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета 
пи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и к 
адим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне 
вак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си 
у и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па 
оцавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момц 
кав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Мит 
омињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, з 
 на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу 
 очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} 
агашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник. 
quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не как 
и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на  
зулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чуј 
а ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од т 
но.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине 
мислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</ 
у!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољу 
а.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне и 
 да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја 
сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10 
е, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао  
а тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он бац 
ори, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био  
упе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гос 
плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агуш 
 си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана боси 
чиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија б 
клоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, мо 
анске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одреди 
 љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спре 
о што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко 
меџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ 
о само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у в 
 госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти 
} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојк 
ве, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да бата 
...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! пред 
 баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се 
 себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S 
 и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелнико 
ше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у 
е ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помо 
ашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој у 
 Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа 
још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које  
ена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми 
ско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш  
ћмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, з 
дадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф,  
учерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} П 
а, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг,  
 а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе,  
!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Ј 
едним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пе 
 моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као  
 <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње  
 да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут;  
 се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— 
, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће  
 капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисува 
скочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише раб 
маче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо с 
?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Зн 
ику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с 
кче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ ово 
 вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и засл 
ога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч :  
ијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка,  
и доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забат 
и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели  
е домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он  
ете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите х 
} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p 
р апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, ка 
три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да  
нам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калч 
азбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех 
како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, 
ен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју  
 ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n 
 „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још с 
и Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми с 
ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да  
етац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! сме 
обеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с кој 
ер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да 
азда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Ул 
дана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} 
S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весељ 
 лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиск 
днако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на вин 
ењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча 
избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96 
е, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> П 
ију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца  
жује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на пита 
тијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, вер 
Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику 
рсун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да пису 
 кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из  
али, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као  
јнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко п 
аћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте 
а и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ниш 
 Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мај 
противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, 
анџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивч 
 свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се  
аша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију  
p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше  
би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари је 
не!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и  
у узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и 
 тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, бас 
к.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напр 
 у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“ 
е јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата  
.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по јед 
нца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сил 
 не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p 
, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекл 
огледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота в 
/p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, 
’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо 
 да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко пола 
и, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а 
много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... н 
при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на на 
ут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, в 
А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће 
ле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос 
викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А т 
ате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S}  
 вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} С 
преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве вод 
а шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече о 
 овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом 
ук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салт 
{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин да 
>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Ј 
ко ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ п 
викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад н 
ова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам 
е, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>—  
сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине ! 
ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја 
дише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја  
 испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим ве 
код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда чове 
бавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к,  
 <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А пра 
к, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча 
 узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарс 
2" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господин 
ке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли 
 да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе  
олан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за 
ш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе с 
шике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, 
ање да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, ре 
оздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута 
доро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Св 
неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли 
</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> 
ци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А посл 
т, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор 
 домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан. 
а пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му в 
рећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе  
.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам с 
несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је 
“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком,  
јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} По 
<p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{ 
ане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде  
ју, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се 
а и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспи 
го доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био  
па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се пос 
 да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом исп 
 ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, п 
ати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник 
 чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће 
ваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита 
ити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоће 
а су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло б 
бично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола  
 своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Форма 
ма; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’ 
окаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држи 
ања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу ( 
, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p 
ерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума  
ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим,  
ам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка 
 јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад кож 
 ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивк 
ене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, 
ом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S 
ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме ниг 
им друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те с 
е, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, 
 Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре 
 зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставиц 
{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће д 
ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли  
 лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато 
ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p 
 што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко пл 
идне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти с 
антазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.< 
тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јави 
у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу 
алча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда  
срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а он 
а знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си  
е, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у у 
за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и 
</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, а 
 му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море ка 
шеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до 
 <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што  
 напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предв 
е на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како 
са нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе  
овољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима с 
га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избаци 
а да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесе 
 Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ остане 
неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого. 
пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваз 
 вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керк 
м кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша г 
 из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па ч 
ац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилен 
-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије —  
} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш ве 
а домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умре 
а нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе с 
о курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Јед 
емо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Бог 
 лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Н 
 свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола са 
уј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо чо 
л’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама са 
прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија 
аале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму ( 
 узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче 
S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с  
Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов. 
 Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће м 
ви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без т 
S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фа 
док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове серд 
ом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мен 
па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по к 
у а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p> 
у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао 
} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама,  
 да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми,  
, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чап 
тво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Н 
е није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више п 
 ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, т 
ећ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пу 
то тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право.. 
е и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, госпо 
маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им  
е разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— 
Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слав 
вили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излаз 
а.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок 
 у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак. 
стаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и 
е му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зо 
муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{ 
 барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје 
бескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о 
но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је глед 
, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из  
 веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! ве 
м, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само  
</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А 
буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="2 
а авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, до 
 у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Ш 
 сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и  
прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, а 
ште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стеф 
 попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се ви 
Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џе 
} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко 
те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, чо 
, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте!  
Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као 
м’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас сла 
 слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с  
} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жен 
, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, 
 прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јач 
се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели п 
једно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има в 
четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава 
 знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за приј 
 водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на п 
 смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p> 
живео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати 
{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p 
он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред го 
дине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p>  
рјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.< 
м ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу преки 
се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији панду 
атка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калч 
њавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>—  
 Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми ми 
и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви прав 
јде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гл 
о, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико д 
мук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, в 
 Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ће 
шије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан 
 ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ћ 
ећ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{ 
 умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> 
ја, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј. 
 овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас 
е, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{ 
 како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време 
и и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; 
<p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој 
укасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо  
— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Госп 
— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје зар 
 ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола. 
о са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече о 
новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да 
Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намери 
 тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, 
p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Ка 
рчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме  
аобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето  
е.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми  
веци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, 
 оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно 
ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратим 
еси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки ч 
 тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се д 
рате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> < 
ријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју про 
оју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ 
беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млати 
т-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. —  
 Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће  
се при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Ов 
ка сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нем 
, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љу 
 петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.< 
а слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си мил 
 на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</ 
 остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А 
е... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем  
и:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А р 
м, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости м 
да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у ов 
 па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у 
па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам  
е за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па на 
асно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, 
 Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у  
дине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p 
мо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’х 
.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} 
<p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава г 
-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} 
p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као  
!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речов 
говлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо  
шка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> < 
тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си аши 
л’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија 
ћо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S 
е.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, 
 три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме,  
 памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али остав 
алост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти  
 — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живо 
ла, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде  
а; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, до 
 ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калч 
момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> < 
председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија не 
тагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; зби 
e> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> < 
 знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живу 
и ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и д 
у за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово  
>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</ 
ко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А...  
овориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар 
ече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; ч 
 салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курја 
таратељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено,  
„Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми о 
љ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, 
варед недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и 
и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Ох 
друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели  
и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има г 
 вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло  
ше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па за 
е доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура 
ку да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да с 
пева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збо 
{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје 
у да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше 
е пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече дом 
 се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p 
ори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, М 
ацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требат 
 мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензиона 
 па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побрати 
о дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине свато 
у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред  
није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити так 
} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да з 
 се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> < 
јола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина  
лно, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после 
="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се 
сише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула  
 овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече  
ла.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла 
ли ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу п 
 забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв друг 
е да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не  
ању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па 
икако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p 
 Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано  
 мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулц 
 и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смр 
ина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S 
 Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p 
 комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело ли 
 човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Зн 
 топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава з 
 срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти ми 
е цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивк 
, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћи 
ираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године т 
 да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш 
еше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем и 
а кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на ш 
ресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сл 
зи г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове  
ече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их глед 
капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу в 
она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l> 
<l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сик 
<l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми ш 
<l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да  
о да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, поб 
ко <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један д 
.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да састави 
у, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас моје 
 кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се вр 
море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и  
зује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су  
да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорб 
век прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{ 
 у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана ком 
!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> 
тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</ 
! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја  
није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да 
 уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мај 
 обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а 
кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којег 
ог грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај т 
зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели о 
зговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти 
p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти  
с моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’ 
зговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше  
н.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} 
 пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћал 
би.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе. 
p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господи 
ију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе  
езел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садил 
тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p 
и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарн 
, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле 
цујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!< 
ао да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{ 
румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си,  
на ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S}  
9" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеш 
 ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто 
с а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтел 
и!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико мно 
а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и п 
 и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложи 
а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S}  
јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг 
ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и из 
ос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба б 
женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У на 
="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Т 
 и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г 
урјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S 
 Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Ал 
је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна 
<p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите 
{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да т 
нисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Св 
 <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’ 
 ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А  
жи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>—  
честе и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како он 
окај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наред 
ратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— 
Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан чо 
а га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно  
 Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ј 
и се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме 
адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за ф 
еле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас. 
олина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новај 
е већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, 
p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има 
 ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог 
ка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не куртал 
остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, д 
/> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким  
о је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто  
 да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дак 
пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фал 
’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и  
рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да 
ним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријат 
 они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг пог 
ка чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не 
</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко г 
<pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћути 
?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак,  
ини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{ 
 све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да ужива 
а од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се  
вко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, 
еш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини,  
д њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг д 
председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А 
то славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да зн 
маћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не  
ива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друс 
 Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече 
а, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих 
р, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па  
шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам 
ају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не да 
!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно 
 вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после с 
Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си ј 
еш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи!  
 поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради н 
у сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p>  
зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — 
> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, п 
{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, деме 
с еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема кар 
о“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад  
да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, реч 
удем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>—  
 прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, сраму 
— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржа 
д си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе,  
 ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се намес 
ача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај < 
подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане. 
к.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како љу 
је како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у те 
амо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да б 
 све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало п 
за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може  
 добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натра 
 кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друств 
брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко. 
очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш.. 
 човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} А 
дниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на бр 
.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, 
S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим не 
Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Б 
је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га  
си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нем 
 ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Вр 
мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’ 
ко те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} К 
збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; вик 
! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортира 
наваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели 
е цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пи 
 Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се там 
па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су с 
бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа сла 
крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу 
{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p> 
е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него т 
— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како је 
од план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми  
 Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништ 
ут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј в 
идне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p>  
ако би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред за 
p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n 
Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су,  
а ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнин 
једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За 
ућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, в 
{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине,  
игани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па с 
 да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све  
вај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пија 
 грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-х 
.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у п 
ш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да  
овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти. 
ајмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја ка 
ем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а  
ах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p> 
л’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" />  
 несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако 
>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p>  
/p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што 
 слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, госпо 
ште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да с 
ога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од как 
} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не ка 
пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф па 
 „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли 
лежи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не  
е ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, ута 
 што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, по 
: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас;  
кути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> 
... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким д 
 <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде мес 
ако мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми 
дај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако. 
l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да 
{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мој 
— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо к 
зне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју  
ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам кр 
нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава м 
ро пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукаст 
а чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним д 
каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни ј 
овољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинца 
маћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не тре 
алос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираш 
p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се заг 
 јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, ка 
 ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто,  
за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки 
 не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{ 
 му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си 
ad>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечер 
Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, госпо 
да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</ 
 диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти д 
иш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, 
 шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш 
> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Свет 
фли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S}  
 велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо 
 па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да ов 
и и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча 
ка-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Н 
ан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо чове 
 запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при го 
же да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на  
ца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си комор 
а сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш!  
ар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан 
шу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га б 
ме плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, го 
 од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме 
и па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а 
ијатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— 
имо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вел 
ник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове 
есе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништ 
безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине. 
ја смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивк 
} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... уп 
вице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чи 
ај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј 
некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: лел 
ад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ак 
 боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> 
p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола,  
н' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те,  
 баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини! 
нак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа  
, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гор 
p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчи 
вџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Пој 
тво не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си чов 
има која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и 
ште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Ка 
л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Ј 
чи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичн 
, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до г 
вко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нем 
 па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим с 
 ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, уч 
да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да остав 
гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За  
дите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, 
о се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми о 
и што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар  
 једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> 
ти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак 
дне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p 
а Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово у 
 зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласо 
?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> < 
едај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш  
помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памти 
знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси веш 
то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} К 
дем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p>  
 ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јар 
им из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S}  
не моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да поје 
кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумб 
срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни про 
 ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ р 
аст, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светињ 
ни смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше м 
к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући 
ше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човец 
 наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да  
p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате 
амо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p 
м зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти дру 
нар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој  
 си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја 
редседник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и чов 
9" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак. 
 Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па 
адиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како 
Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.< 
 гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче И 
апита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукн 
реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побрати 
та ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, н 
та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да с 
/p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</ 
а, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S 
жемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се  
</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем 
ко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бо 
оправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет 
 пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону  
урјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, 
е му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој  
но што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сум 
ветислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ мо 
оја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија б 
комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њим 
е?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’  
граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће 
а будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатемати 
боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више дру 
.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хај 
{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћ 
ели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај  
жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви оп 
ас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп 
 је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, р 
им, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хе 
ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S}  
побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ 
ивам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај  
шаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо не 
, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се  
пада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да по 
едседник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— 
господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућ 
 а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него  
се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме .. 
а: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидн 
то и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и м 
опада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? ви 
ену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич 
е!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш шт 
 ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l> 
че, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> < 
— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам,  
 си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S 
срећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам б 
ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, 
 због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још ка 
не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот б 
p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна н 
Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n= 
раш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S}  
 при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у  
</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а 
х да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, в 
„будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала! 
ве једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може 
! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћут 
подине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испре 
 нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста д 
а ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?!  
е, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се пр 
сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p>  
и хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро. 
баво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, К 
маћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га 
смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи с 
ита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зове 
 отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p 
 <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?! 
ве више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, 
> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријо 
— љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубав 
сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умр 
е све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си ма 
и си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а с 
> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l>  
демо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетк 
еп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; то 
..{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћ 
p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb 
ој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их ј 
пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p>  
ум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше 
кше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари к 
акле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> 
вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Кал 
Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Госпо 
>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} 
, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук 
е...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p>  
’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, п 
 чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко 
урам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, так 
и му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљд 
гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија 
 с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Ни 
— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да пев 
Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обриј 
 А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, п 
век се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме о 
збруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате 
мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине 
у, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам  
 ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу  
 Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је т 
боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> 
<l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева К 
Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> < 
 с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да  
.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било ди 
е ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S}  
фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисуј 
 па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</ 
веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивиј 
ге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајк 
ће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују 
понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџи 
јемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="9 
ли опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S 
 младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S 
’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силн 
на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ бога 
ник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>—  
ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, т 
{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а 
 И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачк 
 па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама  
као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихва 
 јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Ка 
и, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко  
учно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много  
 и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележни 
 — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност 
ко га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је  
 њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то  
} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да  
чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па 
 у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оску 
а сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо 
ам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пеш 
Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му чита 
су ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и н 
ој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се ми 
иди да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вр 
е свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — оп 
ине онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> 
пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га предс 
ње, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће,  
да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да ч 
 официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла  
узимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан у 
о је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад  
 иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чи 
! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Не 
о, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо 
! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, М 
>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари в 
 и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} За 
учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће ма 
 био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли  
лико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побрати 
 опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те  
и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; 
иљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да п 
, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три н 
 ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести,  
а госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад 
а ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи с 
вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам дана 
/p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Све 
уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а  
д их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само 
> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га н 
се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, к 
 најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље  
еда неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко дад 
само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осет 
бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече 
оздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у  
тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележ 
како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли  
 проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! в 
 да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! 
 избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искар 
S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... пр 
 ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто  
, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: при 
у кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасви 
 Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S}  
ли која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах 
 најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Кал 
неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пр 
, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те 
 већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и  
у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се п 
и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло 
уђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то 
јом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја  
ћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти ре 
/p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пр 
</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је так 
!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, мо 
p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми к 
ражење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се г 
земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овој 
ик, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као  
ћно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом,  
у, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се свак 
 и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и  
 рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} Т 
е да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S 
о и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча ист 
н-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели 
ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> 
 се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па  
 ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узн 
че, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти 
учерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели 
ако; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену  
им...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, до 
 него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладим 
{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Как 
ту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало рас 
но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још виш 
 Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жа 
једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, госпо 
етара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варо 
, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочи 
 смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда  
.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострели 
анију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо пап 
м побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ет 
 Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погл 
ло, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тума 
м фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим. 
p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да 
.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слоб 
 тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Зн 
удиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p>  
г побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! ре 
ерујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, 
е читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке 
есет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лице 
си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од ес 
ога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чин 
се сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па  
S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужуј 
 почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше у 
— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми  
у Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеско 
Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспор 
ме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово 
з ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич 
ан, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} Т 
ерујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотес 
му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно  
 су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то ј 
и једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само 
Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика 
 он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђ 
овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с  
 у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталиј 
наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе 
мети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треб 
 Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помеша 
 пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у мод 
{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће да 
се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господин 
отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти т 
а, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} О 
с од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то спомене 
ерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чи 
да знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, 
у порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита пред 
 намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p 
стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него ка 
ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће д 
гра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— 
име! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти пој 
а реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали  
тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих у 
лави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није п 
у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оста 
д авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродн 
’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се го 
ш нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Ут 
ешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели 
писаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намешт 
езаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, гос 
 Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> < 
бдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав св 
азуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом  
 бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, то 
амолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отп 
ре, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S}  
, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причал 
једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретк 
о га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Нико 
лче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њ 
душна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је диг 
ли ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо би 
е имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за ч 
 од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, ј 
Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени та 
 дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је т 
ици човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S 
го убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си сед 
и <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом дом 
 болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско г 
о да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну 
Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} 
а времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а не 
ци. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заје 
ш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е и 
, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим јед 
х људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ј 
мо као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гост 
S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило поква 
руство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже при 
ћи ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" / 
, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то  
у никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p>  
је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио мног 
тованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац с 
амтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и д 
 — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ив 
знаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада? 
ца, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће  
</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безако 
 Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> < 
 сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је пом 
сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарни 
 онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Н 
 је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим  
: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био ма 
о да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кок 
о је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак 
 удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се  
ркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> 
арити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то т 
о већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било !  
хвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</ 
ешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду све 
како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз ул 
{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до ку 
 на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели упла 
итара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наиз 
на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шт 
о га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запита 
{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима  
е учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде  
, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџи 
е уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, 
 није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није зн 
 да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у  
дна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} 
рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p>  
али.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, б 
ла, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S}  
онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам ре 
 на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, н 
сподин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! 
</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан 
и под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош 
pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па ш 
јска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем  
оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим  
што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње  
је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што 
ао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети 
p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сех 
ш — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти н 
е Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине 
мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали 
ози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који 
 све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ сре 
писане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог  
 ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна 
јера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вешт 
етније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S}  
је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одгов 
 Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине 
, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашч 
ешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p> 
 а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, и 
} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћу 
онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а к 
ам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако шт 
о, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па с 
о.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би с 
>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само  
> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као  
у му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О го 
 га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар 
 он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на доб 
 у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци  
 стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! 
 се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци 
сту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми г 
пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се р 
pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} 
ац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год б 
тове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и 
ек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни  
ом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мал 
оће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад 
о ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бо 
 тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги  
</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумар 
а помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Ка 
прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и с 
ћи малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quo 
змилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога 
!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p>  
 битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> 
магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А пр 
радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити шир 
тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа  
, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да  
 јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислит 
или најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забран 
 ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешк 
е до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантеле 
 па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb 
д каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво  
к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S}  
опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш как 
алча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли 
пава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели 
 вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: т 
само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви 
ава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошеви 
 Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам,  
то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко  
 тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино- 
е се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и  
амет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, ве 
но Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачк 
ић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима 
рођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио 
едседник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упути 
ју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутал 
су своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима 
вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је  
ога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разн 
иво, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као  
вко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш оног 
нџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана би 
вко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год 
у која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетент 
ут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крст 
ач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био к 
ан, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су 
ија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође ова 
, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни на 
ме беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беј 
 па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n=" 
у са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} У 
во ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, То 
 ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти куп 
 да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани 
’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, То 
l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам 
l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну  
чи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво аш 
b n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?!  
 како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путује 
малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, е 
} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигн 
икам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ 
саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — 
из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете 
Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и 
> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба д 
отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знаје 
— ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си,  
с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад с 
ираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с  
ни, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Ра 
ој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{ 
{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Тре 
вљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко 
хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама к 
славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крс 
кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увр 
ло му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није н 
 то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побрат 
, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p 
оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море,  
ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{ 
, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како бра 
се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос јо 
е тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не  
 и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керк 
e>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас м 
} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не  
бори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е л 
рите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накри 
јани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>,  
— „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама  
 ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједн 
да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викн 
и је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е б 
идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће т 
13" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу пит 
ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте  
седник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несм 
 у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и покло 
 Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се 
ми.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па т 
се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појењ 
 што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ 
о крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Крис 
ки ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама  
А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај м 
S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка 
тем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да  
руги сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосв 
амо одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па  
та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, з 
би одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно ма 
да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?! 
урјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ј 
p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка  
и сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да пот 
S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> < 
! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и  
ет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахат 
{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људ 
 пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски ба 
има, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> 
 да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Ја 
и фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи,  
и!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курја 
други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, 
S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p>  
а си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате! 
е овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време 
</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" / 
како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруч 
 И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама  
а глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете 
 си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — 
 да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу д 
сподине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! 
алча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не види 
нџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му  
демо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча,  
 је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча иск 
ијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун;  
! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, 
уго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним друг 
 ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му  
.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама ви 
и татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим с 
ум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас 
е!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуч 
не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! реч 
па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, 
ла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митан 
ета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p 
} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, 
свађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко 
 кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија. 
алаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за 
како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, 
 ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па н 
 је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли 
алилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше ба 
ри, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</ 
о је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му  
Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> < 
га човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу 
може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине. 
де ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем. 
зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си  
 па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се 
 што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту 
при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, б 
аква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! р 
ши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што  
 лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да с 
теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узе 
е!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја 
бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да  
еш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде 
ајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’:  
 сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми  
апу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!< 
 Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал 
 за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што д 
нати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесе 
 памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, 
ва дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска 
, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и  
 ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, т 
иш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо 
овари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши  
магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфати 
а берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лу 
, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама 
ј тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... 
а њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на т 
и ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много 
сам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти!  
ек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ниш 
шман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад п 
чи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је к 
а, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам 
жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје п 
уд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав 
махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да са 
 ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај б 
дниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се 
није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p 
ечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кут 
Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ћ 
 каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако  
о је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад 
оста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побрат 
е то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.< 
 на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} 
S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакерист 
ич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти 
моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фо 
ку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на вели 
метности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (н 
сао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардс 
уша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи... 
 Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одм 
вао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, ш 
га ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужно 
ote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </ 
 му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрад 
ет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим  
/> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово н 
 Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који 
ајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да пром 
д мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову д 
 онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била? 
аље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али  
 ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p 
 ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p> 
икаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији н 
и још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог  
 да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Г 
ник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћур 
скреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидај 
ло скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек он 
 дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака  
плих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господин 
ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад 
у там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми 
руги дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p 
авлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Заш 
рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, п 
рум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обеси 
д му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" />  
а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па 
ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, 
е учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте 
сет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да 
ки ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и по 
љене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је т 
ека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе 
о, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирн 
тиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео,  
се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим 
и тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш л 
у — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ са 
но, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се  
ага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, г 
 опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, п 
како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушев 
{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикоми 
 један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, нар 
а се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као д 
 што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... о 
 има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је 
с једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцула 
оглав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав т 
 да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини 
вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и 
хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га К 
е шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако  
а! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише  
отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла,  
 сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав  
е, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У  
едва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’. 
наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Ми 
алча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу у 
о! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Ми 
чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам д 
о ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Т 
 и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав к 
у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју  
су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга ста 
мпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбира 
а тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, К 
кам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо 
е је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва з 
пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а ка 
te> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па н 
ваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на з 
ет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу  
само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и  
му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога  
n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван кв 
 право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче 
к не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то т 
ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш,  
пим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља 
 тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеј 
Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш к 
видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече 
ла која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и 
шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је 
ара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га  
ије то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — 
ода, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован,  
ч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за ф 
 <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на сини 
 Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — 
ра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Неп 
 Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А 
, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из 
 па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите.. 
ојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим пр 
ли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци ко 
ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав  
 густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као нам 
о и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, 
си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема оп 
 ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то т 
е.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, е 
м и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Н 
о, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу .. 
, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да  
еша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Д 
то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме 
овом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су предсе 
} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете 
исам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званично 
 предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад  
ремена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће  
чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом 
, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум  
ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испо 
 рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше 
ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и ј 
, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неј 
о покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Тан 
и јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај 
ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и та 
ахну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’  
та за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} 
/p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како неко 
ријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко  
 знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пелив 
ијолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а  
ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p 
ше науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоћ 
босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздра 
.</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за 
ега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав  
 Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол 
е да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим 
с?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је 
стину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ н 
 <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са 
ао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо  
ком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цига 
ећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! р 
заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и т 
ану и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала по 
а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка 
гих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана бил 
уга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну стран 
ле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзв 
апу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душман 
ма, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима с 
иФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како  
естрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газд 
знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, с 
еш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</ 
 шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча 
ити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138 
законика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Попови 
ивење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S}  
ки да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гоми 
SRP18950_C3"> <pb n="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви д 
} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је т 
ли Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ п 
ече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене  
о, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и трећ 
више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај  
е си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја бито 
вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине 
 па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче 
 газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одош 
што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из ма 
уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату соф 
је госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус,  
ла ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми с 
кочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та д 
о је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је 
ет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима 
а да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, е 
} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак 
 него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су 
ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као о 
ели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit= 
се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вин 
о се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си доч 
мо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу,  
тим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише и 
-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на сл 
. вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То 
 улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад т 
братимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни 
, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огром 
с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <p 
 ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирск 
е комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним слов 
ротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењар 
о ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, уз 
анта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргуј 
но, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што  
аш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак 
р онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама 
иганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалги 
S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S}  
рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немој 
те ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{ 
ше их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Ово 
а твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која  
ли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефл 
јде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми н 
станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накрив 
ћу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побр 
какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ај 
фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама г 
.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што с 
 нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те м 
а глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па са 
ве, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... оста 
едело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као  
 еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на п 
анку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адво 
 кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, прист 
о ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календар 
је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак 
} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, р 
 плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Ка 
 просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— 
јег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} С 
е фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се  
с нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а з 
p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни п 
S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p> 
скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, 
ј ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар  
ници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су св 
ознавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј  
го држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто 
за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни к 
ма повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прв 
 и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје мал 
 још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, в 
с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав пор 
тан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душ 
не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се  
 је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{ 
е што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не  
ог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пр 
засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показуј 
упком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а 
— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једн 
ити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понел 
ле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је так 
е ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часниц 
у, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} О 
ном и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили ш 
<p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, гос 
бично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара  
.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча  
 ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? зап 
прв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, з 
к.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га  
Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут 
Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем 
. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се  
ицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и јед 
 ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S 
о, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од  
ра и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од  
, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још 
внашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је нај 
 то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па 
 па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га проба 
 отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — 
алупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, в 
а петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по 
је ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђевр 
вираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еми 
 опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. 
м, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћут 
сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процав 
S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па п 
ну домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S 
<pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са и 
ненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа  
мук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни 
ни сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш  
> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л 
ше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!< 
намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га,  
воре.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} 
лног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с го 
 мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорен 
', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата 
аља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — 
еки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни 
 <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ д 
} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне мо 
пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ 
ку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па 
Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш 
олазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г 
<p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, 
е — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука 
ијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће озно 
Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и п 
ос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, а 
Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други,  
> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а 
пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти  
а, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и заус 
 ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га  
одине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно пар 
шти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у п 
ламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... ов 
старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти д 
ре било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је  
ас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „буд 
 куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест панд 
 лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао 
емо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он м 
као, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; а 
 куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се 
ј време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине  
 спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност к 
терицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>—  
ио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чин 
 што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљ 
како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S}  
ишеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побр 
 <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ј 
 запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p 
пи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима 
у отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лирич 
аг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и  
е:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а о 
 и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био 
pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-х 
вој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море 
 се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо,  
 (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — 
ло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само ј 
нуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као  
урјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени јед 
итницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; 
Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет! 
 види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она ст 
} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, ј 
 само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз  
иже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тук 
 се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је чита 
 себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи свој 
Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој 
о један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне  
а комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш  
 баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: п 
p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!! 
 а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је с 
 смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пит 
— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С р 
а прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p 
— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" 
саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и 
га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам 
с њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А зн 
 Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко 
и? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре 
ујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S}  
, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не па 
рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој  
 мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што р 
га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а  
 петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у он 
ираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се  
ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да д 
.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у зас 
{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови сп 
ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на сла 
довичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигат 
ложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и 
дахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p 
 сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо 
по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је. 
е веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дан 
ју ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште п 
и молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше 
лећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> < 
 сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Гл 
окак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.< 
љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{ 
само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покриве 
да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</ 
, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси  
а!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем 
спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко 
р-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу лар 
{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареј 
фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче в 
 мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и 
рка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу 
, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и ту 
а Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних кој 
части некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У оч 
, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S}  
ако ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи ф 
ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа цига 
!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а заш 
е нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне 
о,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</ 
 багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас ко 
век при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курј 
Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испр 
у испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а је 
е и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па с 
> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? з 
ји, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{ 
 славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, 
Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек 
 Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излега 
отепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, ку 
ну Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена 
 се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А он 
о волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па о 
 саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираш 
 добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена. 
 Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће 
рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја 
 саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пуп 
о те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон 
иш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама сал 
осише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде 
ј леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако м 
н, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како 
инце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је 
ша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који  
мати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А ш 
Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга вр 
па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе —  
е па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... м 
о њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гос 
веци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како с 
 госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p> 
ди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко. 
трану оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па  
моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми треб 
p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време 
аџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, 
у до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну  
мет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њо 
о се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме ви 
а Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ак 
биш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туф 
че, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начини 
 оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У  
време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише 
ог које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и сл 
 вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>—  
омко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди и 
девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од он 
тлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у ло 
о трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљам 
че, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светог 
Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питу 
ли Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p 
ога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја к 
па паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па  
и нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако,  
о!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча у 
с.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је д 
/hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан ко 
брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у к 
ужа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се  
b n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има  
дамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— А 
ри, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке  
 ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу  
аји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак чо 
а идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</ 
е, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте  
рам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол каса 
море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и пла 
исују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допи 
тво и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слав 
а запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако  
ога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући с 
о ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава.. 
ури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе п 
ише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава 
 такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска с 
 се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча  
не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајк 
тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И о 
 ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, бр 
еће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека 
> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на  
алтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји  
напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га б 
 Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на  
 ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у  
! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило 
ње, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пр 
је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и  
што и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Кур 
е ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си он 
 побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да види 
>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.< 
 вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p> 
 за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани з 
 дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, 
у, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си и 
!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече  
 па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он б 
 да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и  
 Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновни 
бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ив 
 тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће ње 
паца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили с 
 за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала,  
се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је 
.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Ку 
 човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а 
 што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је бил 
оседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пи 
ав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио м 
а кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако д 
о је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад г 
и имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће  
е право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град 
тње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолин 
и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а  
онашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски  
се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је мла 
еца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А  
То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је ми 
да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву н 
ђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишн 
е, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска  
Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, 
и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару  
лко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим и 
 да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море 
моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да у 
да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збори 
недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће 
да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари 
љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и  
b n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, п 
млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш 
и гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут 
 пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и он 
 комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину к 
су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба  
њу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, госп 
 још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море! 
осподине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да иско 
;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пи 
о!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају,  
в је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па  
сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима н 
 Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салт 
тво сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у с 
живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама уба 
о и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мо 
па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb  
S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>—  
, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га 
а куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!? 
праји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништ 
<p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} 
S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како ма 
а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море 
м, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па 
S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>—  
ајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј;  
леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци 
старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију... 
домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! в 
кера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искус 
ead>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи свет 
 да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ив 
p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу ј 
ше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи ад 
арам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише н 
Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим 
S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљам 
ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S}  
на!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ  
 смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушт 
ти широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зв 
/p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке.. 
, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прока 
кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је б 
е, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си бу 
с нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре 
.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p> 
ера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Тако 
аво...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо 
’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де 
вол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им  
а си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално м 
јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладим 
 тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њој 
/p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па и 
p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се доса 
д авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправ 
фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здр 
роћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да нос 
> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче с 
идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док с 
м!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија поб 
<p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! 
а на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су и 
и саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, ко 
тци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Е 
тима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако друг 
ом шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у 
те, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећ 
, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји мом 
што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>—  
 с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица,  
у, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, 
 они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко М 
свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — 
 машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад  
еди си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, 
и, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско з 
ште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! 
себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и о 
урјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наре 
ако калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребира 
ели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак  
у’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на  
си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Кал 
е могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године  
мке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњац 
т, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! о 
 вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за на 
 — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{ 
 у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „ 
окат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајд 
 и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} 
чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не мо 
, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња з 
е им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете  
да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" / 
адни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.< 
ше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га,  
есте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак. 
а, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а  
ој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво 
наш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S}  
о ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ниш 
вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ет 
јицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> < 
на!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може,  
еб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим;  
 господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пит 
>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се 
та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбир 
 тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још ка 
и дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мај 
 Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си ј 
онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима ш 
А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S}  
еше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш л 
2" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кв 
вко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се  
ве лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле 
иђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал 
ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p>  
сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур  
— Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од 
, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живо 
таве, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра 
хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоц 
од, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је див 
S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ 
овек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ паме 
ачеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’,  
еро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-ша 
 Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> < 
, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Сер 
— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу  
вин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезн 
јакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, 
о школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивш 
бацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{ 
ћ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно 
па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки ч 
 ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="grap 
во татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем  
реју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се  
ити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују  
е! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад 
p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да 
ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Кал 
их слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи,  
 из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија К 
еш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже. 
азбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је с 
ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ћ 
 викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми с 
 мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз 
да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе в 
А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко мес 
обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сик 
ац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здр 
ојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послуж 
е лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А н 
hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господин 
сподине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал 
осе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да и 
олу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка ника 
 ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо в 
рнхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам 
одине моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да п 
еси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мај 
 улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од  
ја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се  
.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли  
а отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме  
ња, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се?  
и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганим 
онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог 
ији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Дан 
ко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди о 
суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас 
че, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, 
} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако ка 
што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{ 
 што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чар 
 ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко,  
к полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушев 
њем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида,  
зним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти неса 
да-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех 
из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џ 
: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били твр 
ав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или 
 свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет лит 
 ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — ш 
 позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прич 
.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некр 
о урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један 
>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други за 
е, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Вини 
 на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалиј 
.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Ци 
ава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио  
 собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима с 
 већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S 
место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, 
 ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда 
ваничној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из  
данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, в 
/p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.< 
ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код  
Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да 
кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефт 
 Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а  
лав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка  
е, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овиј 
ндук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што 
а часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима нарав 
г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послу 
 Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до сам 
>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био 
{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој 
рона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме 
 n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не пог 
ча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела дон 
чати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим 
одине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако ста 
вога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми т 
<p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били м 
а мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p>  
ањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ра 
 мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати. 
оћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање 
ен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете т 
 Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то м 
 <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће 
о Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да  
 болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађ 
ремисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си праве 
е зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не позна 
године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплаше 
и од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Ми 
ик избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој б 
а дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и за 
игару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p> 
тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подру 
тиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог по 
<p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким бас 
господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се 
оба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели 
аћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео  
пушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже  
а је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остав 
е на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега  
 кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега. 
вина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шар 
туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како  
па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше  
p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се пресе 
 све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ са 
е!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! изв 
 ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија .. 
е, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit= 
ких кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зев 
n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му  
и и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа весело 
никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и  
 кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа  
, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко. 
овек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потоп 
рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S}  
<p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазиш 
командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Ка 
— А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги,  
зи.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни до 
тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију са 
м; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и ниј 
 је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote 
икамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до ње 
м гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погин 
О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој с 
/p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p> 
 опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p 
 онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, завар 
лила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само 
 с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико,  
ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је г 
 ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ч 
 па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банк 
лу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети 
иштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рек 
јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и ра 
 поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујт 
>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, е 
 викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Ал 
в.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти бу 
же..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лаг 
, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда рец 
и само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си зб 
е, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти  
бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па 
омоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из опш 
лавом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани  
 исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу. 
е и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познав 
 да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, 
и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па  
 да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме,  
си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој са 
ебе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену они 
е тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом п 
јући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује дру 
о.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек 
о ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и  
} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као  
пу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу 
 ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату  
 прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде  
л’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! в 
ило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива 
 допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p>  
а? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Ка 
ем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала 
 ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шако 
> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле. 
им, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! 
 много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију 
 <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Ре 
је Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се  
 ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако ј 
, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онд 
инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берић 
ориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S}  
муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Мариј 
 Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што зн 
p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{ 
измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вел 
толицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запона 
 резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она г 
но и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије. 
{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а го 
као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сач 
 ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, 
{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар 
 бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</ 
а, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господин 
 све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти ме 
p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! ве 
из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S}  
 бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уап 
пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" / 
о рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву стран 
и јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши дом 
 у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује дома 
раше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе,  
е већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио 
знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гу 
р... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Ис 
јда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало п 
мак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Ма 
а баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, је 
н’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, ре 
?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А  
 Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људ 
ало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрај 
да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Ра 
че!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S 
одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас прива 
 кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А  
м сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им пр 
 Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као чов 
, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p 
 јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ре 
дим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш  
<p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћу 
Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод р 
жења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу 
ска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, п 
ајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет ум 
груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та 
ак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174 
он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од си 
} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће! 
беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па  
иким цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Од 
троп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по  
е пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у 
радо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сва 
е ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте глед 
слова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинам 
на.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S}  
, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летув 
брачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и С 
моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p 
ледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис к 
дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: м 
рогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ сам 
ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и  
еше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседнич 
 она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује му 
и се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш б 
х сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов 
 се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S}  
ућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си о 
 ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си 
па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И  
 појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човеш 
 додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и  
са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, о 
 Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче  
и.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а 
ан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у р 
 дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице,  
се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, 
а; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само пл 
 паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се 
о, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А  
си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е 
ко мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не  
а с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти  
p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече 
 и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до п 
 сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече 
— оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’  
 ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} 
су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>П 
S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи о 
 и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> < 
ко.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Мар 
ојим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужењ 
равље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’  
ја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезн 
видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</ 
а погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је у 
ужија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекњ 
 А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти 
ли г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За 
садимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух 
јченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара 
 — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој т 
ја с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико 
а ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и на 
д.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, 
едњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с вра 
ва шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дан 
ели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је сам 
џија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију,  
фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па свак 
 и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, сво 
тлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек 
питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, са 
авио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у 
дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестр 
и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више ваш 
рилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам бол 
точи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте! 
 није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер 
 <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} А 
 бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{ 
посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ 
бацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон 
, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ру 
/> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за н 
к од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! ре 
за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од п 
е ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а с 
одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се. 
ирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захв 
без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тр 
ву и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком  
ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам 
ањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу 
 затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, и 
и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у х 
гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг не 
едао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од к 
 Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење,  
</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} 
га она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године с 
оје је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчез 
оме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет 
рој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана  
ладе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је  
} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па  
 комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чу 
ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила  
</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда  
а шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити  
о — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама 
<p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај м 
ко, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек  
</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са кој 
 воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на пос 
ски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго 
 капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлиј 
путу и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те  
к је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лавори 
 је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно 
 куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p> 
а Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај све 
ола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, С 
ећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те та 
ађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, 
си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све 
срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, п 
е, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће д 
оште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам д 
 калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не 
м кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, ј 
 скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „ 
нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу  
 начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је 
познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена м 
и не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не д 
 му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пан 
у свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лонд 
в. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S 
ко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, 
 верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама,  
ије смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године с 
} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из ку 
у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</t 
{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?! 
p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет 
у да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Ч 
аместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше. 
и Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви 
ј.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беш 
и поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти 
наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за госп 
ковао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, 
} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А и 
н за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то  
ен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! —  
 ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, р 
, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква б 
 овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калч 
кну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, к 
чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше 
се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор  
а, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не 
ка зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се 
био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курј 
руку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>—  
т му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у 
жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А з 
но пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то з 
 имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том  
за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци,  
а од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важни 
и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају 
јеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем 
 тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка дого 
, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чуднов 
</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и по 
 та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за 
, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу  
 па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите с 
то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} 
кључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је мног 
б’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају с 
кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, 
дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо с 
!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку д 
де.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, до 
, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био к 
што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lan 
ни предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три д 
 који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бест 
оји продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет 
S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје лад 
е надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за с 
 а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није  
рићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танч 
кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од п 
урталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да м 
умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Кур 
град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на св 
} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне п 
и, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест годин 
е кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што  
кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито 
 дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима култ 
е из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је са 
 и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели г 
ре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте и 
 селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да с 
ада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана ка 
оше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су 
 као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био ж 
дам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад  
читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче. 
едан дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави 
оје је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва 
ноги славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни 
овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола:  
ако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме 
.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми т 
адне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Т 
еј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си ид 
ућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S 
одније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе ни 
век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам т 
и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цв 
 какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брат 
 смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, 
 да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и 
аћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља  
ћих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћ 
као одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније 
оре, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као  
} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не м 
скочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му  
е и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S 
вој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе 
вио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га зауста 
Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старо 
бно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{ 
и-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се н 
е иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме  
ка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана  
S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... т 
шак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне то 
на ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S}  
аса у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} 
то врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам 
е!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?! 
ако онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане 
ораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: бе 
3, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негд 
човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. —  
ан, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багат 
д си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован ч 
с прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и  
аређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто пр 
ријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође д 
Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели о 
 наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па ви 
дине! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах 
 Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставил 
те попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железни 
уку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је 
квог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а  
 бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујућ 
т прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши 
аке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се 
овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас при 
и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фа 
е ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо  
один-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу проме 
рати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипро 
 слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, гос 
знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, 
опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калч 
уги, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу 
вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ 
еци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{ 
ине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S}  
гови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допус 
’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећн 
Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излет 
гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>С 
дборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промин 
овњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де 
 Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубениц 
свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запр 
оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу о 
 каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Ко 
па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за ње 
 у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’А 
собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигд 
урјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ не 
 беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели д 
 свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник 
амо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у зак 
оју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несиг 
а!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у 
шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти 
ву у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надима 
а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку ј 
, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S 
расно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси  
ре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном 
} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду ником 
осла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све  
иде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <p 
"67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си ф 
а Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже н 
жан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дођ 
ав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и нау 
!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани ш 
осподине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајн 
а ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико  
и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксиј 
осподин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да  
ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџиј 
ко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, 
“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вел 
ржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и про 
ебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине  
лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно и 
 никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији 
вртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њи 
ачинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву влас 
 И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, 
 озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да н 
 у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господин 
 да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу слави 
ћ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да ви 
ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тут 
ње.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се пре 
а у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога 
 све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море 
ошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из са 
ако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надз 
Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а о 
"156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на  
еме.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} К 
<p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура  
. побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли ба 
е неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} 
, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; од 
иње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’  
 Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па с 
о искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; 
ак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, мо 
идео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође  
лаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред  
 Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> < 
његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и п 
 врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и поп 
} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећн 
рамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То 
ако цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов к 
ователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, м 
се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко з 
и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S 
своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ниш 
ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (ка 
гару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најсл 
ружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да та 
те до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим  
 послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Рад 
љу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ ка 
, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а гл 
 него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка н 
ам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quo 
а Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пц 
е питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калч 
 прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на ку 
и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авли 
ве!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ов 
 викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до  
 опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, 
ће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се 
ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас  
} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седм 
трча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нов 
у — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си тер 
велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, на 
уће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А к 
-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на  
ушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску 
а и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да по 
а позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— 
</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момц 
на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" / 
 и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он,  
 после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој к 
олено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А 
у кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да да 
дајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само 
{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећер 
а од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Кал 
небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, 
{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p>  
е ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S}  
 Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ 
} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, 
 ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а 
иш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо кур 
, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо ко 
е’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти ј 
саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, 
ко дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSectio 
те да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија 
оју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из к 
 једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикал 
јем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу  
лази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј с 
добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради  
е тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из С 
 тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова  
ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још  
саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n=" 
д овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим 
јим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> < 
Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном 
обратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и К 
, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у 
па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана бо 
не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа н 
аћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми  
к из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на  
пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>—  
рави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих с 
дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да с 
онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окр 
арене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пе 
овије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало 
рну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на  
е умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува 
 председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу 
ато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремају 
— Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полица 
ав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели  
њем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у пос 
те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ 
и морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што н 
снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као  
 руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:< 
 не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа иск 
како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фр 
грове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна нево 
би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И  
шу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Би 
је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли  
Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет д 
Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбо 
Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће пе 
век који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила. 
тор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као шт 
о увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим пос 
ак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити 
ко се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „З 
који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ к 
 двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо не 
ма.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се п 
чи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и мага 
же.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Ка 
и јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не по 
му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, ве 
 залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно  
о Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да 
 јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми ост 
} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону 
н.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изг 
титање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпо 
жних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчица 
ше спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност 
ине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости 
 n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о т 
И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и уб 
авити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је 
 шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чоч 
 се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде зван 
емала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту друг 
кав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А са 
о могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, 
ођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кр 
, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Бож 
 ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, пре 
л’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушам 
и их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету там 
!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се на 
о бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва тр 
 Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’ 
 век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море 
 и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у дру 
ство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побра 
 мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни п 
ате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S 
Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама с 
ремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p>  
е се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и ц 
двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега 
немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратим 
еља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— Н 
реподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју с 
е, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пре 
 Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очим 
 скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер  
pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћи 
ало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста  
море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p>  
к, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан...  
посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не зауст 
у кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер 
бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ств 
</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си 
кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне чо 
ам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да с 
само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако 
 легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, м 
а доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад  
{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горк 
<p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је  
 наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други 
је обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће  
рик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док 
ангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, г 
сове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подг 
рај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео 
 верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Таб 
ез човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се 
а тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вер 
штало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник. 
кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фак 
 да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а 
д страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се у 
ај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пе 
свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао и 
гу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како 
S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чу 
 зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — т 
слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сиро 
е и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве 
нуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само 
ирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и ка 
г чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је ст 
 опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, нег 
ија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство  
аки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, 
старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се  
ене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио 
 могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јуч 
 би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болест 
овеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен 
ш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онд 
!-- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </di 
и г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле т 
убавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је 
оносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад па 
оје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди ш 
: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Св 
Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од преко 
оре крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас  
који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, мо 
бар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех,  
, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а  
ако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо прича 
ложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Циган 
— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ел 
 вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне какво 
из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег 
е три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам д 
у била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су  
бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина н 
 вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap uni 
ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја ника 
низности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и послед 
ду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишл 
су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, з 
енуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочи 
ружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-присе 
њите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко 
рову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као 
!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини м 
 знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Ка 
, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „вт 
да бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г.  
еки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши је 
н позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писа 
ој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако  
а хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хл 
е Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, 
оји раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја прис 
огле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубив 
онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај буда 
И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред г 
а Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му 
{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и 
и пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен 
 Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени ј 
текао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апел 
 да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у с 
анас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једа 
ном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао чети 
на,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, шт 
кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дуж 
док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помаг 
ености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни п 
 <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВ 
 вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Он 
ој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуј 
{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће 
ад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Мар 
ући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у п 
зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали  
?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и а 
ако глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме 
дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас ту 
о смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, ре 
увасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много 
ветислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, 
еда се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да н 
едан турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p 
а оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без чов 
ерем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики з 
икам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а 
<p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А за 
пштину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из а 
оруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си заре 
А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми с 
алко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збор 
 бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непозна 
лча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме 
гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта  
 што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — 
 овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч  
бе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни дома 
 ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му 
за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком з 
лума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — 
 како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава 
опушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мај 
 знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, 
лаву; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана па 
— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дак 
ју, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује 
<p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав ч 
 и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћу 
атор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, мор 
еее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му б 
ви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S}  
 ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и ону 
аг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је поги 
и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенц 
смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза  
пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо 
војачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: 
знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p>  
 Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави п 
а и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи 
а си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{ 
кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера 
е убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А  
 рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја  
екну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари пред 
и.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија К 
м? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, 
ратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неј 
 море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин једа 
братима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па за 
ама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним ше 
на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p 
Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет 
 био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори чо 
че одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме 
ле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучер 
чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше  
смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побрат 
арити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се до 
 почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само да 
ућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да м 
, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Неп 
 дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>—  
{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју  
ад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог 
сто у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту... 
— био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим! 
{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а ве 
 <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> 
А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је 
 се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио,  
идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и  
м не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Та 
ад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да ув 
S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди ка 
шта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим  
вога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање н 
уги, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном о 
, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога виде 
 сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају,  
ни мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једн 
олитираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апот 
погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијал 
Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том 
а за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при ме 
у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свир 
 док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је ис 
ричају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп,  
нула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама,  
 је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, 
ви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо р 
него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— 
р појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни  
и се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па ве 
 негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Мар 
вица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и  
де седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких 
 тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће  
у прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчањ 
 онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и М 
која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и  
 па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} 
ад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, пола 
хардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на после 
а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангу 
е прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онд 
 Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше 
удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несм 
и!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење! 
од!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам 
и ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени 
 хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каж 
 Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли  
баше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат у 
пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће  
о се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Т 
е, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му 
све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани сви 
 чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote 
је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone un 
ој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица 
е, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n= 
, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме б 
остао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</ 
текао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњев 
варајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нест 
аучи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике зар 
 реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама,  
— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, рец 
 знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с др 
у, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога  
Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав с 
аљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да 
.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што зна 
ек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам! 
уд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем у 
урчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеј 
, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи 
и.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је  
убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да до 
хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, б 
кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у др 
јем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p> 
ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје аде 
о је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи ц 
и се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке 
ујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сик 
уваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што г 
уто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p> 
мао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад с 
сла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђо 
и, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као  
м инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Мла 
пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека 
а књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је 
р и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко  
, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо 
ише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као треса 
сти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде 
 ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи ок 
на послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођиц 
S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за па 
а, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва 
ишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш < 
јд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ и 
ији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше 
 а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас 
 гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> < 
еље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то 
 раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука ко 
ју“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми  
ху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о њег 
вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} По 
 искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Ци 
p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој 
 својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, госпо 
вања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине  
о овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења 
тиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! план 
ивај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пу 
да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију с 
ве!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгре 
 није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи п 
узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чи 
нце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар она 
 онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако с 
 ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће  
 једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на  
 кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Ку 
се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће  
ило — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао 
о и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јошт 
а се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и да 
усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потр 
, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве  
 жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег дру 
 крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега 
 потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми 
о!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатк 
> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је 
 је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени  
срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали ј 
да:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукл 
 на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> < 
кву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене ил 
 мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но  
p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови ост 
! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света п 
и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојн 
м сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали св 
 побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезне 
ргу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циг 
н! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се  
Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p 
 вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Та 
</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му 
{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну стра 
а шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо о 
и календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пе 
и што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, 
 погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу  
вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, извол 
да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му ова 
“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још нек 
и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ив 
су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две о 
риви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу касканди 
еше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па с 
’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} За 
 ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, как 
ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га н 
, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој м 
} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што 
ње, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му 
е у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју не 
е пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Ду 
p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопец 
 зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је во 
а бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S}  
 мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, к 
био, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! 
како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и 
ева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му  
’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb 
м осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180"  
ицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и 
 ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисениј 
Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлиј 
 сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели м 
; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у с 
ојица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече. 
послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за сл 
ла се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе! 
ах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мет 
етнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје  
о је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црн 
 кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му 
их људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника 
/> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим. 
а да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само тр 
вља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, ра 
мшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ 
 време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, л 
одина послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, виш 
</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке ки 
ије више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита 
 ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово ј 
о и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је а 
ор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем 
пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви 
јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не об 
зи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} К 
ћ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; 
</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас р 
 рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава 
е тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу,  
ана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, 
но или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакос 
> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! 
а, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, 
 неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комеса 
или у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је 
!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: 
{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје 
ктички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна  
осто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господин 
ахвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе  
p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.< 
јевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вили 
} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и  
ање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима пове 
 је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „И 
е.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да вид 
не настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; инт 
, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди 
то, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљуш 
<p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово нек 
лика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; т 
и ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он 
доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих ме 
аман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пе 
а замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам 
} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни тра 
како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године 
ор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи 
а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију д 
 си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не из 
овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртв 
не па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте 
дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! 
и просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ив 
его као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на  
највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли не 
та Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> 
рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} 
ече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S}  
ући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе  
е намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улег 
 овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг н 
турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш  
а, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као нег 
и!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како 
ежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign  
.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера 
рилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — з 
јао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још  
то сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега 
 не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш!  
} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а  
д ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било,  
и ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти 
подине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу,  
, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас  
ја држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим  
е нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом живо 
о.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребар 
лча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше тр 
ца, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира 
!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ив 
pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немо 
ионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до са 
 Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пу 
} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучо 
 — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако не 
стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све 
ше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глу 
 ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар 
 и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нер 
а бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти  
емо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ив 
!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста 
а сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му  
о, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми и 
дњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали 
то ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар  
ика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да  
ас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, —  
ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S 
 свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа док 
то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Ка 
вовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заист 
е је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побрат 
сподару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} М 
ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— 
сле ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, гос 
јатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу д 
кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старо 
ислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и дан 
та г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> < 
 ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат! 
 ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и жи 
ло би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасн 
с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер  
е клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на 
S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте 
 му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти 
вога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости п 
 капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуч 
несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи д 
ука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста 
лико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му  
дочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! р 
 пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! 
ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најг 
ажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био 
ше и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели п 
страмотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масурич 
еширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, бе 
и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n= 
 Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас 
у све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да 
</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се са 
татељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности  
 се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ  
...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г.  
о да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лаже 
асео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онак 
Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела 
онареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје 
<p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега к 
но?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка 
тедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S}  
ви.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да  
е!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за од 
н и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја  
и, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, н 
 дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута год 
иње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и де 
n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружин 
{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, по 
осио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му 
в бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} За 
ла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји  
 дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ 
 увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и о 
ко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Ра 
се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари  
сови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим г 
је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо 
— и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама з 
вно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А о 
ењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте р 
ју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који 
у кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p>  
утиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци  
 него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си  
вио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него ула 
камо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан  
 камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све 
 испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и о 
аве!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Кур 
прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духов 
рана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негд 
 а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли зап 
ар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали 
и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, 
још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S}  
 давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— 
давала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету! 
зе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад  
из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Цигана 
одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полази 
 за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, 
, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p> 
, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу 
во? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише коч 
његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>—  
седник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плак 
часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> < 
рама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто  
ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фал 
 Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вел 
вица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер  
ојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и ниј 
дседник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Иде 
оли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов  
е опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би крас 
 она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сла 
више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, ја 
ело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар поз 
дем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане,  
лаву и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обр 
 могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био чове 
 чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, пред 
 пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мра 
 Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан  
чувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и т 
рћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S 
ма рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом  
ако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p>  
м бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече  
, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једн 
р-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што  
 дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако 
— е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па 
побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети М 
 то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га о 
ем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину 
е Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави ка 
ни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“  
сли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде кал 
<p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си 
ма свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комш 
од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Мариј 
о су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако св 
>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек 
ај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати. 
 из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако.  
ам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет он 
рпско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и аши 
а крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто ш 
сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди  
во у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим  
 би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не см 
? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Св 
tle> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам каракт 
.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочек 
!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S 
<p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си 
 веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги ру 
 бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не  
а петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си с 
 ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-предс 
аква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав изл 
 све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. пре 
ропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њ 
 тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се в 
а.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је  
 жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман,  
ор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и о 
 како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви 
ум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по ро 
 прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је. 
ста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да 
ке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' к 
јола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она 
вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, не 
ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди д 
нда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, ле 
га г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на 
кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p> 
учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си  
Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>—  
воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфти 
> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n=" 
— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{ 
а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи 
. хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ к 
 прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро  
и и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, К 
.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та  
и родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{ 
 збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совје 
на се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побр 
Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбир 
е да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господ 
вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га н 
ећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их м 
пљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{ 
ита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си 
ли устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености  
е му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљд 
лио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпоче 
опамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што 
 за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јест 
о да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и 
е преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и  
ољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> < 
 ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се по 
онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, по 
ан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју  
 дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све 
и сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио он 
и, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад 
у се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било. 
ет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чији 
о са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо 
да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти  
омаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару 
ина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сија 
ој тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из а 
 буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не  
ија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од сви 
о се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} 
ала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спава 
м,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од  
? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не  
ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо,  
ак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Пре 
еш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме погана 
 рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разн 
преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S 
 муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напра 
ине да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а 
ао калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео она 
оже бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрч 
о и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новај 
 не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад,  
ациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{ 
шиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад  
лча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали 
.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако с 
асић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче 
 људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им е 
а, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда н 
> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да не 
танемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> < 
ега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је си 
наваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски не 
 сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у 
овориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} 
 другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да 
 црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколик 
 побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... как 
 да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се прекло 
 а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пи 
ичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште 
о задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у  
д те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци 
тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе до 
али заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско ло 
Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него о 
и госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година по 
ћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> 
нки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину д 
 берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, 
ребе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне  
 мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му н 
обратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнај 
дала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} 
</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb  
 Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи  
“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, а 
 ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у  
ива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{ 
оћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Свето 
ели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће в 
те се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и прел 
џовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем 
, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш о 
ује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има 
овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја з 
оноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p> 
 ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, 
ећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Кал 
оже да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће  
а.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне,  
доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не бри 
да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више да 
у...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њ 
а да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча  
о се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче  
иљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Мо 
пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ 
а.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине предсе 
а.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S 
о ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш де 
љив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S 
аријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе б 
ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет пов 
јано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се же 
 пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан 
иш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако 
>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— З 
 /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до 
им сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те  
е, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n=" 
е овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за  
 избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш 
 та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После 
ше из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S 
/p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па он 
ј и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стоти 
, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, 
аваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на да 
 кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани б 
и, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код  
{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи. 
!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quo 
стане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску са 
 гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је у 
p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао 
хајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да ни 
/p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује гос 
лавиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</ 
дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од с 
дете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време ра 
лољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни  
> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43"  
јављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинули 
ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је 
да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кр 
рјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graph 
у једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим 
љубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, 
</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а буд 
ни тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде к 
> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — 
едник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при  
му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што 
 Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча 
о поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуг 
у којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ вр 
а, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције. 
и-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрај 
рета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре бер 
муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако 
ту махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лаги 
ор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да 
и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е,  
истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најма 
енци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Сра 
ховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквир 
е дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида  
аза на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово  
сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба 
апца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-м 
јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се ује 
те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Н 
се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка 
S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, 
те, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик,  
 ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p 
да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш с 
>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки ад 
панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, ви 
о.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи прел 
 фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен 
ногим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од америк 
 бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте а 
си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S 
ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику 
ли јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} 
S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како са 
 нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме  
 Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће д 
лет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлиј 
ћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да и 
м ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т 
 се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику 
, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми 
ласт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и 
како, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусо 
а напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} 
дужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Ј 
свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се и 
ле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму 
судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето 
две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље  
, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсеч 
вко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ћ 
ски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад 
е се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; вр 
 и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекос 
ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци б 
кладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку 
 ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти о 
аш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Т 
атељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, 
нем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А  
и сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред 
и је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно р 
ам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Ре 
/p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали 
} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним м 
 ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах  
} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију  
, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што 
 <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S 
 Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком 
капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S 
 да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! ве 
е ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно и 
 ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па с 
ик.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p> 
аве, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала 
аје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да ра 
се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе,  
 шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и да 
како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</ 
смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p 
да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и 
девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и уз 
>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаш 
криви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим панд 
народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко 
 и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада  
о Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> 
ас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде  
ре ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и чита 
рни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цвет 
х по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће,  
ало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала  
оде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену ма 
те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују 
ко јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p 
ујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нар 
е, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне 
 и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред  
знатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мај 
ајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност кара 
... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде  
стави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Ш 
 шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче 
ем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли  
 ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јо 
ратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побрат 
це (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам с 
домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причек 
 онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад о 
да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питује 
 мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, ника 
деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријат 
ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити? 
 свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па 
вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове. 
е био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој пр 
а глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћ 
вим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео  
 прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и г 
носио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби сла 
чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца  
еваше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увели 
а се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од 
ао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гур 
а г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Ми 
и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него  
ошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава 
лча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле,  
ијола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г 
 па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје н 
м добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> < 
ра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још 
не бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчеш 
д ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е т 
 ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала,  
од старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, је 
вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} 
дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за ко 
{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисто 
ани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и  
>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејањ 
ш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господ 
! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да нач 
 што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све 
.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мај 
и, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то,  
у?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећ 
старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси  
и Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} За 
, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју  
 Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисториј 
 у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивк 
Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање,  
огу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине 
о су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све те 
капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбира 
 онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бе 
ке уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију 
маћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг 
 да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама он 
аво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско врем 
ошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га 
што та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће  
едник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И  
ва прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће  
.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло,  
знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време шт 
та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг  
> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не 
његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни д 
 у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто;  
!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се  
l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те по 
? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола. 
 да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако в 
 г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што на 
е паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сад 
 сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрен 
па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче 
 председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник 
у, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а  
вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају с 
 том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни м 
има реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабде 
и дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без ц 
} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја к 
} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан чо 
Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку 
лемо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ј 
ели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча. 
бро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед 
шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викн 
и час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, с 
реченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћиц 
Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше с 
а што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како 
А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у  
ек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши п 
ирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптим 
 кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас,  
</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми им 
 већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да н 
обар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S} 
ијолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или он 
S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали  
че Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам  
 И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин 
читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде о 
 шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S}  
још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа  
кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша  
а, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, 
S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p 
 к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангуби 
ти:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве ју 
е знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао 
не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Ст 
рећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, кум 
овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита 
ираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— М 
оже, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; 
човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето бо 
се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, т 
 гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, 
рно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb  
јем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро 
иче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p> 
а какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накна 
роднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је т 
а Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.< 
.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p> 
оћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p 
Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник. 
бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, до 
те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља зби 
 радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми  
 — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вел 
де!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљ 
да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син е 
ча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хте 
ахала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S 
позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, 
преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ки 
ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су по 
азити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шеш 
женити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n 
ућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко 
 воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из весел 
 да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим  
ом твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели К 
да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Ку 
а се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се 
<p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не т 
ла му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да  
ад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјако 
Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p> 
екивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце бу 
акеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Емин 
јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, св 
 јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуб 
тише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ај 
о.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру. 
ти и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви  
оћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код  
 што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па  
и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А з 
овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераш 
... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не мари 
десет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} 
а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’  
је смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко 
ме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакл 
рила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код  
ити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Н 
уде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко ј 
нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше  
ица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу п 
г рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли  
звали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Госп 
лужим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и нем 
лагословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и прото 
 ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ 
ен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султанск 
ја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милује 
ојем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки 
} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећериј 
 створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом  
S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Ка 
век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и  
елију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си  
е, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, 
 n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у ч 
сонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем,  
 да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јошт 
ено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си 
ки у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</ 
 салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиле 
ави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нем 
 један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивк 
мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, ал 
уцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека  
опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће ово 
а је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима  
 што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште  
цки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И 
 Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не  
а ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S 
ен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а н 
, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да 
дузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Н 
најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако 
не за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, а 
е добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе г 
им курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на ј 
их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} С 
ча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и 
ба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и  
во парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узал 
нас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— 
 па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да  
фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, не 
: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неки 
ако је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко 
 кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрх 
и имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у  
> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо за 
ли председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме 
мно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Циган 
ет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доис 
 ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пу 
 у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразг 
S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— 
 да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? 
ита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: отк 
е и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дош 
у се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један од 
 чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су б 
ан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не т 
! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</ 
ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећ 
 један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ћ 
вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и  
 да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>,  
Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређ 
џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искоч 
кле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле 
реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да 
и Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас  
д другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира  
 а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па 
ајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удова 
 рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће 
х овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп 
наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Циган 
 за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} З 
ају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани,  
{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да 
и покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако сми 
риш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да  
.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколик 
 слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда 
гиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} М 
и су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и 
.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напосле 
есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паме 
но ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши 
/p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бр 
е ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" 
а. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима. 
га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи- 
па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју а 
 гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја с 
— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте љ 
е, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> 
стнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p> 
бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на по 
и Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један ри 
шта није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша 
 и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико п 
тући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председни 
ас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, ш 
.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар н 
е од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам 
тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> < 
у Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Зн 
м те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш 
, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с  
све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други чо 
беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум- 
ник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га 
оре, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Па 
.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе 
дрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико и 
 Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да 
а.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председ 
S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Циган 
} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; 
заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да 
упајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му с 
иџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! ум 
т — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивк 
шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по мал 
дне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могу 
 па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије,  
.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа 
и слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно 
мешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150 
е; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S}  
да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући  
о луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много 
ре ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало  
-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да 
ио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности  
и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некакв 
али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и 
еко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се  
убазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте. 
овати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене ! 
ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено  
ћи се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он о 
х пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне 
тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирк 
о не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује своји 
ла дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим 
ођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Сваш 
оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље. 
аре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> 
ру, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начи 
> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскап 
жицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро  
несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и  
 вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет он 
оро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и по 
гим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо,  
кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} 
 ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта 
 друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога д 
рујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао б 
 уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, с 
, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али  
ска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два д 
јућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а  
чи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p 
од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у о 
ин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу промени 
г дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, д 
но респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n= 
да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направ 
рслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се 
анталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога све 
омаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то  
, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много свет 
оле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је гор 
 се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепави 
огрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од 
о не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапа 
чен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како 
од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више 
ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв 
p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, 
ачеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина 
о?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него сво 
ле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже  
е у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио 
 шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и  
е кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет 
 дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} 
тима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шег 
ка.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши  
је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па му 
су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Н 
т у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, 
</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га ј 
-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни ж 
а била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је 
 и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и 
сно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси не 
n> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је п 
ви, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да с 
<quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, м 
 чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— 
алко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да см 
јом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године ка 
к офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљ 
шљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или је 
онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким велики 
!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Вос 
ја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} П 
ме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphi 
инемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук з 
 читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима  
реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај ј 
саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми 
е кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспо 
и чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је за 
е како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку н 
отераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — 
i> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо 
S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборави 
п, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p 
 „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче г 
м; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне  
и једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледа 
е дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојче 
Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А има 
нета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече  
 могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} 
 Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека 
 га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако  
ли пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фирау 
 што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није 
е за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је 
ула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у ду 
аћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало д 
би, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окречено 
добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да  
 не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија  
авиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да 
осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p>  
ши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— 
 <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном  
 и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљиц 
казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, п 
а чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и  
од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове 
 пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође 
је.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачу 
 за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га  
сподинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! < 
чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ћ 
е био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизод 
 да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та  
, и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у 
вога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да ис 
аки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала ниј 
!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да 
еф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој 
 а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедн 
здравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разгова 
 ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па 
е, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галам 
се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен 
је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча,  
џија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај 
е убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да с 
 <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе 
авола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао  
о јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и заду 
 <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три да 
сле дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест 
 ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мо 
ако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће  
 изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били с 
</quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, кум 
етне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и о 
ога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — 
ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како 
<p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, 
скочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да м 
а ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја  
.</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је  
ло; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли к 
ијаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га  
шем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао 
} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвез 
ајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не з 
к, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> < 
 си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, ма 
оскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>—  
из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав б 
 ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курја 
 ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се п 
 „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не 
.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, го 
овем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га з 
 могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на папри 
осла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <ga 
, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас ње 
изму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак св 
што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Н 
ето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он. 
 како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја  
тавља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу ома 
на ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и 
ичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаш 
говара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кар 
о његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста ак 
 у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесиј 
ш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, 
S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо  
обеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили  
из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бо 
 своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види н 
стима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, је 
еселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало ог 
а мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на 
човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па  
Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка 
а новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{ 
еднако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="1 
 и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирк 
имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времен 
брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А 
ча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Циг 
омак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни заја 
си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> 
зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво ш 
негирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време 
рко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево  
ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте с 
ко ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол 
дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Жив 
вет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да  
} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— 
ола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми з 
м вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што реко 
.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели  
а буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> 
 дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседни 
, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на циг 
осла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не вид 
лигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им  
с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар до 
а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, срета 
е каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе  
 је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријол 
воро кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке  
stone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комши 
лази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајућ 
кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде! 
части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па неко 
јола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову  
на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покл 
ни просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — 
послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ  
до, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивк 
оређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за 
S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим у 
уланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само 
p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p>  
ве чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед 
S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, 
и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p> 
Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ 
омоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S 
идим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам 
в дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! в 
/p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’к 
<p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивч 
е немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па 
 побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају с 
он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет 
зи мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са  
братиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш 
 истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега  
ог државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај  
асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, така 
го је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану  
b n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не  
простити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, п 
засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> рез 
ак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах 
 приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом 
знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност  
инут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </q 
ече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш 
ваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све ви 
ространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно  
теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате ве 
Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су  
м ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две,  
им при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те т 
 Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје  
пасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси к 
једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} 
 се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну  
чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да ск 
ишто јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору с 
Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па м 
Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто то 
ама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-баш 
неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си се 
!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар неса 
воје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У т 
м, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по  
, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати св 
неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и 
 младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало  
га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} 
иславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’  
а онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обе 
гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а  
р им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз ц 
 синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, к 
рата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попре 
ос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, как 
о полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Е 
ајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала 
тано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег 
 Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p 
подине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог  
Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлиј 
гу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си 
 Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира ка 
ма наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турски 
оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— 
вина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</ 
е л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="4 
у па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако 
али бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је глад 
не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли  
здавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац у 
елно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па ј 
 ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господи 
ројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на оног 
Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> 
имо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, да 
а је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек 
е и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S}  
/p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и д 
RP18950_C4"> <pb n="161" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се ком 
дсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, 
, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па 
ине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Че 
сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докл 
упи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! < 
S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што 
ник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi 
</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како  
Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму 
, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и  
, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се ч 
о ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од т 
>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине п 
тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каж 
 као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом,  
и је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све ла 
 плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину 
 колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога  
сеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је д 
p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узме 
лободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године 
рате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне сл 
еоград, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, го 
 огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то  
д оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што им 
 има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="su 
еле?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, 
а ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги ви 
а је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим 
му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића и 
ли сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и п 
м, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама 
е: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, го 
си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи 
м чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство  
спавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој с 
вета; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љ 
сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, з 
ња.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} 
рема гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Ник 
ош у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и 
м шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што 
отврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже  
ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао) 
 ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за 
акер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (не 
ки.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу ( 
уда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује 
о онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру о 
е он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курј 
 сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је 
 није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину 
 окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру 
едседника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се  
 ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пу 
 Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци? 
ио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расп 
еће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник. 
и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а  
ан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желит 
ти шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, т 
ед; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они  
 има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа в 
е, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да с 
м да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас ве 
оближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропад 
се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат  
> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала 
реје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајс 
мем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Ка 
 више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете 
е!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас  
ови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од  
е појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" />  
 Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицо 
 правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита  
зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ ба 
м, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, ч 
суз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се 
е поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад 
ка ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви 
 ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким дома 
 као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо  
дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га  
е, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благ 
ајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а та 
</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S}  
павасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф 
снаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> 
ако телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми уби 
ве, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак 
 окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога 
да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: 
а! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега  
и прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, в 
Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује с 
ад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино п 
ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије мора 
ише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби 
 новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, 
 вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друж 
ћу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда  
д су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, п 
 вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n= 
песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је мол 
еђане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и је 
 Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога 
ирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама  
мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља т 
 о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од 
Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво ш 
омилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вич 
ош и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општински 
ли ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу 
е су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... 
ромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му 
 завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ов 
иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, с 
 узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао 
в тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{ 
ега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му  
ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском  
ром!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и сврш 
ском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путни 
забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — и 
је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље и 
на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао 
вске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па о 
нострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале в 
ћ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— 
ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у парагр 
пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p> 
ва’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и  
е срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, ч 
загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам  
је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло  
чећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму боги 
 је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега че 
! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад не 
— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n=" 
чи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и з 
да пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>—  
м коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беш 
е зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли та 
ам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од  
S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мо 
 n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам 
е не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји ту 
уће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p 
не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! 
.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е 
<pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало ч 
{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p 
о у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да л 
ини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време 
ово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је  
хата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душма 
ш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{ 
познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води  
он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чуј 
аради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало и 
S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вер 
а се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили сал 
 бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не при 
те, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас моли 
ко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{ 
дник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} 
лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га ут 
халама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и мн 
ирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак н 
и.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па н 
у, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и 
е велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти 
ога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испи 
ш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из к 
/p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси на 
 — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде 
{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћ 
вај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиг 
вај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ 
е.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! реч 
ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо 
удала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; 
? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га 
домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га д 
очи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота 
и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вел 
џија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако 
сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и з 
ели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако...  
е од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} К 
> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа ј 
анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала. 
а потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћ 
з Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топр 
у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас 
 вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха!  
 паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како  
<pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и п 
 то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... 
Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели пре 
/p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје ш 
кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удова 
 већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих 
е бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пуст 
рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па 
о страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздав 
ијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, 
о у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најма 
а њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а  
е!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и н 
пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча  
и попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а 
<p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си 
 онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би,  
баво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господин 
е не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознат 
ожише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> < 
 може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> 
је! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад у 
нким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пц 
, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и  
 А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ 
чак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Гос 
е већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А 
момак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бе 
 чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> 
 још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лиц 
аји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочи 
а у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па 
о је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после см 
и трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и бр 
чин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Сам 
ћу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{ 
 бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је  
де се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што  
ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други 
, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Как 
не, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмањ 
гу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дође 
 радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани нек 
“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знав 
 !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели м 
 не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ам 
раво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Мор 
/p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок 
ши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други  
а остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је  
ете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> 
бус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А  
стаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пелив 
ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда  
 Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше  
 си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво 
p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му  
{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче  
, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како д 
, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збо 
ко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим!  
рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми  
ребаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побр 
} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше  
иколић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мал 
подине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како с 
к домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p>  
Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</ 
дравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та 
на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу 
разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мен 
одине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од  
тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти  
руги они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају  
да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало 
то ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди 
ови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А бата 
ам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p> 
д мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам тако 
{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам 
ли старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што м 
штати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зул 
цкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по  
дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дуг 
о челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивк 
се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама де 
аФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е 
аворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурл 
} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и с 
те мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом  
едан ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p 
 Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; 
А</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>П 
јде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђ 
p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин 
е каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Ф 
 шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је ба 
е Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмака 
! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо 
ма, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да ид 
нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е,  
дише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да б 
рке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да 
аред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе 
све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, так 
еко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље 
нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро,  
еш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, б 
бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан 
а се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује ка 
ако <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој  
пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, дем 
свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што 
унио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишље 
падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако 
х гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита 
!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола ра 
јатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала 
ог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А то 
 баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!< 
поја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— 
>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш  
друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једн 
им, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господ 
ушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало ча 
рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг  
 Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, ре 
а правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш,  
е! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја. 
онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори 
били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А бил 
о.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре 
у; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу? 
урјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио 
 „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила с 
} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији 
ук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка бил 
о зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ства 
 он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је 
то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми  
куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пр 
8" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ р 
е, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедри 
нина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно изврш 
мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та  
ели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава 
дују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану,  
нали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако 
ј, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.< 
ћи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко с 
 Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном,  
ус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји чове 
н си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка г 
свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па с 
ек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе  
појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ног 
ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си в 
већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо. 
ње и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све удар 
 нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где ј 
ма и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред гост 
алгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се гл 
ши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На  
Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до 
 говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто м 
мете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао же 
 а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време  
 Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, та 
а не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упусти 
е г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати,  
 да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p 
е с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, друже 
ата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Н 
p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква с 
S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ мл 
з ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Ке 
на!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... извол 
p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого  
ње, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди  
 од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлиц 
лот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што 
о.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а п 
> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p> 
реву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му  
есму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путе 
е Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и зд 
и још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на врем 
!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду 
 Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела ку 
ију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quot 
овек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим  
 дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи вол 
на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати 
дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часни 
сцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао 
ријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S 
S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> < 
е!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни о 
а се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваљ 
 Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и 
 чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако  
е! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —< 
тио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чу 
аје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је 
ћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хрк 
! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је 
 сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш ду 
и казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p> 
а Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговла 
влијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провиру 
коћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, је 
ебало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким пан 
едним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у пос 
вица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А зати 
ауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</ 
 на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још св 
туца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Госп 
зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} 
су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло о 
евени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога 
вог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила 
ебају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Как 
а што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи  
га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или упра 
... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви 
а узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p> 
екај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништ 
и је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури  
 Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више 
 и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, вик 
ују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих ле 
 се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после п 
јем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— За 
. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па 
да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> дос 
а видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па  
рту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <p 
ивот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори 
мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син 
м ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њ 
 ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја- 
уваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p>  
дан пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам 
на љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам 
и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и пр 
ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џум 
ај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друс 
лча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што 
глав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи  
и марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на ул 
реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хај 
војој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господин 
 види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је: 
p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S}  
акнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али кој 
и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве ш 
мирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а 
!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бес 
епо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из за 
лча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С  
.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> 
срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам 
жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече 
да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће с 
 се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом к 
етка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло  
 неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> 
па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То 
 унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онак 
и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да ши 
p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причај 
и му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај пр 
!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признаје 
власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, а 
е дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, 
 Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да са 
и се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, 
, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи о 
егне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, д 
има и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, ко 
емо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, т 
подобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ств 
си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну ј 
 јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и  
ма власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ п 
ош четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи г 
вета Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— П 
миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада шт 
вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш,  
ти се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштиц 
ане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу 
једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одр 
 па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лој 
предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног 
Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су форма 
} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе н 
чекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога  
чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана 
Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани см 
— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="1 
 отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и  
ш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>—  
н преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једин 
 боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласк 
 таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да п 
ше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом пос 
е ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, з 
 Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијем 
 ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убил 
 лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сип 
 гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди ше 
ам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и 
ине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попиј 
а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем са 
екла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер дан 
 девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко  
 и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носи 
ослужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја д 
а то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавам 
то за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго д 
, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари п 
{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаре 
џија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свилен 
м по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они  
, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао. 
ј дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов 
даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кути 
е, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоће 
за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не  
 г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За М 
иш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас 
че Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, п 
</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... д 
арин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си ос 
егање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мор 
сма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="3 
 ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није 
 Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p 
оје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а  
 Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, 
 шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће н 
 су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет ос 
р довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг  
Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Сто 
едно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и давор 
ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти,  
е био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један кој 
о-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-предс 
дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар 
о готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану,  
 њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у припр 
више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас јед 
игару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где 
 стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала  
ка одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја  
авили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни 
продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председ 
а на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој  
 ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће  
S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си  
 Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послуш 
 /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и  
арени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за 
 одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева ка 
унце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоум 
 звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи  
о устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у свој 
p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нече 
!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем мо 
ут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар п 
оспоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жен 
... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликер 
гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, са 
па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се ба 
љуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Ф 
шивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p>  
 да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће 
ко је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p 
!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну киш 
а и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око 
 отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S}  
p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.< 
ћеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и пу 
мем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандиј 
ори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у коко 
испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па  
ав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и  
стумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио с 
 ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S}  
ран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpu 
.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море 
 ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „по 
ожемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Из 
вила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани  
 једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а к 
е један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућ 
н Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— 
ред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p 
 вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели 
чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно  
ти у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће 
 то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он ј 
ма са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попов 
азари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. 
ким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па  
и очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате 
слуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота ко 
рни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћ 
вом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим  
слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати  
, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика  
ма; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год вид 
 испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједн 
ејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дет 
андури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседи 
ље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p 
капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; 
 печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p 
, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига 
ази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака ш 
 пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћи 
ном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да о 
во кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме  
ма оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси р 
 да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за  
 морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и ма 
тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им  
ј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' 
је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам пог 
 време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке  
, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов. 
апита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места 
ивица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера  
г па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> < 
је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у к 
е.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме,  
и пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p>  
а сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других к 
га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од 
буни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор 
.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скок 
кло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S 
..</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>—  
.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет поч 
, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран 
ако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она 
 то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побра 
 кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе ! 
аменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у т 
та, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p> 
ставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! 
е раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над ло 
} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде  
, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша! 
{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Марко 
дседник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бр 
 донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>—  
аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван 
о пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога  
p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Ма 
 присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко 
вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо  
рлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г 
е да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, п 
 ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p 
ра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, мој 
р, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господин 
, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и 
е у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи  
ајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце. 
ај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде 
е Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— П 
ричања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко 
а, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се голог 
, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разгово 
слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама 
и и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb 
ујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пуш 
то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се  
онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли  
 Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си  
, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Ка 
104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е 
нела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ив 
ија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господ 
ерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску му 
, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја 
ује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што 
шим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Нат 
 вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала н 
ији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га 
рукше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушн 
здахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њим 
’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад  
; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S 
им и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене је 
гњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан зд 
и јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна 
авеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан,  
 за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за 
 па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли  
 можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p>  
нџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погруж 
ладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих  
<p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може 
љак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и  
стаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран 
 реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијак 
аквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се 
или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; к 
од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко  
као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао нара 
ао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’А 
ају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди н 
је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’  
 ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко 
но, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S}  
јада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако  
жио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по 
..{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија .. 
е, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — 
{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ по 
{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазн 
а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кес 
 ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији по 
рло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они  
>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p> 
p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </div> <pb  
 гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, кол 
а се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одр 
ује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти  
је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку,  
стављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не 
 закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици пата 
мотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Ф 
о наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним кол 
e>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхиће 
смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује  
џик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, 
данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио он 
 како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе 
n> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однес 
 је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!< 
урјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фа 
е нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, те 
шки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајсто 
рјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калч 
 како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и 
та сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму в 
-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је,  
 остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори,  
 кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочи 
 /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти  
а сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да  
снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који ј 
ицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— 
 убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-го 
а и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати 
’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарн 
о у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако  
златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме у 
и да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје К 
а огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће 
оменити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; рад 
е, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осеч 
латној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања р 
смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој 
и па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љут 
ам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто 
искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густи 
 дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали 
а.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на кра 
аг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, нећ 
у годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и ст 
очи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу  
ом, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели 
е Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто  
ч не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше 
у само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ 
Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га,  
зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} З 
оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, 
берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно!  
и, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава  
p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. пр 
е мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомо 
ању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас вер 
елник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, мес 
те, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој д 
ељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене 
а зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а 
ке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и пет 
руги, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђ 
дљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријате 
слушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчиј 
тем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима  
адим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научи 
алча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће  
у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се  
 је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi> 
ева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук д 
ерујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и т 
не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако  
Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слуш 
аво седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали см 
, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо,  
<p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо! 
да!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p 
ја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Ча 
просио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо 
тима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — 
у се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијан 
вај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, в 
га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео 
што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{ 
p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа каз 
зак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— 
еш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, п 
там, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љуб 
редседник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S 
ћи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели 
ити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било  
убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће  
Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му  
 места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и пос 
им рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S}  
<p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде с 
и чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ет 
 ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на 
 мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p 
 <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се 
ка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине 
ем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да  
о теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душм 
еее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине,  
ими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас 
оште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раз 
се, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ј 
и воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим  
мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију  
аг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да ч 
ајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, ч 
е ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча 
; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви кап 
 ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо в 
 па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, 
 загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг не 
ијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у ле 
Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да 
мперативно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру 
еле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете  
па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се 
 гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се ста 
о! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођи 
дева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мо 
ри, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, 
 кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно 
, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Б 
сијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш та 
ка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће 
Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели  
маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка 
Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке годи 
 опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!< 
ук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p 
сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми тре 
 да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је пан 
 коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се оби 
 хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хо 
и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, 
Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само сед 
аведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње 
{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко 
 па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, иск 
ко путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше ма 
два и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... 
и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, 
за руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, го 
!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.< 
 стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб 
да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ј 
и га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа 
 кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајућ 
а, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} 
S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раз 
вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг  
 кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав ба 
а лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук 
, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте каз 
и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују  
и ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курја 
 друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и ста 
а се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал. 
јвише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле 
чеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауста 
ћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, ниј 
ате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> < 
велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беш 
 рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога по 
тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојн 
узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти каз 
ш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани шт 
з кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га шт 
ш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто  
и, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — 
требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој з 
ку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, п 
е како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су 
 се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно  
 у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може 
 ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обоји 
сподине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме к 
ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није д 
олу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се 
њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Те 
 и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p>  
 домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски суд 
 па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично  
 јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> < 
>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па с 
о час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе д 
побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече 
} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да 
ветиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно 
асвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ив 
 „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ сл 
е, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па  
 се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а 
ли Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!< 
’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, тргова 
ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај по 
{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане 
 бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгу 
се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен пра 
 кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракну 
 не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, љу 
ишта не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да 
Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и 
овници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели  
оште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска 
тавља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинск 
ако онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p>  
па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <qu 
Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101 
 девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да по 
о: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S}  
ко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалт 
а — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па 
а за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па 
оји су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти д 
па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} 
е противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој  
: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од чове 
на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаме 
таци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер. 
 по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутк 
икаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија баг 
о Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души,  
ја</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, госп 
, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, 
резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, ј 
просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За  
вар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> уз 
у.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, ф 
 онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Н 
трану а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> 
ма ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збо 
а нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши 
!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик,  
ка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекид 
како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час  
тинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једно 
војка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век  
!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будиј 
евојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко 
знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за  
„Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни ма 
не, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она 
е да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер вид 
ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да пору 
да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће  
 Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, а 
та-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка  
наје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу 
и л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па 
ан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта ве 
оје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да с 
, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе  
узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше г 
ружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па шт 
на се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђ 
 питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачу 
оту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија нем 
ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море! 
аћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан  
 Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" 
и се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ћ 
>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам  
 ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг 
 онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p>  
n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше 
купија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{ 
 вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада з 
мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а лет 
јанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к 
 чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана 
аа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, р 
 да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору  
долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у  
 стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог 
мате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, ве 
> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p>  
обар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаж 
у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се 
кове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то 
 мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и  
} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послуж 
, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што 
воје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантеле 
ако магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично  
 и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата у 
од ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо 
ја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молиј 
а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попиј 
да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не 
ри такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у г 
.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi>  
удо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, ј 
и и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за о 
<pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато ј 
еда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обу 
сте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди ос 
у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет с 
 Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ 
</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за  
 У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај ста 
то смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S}  
 ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168 
ују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се  
ерку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја 
ри, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш: 
то познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у  
па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФ 
 на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече он 
 седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће 
ети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето р 
<p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћ 
 Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори 
л’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре  
ка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији 
 помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! 
а знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овак 
 него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим п 
нор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може 
а је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећ 
ега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече  
ал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја  
 главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу  
у до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду з 
лча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај са 
"78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без  
ет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако г 
 дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда диг 
рски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, л 
отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли,  
а се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, п 
о?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има 
ишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слат 
одина — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S 
о-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо с 
 а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или 
те! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а 
азала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, ве 
), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод  
ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно,  
ц није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послу 
{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p> 
 кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са сво 
а се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на 
 лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> и 
 ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по у 
о брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а н 
седнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, гос 
бити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични пи 
д песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите  
сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита  
 отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш  
би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен в 
Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине ј 
очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику п 
г времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пуш 
чено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти т 
себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и ј 
него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S}  
 код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите 
апред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и пока 
p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Г 
а!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и н 
> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} 
ује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'т 
аја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66 
 <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита К 
Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е- 
а вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом брко 
 — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је 
ствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>—  
еш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију 
м!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да 
о петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо 
 Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и 
ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S 
билазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас 
едно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били,  
вко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к  
ојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иск 
и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S 
ако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више 
а и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! ре 
 хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад  
ешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што  
} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила  
е су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и по 
адовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити  
пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке к 
ом пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде д 
> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом 
 или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и 
еј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем  
а, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; 
еле, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па 
мој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Мол 
и са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити мод 
о овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S}  
војченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један  
има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{ 
 оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си пром 
еко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је 
 Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уст 
еднако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p 
нђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама 
 си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе  
p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да 
уге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не з 
Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па прав 
ме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура 
л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p 
ча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се 
 А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја  
 зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} 
.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја  
не! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>—  
е улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће 
<p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</ 
quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</ 
p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у с 
ћима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Кур 
омине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на  
о?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да леч 
, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, р 
је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек 
да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док 
о један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један по 
је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та т 
чеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господи 
 закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологла 
 изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро т 
ши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Ка 
срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо 
ка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{ 
 Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав б 
на да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну  
да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чор 
но парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћава 
силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распрем 
тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији 
 ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парч 
 ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Т 
кне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су  
/p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у о 
 дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама! 
о,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се 
l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило  
нија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде так 
/l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече 
<l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— К 
а,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на но 
о и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у  
l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скел 
/l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на 
/l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p 
ма јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло до 
но, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле 
> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се пре 
то,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> 
д ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="group"  
quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чу 
ани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору 
,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољ 
</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена 
м,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Вин 
ије ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се  
јом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да каж 
ом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да ви 
 поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце на 
ва, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> 
о, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Д 
} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, 
, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Д 
а Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тод 
ујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева пр 
ст", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка се 
ење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану  
Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка се 
 ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан  
Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Л 
 а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Диз 
па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коњ 
>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко леп 
терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па  
 запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, 
 у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка се 
је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је  
грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’к 
p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</q