| е жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Бож |
| и моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш |
| , да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш |
| па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! |
| видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p> |
| а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лу |
| могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! |
| убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јад |
| маћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцр |
| кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: |
| </p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се ка |
| дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Л |
| <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а |
| к. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се нам |
| ш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направ |
| су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а пос |
| дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо |
| скача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај |
| и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живо |
| дет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет |
| ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару |
| м подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Циган |
| <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога |
| вор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише сл |
| шија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече л |
| како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођен |
| у, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџ |
| не, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си |
| и.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсто |
| ље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ај |
| .{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога |
| побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу |
| остију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише |
| > <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликат |
| онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакер |
| p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево т |
| е помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb |
| м.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p |
| руство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једар |
| аш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> |
| ћали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом |
| етом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерк |
| и, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испри |
| нај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право каж |
| е Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних |
| И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S |
| вамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} |
| јак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како |
| кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а |
| ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш |
| ака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ уж |
| певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ уве |
| ас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мисл |
| дмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муш |
| д ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли |
| аном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па са |
| Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али ј |
| обљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо дево |
| олестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ак |
| Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, |
| Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И |
| мује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у |
| ам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</ |
| к се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће |
| хиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћ |
| о, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра |
| то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смуко |
| рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, |
| а се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старо |
| тарати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек |
| и јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батрг |
| кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно |
| .</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће |
| Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће в |
| сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49 |
| р; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те |
| љица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни |
| д донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> < |
| ’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде с |
| ао резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она |
| {S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно |
| рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n= |
| га па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздер |
| мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај ко |
| благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који |
| својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се |
| Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, |
| уде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А о |
| кове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем |
| емамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да |
| ца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Х |
| гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, |
| са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, |
| пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> |
| рла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљи |
| и седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где |
| чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе |
| адоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него |
| се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, чове |
| у ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—м |
| p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да |
| ју се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорн |
| у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци |
| д и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш |
| епо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде с |
| му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима оти |
| даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зу |
| зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула сам |
| Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлисла |
| лав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-да |
| рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен |
| екиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може |
| ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је |
| е спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од не |
| е, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин од |
| монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, |
| Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре |
| р, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, |
| ве има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чи |
| з Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па |
| предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашње |
| Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут опш |
| е, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бр |
| на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А |
| град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико |
| а“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, |
| втелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја с |
| тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па |
| та Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич |
| ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да г |
| ен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмо |
| прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко с |
| сечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови! |
| p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> |
| Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код ме |
| вању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и д |
| чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Ј |
| о су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се неч |
| > <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима! |
| у.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сок |
| вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она с |
| ратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га н |
| е на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под м |
| ебашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!... |
| и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Бери |
| Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се |
| ад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се п |
| ица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам |
| м, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>Пос |
| е водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто |
| нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да |
| алим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, |
| еманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијск |
| S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две савет |
| ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S |
| е може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „К |
| Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегл |
| то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало |
| нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад |
| служен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад |
| а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и т |
| Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан д |
| Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p |
| вољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Глед |
| јски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глу |
| ре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... |
| ов од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е п |
| еј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ... |
| им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Ш |
| тне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ а |
| ; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, о |
| кој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад |
| Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу |
| </p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег |
| је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако бес |
| на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне |
| p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре б |
| лават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n |
| седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Поз |
| -Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те иск |
| хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попуш |
| јка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје |
| , за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после мож |
| убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и ди |
| и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавам |
| , као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно |
| лега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Ка |
| ајлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кућ |
| а тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Ке |
| ето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је |
| “ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Ку |
| ћи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви. |
| м ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, |
| .{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног из |
| послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јо |
| служује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин |
| ни“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончи |
| га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што |
| лчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ |
| онесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, |
| , поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави |
| тка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, |
| па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, п |
| и прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Пр |
| ред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други |
| вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле с |
| /p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да оста |
| нуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по |
| ем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим |
| ву!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.< |
| ој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом нек |
| најеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеј |
| а дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вра |
| ек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он с |
| ти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детен |
| овачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше. |
| јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год |
| енуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и |
| е печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} |
| и!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи з |
| к), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа |
| ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстраш |
| а.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу к |
| а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шест |
| о да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, п |
| паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирк |
| ају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А |
| дија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, ни |
| чеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски |
| , а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем сул |
| раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери и |
| обратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким |
| се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад |
| пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све ча |
| аш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо нат |
| ремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, |
| !{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им в |
| S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, |
| о махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао |
| споја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће |
| ћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио о |
| {S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{ |
| да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S |
| вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче |
| вњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како дом |
| када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, |
| онарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и |
| ер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друс |
| е света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво жив |
| зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неј |
| му, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душма |
| n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} |
| {S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта |
| значеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и с |
| Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} З |
| агао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам свој |
| у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш |
| ије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, |
| то је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим |
| снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у н |
| радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> вр |
| овао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се св |
| оште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па |
| е Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Вик |
| што везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивково |
| S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, бола |
| е изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшил |
| ватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Ц |
| тима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта сл |
| у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице |
| оло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш |
| већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота ј |
| ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њ |
| тприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог сл |
| кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како А |
| јица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> < |
| на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се |
| а нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник |
| е, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Р |
| рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искоч |
| >— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок |
| ој стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као чов |
| ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отм |
| "76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка |
| {S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се |
| а, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта |
| к за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} |
| петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесе |
| е брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивк |
| на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана |
| Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оће |
| тво, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бу |
| га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четв |
| ли Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да бу |
| Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тр |
| г знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко |
| S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, б |
| сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде |
| мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре то |
| — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандур |
| прћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест |
| м, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опклад |
| ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу |
| о! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.< |
| ациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладностр |
| прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ |
| се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S |
| — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако оста |
| Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p |
| у били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примет |
| сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га пош |
| , а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола не |
| p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Го |
| ајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре |
| , тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где с |
| њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, |
| жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као башт |
| р оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пи |
| ад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли |
| о је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону |
| па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — |
| пита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим И |
| што бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми |
| ђица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S |
| се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен |
| азда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ |
| аво, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: |
| ашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — п |
| вам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p |
| јено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господ |
| , већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, |
| ’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, |
| ала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и |
| си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: |
| а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марко |
| ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш |
| ог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја |
| не.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет. |
| молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим |
| биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад к |
| Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} |
| у очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш |
| слена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њ |
| р до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S |
| во, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита |
| .</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше |
| о, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побра |
| и, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка |
| побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија |
| но наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p |
| илију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бо |
| сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Крис |
| а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p |
| у?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ |
| кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> |
| лед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти с |
| им, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговара |
| и у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озб |
| и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Изв |
| ролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонл |
| оже носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и |
| бол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као је |
| <hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и |
| p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља |
| кој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, |
| /p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста ке |
| дет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ |
| , зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{ |
| у! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грува |
| а, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, ва |
| једаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа |
| — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше |
| њижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој п |
| у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, по |
| еш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да пре |
| рне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скут |
| ала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, |
| једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати |
| младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше |
| {S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се вик |
| ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево |
| ли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењ |
| сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти ос |
| што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите тол |
| м да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> |
| м бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S |
| му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер с |
| шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си о |
| а један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Б |
| ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим |
| ицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво д |
| о!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца |
| и шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како |
| г ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Ка |
| пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређа |
| галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} |
| уче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, |
| м, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} |
| кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у пла |
| ри човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} |
| пао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сва |
| седниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на |
| једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, т |
| ри овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до ре |
| увајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— |
| урјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацак |
| бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, ш |
| не нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити |
| ци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је доша |
| луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и ј |
| она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је у |
| — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпоји |
| наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ |
| игана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосва |
| дох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, |
| се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p |
| по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, к |
| ју кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одм |
| ем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је |
| е Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало в |
| г у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пре |
| ез икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гл |
| е да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости |
| ругог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А |
| " /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује |
| сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Доба |
| одине уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу |
| и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} П |
| ) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, |
| .{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у прису |
| саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не т |
| бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју |
| ним рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, |
| p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје з |
| </l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни |
| ућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само |
| жеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S |
| де у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па мо |
| .{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим |
| свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле |
| имо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му чести |
| ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно по |
| неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда |
| о виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, ве |
| ни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Ни |
| } Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и |
| о је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема г |
| сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} |
| } Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева |
| таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> < |
| капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; ком |
| свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји |
| да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е |
| {S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи нек |
| а-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреј |
| да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај сто |
| сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курја |
| а, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обо |
| кољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ћ |
| .{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, |
| — Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ уба |
| искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј м |
| леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, |
| најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правд |
| и то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако |
| апишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му раб |
| тојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице |
| ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач |
| свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да |
| господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме |
| те су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајс |
| и даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Так |
| а си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање н |
| лате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и |
| удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да ниј |
| гло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљ |
| <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’т |
| и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за му |
| ваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељ |
| </p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послу |
| ући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па б |
| тврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ив |
| јан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, ка |
| ниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Свет |
| си, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, как |
| не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тог |
| а нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо |
| е, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— |
| па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно дет |
| на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било |
| се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива |
| дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га ј |
| га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта |
| /p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побр |
| , јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већин |
| вол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидат |
| ваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, |
| како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте |
| липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у п |
| , и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господин |
| знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да с |
| ку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а |
| итујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} |
| >— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p> |
| аријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и са |
| ш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој врем |
| аву знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; сла |
| беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и т |
| погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је |
| лча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће с |
| </p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазеше |
| ма таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си м |
| </p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор |
| о си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми по |
| пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi> |
| !{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цвр |
| ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ив |
| иједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прили |
| уче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’ |
| е ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није |
| ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар |
| липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да лип |
| иђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађа |
| а му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко в |
| адаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у л |
| н.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — К |
| виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курја |
| а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— |
| к.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, го |
| иколу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди |
| симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— |
| уно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал |
| да човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> |
| } Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица през |
| ет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; |
| к, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, |
| се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А м |
| ћину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, т |
| Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ћ |
| слу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом |
| .{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се |
| амо макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! ре |
| е по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и за |
| да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно ве |
| а њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} |
| итко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење! |
| а су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло |
| ка ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кол |
| с је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, по |
| их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ив |
| ми, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, |
| Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајт |
| о нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђери |
| ањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што |
| м шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> |
| све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не поги |
| ере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак о |
| ознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да поне |
| прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три д |
| мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у |
| — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и с |
| ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја |
| жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" |
| а јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па |
| Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина |
| } Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати |
| ко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де! |
| па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} |
| д мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и се |
| нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мај |
| и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), |
| ка јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем |
| г, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем |
| мо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</ |
| } Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викн |
| имо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, нап |
| тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прст |
| вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има да |
| чо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, за |
| ијатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, ка |
| ада за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при |
| Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми ми |
| седникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан. |
| ека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није слав |
| болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хо |
| еш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу |
| ондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли |
| ну, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија |
| ема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, н |
| лава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о мла |
| "129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, п |
| си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, заш |
| доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још не |
| а погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га ј |
| е комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како |
| ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} |
| лушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Акс |
| и, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште дру |
| о неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Нас |
| е јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави |
| лом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба н |
| што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја |
| помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, |
| јко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели |
| нтика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пант |
| оро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је да |
| си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике |
| л’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А гд |
| ведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане |
| пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивк |
| ојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми |
| жи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Циган |
| велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пи |
| Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео д |
| о мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте |
| на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врат |
| д, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви к |
| нац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је т |
| о влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Н |
| варају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n |
| узе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на слава |
| ' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекн |
| се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p |
| махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празн |
| се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а |
| о збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; в |
| ’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још |
| ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе |
| олако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И д |
| истаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а п |
| виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Мо |
| не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће оста |
| вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само |
| те, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} |
| ас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај з |
| је домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски с |
| век; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је |
| ко испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону |
| о, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обичн |
| езване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти |
| вара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријо |
| јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друш |
| осту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало р |
| мо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сорти |
| ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од |
| бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?< |
| е на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а ч |
| мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p |
| још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја б |
| ше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> |
| е забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — |
| зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за |
| во; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{ |
| ик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и |
| сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала н |
| о још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и уч |
| там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти |
| па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови г |
| у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђ |
| шак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, ј |
| “</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко |
| е но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још в |
| а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а |
| г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше загов |
| у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, |
| писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуш |
| си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду споре |
| .</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Ха |
| што са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече |
| в, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А |
| тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни до |
| ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још поз |
| неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће |
| причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— М |
| ру и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан |
| по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који б |
| дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита пре |
| ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешт |
| заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко с |
| не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде. |
| а славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је |
| , ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски: |
| мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</ |
| Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p |
| неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би |
| ако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ват |
| ар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прекс |
| Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} |
| вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! |
| овек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама |
| ж’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели |
| и на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лу |
| и се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: и |
| оро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да |
| ори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје |
| домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, |
| а врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија |
| е сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n=" |
| м да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњен |
| добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, т |
| аш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по ко |
| uote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да |
| тимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, е |
| слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим циг |
| ом скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још |
| , господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?< |
| азиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болест |
| А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити т |
| > <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у об |
| з цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — п |
| ик — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једар |
| не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да |
| <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па |
| бар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А леп |
| ознаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, ве |
| <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви и |
| да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас моје |
| p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, |
| } Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се ос |
| b n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p |
| и, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: |
| ву?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} |
| рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за |
| к паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође н |
| убим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреее |
| меје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> |
| ена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка |
| испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој |
| к и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам ст |
| дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ло |
| е (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на |
| едећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па з |
| е би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари |
| раше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће |
| ити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је |
| његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и |
| а гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка |
| мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код |
| а и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И |
| а мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што ч |
| .</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — тр |
| одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био сре |
| их шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па н |
| S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на |
| и тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу б |
| они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, др |
| де управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један |
| ш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после |
| царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и |
| на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, |
| ко је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Т |
| им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S |
| ће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју |
| на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! в |
| ’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се |
| разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! р |
| , ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа н |
| ука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај |
| е смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам |
| и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> |
| петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ив |
| нда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина |
| <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, м |
| -председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> < |
| стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви |
| јем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— А |
| у беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казна |
| вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар мог |
| га — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи од |
| ађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст |
| х и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се т |
| /p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па |
| јак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући каји |
| } Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста |
| .. од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем. |
| е заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљач |
| осно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да вид |
| допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог оч |
| > <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Т |
| утра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, м |
| ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ћ |
| по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећ |
| ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У |
| ало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе |
| аве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? |
| вар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господ |
| од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да и |
| не! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам |
| ... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... к |
| саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p |
| ав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што |
| ште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине |
| ле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S |
| м му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти са |
| мке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људ |
| смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако сам |
| тиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весел |
| ани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на |
| младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше о |
| бирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће м |
| из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже |
| н на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине |
| , побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! ре |
| који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друс |
| лико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', се |
| м га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до |
| је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, приз |
| и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— |
| S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се т |
| ше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p> |
| стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам п |
| гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p> |
| ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћ |
| асту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па ј |
| е као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске |
| је је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш |
| ужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник но |
| јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’р |
| ећој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> |
| А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, |
| уј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого т |
| и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ |
| p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде |
| и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, |
| ети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више |
| сте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је |
| таде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер с |
| е поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ з |
| ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо |
| о, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша.. |
| Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену |
| антазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо |
| писмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?! |
| јем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Је |
| и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, гос |
| ријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давна |
| држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p |
| при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не |
| ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око к |
| ка како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје. |
| маћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ниш |
| асом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми |
| зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам нека |
| ује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, |
| у си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкри |
| свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћин |
| оброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошеви |
| полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш чов |
| знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченц |
| {S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не |
| Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побра |
| да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, |
| учај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и ста |
| ерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на |
| Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дел |
| ве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им с |
| о ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> |
| е : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у |
| а вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; |
| се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не д |
| седник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-пр |
| ци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе- |
| побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста |
| ан пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има |
| аном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; |
| коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, |
| сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, ка |
| дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако |
| ку и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што |
| ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, |
| Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— |
| <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p |
| то је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају |
| накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јошт |
| вали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење |
| ови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Л |
| зврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник. |
| није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то ј |
| дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изг |
| на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> |
| итуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на уд |
| , па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту |
| , па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p |
| в је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад с |
| и Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не |
| .{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познас |
| су ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ра |
| онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да |
| “( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „а |
| дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња де |
| , и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... |
| , а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких сед |
| следњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с в |
| ро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу ку |
| тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} |
| просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господ |
| м, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам |
| ине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>П |
| пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> < |
| ало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, в |
| же шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то |
| а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Аг |
| јаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој ку |
| но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, с |
| ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се исел |
| рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.< |
| д Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, баро |
| во гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, к |
| веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало |
| викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а |
| ш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а |
| госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе |
| {S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви |
| ицу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискињ |
| иде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио) |
| а кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчи |
| {S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусал |
| причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до |
| тијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47 |
| је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) |
| е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку |
| Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је |
| а криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> |
| , е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пуш |
| S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако |
| па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</ |
| разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</ |
| ње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу |
| {S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав нег |
| а је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му |
| Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву |
| фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, п |
| екао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пић |
| ребе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује ј |
| наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!< |
| чи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим п |
| е Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура јед |
| а не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Ча |
| е такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати к |
| што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га к |
| Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чв |
| метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела ва |
| гару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа гла |
| ку, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а наро |
| а онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте л |
| пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско |
| Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чуд |
| како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па ма |
| реке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од со |
| засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур |
| } Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и г |
| ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зб |
| и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шиј |
| /p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи |
| а у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене |
| Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу |
| о је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан |
| Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота |
| села!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, |
| да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по |
| еџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај ч |
| и: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ |
| поја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хо |
| Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим б |
| а се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми |
| овек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивн |
| знавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој |
| постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже глав |
| аму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S |
| утрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увел |
| S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалвару |
| је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад зат |
| уго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на |
| да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који |
| </p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право |
| ан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n=" |
| ш више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{ |
| то тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и |
| ена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, |
| дседник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господ |
| веде; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{ |
| не <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се о |
| ирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко |
| раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узост |
| у Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно |
| алио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} |
| рећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим |
| рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мал |
| ладожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> |
| ти се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипрова |
| мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче |
| андур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве т |
| и!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај |
| салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за |
| себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би па |
| ако зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ у |
| од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече |
| ала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљ |
| куписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Не |
| Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладол |
| Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме |
| их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо |
| ј да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у |
| е и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче |
| куда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисани |
| ре се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! ч |
| о Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас ост |
| едни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n=" |
| воје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црв |
| у је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазит |
| Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p> |
| имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некак |
| т.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у е |
| мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал |
| </p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако наб |
| у тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни ст |
| швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш |
| у и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, |
| оспода, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се |
| т беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си |
| оје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет б |
| а знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога. |
| голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србиј |
| отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, |
| се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква ј |
| алча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, уда |
| ет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па о |
| /p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, |
| еру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белки |
| Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p |
| о тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у |
| , каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, наст |
| дно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклони |
| што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази к |
| слу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази не |
| ј ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Све |
| би у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога |
| љиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те ј |
| ја.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> < |
| г причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— |
| тиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она д |
| риш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у о |
| е, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели он |
| па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башч |
| одине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! с |
| то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p |
| сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и ди |
| > <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> |
| И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимин |
| муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера на |
| па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ј |
| а остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече до |
| , и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> < |
| кајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— |
| .{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај |
| а реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће |
| Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Е |
| „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочека |
| искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче |
| чи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Ге |
| > <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако бе |
| јак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с др |
| начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Шт |
| ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица |
| кој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Ш |
| ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет п |
| ек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше у |
| а сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече прга |
| , Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет |
| белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узе |
| онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{ |
| ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учи |
| шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања сл |
| никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски |
| то. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то |
| ј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p |
| и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад в |
| сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си поч |
| га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позват |
| сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, поб |
| .{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он |
| лантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! |
| оре, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S |
| ода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало до |
| ик да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да |
| је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна |
| /hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџиј |
| егне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајц |
| још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чап |
| му поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да напра |
| ре ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су |
| с у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могл |
| А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да ск |
| .</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умр |
| бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени са |
| и се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — |
| Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi |
| а прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу |
| а си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Р |
| браз и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! с |
| м вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанп |
| м сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако |
| к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја |
| Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најб |
| Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је |
| напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдо |
| у.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по не |
| да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећниј |
| е опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из сво |
| слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну чове |
| весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе |
| друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, |
| ели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да |
| ских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— |
| прикаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га |
| ни тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се так |
| а и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фо |
| крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочоб |
| служује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, д |
| везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви |
| а ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени дос |
| омаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, |
| и сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му предс |
| а!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} П |
| Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама |
| почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучу |
| ца, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантеле |
| у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну |
| ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ |
| ок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и |
| њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да дав |
| к’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто |
| појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} |
| њу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми |
| ине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одго |
| знавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав |
| а ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча |
| у се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, |
| 8" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, |
| па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? пр |
| да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и |
| јите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а |
| ли му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с |
| ча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она д |
| емо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} |
| згураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га |
| ја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча у |
| увај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ |
| обратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и |
| /p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше с |
| јприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда |
| е туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Б |
| ир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што с |
| а искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега |
| ан човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ |
| уги Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристија |
| м, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамот |
| ен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем ка |
| ндисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n |
| ћу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да мож |
| ели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да |
| како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одма |
| оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово бил |
| собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати |
| ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Д |
| е знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, |
| ј! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео |
| и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а |
| је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би п |
| га даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} |
| не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирок |
| онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> < |
| хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном |
| у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ив |
| о њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину |
| ли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да с |
| с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, ок |
| ну и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред под |
| росто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно. |
| уштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског |
| ње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доруч |
| ажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, прот |
| акао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{ |
| аре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика |
| враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да |
| то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!< |
| ко ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је до |
| е код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по |
| ља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, нег |
| са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како д |
| .{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он дом |
| Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заст |
| прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и у |
| руство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем. |
| учаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSectio |
| си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија |
| а ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће тре |
| на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок |
| се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар |
| казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што |
| м је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Ов |
| рјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај по |
| звештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да коп |
| о не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, не |
| то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си прима |
| енадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има с |
| но.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, |
| > <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с по |
| кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... з |
| су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . |
| ој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, п |
| > <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте |
| .</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И |
| а огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пи |
| се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно је |
| стави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала п |
| о једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољ |
| , фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо ов |
| , вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S |
| , а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и прем |
| ?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.< |
| ш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја т |
| и лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер |
| те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе |
| да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Ка |
| јка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти |
| ко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брат |
| ма како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући |
| и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћу |
| е ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребр |
| !{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што |
| е женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:< |
| а керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне рабо |
| а нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми |
| држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега |
| кам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије. |
| варице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам ф |
| ред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове |
| растан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији |
| пови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S |
| у пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како ша |
| по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не |
| е од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу м |
| да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ух |
| ревукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао |
| — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога |
| ћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија сл |
| ако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>За |
| чету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајит |
| вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, |
| ричао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али |
| ..</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> |
| м’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p |
| Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видел |
| три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дув |
| ле и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb |
| даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам он |
| се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, |
| и љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво |
| опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при р |
| дио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће |
| ме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага о |
| дликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код |
| што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, за |
| онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се чове |
| ите, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџ |
| рате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем |
| а проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и |
| да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председн |
| <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} |
| нај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него нек |
| ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вел |
| његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рук |
| али би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лоз |
| дна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.< |
| Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због па |
| њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и |
| мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула п |
| алча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p |
| Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да |
| {S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пу |
| {S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И |
| ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> |
| сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, и |
| г председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше |
| нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх |
| до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не д |
| та, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Д |
| Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку по |
| сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш |
| ли за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука! |
| {S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујн |
| ажањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једи |
| ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, |
| > <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ип |
| смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног с |
| а.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досад |
| решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, в |
| рагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином < |
| и с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана к |
| мена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин ниј |
| ки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их ј |
| — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред с |
| истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешк |
| више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, |
| уж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати |
| , вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон к |
| годније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта с |
| ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се зат |
| интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нем |
| највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S |
| емо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати |
| ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њихов |
| није да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни бил |
| оновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (ј |
| даље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљн |
| вао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од боље |
| ш боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе |
| и ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљ |
| на од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом |
| а неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб |
| , па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом |
| омаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други |
| но мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет. |
| .{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенц |
| аг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше |
| ј ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волеш |
| абота!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} До |
| е иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, |
| игани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p |
| ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог |
| га грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} |
| даја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасја |
| саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, госп |
| , да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, м |
| > <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти ту |
| господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— |
| , па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа. |
| бори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на д |
| ањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама |
| ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели наш |
| и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се дома |
| т неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! |
| ругу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те |
| ма Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доно |
| ребашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше јед |
| о Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је |
| реме.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама тур |
| кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме по |
| е туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре |
| ој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засв |
| а.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се |
| га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; |
| во џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> |
| , јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.< |
| {S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И доб |
| зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде пре |
| еш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и л |
| чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било |
| ко здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анам |
| преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де |
| суз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад |
| р код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најсла |
| 18" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да |
| <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава с |
| тиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> к |
| и човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, р |
| е што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — |
| е од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p |
| ј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што |
| Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душ |
| је па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> < |
| за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; |
| чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива |
| — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> |
| е, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господин |
| и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла |
| атиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврс |
| мет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише ве |
| <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> |
| рло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет |
| ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са велик |
| е! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, д |
| дниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си бер |
| ре, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?! |
| т дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћи |
| да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не |
| кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Та |
| ли г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га И |
| па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњишт |
| ишто полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим |
| она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник |
| е да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј г |
| се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу сл |
| а је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удо |
| те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да б |
| не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А |
| алча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги ви |
| ди), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја |
| ам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, н |
| p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначе |
| уву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска |
| и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А по |
| на, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и н |
| зми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како бр |
| траг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ бил |
| S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се |
| /p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то ш |
| ерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} |
| а силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и та |
| у, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшиј |
| је куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, |
| како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама |
| че и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{ |
| ег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И посл |
| вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се г |
| устра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е |
| трпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па |
| т си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} |
| не прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док |
| јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће |
| љда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, |
| сува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок |
| Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљ |
| е да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам |
| срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу |
| и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене |
| е без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брин |
| } И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искат |
| е време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? п |
| лује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, д |
| казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги |
| > <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле |
| уда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш п |
| дова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли љу |
| па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је бил |
| господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти |
| Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јест |
| акво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Д |
| да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача |
| ори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} |
| {S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ј |
| агаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! |
| били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћи |
| ?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу проб |
| p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијск |
| њу и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фал |
| гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светисл |
| љчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши раз |
| /p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој |
| ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си п |
| дине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— |
| је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? |
| бало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, |
| } Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук |
| бришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму |
| >— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи к |
| — А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на гла |
| и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опе |
| свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.< |
| ма који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал |
| > <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> |
| зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се проб |
| .{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, |
| орбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане |
| ужески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— |
| , па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и бл |
| лико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим г |
| лча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у |
| ну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату |
| државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море |
| зо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брат |
| ворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја |
| у, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има т |
| молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, |
| А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори моми |
| А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму) |
| а мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом |
| ија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, не |
| прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А он |
| гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно |
| а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох н |
| ше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш! |
| , па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши |
| унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско |
| Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и д |
| је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Цига |
| е онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чи |
| ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само оде |
| ва, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштит |
| мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па |
| јама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар на |
| ! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што |
| b n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки |
| то се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> |
| спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту |
| задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко |
| а се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други |
| салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у |
| е, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шев |
| гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим |
| {S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> |
| ас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> |
| ек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богосл |
| ма или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p> |
| један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао ј |
| око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеоб |
| јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, т |
| оро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја |
| ван пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беш |
| па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу н |
| бичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен |
| /p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си баци |
| општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „беш |
| о причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S |
| лите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад |
| ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па |
| је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“ |
| ="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{ |
| лча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председни |
| нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с го |
| ре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни |
| им надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могл |
| Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарил |
| м кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. |
| и под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско |
| Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глу |
| а га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Д |
| господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си чове |
| ав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’к |
| потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као |
| ш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш з |
| ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p |
| е да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад |
| За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Кал |
| {S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си |
| падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па зас |
| а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви |
| p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> |
| ео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније |
| на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нем |
| м те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, |
| блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча |
| !{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди ка |
| ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје |
| 144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарус |
| зврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, с |
| а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и дев |
| ос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко |
| што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се |
| зе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија |
| , ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ |
| ирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим |
| војчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми д |
| е то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— |
| а помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлаза |
| носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник каз |
| век наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> < |
| бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p> |
| ио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радо |
| е, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, до |
| <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутур |
| нуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’ |
| стручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слу |
| <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Пр |
| љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да |
| e> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> < |
| ј и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога п |
| е.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето пет |
| ’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> < |
| Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече пе |
| да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш |
| нување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у |
| ело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђу |
| !{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси иск |
| и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <p |
| и јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се прем |
| — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“< |
| вник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчи |
| нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чи |
| Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да |
| та да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, |
| треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на |
| у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S |
| х тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ |
| упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан |
| Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од |
| ња!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели она |
| , боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни |
| о: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда |
| ли онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако |
| оспоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— |
| рострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио |
| т ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Да |
| но младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре |
| адовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, |
| е питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча. |
| мбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на |
| а, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину |
| у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а на |
| рјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премисл |
| Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не м |
| S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам |
| ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те ви |
| е — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па |
| д никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} |
| ушманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, п |
| станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p |
| гњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</ |
| ере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају |
| , ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га |
| чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је стар |
| И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си |
| ре, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Кал |
| , те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ |
| Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупат |
| о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „П |
| p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећ |
| е се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због пр |
| рите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко дост |
| их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и |
| одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко сла |
| аше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук д |
| и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испре |
| вираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-И |
| ћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча |
| о време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и шва |
| , ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — |
| до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три |
| е године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се д |
| срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово |
| р, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S |
| се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у |
| овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се |
| сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов и |
| димо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! |
| е терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искоч |
| гара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија чове |
| S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве ци |
| вам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џ |
| гу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да ј |
| уди воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> |
| же после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека |
| осле, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама ш |
| о упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ов |
| Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво |
| ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они |
| знавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине |
| батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је нек |
| једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па до |
| дник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како |
| латко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! |
| а моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко |
| иџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.< |
| } Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваз |
| у је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља |
| сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чес |
| о влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је при |
| оба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’! |
| ам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, |
| род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао |
| сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па |
| ао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће |
| коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али ка |
| Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам |
| ба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens</foreign |
| и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове |
| стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његов |
| дитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите |
| вко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по ав |
| вање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и п |
| , демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, за |
| ?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У на |
| ечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, са |
| тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас вид |
| > <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на |
| Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{ |
| исту, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама |
| не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.< |
| мрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ д |
| n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав |
| иш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее |
| еваш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој нећ |
| рча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћо |
| оклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у г |
| та-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу са |
| а</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циган |
| е за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш |
| сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али |
| ад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је |
| нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Н |
| а да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе |
| како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам. |
| оспода да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране |
| готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; |
| из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S |
| ко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“< |
| пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже |
| види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча. |
| сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> |
| же: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да |
| рија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију |
| мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хо |
| ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта ј |
| мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p> |
| ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на К |
| ни што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; |
| </p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за д |
| Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си |
| ваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај |
| Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb |
| ој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам |
| {S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику |
| ="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се нап |
| ски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако |
| ече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, |
| за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Ч |
| асли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за т |
| <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да |
| пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Шваб |
| и шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код |
| цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако |
| ући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе анге |
| вко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде св |
| е! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а |
| тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим |
| ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд |
| итискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циган |
| p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} |
| вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана сам |
| ету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} |
| госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, |
| аш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупо |
| а, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је м |
| вала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци |
| о Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема |
| вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољ |
| нпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па леп |
| ара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа |
| , у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи |
| с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам каз |
| те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш |
| > <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси |
| рце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на |
| као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нес |
| ва, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младе |
| трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ б |
| нију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас |
| у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, |
| чиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин. |
| д нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, |
| тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све |
| је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да и |
| бња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиск |
| се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, |
| ругом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођ |
| уван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох |
| е! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} |
| е и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па п |
| вета и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет |
| вом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљ |
| кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити |
| еде — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од |
| заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући к |
| ако код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ћ |
| кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кри |
| а, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној |
| ођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само т |
| Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан ј |
| се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пе |
| три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што ј |
| смо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Ха |
| у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немој |
| ко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали |
| <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да би |
| м пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт к |
| а другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син б |
| аљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензи |
| се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет |
| д ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?! |
| о у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) |
| орали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се |
| ма гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе |
| прављан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако |
| , да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још |
| којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p |
| > <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконик |
| Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цве |
| и Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А |
| на човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с |
| па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Да |
| еферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Д |
| , како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Ка |
| у, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си |
| ре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја |
| одине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изн |
| p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш о |
| баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, мно |
| у страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бије |
| ша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неј |
| чики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море шт |
| ију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на нес |
| Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете |
| рбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг |
| ста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та |
| 163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.< |
| рђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у сви |
| свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондон |
| авницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је б |
| ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библ |
| , вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја |
| } Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ |
| је! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} |
| буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{ |
| саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја |
| ед.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил |
| антим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лој |
| ове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни мо |
| ам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи |
| смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће |
| онекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види |
| о као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто |
| </l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l |
| аро доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али ви |
| ше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме |
| ме, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго |
| пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџи |
| и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу |
| Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврд |
| давање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија |
| емацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија |
| о одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу кој |
| насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три д |
| о дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Мо |
| еал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми |
| о за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзор |
| евај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имиту |
| проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p |
| а ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да |
| ркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презрив |
| х по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје |
| а. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио м |
| дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зр |
| век што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?< |
| е, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни по |
| } Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливан |
| одину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој |
| ро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и |
| абровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су све |
| , што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62 |
| !</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не |
| Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама са |
| донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p> |
| ч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени з |
| ! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, |
| ! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине пред |
| изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер н |
| урски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше н |
| ет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте |
| а и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча |
| ених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћит |
| н; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наш |
| памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми |
| и пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и |
| ила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а |
| дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} |
| адоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да см |
| че прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча |
| ој си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена |
| и казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</ |
| дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе к |
| олеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола |
| </p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој |
| ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча |
| А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке |
| изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Н |
| !{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати |
| от, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, И |
| е рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Ц |
| рко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да |
| едну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> |
| овица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану |
| да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Зна |
| тију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује |
| је ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ |
| суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчани |
| да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или ч |
| њи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p> |
| једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да |
| ловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цве |
| ли Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме |
| се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска за |
| а присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! |
| ез мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже |
| има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Мло |
| ам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> |
| м те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште с |
| Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је не |
| з топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, госп |
| Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан да |
| вља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле с |
| дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> |
| то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ... |
| е, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, п |
| ини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште с |
| 10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој св |
| бе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћ |
| тануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита |
| ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар |
| : има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-х |
| нај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <p |
| епелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quot |
| се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па фор |
| ом да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добр |
| у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му с |
| нама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не |
| вима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју сл |
| беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — |
| ат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека. |
| једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> |
| па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не п |
| ам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; |
| ле-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, |
| Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш |
| {S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако ш |
| чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, |
| о.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни з |
| једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</ |
| изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог |
| још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се |
| анине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике |
| аву знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за м |
| ечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који |
| е! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по |
| <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф д |
| о курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n |
| етири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та с |
| ека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да в |
| јка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пишто |
| искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; п |
| ала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} М |
| че искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на |
| , колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није |
| е на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, |
| ија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња |
| ог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p> |
| е ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А как |
| /p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићет |
| p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИН |
| е девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија п |
| попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да |
| какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је |
| те, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој с |
| вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' |
| pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће тре |
| д онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си с |
| оту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори |
| њаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде |
| и па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{ |
| .</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели |
| ера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно |
| њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, сме |
| и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S |
| а да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си |
| а је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S |
| у?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек |
| те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</ |
| Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лој |
| човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, он |
| сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу |
| знаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите |
| да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} |
| е бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могу |
| (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... иск |
| мо разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ п |
| није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељ |
| апу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега к |
| е ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позит |
| S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од к |
| је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Кал |
| у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас |
| трест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад д |
| о, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се |
| и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим оп |
| је! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад каж |
| м ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад оп |
| је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да |
| чи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово |
| днела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда в |
| шир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомич |
| е хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од врем |
| фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом ( |
| путацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употреб |
| граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосн |
| >Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао с |
| у, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчи |
| о изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те |
| >Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, |
| ме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа |
| ј мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше |
| оре, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој н |
| јан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени. |
| p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесе |
| кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има но |
| га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трч |
| слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му |
| .. зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чи |
| Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет.. |
| еоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб |
| а га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови гол |
| ло за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле |
| ко се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем |
| } Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он р |
| сподине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, |
| ечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом |
| ја ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си оти |
| де пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.< |
| !{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си |
| иленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше |
| д му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако |
| неш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — |
| море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за к |
| синачку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Ср |
| код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко |
| е зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај за |
| ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је |
| полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — |
| еће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имеј |
| овци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази |
| си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у ову |
| ог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и ди |
| екаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам д |
| а да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика К |
| па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењује |
| д нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гл |
| ота! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салт |
| а побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</ |
| и капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са |
| чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Пи |
| ре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје с |
| није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате |
| > <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко с |
| а оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме |
| ’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— |
| „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ |
| овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде г |
| што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога |
| , кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! ви |
| хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво |
| че и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јак |
| рцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; а |
| ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депу |
| ес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу |
| ило — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман |
| .</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и |
| то му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Ја |
| белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног з |
| аде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни примет |
| .{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше |
| о ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, |
| ма!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да ск |
| ли Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће |
| едан снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, е |
| ка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p |
| окак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно |
| ј полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накаш |
| како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га |
| а?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — ка |
| луци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш |
| опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! ве |
| енце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турц |
| се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па сал |
| кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, |
| вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај о |
| ној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не по |
| та, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> |
| таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја |
| ече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш |
| в! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, |
| сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама т |
| е; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичк |
| беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брад |
| Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цига |
| лча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— К |
| друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p |
| био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у нес |
| гар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели у |
| агао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто |
| није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> |
| отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} |
| е, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, бер |
| чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си |
| а је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магл |
| е зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема |
| мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ п |
| А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — |
| а шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авли |
| ана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Макс |
| овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупаво |
| хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и кам |
| т литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су н |
| што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох |
| весност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, п |
| је ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност свој |
| обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели |
| питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а |
| да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Ц |
| овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуз |
| знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у ус |
| дседник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... ж |
| b n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове. |
| ема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам там |
| можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им т |
| па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете н |
| .{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко вика |
| чно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану д |
| чну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n |
| још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, |
| сле сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, |
| трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никак |
| лом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију |
| дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, |
| једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих па |
| Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштован |
| ти као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује стр |
| <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити |
| b n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао |
| Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} |
| ан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју |
| ајмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипа |
| а сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су св |
| анаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Све |
| еће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера |
| Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам |
| порт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалос |
| то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и |
| атими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Кал |
| духваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Ба |
| само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо |
| их су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попи |
| .{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још |
| бећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче |
| а шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у хо |
| нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а |
| е године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој г |
| черке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас |
| те димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, |
| ли казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан |
| де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа |
| га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ра |
| ек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— За |
| и идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} З |
| ика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав аде |
| јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кок |
| акони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости |
| мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господин |
| се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку д |
| ромине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} За |
| сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се |
| мог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме ос |
| ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, |
| ?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n=" |
| ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Б |
| е бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гост |
| окошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S |
| ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог к |
| багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, ја |
| ис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те моли |
| на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да |
| се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, п |
| — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћи |
| S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нем |
| а који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— К |
| у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, |
| Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо |
| кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" / |
| ће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та ка |
| нем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек ко |
| па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури |
| !{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој |
| Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, г |
| и ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да |
| Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол К |
| Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S |
| Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> |
| такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш |
| овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p> |
| ет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, реч |
| } Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! |
| там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталису |
| е Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сик |
| па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И шт |
| .</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p> |
| а слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! |
| е! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш л |
| ко се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Т |
| смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује С |
| лпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у тв |
| домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да ј |
| царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; |
| <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој |
| посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и приле |
| бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија с |
| ла!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <p |
| таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не в |
| Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за |
| лтански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’ра |
| онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџис |
| p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! |
| ртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама |
| оште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога п |
| ети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учини |
| ш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, |
| ку њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не |
| и да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p |
| кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, в |
| моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ни |
| Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.< |
| те, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћ |
| а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу |
| не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаро |
| са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што |
| кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова |
| руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да |
| нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило |
| јмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе |
| р; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род о |
| — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да |
| из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише с |
| ио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему |
| без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> < |
| итога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као свак |
| л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако |
| е својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је |
| као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго |
| арим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за |
| из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И |
| бава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— |
| ; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га ј |
| е — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити б |
| саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} |
| оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам |
| > <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки |
| ољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); п |
| и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај про |
| тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} П |
| ад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва |
| назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Же |
| како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, з |
| ко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како |
| а изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али с |
| аћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досад |
| ан од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија П |
| Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко |
| но радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим |
| по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђош |
| оћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце ј |
| ш мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме |
| имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћеба |
| ме су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица зан |
| , вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да до |
| ужба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих |
| амо да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? |
| па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разго |
| удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше не |
| а се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искоч |
| ји него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је |
| и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то |
| рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, ос |
| га на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват |
| Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бо |
| е богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави вергл |
| p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, |
| а је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било пову |
| ош два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер |
| ах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и мушти |
| м испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба ниј |
| поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сока |
| преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада |
| </p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не п |
| од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 2 |
| у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је с |
| лаве, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах по |
| е једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г |
| ема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама |
| .{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке |
| одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више меша |
| ити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) ка |
| ве то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље |
| > <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година |
| </p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, |
| огу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек л |
| ису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је |
| бран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим траг |
| саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, |
| ца и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вел |
| и чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео |
| почне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побрат |
| болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће би |
| " /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако |
| сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јак |
| {S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што пр |
| р су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апо |
| и Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S |
| рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш |
| <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече |
| је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеал |
| авају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се |
| </p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... д |
| ан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на |
| му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — ра |
| етислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја |
| ш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је ј |
| њи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или м |
| саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— |
| ругу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати ба |
| о лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а пр |
| слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек та |
| ам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— М |
| то не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг |
| вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу б |
| барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјак |
| пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била ј |
| д топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, |
| аја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати |
| коници там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господ |
| кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашен |
| и да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{ |
| та војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и меракл |
| ознавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државн |
| авило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим |
| о онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужност |
| чност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није |
| е онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо |
| д је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и вр |
| би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га |
| ш ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што изб |
| а њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два на |
| е; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама |
| а му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији |
| ослужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скру |
| ком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензио |
| нио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се |
| ме било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за |
| је.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало в |
| А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, |
| и се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама |
| љала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт |
| који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мал |
| но им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S |
| ту који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога ж |
| Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја ми |
| {S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми д |
| <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари А |
| ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга |
| невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као чо |
| а није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је д |
| урјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и |
| асамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне ква |
| у се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; |
| око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе |
| ени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у |
| , шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си |
| е на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој припо |
| а била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бар |
| с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> |
| али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Воља |
| а Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p |
| и Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на та |
| , било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — |
| то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла |
| ки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не зн |
| нт, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас с |
| актере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био иде |
| тку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председн |
| у да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас |
| ђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, |
| — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, |
| седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бит |
| .</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, |
| S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, |
| је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, ил |
| шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођен |
| ао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што |
| кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити бу |
| у и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив ње |
| !{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> |
| ко лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметил |
| и био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није позн |
| влије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније |
| нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се |
| натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази |
| ле све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цин |
| астужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седе |
| остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, |
| ам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефк |
| другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја |
| подине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ |
| м опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отвори |
| ако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше |
| — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се К |
| ите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по ста |
| врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још ма |
| сет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опе |
| о, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала |
| Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је |
| доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачк |
| то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне |
| } О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb |
| г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и т |
| нули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе |
| ича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима. |
| е јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; з |
| <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудн |
| осле има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућ |
| е лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у с |
| на и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова при |
| И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>П |
| а то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас д |
| чања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином |
| о; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда |
| ио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, |
| еб’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако с |
| та значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а са |
| лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му |
| јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вел |
| кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш |
| лим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, т |
| ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар |
| тво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послуже |
| ати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захр |
| њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ћ |
| им, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни |
| а је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову |
| су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мир |
| председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Ми |
| срећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човец |
| мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, |
| е.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд иска |
| .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мал |
| а, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, |
| е.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишт |
| а пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све та |
| <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Свети |
| > <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја |
| а ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу стран |
| p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а |
| али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеме |
| као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопц |
| ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му ма |
| јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, |
| а моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта гов |
| е може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све |
| , вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оц |
| већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у |
| о давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је |
| аква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладује |
| абадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то з |
| оворите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гле |
| аква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу је |
| иво беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p> |
| једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео б |
| их ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћ |
| ек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече |
| а акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој |
| граФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да н |
| не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не мо |
| а дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо |
| ко, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда та |
| ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. |
| едо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и о |
| . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како |
| какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Мар |
| да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало |
| >— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деве |
| једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морам |
| уквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е |
| бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу |
| ла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па |
| мње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} Т |
| друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиш |
| им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас! |
| а сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од |
| ива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом |
| бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је |
| ра гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> |
| то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се |
| киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, |
| тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопушт |
| пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циган |
| клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке< |
| стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално са |
| Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, |
| и му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа |
| Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше. |
| n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од |
| ега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} |
| ди рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла! |
| мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка б |
| /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непозн |
| купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише с |
| гичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се п |
| о, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ на |
| латиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудн |
| ом, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад |
| наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— |
| е вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. |
| <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертх |
| једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетиш |
| можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курја |
| више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако |
| батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му по |
| н жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на |
| диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и о |
| а у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипр |
| дмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најл |
| ратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; |
| тиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’ |
| д зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим |
| ан квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо к |
| а за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, |
| анчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако |
| ник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, преш |
| мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а |
| гра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и иск |
| нце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш как |
| задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, сви |
| алост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А |
| и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман ст |
| ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да |
| теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p |
| ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели |
| ци — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Н |
| > <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, ка |
| о је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро поли |
| још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} |
| Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— |
| ="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви |
| е.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензио |
| век и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја |
| ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Дад |
| си г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} |
| а да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, к |
| е... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам в |
| то фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, |
| је могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги н |
| не неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на |
| дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са |
| мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даљ |
| !?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече |
| евдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја ке |
| ад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви |
| S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља.. |
| јак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни г |
| .{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се предс |
| адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> < |
| Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ј |
| уштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга |
| петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, г |
| шта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва |
| воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да |
| јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жит |
| итио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потег |
| опа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, ка |
| ову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи |
| <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с |
| авља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и од |
| е, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко |
| па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели |
| т остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, |
| тав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вел |
| у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше |
| ала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> < |
| њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поуб |
| ! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — ка |
| ку; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћ |
| о оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ов |
| је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда ни |
| ор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни т |
| , ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето та |
| сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не зна |
| — Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.< |
| о пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Х |
| S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротни |
| .{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; и |
| блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу |
| ш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нист |
| Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пут |
| <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27 |
| а се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Беогр |
| </p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> |
| зда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ м |
| лберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, |
| вај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивков |
| ара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{ |
| благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим ос |
| ас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, |
| зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ив |
| де да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у с |
| а доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми с |
| ганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! ви |
| и је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде |
| а засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си |
| >— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву |
| сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бо |
| тиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још |
| љаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него |
| ога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па изв |
| о је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као |
| е ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у к |
| господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, |
| така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне |
| — Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равно |
| ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш |
| па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} |
| ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А |
| ир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек ш |
| {S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да |
| као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гл |
| ашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, так |
| Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки |
| онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија |
| Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{ |
| ! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без |
| година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год се |
| душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже |
| деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, |
| што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} |
| прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то |
| ки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно ст |
| се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није |
| вилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест |
| јер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, |
| опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице |
| човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрач |
| ала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак |
| Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да п |
| е си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да |
| чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не |
| <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, |
| и питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра |
| ећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас |
| џијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} |
| дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{ |
| даша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динар |
| верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазни |
| ован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! п |
| ву арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред |
| , Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, как |
| ице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— |
| ; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је по |
| кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А и |
| оједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај пам |
| усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они ја |
| ремру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одм |
| ва трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још |
| .{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове ле |
| се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="1 |
| аздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она |
| е се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други пр |
| па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и д |
| </p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, збо |
| аш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме |
| ћа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} |
| А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутра |
| кам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радим |
| илулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и |
| па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј с |
| га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесн |
| с покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана ча |
| ја фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а м |
| ују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим |
| pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказ |
| — Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! р |
| а, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору |
| та онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде |
| ни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чи |
| емљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су оти |
| о шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, невер |
| Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Он |
| — Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од |
| p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Ку |
| ромицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и |
| мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове |
| авама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће д |
| знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да т |
| је сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него |
| у дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене к |
| ако се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја |
| одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отп |
| а калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, кол |
| и га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а |
| а.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p |
| куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добр |
| ивоту да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре |
| тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаље |
| м, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с |
| си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, нес |
| Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа |
| — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим |
| а ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо ку |
| ечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле. |
| раше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала |
| лавити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> |
| ли Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо |
| оре, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одр |
| пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има сл |
| пију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није б |
| у Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много д |
| душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да |
| лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на ко |
| ме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку |
| тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти н |
| сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Б |
| ца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, нес |
| аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти |
| сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србиј |
| а за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко су |
| о; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он ниј |
| оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, |
| кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело |
| е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’х |
| а ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Наст |
| рате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година |
| кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, |
| аћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, |
| ку, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се по |
| ако шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да по |
| идим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели н |
| ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога |
| вој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба |
| а, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило б |
| се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, |
| о га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојн |
| днео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, |
| себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањи |
| кну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро |
| окати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски |
| Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без ме |
| набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђу |
| нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне |
| кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивк |
| брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Мо |
| ње.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из |
| каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад |
| збира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање |
| пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да |
| милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратим |
| ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше |
| ар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Не |
| у ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за на |
| с Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску ма |
| веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набис |
| а гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао ј |
| г батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој |
| друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка |
| и, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни |
| еди главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и ст |
| е, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њ |
| лушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, исти |
| прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани к |
| о, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Свет |
| д, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље |
| о! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани |
| ар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курј |
| а се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p |
| па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу |
| смо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратим |
| у као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и з |
| ="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан. |
| сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Кал |
| Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, мор |
| . — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј |
| та ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p |
| е разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за ди |
| мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеј |
| да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто с |
| чо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата |
| шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што |
| е да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се |
| ра, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, |
| а и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побр |
| {S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор |
| ин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо |
| па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратим |
| ас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очув |
| ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S |
| амничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је |
| ели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало ј |
| из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{ |
| ревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе |
| ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не п |
| пм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ |
| нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а з |
| ње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како |
| дскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана |
| поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаес |
| атим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ вик |
| ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај чове |
| о домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се ви |
| е Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и ј |
| глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганск |
| владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да |
| е се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се н |
| н, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веров |
| ш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ив |
| ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не |
| ачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ам |
| ини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега |
| м.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинем |
| и саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а |
| епа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг |
| а и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без т |
| искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и д |
| ак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, вика |
| зи, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Треб |
| е ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у |
| ена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену |
| пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да |
| ла, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! в |
| гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли |
| утска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и ми |
| ре, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S |
| ! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па нем |
| е ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да |
| ај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми |
| седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од |
| ште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да с |
| узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да |
| није.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за |
| тала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше п |
| {S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с к |
| делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напре |
| потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и з |
| ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три д |
| а сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.< |
| ом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф |
| а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће л |
| ита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се |
| лебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и |
| ак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, |
| ојем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да |
| е ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па |
| ! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{ |
| се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџи |
| времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бр |
| ? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно К |
| Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је ба |
| спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну |
| му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> |
| и... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— |
| омаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи |
| , овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако |
| !</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испр |
| штајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес |
| да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко виде |
| уће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима пар |
| га, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојн |
| ело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну |
| за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле |
| А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређе |
| лији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засип |
| нско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у |
| си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а заш |
| Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, л |
| додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, |
| ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, |
| вршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си при |
| си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а и |
| да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си п |
| нако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p |
| идо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па |
| само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вреднос |
| — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и за |
| дују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих |
| пет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине з |
| и!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S |
| ачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S |
| капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од вр |
| ске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као |
| бацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међ |
| > <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа |
| олом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убав |
| ! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S |
| ече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања |
| те, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко ... |
| седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пру |
| рдарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па |
| ијем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без |
| а полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p> |
| померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господи |
| се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi> |
| првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука |
| {S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти |
| Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, ва |
| зним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви |
| за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми как |
| оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} |
| <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господи |
| уј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> |
| а жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и |
| ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећем |
| .</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па |
| них позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!) |
| стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, |
| а не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, им |
| седниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки |
| ју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене г |
| и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! |
| инови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар час |
| бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као д |
| авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се |
| е опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Ци |
| о, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и |
| чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама |
| свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, |
| о!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вин |
| једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— |
| а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, п |
| а овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли |
| не Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Ф |
| а и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек |
| /p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе уз |
| <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побрати |
| ушу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива |
| па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од |
| кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако |
| век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика |
| богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и |
| и, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побрати |
| ратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да |
| је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, |
| > <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи д |
| тиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље с |
| дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат |
| зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, п |
| њено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} |
| ниш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се уд |
| S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што р |
| амести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше с |
| а, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си |
| зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору |
| да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господ |
| господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече м |
| пу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: д |
| тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, |
| та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је дево |
| туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га с |
| ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам |
| >— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим |
| а код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита |
| о кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку д |
| ели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, о |
| мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, го |
| ти да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <di |
| Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што |
| рзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала |
| ед кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама с |
| и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{ |
| да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућ |
| ка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па |
| ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, |
| p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели п |
| њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак |
| м кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све |
| тисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте |
| и ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча |
| а сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек |
| >— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место |
| азиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p |
| p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало |
| већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p |
| на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па не |
| цају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други п |
| шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Мари |
| Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар |
| пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па |
| {S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И пис |
| је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелств |
| о се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узаб |
| ију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их |
| била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} |
| инчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногам |
| урјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Кур |
| ге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за свак |
| но заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после |
| ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали п |
| мет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} |
| S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у ов |
| ајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош |
| рим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, |
| до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Б |
| лча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ в |
| ом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим |
| е ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! ре |
| ема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове |
| ри Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S |
| декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и д |
| на, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује муст |
| рчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз |
| показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир |
| узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно |
| м <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обож |
| ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, |
| итујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како |
| ше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат |
| се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и |
| рзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са жено |
| е, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бу |
| ја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на с |
| ашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, |
| кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да |
| малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију |
| дним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на |
| , морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? |
| Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по |
| {S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек |
| И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан да |
| сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им п |
| нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натр |
| S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гл |
| Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта на |
| шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} |
| ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узе |
| ца Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред не |
| врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни сра |
| } Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то |
| иродне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задрж |
| о разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана |
| и састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хај |
| е мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ив |
| се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућ |
| е у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домов |
| удјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А п |
| обар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног |
| нам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за |
| воја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, п |
| ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А д |
| у да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> |
| т; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, как |
| На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан бр |
| чела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш т |
| у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, д |
| нт. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш |
| у, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једн |
| велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересан |
| га од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да |
| ст година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светоли |
| си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље |
| е како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! |
| видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за |
| и и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес- |
| оводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p> |
| ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп да |
| ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вел |
| Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учов |
| у, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.< |
| Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, го |
| Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност. |
| але у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, мо |
| , грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек |
| то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш п |
| рочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора з |
| га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, |
| а.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на |
| ље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p |
| дан мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... п |
| , од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, п |
| о, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општин |
| станемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него |
| дниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозн |
| ако, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш |
| ошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољ |
| ио још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се |
| да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако д |
| то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му |
| о хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече См |
| бориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич |
| !</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу |
| што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се ње |
| то на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— М |
| <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</ |
| најеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, гос |
| те, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{ |
| му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... в |
| јње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивков |
| а где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му на |
| жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S |
| але; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј |
| је дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му |
| овачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опе |
| <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и |
| да се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, госпо |
| ели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, нег |
| , дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма к |
| окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у ло |
| тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осе |
| ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече о |
| {S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, ј |
| азност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и ј |
| бу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести |
| а шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, |
| баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један |
| кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима ј |
| , а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лу |
| ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му |
| о шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста |
| није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори кој |
| то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, |
| деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, уве |
| ратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи ман |
| е! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко в |
| нати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекос |
| доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па |
| се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, к |
| вије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пу |
| а ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у к |
| ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> < |
| и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући |
| слав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} |
| — Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настав |
| и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час о |
| ење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гост |
| и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, реч |
| у, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу |
| мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S |
| ејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге н |
| кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћ |
| и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате |
| х без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пуш |
| Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буд |
| е: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и ј |
| <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква |
| вати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, |
| е су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема н |
| — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјак |
| е се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет п |
| да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, |
| морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што ниј |
| ају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гар |
| му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у с |
| од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније |
| Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа! |
| о да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чис |
| да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жа |
| етати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба |
| , сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из моји |
| е само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, ре |
| </p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја |
| реседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог |
| пудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дир |
| е кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо |
| жеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" |
| ам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбару |
| истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мен |
| дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} |
| ако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом к |
| ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре |
| , ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додад |
| зао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... |
| а твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и жде |
| S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јест |
| ради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај |
| Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те м |
| га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами ст |
| а му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели г |
| ме, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас доша |
| меје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, н |
| вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од но |
| ли Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и |
| авикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и з |
| у:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> |
| елу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! реч |
| ну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестраг |
| гње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} |
| > <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чк |
| почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печ |
| ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се |
| осподине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— |
| нати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> |
| ...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви |
| маћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад с |
| а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они. |
| ојекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служ |
| о авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једн |
| ="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Ни |
| а, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p |
| додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашав |
| звол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, о |
| се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма |
| стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци |
| те ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! ре |
| н није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви ! |
| к, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још је |
| рого и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће |
| , тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како х |
| ?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није мо |
| ерује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Си |
| ек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјек |
| дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре |
| ле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> < |
| че Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{ |
| ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, ч |
| а су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> < |
| ију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... |
| <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, |
| долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле |
| аш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, |
| е’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ћ |
| реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристиј |
| во! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, |
| е вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Сму |
| ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге н |
| девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да вид |
| за ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеј |
| у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети пе |
| ћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општин |
| и их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друств |
| ... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викн |
| <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} |
| њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче брко |
| ућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} И |
| недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва к |
| видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још |
| а се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171 |
| шао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S |
| а удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту по |
| а душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фиј |
| ки за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Ка |
| дна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, нећ |
| — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да и |
| Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} |
| ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а ски |
| м; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поно |
| уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало. |
| а; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алал |
| н мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И о |
| демо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашт |
| редомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> |
| иским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се |
| , мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете |
| к’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом |
| је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад |
| , преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, |
| драво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо |
| и процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оно |
| повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p |
| ј имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ |
| ote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њ |
| е; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас |
| ах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Ф |
| ож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се |
| </p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Н |
| спођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</ |
| ова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели |
| а Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се зауста |
| а, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред |
| е, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњ |
| ао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, з |
| ов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{ |
| дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховим |
| којучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Мног |
| (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен |
| мо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То |
| мо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко. |
| из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно |
| тиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече |
| и требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, мо |
| ола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, |
| е слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замач |
| а.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четир |
| инка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> < |
| е сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча ко |
| сито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре |
| ? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за |
| погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијо |
| </p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели |
| } А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан |
| те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p |
| га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали ци |
| е тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме н |
| .{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је в |
| наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, он |
| устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p |
| сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" |
| Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у |
| вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, |
| <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, |
| ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша |
| се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и р |
| ебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу |
| еваш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> |
| еди на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лак |
| је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели предс |
| и се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p |
| е, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да |
| ш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде |
| S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! в |
| зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, же |
| на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем |
| Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наре |
| у, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обила |
| т у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „п |
| /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од |
| ве!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу |
| ине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе са |
| те, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се н |
| у?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да ис |
| Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у су |
| јак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком па |
| уге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> |
| оло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо с |
| Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што |
| /p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вел |
| и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} |
| :{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, |
| остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше та |
| тидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} |
| а се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гост |
| т се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седи |
| баце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив! |
| .</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади и |
| ца од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Сму |
| е твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> |
| > </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удов |
| један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су |
| !{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад |
| ву... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у з |
| утун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш |
| p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој зб |
| одине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ет |
| <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој |
| терицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра заси |
| ; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, г |
| — Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збор |
| бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а д |
| вковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела |
| могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим |
| </p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли д |
| } Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с |
| ! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са |
| о, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут |
| ћ, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколиц |
| е жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на |
| тих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча |
| и тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га |
| о су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи |
| /p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како вла |
| опрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и |
| мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послу |
| се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо |
| у, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем к |
| т’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топ |
| " /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како |
| господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први |
| на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бид |
| олазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробер |
| 97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину |
| си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побр |
| мо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без |
| е ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни д |
| жеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну |
| црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чу |
| а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} |
| — Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном |
| едај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шеши |
| Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шеш |
| Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} |
| Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> |
| о по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шеш |
| ћи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра |
| Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре |
| к не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини! |
| сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С |
| погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! ст |
| млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, |
| <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— |
| ектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> |
| , по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калч |
| !</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратим |
| >— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> |
| е мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p |
| м.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си |
| ш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам |
| а.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели |
| Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђењ |
| ло за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, м |
| ој куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а |
| ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу д |
| се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрем |
| Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце |
| ко... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S |
| слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријол |
| ко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> |
| "171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — шт |
| кад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим д |
| а си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет се |
| ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од теб |
| емој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти |
| малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да |
| без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, |
| <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствар |
| еф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју |
| Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги |
| ст. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу |
| он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, |
| јем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> |
| } Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смеш |
| какав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само ш |
| сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје. |
| </p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу |
| жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остат |
| ину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, т |
| аља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не |
| едник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљиц |
| јасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време |
| е лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо |
| на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{ |
| посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да пој |
| ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул п |
| те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> |
| </p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} |
| </p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да |
| <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а |
| ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету до |
| главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није |
| о си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели |
| , побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свр |
| </p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас сви |
| и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на |
| им побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ |
| </p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га |
| што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да нећ |
| ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код на |
| а па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фами |
| о желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Кур |
| никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кре |
| е! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д |
| накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ет |
| радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не |
| правим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за |
| {S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре |
| >— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.< |
| викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идем |
| обратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца нем |
| Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>? |
| да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни |
| S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха |
| > </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, |
| вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, го |
| у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке |
| дна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од ј |
| ако хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити кур |
| Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, нес |
| памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш |
| други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као он |
| по.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? ве |
| рипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се |
| pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије |
| p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курј |
| надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, н |
| , ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опклади |
| >— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да руча |
| спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали пи |
| нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа |
| од поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и з |
| .</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обич |
| ебе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш ма |
| <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик ов |
| таде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми д |
| оспођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и дома |
| м сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} |
| бу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казна |
| о их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га |
| Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не |
| је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, ниј |
| Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} |
| селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у ме |
| молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, за |
| ристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у ја |
| а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да |
| и... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најле |
| рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Ка |
| дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, |
| сти са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’ |
| Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, доб |
| казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје! |
| а га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бо |
| јлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, |
| о дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме |
| аре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их |
| морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујт |
| .. <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми неш |
| а да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, |
| Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ |
| p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, |
| ке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, |
| пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му докт |
| /p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша |
| ога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попи |
| Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли д |
| братиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели К |
| да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој |
| а да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час р |
| људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви ила |
| е вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не куп |
| е треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му |
| вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је |
| S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба |
| уби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> < |
| еје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, |
| д још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста т |
| ају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... с |
| моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и |
| де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје н |
| по бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно |
| је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа |
| е боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо т |
| јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четв |
| влији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а по |
| еофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијан |
| менио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у |
| веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук |
| уђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председн |
| ина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мај |
| и вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле шир |
| и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се кр |
| и.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна |
| тарац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> < |
| рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — |
| мо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај ду |
| из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала |
| чао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} |
| сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ов |
| ица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти |
| и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као р |
| вих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и |
| едниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели предс |
| ли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узв |
| му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу |
| 85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— За |
| питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису |
| /p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко г |
| p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, мор |
| <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде |
| тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— |
| о коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у креве |
| ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако с |
| иде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ко |
| одаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, он |
| урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петров |
| .{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Си |
| ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том ј |
| но је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов |
| агателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! |
| е.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски |
| сти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво |
| /p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да игр |
| како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас |
| Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! вик |
| че, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкр |
| а!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, |
| к сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу |
| Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p> |
| јанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} З |
| ристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило м |
| ачелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је п |
| де у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а го |
| ргла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на слав |
| ужити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одигр |
| и потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. наче |
| ку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао |
| !{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си |
| ти шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да см |
| о да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не |
| кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да |
| а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи |
| помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му с |
| ога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна |
| се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше |
| ећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} В |
| дине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша |
| есне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, |
| оре, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено повере |
| <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуд |
| мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога |
| што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће |
| !</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! ве |
| да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Т |
| ељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Мил |
| к у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећ |
| ађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иск |
| је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Ф |
| да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ п |
| и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и п |
| у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} |
| убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласо |
| ође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четир |
| ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану прав |
| стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} |
| >Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, оти |
| његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео |
| ек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, реч |
| полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата |
| уфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну п |
| е л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а |
| ју и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан ста |
| момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до предс |
| о већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потакв |
| да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко д |
| p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђ |
| што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, |
| и.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко врем |
| дало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да |
| се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не |
| и без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{ |
| најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— И |
| а глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n= |
| с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и |
| ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно паз |
| боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} З |
| седаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и |
| како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да веру |
| ао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка. |
| аћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и к |
| д је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутро |
| ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за о |
| о си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, |
| нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни |
| олико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу |
| ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак. |
| приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику ста |
| слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ам |
| p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Мит |
| рмално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{ |
| о!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао д |
| је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи |
| мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и н |
| окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је дост |
| сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и |
| ј да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви |
| за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ај |
| о је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега |
| ек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна |
| оје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално |
| засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} И |
| <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} |
| Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом |
| Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, госпо |
| јте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{ |
| изнати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не би |
| /p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} |
| јте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрп |
| <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе мн |
| какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазво |
| наест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе |
| Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не к |
| дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, |
| — Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и |
| {S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да |
| нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и |
| и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и пр |
| акосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до п |
| ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли б |
| може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд |
| о може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашни |
| Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, |
| бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} |
| ном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S |
| што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да оте |
| о ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, |
| ол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ј |
| исам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, леж |
| умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али |
| ија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година |
| и јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни |
| и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и с |
| стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дан |
| д куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрз |
| врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотв |
| га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају |
| и Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог |
| д’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, за |
| никовица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар |
| рпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после |
| ину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="12 |
| еном СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напо |
| се депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећ |
| учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види |
| у врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} До |
| ак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће прич |
| пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О вар |
| не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесе |
| несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахн |
| и из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда |
| ута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседит |
| нтом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштај |
| цака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично |
| Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују св |
| , а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Ку |
| ао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину |
| права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они |
| . казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, |
| олако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметни |
| орити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно и |
| екну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе.. |
| ор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице |
| ш никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовре |
| шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фење |
| ф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто |
| умим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се |
| шли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски кол |
| кола!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши с |
| ао растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се |
| tion" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријол |
| мишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним |
| у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје п |
| иганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та |
| да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих |
| госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> |
| добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави. |
| беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онд |
| ста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p |
| а донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, |
| е беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о |
| ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не |
| интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко |
| ... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, Сте |
| и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам доб |
| скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Циг |
| о није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је б |
| ујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамб |
| се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од све |
| е новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапара |
| ш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем ка |
| да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли |
| ке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није |
| зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе |
| ко му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, бр |
| ушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем |
| кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка |
| у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други |
| је бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није н |
| Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> |
| ко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за р |
| а пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили |
| аботисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме о |
| чној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих к |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је д |
| знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше |
| ... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредиш |
| када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама |
| по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећ |
| дан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири з |
| јци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, |
| ели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, п |
| ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да |
| што ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давањ |
| слатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе са |
| Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Т |
| } За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-ч |
| е појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, т |
| вана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да пра |
| има говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар већ |
| ве славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па |
| да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, |
| у, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, |
| тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева |
| е.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А |
| ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка |
| ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, |
| м, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, |
| едо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар |
| Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашт |
| > <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пи |
| је и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p> |
| гне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Час |
| за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ј |
| S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је св |
| — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како |
| вија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S |
| е било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} |
| а сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихват |
| енет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?! |
| <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p |
| је што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама преми |
| о, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калч |
| p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је ! |
| Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и би |
| Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човец |
| лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај |
| ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, вид |
| ако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо |
| за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона |
| а ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} О |
| , домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све при |
| изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како |
| га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити ша |
| а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, |
| , газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{ |
| женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом к |
| да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао |
| и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татк |
| ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се ба |
| здахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, ш |
| тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјак |
| ишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и п |
| ad> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све |
| а и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девоја |
| олу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ |
| p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама |
| </p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} |
| о без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан |
| осте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на |
| /p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вече |
| редседник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да |
| те, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, |
| ј ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Пл |
| званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-И |
| они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи |
| па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша бра |
| емо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p |
| ема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечер |
| идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p |
| ти осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, |
| ш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Ја |
| жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре |
| ре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што м |
| /p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курј |
| раћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да |
| вио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{ |
| анијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољ |
| жасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече мала |
| {S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даљ |
| ем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а |
| та будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочиш |
| ан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и |
| ош једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева |
| те полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво |
| у га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и |
| {S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад |
| арите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p |
| ш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи! |
| о се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја то |
| /p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд |
| и приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин |
| ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по п |
| <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо |
| “ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} |
| једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њег |
| о клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде п |
| реме што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа. |
| p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад |
| љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p |
| тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ |
| мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре |
| а га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <h |
| ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: ш |
| треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с |
| — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да на |
| се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, |
| ња види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна |
| е ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> < |
| Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није у |
| а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја |
| ане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћиц |
| ар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим |
| е данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и дол |
| би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и мес |
| ј што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А по |
| pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изглед |
| м све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и ст |
| {S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ов |
| обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чарш |
| > <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запи |
| ђе и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то |
| егда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И |
| /p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А жив |
| те ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, |
| али по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали |
| /p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} |
| } Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита |
| а да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем |
| уд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Ка |
| ли госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{ |
| далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете ви |
| то је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће |
| вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, |
| му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — |
| ије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко в |
| Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек на |
| пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} |
| .</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> |
| бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{ |
| та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И |
| устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа |
| памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча. |
| е даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брис |
| > <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли |
| вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали |
| е људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од |
| је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, |
| с’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето до |
| >— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, |
| лчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, |
| ну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} |
| мо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и |
| адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећућ |
| евету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава л |
| амијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што |
| па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у дру |
| лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу |
| Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, |
| нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друст |
| Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> |
| тлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године |
| лавеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није н |
| ајубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу ме |
| а себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа к |
| уштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, |
| ко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи д |
| сподин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} К |
| ту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па још |
| де и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас |
| ају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да |
| а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде |
| азећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбир |
| ирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће |
| ди! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међ |
| јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче не |
| то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком |
| ву, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> |
| оре, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време |
| ија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборав |
| како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да м |
| ате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Т |
| алча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај бару |
| и се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг још |
| е наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо дело |
| се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и шт |
| .{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што т |
| ју један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, |
| {S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је |
| о је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један |
| таде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он |
| Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначе |
| млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити |
| } Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Бољ |
| утура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то р |
| едног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} |
| е госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па са |
| абе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму |
| S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, |
| стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побр |
| обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако |
| је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави до |
| {S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Да |
| <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старинск |
| скога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ћ |
| није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло с |
| акопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није у |
| да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја. |
| а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га |
| — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, |
| p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{ |
| асте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> |
| урини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде |
| стави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.< |
| езе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја |
| риседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради т |
| иче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вин |
| в, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући |
| у од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чарш |
| аћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често ч |
| дур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке |
| ајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, как |
| на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на |
| ом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и |
| овирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и |
| о стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је јед |
| а, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, п |
| шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога |
| да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и |
| {S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па |
| а гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, зна |
| лепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто |
| ше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, |
| могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, |
| гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и по |
| било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање инти |
| нских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак |
| н диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да састав |
| ућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млог |
| чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислић |
| , па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да |
| , дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Б |
| пођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да |
| .{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми |
| емо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окр |
| па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну К |
| некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се дома |
| то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Госп |
| ч да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курта |
| па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га и |
| ур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помог |
| и дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје п |
| а, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} |
| и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n=" |
| Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас мо |
| м се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже м |
| испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, |
| да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{ |
| смо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ |
| таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! |
| анеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од |
| се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, |
| апа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нек |
| ’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> |
| ле теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! |
| рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ |
| ко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па посл |
| ксик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео.. |
| сиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био |
| ваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу! |
| то видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} |
| Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра |
| оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропад |
| д ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију |
| Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, |
| диш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Р |
| да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги |
| b n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, |
| е, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам ра |
| е да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и не |
| ч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, по |
| рков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка сл |
| > <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу |
| ну?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад о |
| а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писује |
| флера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако каж |
| тазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дан |
| да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Ф |
| држа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га в |
| велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио |
| бини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а ни |
| се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај свак |
| тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право та |
| азни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... јед |
| ди, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p |
| нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од |
| и познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} |
| А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он |
| ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неј |
| — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без |
| на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја раб |
| удо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и |
| , за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, а |
| ити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</ |
| Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не |
| ји побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друств |
| што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} |
| ећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча |
| , ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим ил |
| среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги |
| да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кард |
| p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и позд |
| друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данц |
| </p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како |
| послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни п |
| , има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги |
| Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} |
| авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Б |
| да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па приф |
| вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А |
| дет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— |
| амо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас они |
| фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећ |
| ш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет тако |
| ика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ћ |
| акој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; |
| тан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он |
| а га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да |
| атиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ст |
| лча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви т |
| што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А |
| , знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек |
| , но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, |
| аг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? зап |
| у отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за |
| брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узе |
| лого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си |
| окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте< |
| {S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се |
| амо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки бол |
| оже!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, |
| образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, |
| ућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг |
| те јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, нада |
| у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димов |
| а кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по |
| ече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— |
| н слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама |
| , Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за |
| пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се |
| а да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учил |
| : „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да по |
| " /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, |
| ју, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не п |
| в побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) |
| аш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге |
| Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за |
| {S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и м |
| ал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да праји |
| </p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је |
| бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Си |
| и адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги |
| оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет |
| м помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — |
| саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си |
| не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— А |
| {S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танки |
| срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такв |
| човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си пог |
| за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем |
| сли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S |
| што, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти |
| 0" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен |
| онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од |
| је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у |
| ам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путн |
| , кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, |
| “ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, вик |
| рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фа |
| ата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си до |
| аздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како |
| гу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па пот |
| смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S |
| е руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта каже |
| д овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; |
| .. ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо |
| — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прели |
| како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А |
| аве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама |
| ђем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до т |
| о; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за |
| , па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а |
| то смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од ста |
| , па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг п |
| не.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас |
| и идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок |
| си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да |
| pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} |
| ошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује |
| , лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива |
| ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено |
| ујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јова |
| што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење |
| S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. ш |
| >— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то |
| !{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава. |
| чики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За сва |
| ју, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо |
| ек.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски |
| !{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, ка |
| рећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти |
| алча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће тр |
| авиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на сла |
| да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала |
| /p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да |
| тајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а зат |
| } Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ва |
| како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појењ |
| а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу |
| мује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, |
| раци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да |
| ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и |
| Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на |
| ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Бата |
| џија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за |
| то је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како |
| усте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па |
| е послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) пот |
| Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу |
| а, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> |
| и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песниц |
| p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кул |
| седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да |
| аво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за поз |
| је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг |
| ају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој |
| олицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу... |
| си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ак |
| ћи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p |
| -Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани уму |
| моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да |
| м, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече |
| да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше к |
| > <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди о |
| — Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мр |
| Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко до |
| нусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево |
| е, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и о |
| во.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар м |
| ж, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Гос |
| потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану |
| о ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> < |
| ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи |
| , неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још б |
| кир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке |
| ли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је ово |
| </p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — |
| l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</ |
| чине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <!-- </div> |
| ога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест |
| .{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише з |
| жу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, но |
| } Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурун |
| ну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако.. |
| тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов с |
| д запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овиј |
| иште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирет |
| не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито |
| омаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је |
| је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си |
| ва за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може |
| , вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако |
| и вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише изв |
| ту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а та |
| та, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној так |
| l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На |
| урчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино |
| с један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви |
| имају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p |
| е горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Так |
| бе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне |
| ед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурли |
| .{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> |
| из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав |
| А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују |
| ер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S |
| тити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S |
| е очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и н |
| послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, |
| , овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. < |
| Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње вре |
| зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l |
| <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p |
| подин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали з |
| Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па ве |
| а си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.< |
| разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S |
| м си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро |
| „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свир |
| е шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекоју |
| ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо др |
| да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако к |
| ча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам |
| ! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из кућ |
| Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено |
| ја доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море |
| и бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курја |
| “</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагу |
| p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l> |
| >— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да |
| ти и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— |
| овека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим |
| тиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и др |
| нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, поб |
| едима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још |
| е, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају ку |
| се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} П |
| е и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да батали |
| в-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је |
| </p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите |
| је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још |
| аћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али ј |
| же испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S |
| у, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљу |
| удорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела... |
| не долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке др |
| о је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си |
| али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличн |
| ; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим |
| си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, |
| цају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Доб |
| Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-д |
| .{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Ми |
| ке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да с |
| м, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин |
| Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг |
| т пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на мин |
| уче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, |
| том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармонич |
| био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је |
| опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чап |
| е добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад |
| и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више д |
| гризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана кр |
| ујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте |
| ћи од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опе |
| ан био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А т |
| само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S |
| ање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра |
| а? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде |
| још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дан |
| Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи |
| и сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да о |
| сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Ми |
| алим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S |
| у је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас треб |
| к брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-вета |
| недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко |
| ком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, |
| ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су |
| к, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више |
| а стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак б |
| уј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја |
| алча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство д |
| је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} |
| ио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али |
| оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и о |
| . — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта |
| вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то инт |
| вем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? |
| само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Мар |
| не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше |
| , ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад ј |
| били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова |
| избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и препод |
| </p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га о |
| ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и п |
| види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво |
| жни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— |
| приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показуј |
| 168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти |
| долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, бра |
| а, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је |
| ње!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем о |
| ти.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пит |
| ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се же |
| п онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на |
| тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читат |
| с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се н |
| ла, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао |
| ибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, |
| ред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли леп |
| чима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она с |
| , па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, |
| а и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, |
| су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и |
| једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ |
| Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као д |
| о пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази |
| аквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој р |
| некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, |
| ече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еми |
| зи тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S |
| и штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ов |
| ољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено. |
| аројко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево и |
| , комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, |
| а увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад б |
| Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} |
| њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; н |
| авање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе |
| н.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка |
| ник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави |
| добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижов |
| и за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нер |
| промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у |
| ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одб |
| у војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комор |
| нину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим |
| чка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и ша |
| ање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно п |
| очешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шеши |
| S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекн |
| ако одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да уде |
| Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лет |
| ни га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Ча |
| о сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Цигани |
| пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно. |
| човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S |
| браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, ком |
| вно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже д |
| ијола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада м |
| > ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукни |
| у у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено |
| -о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је |
| бра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му |
| је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир тре |
| ији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{ |
| овор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне |
| ам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И глав |
| етути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се ме |
| >— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три |
| Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Де |
| /p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, |
| и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гро |
| </p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>О |
| о неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, поза |
| а од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом припо |
| споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу п |
| цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да |
| е даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду каракт |
| окта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се |
| њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете |
| Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита пр |
| , како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг |
| љен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није |
| ико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао |
| прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урла |
| !“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру в |
| еница.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p |
| поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грд |
| а ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да |
| лчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb |
| Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, |
| час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој с |
| у почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу |
| кочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте т |
| женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбри |
| није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивал |
| е се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис т |
| е, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорга |
| > <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да каж |
| учају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомер |
| ни, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће |
| Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја б |
| !{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S |
| време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и ниг |
| о без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, |
| х да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S |
| Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дан |
| љубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он ј |
| е се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шал |
| у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да |
| е!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми д |
| Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па с |
| давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И још |
| имних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и |
| то ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку |
| и га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада ч |
| е пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је се |
| ови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог |
| саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, |
| е, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и |
| ке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојо |
| , кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шуб |
| обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко зад |
| д, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јар |
| а појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и п |
| Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мара |
| отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добит |
| слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ст |
| ремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господ |
| Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели |
| осле пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер |
| па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадош |
| да: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а о |
| а билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигн |
| {S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и з |
| ром, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џ |
| обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А |
| чуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његово |
| ете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама |
| у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и |
| онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад |
| Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај мато |
| је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли зна |
| се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председников |
| рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече |
| идо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: |
| и, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и јед |
| еда низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— |
| у несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! ве |
| о је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис та |
| осао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, |
| код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на ст |
| е, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, |
| а, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги в |
| дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и реч |
| дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су так |
| нем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да |
| о ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Удари |
| ="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доб |
| и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там то |
| риво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" |
| и гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамс |
| кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утеп |
| — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Буг |
| амо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја |
| ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заварав |
| е Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да |
| ни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да ј |
| ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, |
| > не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да стан |
| и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знал |
| о сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја не |
| кине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума б |
| зелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога |
| > <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па |
| свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се |
| можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“ |
| не!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели пред |
| и па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за |
| е, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} |
| годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште |
| како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. |
| е ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја б |
| то гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} |
| еће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу к |
| се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању |
| таро, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли ш |
| А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што б |
| > <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама с |
| ’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> |
| а тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка |
| (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се маш |
| послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатог |
| ћута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> < |
| овица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове мо |
| > <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какв |
| је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зеј |
| у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи час |
| ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb |
| јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та |
| вут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што |
| љачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и |
| ки, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет! |
| епшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега |
| оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и т |
| а видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за такс |
| , викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} |
| главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинс |
| ко онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, |
| ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку ка |
| света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини н |
| е ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекне |
| читао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Ње |
| е почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку |
| те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се |
| јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању |
| рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час реко |
| и.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се |
| сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жа |
| славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о |
| и реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум |
| прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Си |
| седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, |
| p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} |
| !{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> |
| чем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, |
| ут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или п |
| су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и г |
| ој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у К |
| се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како К |
| о ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Куз |
| н.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао с |
| ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резил |
| врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један ч |
| наФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да |
| -антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па зад |
| иде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућа |
| ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди |
| <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> |
| неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо |
| Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му |
| овољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се И |
| очи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: |
| еше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се б |
| ше се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајто |
| еме последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се |
| позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим. |
| ао и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зат |
| (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које |
| ме, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си сед |
| да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хла |
| волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже |
| — Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива т |
| то ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ |
| о у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па |
| кви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни да |
| гледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година |
| етрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду наме |
| урјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вр |
| /p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— |
| И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео ј |
| азити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај |
| рдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— |
| <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се |
| се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту |
| {S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.< |
| још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви |
| и онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом |
| лицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, баја |
| вол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре |
| тивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалит |
| ким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијо |
| јатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу). |
| .</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, госп |
| ли онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам |
| , не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, гос |
| <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> < |
| а јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферант |
| адном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</ |
| дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно |
| оследњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циган |
| огуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, бра |
| чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко |
| рко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом |
| кише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно |
| е:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања |
| госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Све |
| /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да по |
| > <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћу |
| а, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физик |
| ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја! |
| Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај |
| ро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причањ |
| увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још че |
| а имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S |
| м ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад сасл |
| /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, |
| не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не мог |
| , ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога д |
| ију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје |
| вап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} |
| уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски |
| 9" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим |
| ље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, л |
| . Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки |
| копу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, |
| Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију |
| све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гор |
| ертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да |
| аше и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и њег |
| дан кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као д |
| о.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује |
| а славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме |
| Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и |
| господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — уме |
| он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина о |
| газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањ |
| <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да н |
| ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој |
| ни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме. |
| мо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, |
| е припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’т |
| и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе |
| лужбе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти |
| уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за др |
| о, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n=" |
| вом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? за |
| протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у |
| атељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле |
| анске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А |
| — Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, у |
| све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писар |
| ега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А чи |
| дан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне |
| чудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним ук |
| .{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.< |
| нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Ис |
| аља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ |
| утра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре |
| Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} С |
| сле дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи |
| ше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веров |
| > <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изр |
| и се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{ |
| е!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они |
| сток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задев |
| него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том |
| ветом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb |
| и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медец |
| ође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога |
| нути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за |
| што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало п |
| чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га из |
| , како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке г |
| ио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди с |
| кеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш |
| кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бо |
| атима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га пр |
| ам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p |
| у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно ви |
| <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га |
| гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневн |
| то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане |
| да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о |
| ви човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно |
| ча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ам |
| кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Кап |
| не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће |
| S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, |
| Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Бож |
| а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке |
| лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и |
| хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао |
| дину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз ч |
| савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — уч |
| Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па п |
| омаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не з |
| о! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје |
| ј си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— П |
| мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита |
| !{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога |
| даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Мор |
| S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивк |
| о не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се |
| <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{ |
| ди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p> |
| едседник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено |
| о селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{ |
| и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ет |
| не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко к |
| аше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија п |
| ар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — |
| рости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па к |
| нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разоч |
| сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година рав |
| ба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ в |
| ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л |
| ча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само м |
| једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од он |
| Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Н |
| > <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А К |
| вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стар |
| рјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде ми |
| S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не позна |
| кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трг |
| а? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто |
| друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу |
| а му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, |
| своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се и |
| , па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне |
| те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и |
| ај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и |
| наје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и п |
| о њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па |
| њак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу п |
| то је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење |
| алча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вик |
| гмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџиј |
| а и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па то |
| ева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што каж |
| {S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко пол |
| <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са |
| Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјад |
| е, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а |
| >— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> |
| тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89 |
| мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал |
| рује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да |
| ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка мл |
| вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је п |
| е.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да с |
| .{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са |
| м! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, |
| > <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пе |
| мјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и дан |
| лост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следоват |
| — Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb |
| ас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња |
| , кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једно |
| . ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи. |
| је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} К |
| га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а |
| и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па с |
| А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће |
| ак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Н |
| имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запев |
| прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис ка |
| бићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо |
| бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па м |
| аг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ј |
| .</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће |
| еру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е к |
| а жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p |
| — Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави виши |
| г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} |
| — А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, г |
| а набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога с |
| ако ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти |
| ’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па |
| аде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господи |
| кашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један |
| ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, |
| избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зн |
| ного је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш |
| > <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> < |
| аник, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— З |
| антелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима |
| .. па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тиг |
| скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <p |
| о је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А б |
| ога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају |
| рији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео |
| па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Ми |
| и и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се он |
| мане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Раз |
| ице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — |
| </p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећ |
| о ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} |
| — Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} П |
| /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калч |
| е; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у прил |
| пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</ |
| ерује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те |
| купио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам с |
| те само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам го |
| p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас леп |
| гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз |
| и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само |
| ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши с |
| начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантс |
| !</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да |
| Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> |
| b n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само ма |
| ни, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамоти |
| ав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло до |
| е Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита |
| Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, |
| ад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> |
| ј кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} |
| ослуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазн |
| ута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, |
| свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним |
| га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држ |
| дети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита |
| ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мисли |
| } А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита |
| им гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, |
| сподине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, |
| ј преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђу |
| нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="14 |
| допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те м |
| ет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и |
| } Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора |
| поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници ка |
| ога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-баши |
| момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не |
| ај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздис |
| Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске |
| еће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их |
| више слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Мар |
| навутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и |
| видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа |
| дан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S |
| нара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устим |
| амо једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код на |
| и на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са св |
| вољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сах |
| иганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Кал |
| власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћо |
| и чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та |
| ав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па д |
| те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, |
| кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у |
| ин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови |
| обратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује |
| лим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да да |
| ?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар |
| исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="1 |
| није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашу |
| не под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>С |
| обинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се |
| о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. |
| , мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, |
| побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта |
| сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а |
| боравиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански |
| апаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; н |
| S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.< |
| в? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко вре |
| /p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, |
| ...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште п |
| фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и |
| дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш |
| нате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија |
| ину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изво |
| ицира не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо н |
| нога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад с |
| уке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са |
| бимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? |
| бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, ост |
| сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сир |
| ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, |
| век.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама |
| једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да |
| же да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то кри |
| ри пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Р |
| глади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник |
| ечено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрсти |
| <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет |
| ’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал |
| ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам дом |
| ли Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг б |
| дљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} З |
| ча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> |
| је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књ |
| е треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „ |
| деш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> нис |
| .</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник |
| Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине |
| ?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како т |
| и на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Ц |
| боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калаку |
| погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је |
| сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни |
| Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} |
| ако, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете т |
| p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако мож |
| дине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} |
| ! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, |
| p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казн |
| ао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ |
| ица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу |
| како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча |
| веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседет |
| на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} |
| Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија |
| а не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не позн |
| /p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Ве |
| је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за |
| !“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} |
| амти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, |
| <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> |
| па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} |
| ма, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је с |
| , да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S |
| оји је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши! |
| } Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Ка |
| о био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би преки |
| да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократс |
| д нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци |
| Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нес |
| и га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и понов |
| а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што р |
| <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— |
| ко допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јошт |
| на испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као |
| адили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— |
| p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио |
| ачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега |
| ана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а простр |
| садио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И о |
| — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; |
| беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — мор |
| >— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, |
| чанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попи |
| а четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и два |
| ма ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајућ |
| а га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито |
| о је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице |
| је знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао |
| почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста |
| добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, и |
| и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да |
| овек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право о |
| — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} |
| оћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — А |
| врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побра |
| и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки ш |
| ољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад |
| плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па пос |
| ча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство |
| S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој т |
| више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим. |
| .{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет |
| раји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном во |
| могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неу |
| ој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш тр |
| ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети з |
| окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море |
| лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, |
| и, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, |
| Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, г |
| пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ив |
| очи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-д |
| име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А кој |
| с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви |
| а дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је изд |
| аро више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пу |
| Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о |
| урбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било к |
| а ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао к |
| е, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрм |
| учивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ н |
| дведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га св |
| на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> < |
| ј концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико |
| Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, |
| а правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на |
| пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи к |
| ога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађ |
| а си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дул |
| Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, бе |
| ругу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе |
| ник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам |
| ма дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овим |
| Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> < |
| о! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар с |
| ки образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја. |
| у други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узне |
| {S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај тво |
| боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на у |
| читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Циг |
| селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па |
| цето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики! |
| о су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> |
| е.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га биј |
| >— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију н |
| шао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га ј |
| т, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, |
| да читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</ |
| м и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди |
| о једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас |
| иметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и о |
| их и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећу |
| Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један |
| о сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћ |
| ’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p |
| е и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а ка |
| захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— |
| p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју ј |
| слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крад |
| о ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слу |
| од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донеси |
| не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виног |
| шија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имаше |
| просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Ка |
| а, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сва |
| крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласн |
| {S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муште |
| ових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досади |
| !“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по каф |
| шиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак н |
| еседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш |
| и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које з |
| е, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из п |
| а.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га См |
| p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању |
| кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна |
| му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> < |
| сле је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се ви |
| м ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја с |
| едног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу про |
| ле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ћ |
| и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли |
| човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> < |
| беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначе |
| казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— |
| <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта с |
| у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у ла |
| је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њи |
| .{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинам |
| јн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код свој |
| и код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући |
| жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p> |
| чињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да ба |
| и, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, оста |
| тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара |
| први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... |
| кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба |
| и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро |
| де Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги |
| толика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Пла |
| е, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S |
| о искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ће |
| дан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S |
| елник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, са |
| ављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да сврати |
| м признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и н |
| ли неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад тре |
| већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удо |
| ку и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико |
| о, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богода |
| Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па он |
| <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ам |
| казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћири |
| ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а |
| ек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, п |
| ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћоп |
| ијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што слави |
| ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева |
| он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ет |
| !{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цига |
| и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли! |
| ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају |
| оре, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пуш |
| премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа |
| еш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме куртал |
| дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напу |
| пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми |
| викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, |
| сподине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пил |
| ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једн |
| в доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да |
| вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика. |
| ште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме |
| ројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за о |
| да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће |
| ише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па иска |
| мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S |
| а?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па |
| ан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар |
| игана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише |
| n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па с |
| ко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вел |
| ебеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овиј |
| не, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште |
| рећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим јед |
| ез татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како ј |
| ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође. |
| иш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фир |
| — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене |
| са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-ч |
| а питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па |
| оје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање. |
| " /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јо |
| — А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, госп |
| гњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?< |
| окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин |
| татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем све |
| а.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги п |
| натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи у |
| ијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— |
| е те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и дод |
| адију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за |
| !!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у |
| ајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па |
| а рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и |
| ква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче н |
| пају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збо |
| последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један |
| би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па и |
| казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти |
| ли Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циган |
| ста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А к |
| давде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Т |
| аваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се наму |
| p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће |
| ави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево |
| јци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми |
| задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да г |
| ам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и |
| не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> |
| одатке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за м |
| три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој мој |
| бија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{ |
| еци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги |
| и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па |
| те кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим |
| ик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пу |
| или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него |
| не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп |
| но!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћ |
| писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> |
| свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p |
| али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам |
| и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци |
| : <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— |
| између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака бе |
| та враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, к |
| ml:id="SRP18950_C1"> <pb n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-дв |
| :id="SRP18950_C4"> <pb n="161" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу |
| l:id="SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, |
| :id="SRP18950_C5"> <pb n="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога в |
| l:id="SRP18950_C3"> <pb n="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, так |
| га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко |
| , са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равн |
| огледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане |
| шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ум |
| и наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио гла |
| олте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није |
| о вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега |
| ам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S |
| ин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ п |
| риви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} А |
| силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у с |
| р, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које пом |
| ко пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте |
| Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} |
| о једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка |
| усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у сев |
| ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де |
| покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ов |
| <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све пола |
| а опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, ј |
| не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поме |
| уни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да |
| мо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — |
| омад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> |
| име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га оном |
| >— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре |
| ом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине |
| да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} |
| абивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p |
| ше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p |
| заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је |
| поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— |
| е.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његов |
| е један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте гл |
| ђе, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим |
| и ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како с |
| је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке о |
| сера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствар |
| свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, ка |
| , нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себ |
| исац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац |
| там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време |
| купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас је |
| овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахат |
| ани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш с |
| има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? |
| та и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, д |
| еси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо ма |
| дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се тури |
| ог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један |
| татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви посл |
| он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то |
| </p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну стр |
| огледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, ал |
| {S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак |
| и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" |
| бес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> |
| ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало |
| — Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар |
| бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешт |
| х мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски в |
| о.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори |
| па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, |
| и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:< |
| увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак М |
| још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено п |
| сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</h |
| </p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од м |
| ев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: |
| то зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! р |
| Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна д |
| скусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пр |
| {S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две з |
| p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би пр |
| и, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то т |
| ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{ |
| за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ |
| лаву да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза нек |
| есте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну с |
| ут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала |
| и г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио |
| чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Нико |
| трашним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и |
| а се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај преки |
| дам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја |
| издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, |
| ија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О |
| дном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника |
| тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од |
| куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Неса |
| шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — та |
| ? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди и |
| јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пит |
| то рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога |
| та г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивк |
| па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> |
| такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво |
| ву у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; се |
| на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити |
| </p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли |
| а пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва |
| е дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а |
| вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско |
| опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све |
| еће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги |
| чно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као |
| ардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продуж |
| седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и на |
| селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како |
| ико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке м |
| p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела |
| о где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наш |
| упи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, |
| хватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема |
| Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берб |
| ах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" |
| ор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече пре |
| . и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и п |
| , оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p |
| о! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш |
| е по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.< |
| аре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа ш |
| е гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, |
| ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и ова |
| малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} |
| а бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре |
| и ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— |
| >— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па |
| , разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј н |
| нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накаш |
| о, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е п |
| редседник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обеше |
| } Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа двор |
| е то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n= |
| евтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам |
| l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји |
| е, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче |
| А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега |
| , па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све |
| на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно ма |
| то поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојн |
| , ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танк |
| е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо |
| нка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да |
| војка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— |
| } Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! ( |
| ћином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је так |
| роз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на ју |
| тао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па |
| је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да п |
| па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се с |
| воју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују |
| ој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— |
| шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и д |
| ољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не пој |
| домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што н |
| да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу |
| n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се мл |
| како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па |
| стаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је |
| ругог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пит |
| иче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није |
| ме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за |
| х прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?< |
| Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> |
| а ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била сл |
| е би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише и |
| влађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако |
| итерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни |
| ја, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз |
| већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ов |
| . — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад с |
| м!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија о |
| , држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, |
| г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју |
| што у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само |
| а оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а |
| обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци |
| е, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми још |
| већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.< |
| ојење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махн |
| да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каж |
| рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни .. |
| . каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да |
| мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.< |
| ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не |
| си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да |
| ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла |
| о каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се ле |
| више, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на ме |
| ишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је цел |
| ју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> < |
| Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и |
| из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одма |
| на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су |
| нио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги |
| олемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послу |
| ије ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Мар |
| меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не |
| без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курја |
| ба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нит |
| а договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на л |
| свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави |
| <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја мо |
| живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...< |
| још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро срп |
| а необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим |
| не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам |
| дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, |
| је га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — та |
| ком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она п |
| има, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} |
| тки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; ни |
| а „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак |
| му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на п |
| преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зу |
| ..{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде |
| е-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, |
| па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу |
| ама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап |
| ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се р |
| ћна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог |
| има, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста |
| алонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је |
| и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на |
| Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право вел |
| ’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} М |
| и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па о |
| а бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико |
| е поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито |
| већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прек |
| тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али шт |
| ро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године |
| енама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је |
| о да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како |
| а.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио ј |
| иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело |
| ребе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем. |
| Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, нам |
| дно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је присе |
| евојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмир |
| ећ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и |
| кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне |
| 1" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћуј |
| ве га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је да |
| ење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му |
| .</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> |
| нога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здрав |
| {S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, ш |
| и му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Н |
| ују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море |
| . не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвоји |
| о селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, |
| гај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога |
| послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге по |
| баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>С |
| и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не мо |
| лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми |
| зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми |
| ве Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} И |
| ави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочи |
| а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксу |
| едседник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе |
| /p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате |
| ,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут изл |
| и?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро о |
| процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, ре |
| оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S |
| енце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, призн |
| Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на ов |
| ите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да од |
| ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко |
| кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, шт |
| и срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— М |
| , да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — доб |
| епо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са жено |
| смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве |
| то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир |
| па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и п |
| Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потрај |
| оћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћ |
| очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле |
| И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је |
| рмала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најп |
| вом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</ |
| глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под |
| <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сик |
| веде; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад про |
| горке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоск |
| рамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А те |
| S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, |
| влију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или ј |
| у и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели предсе |
| ају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p> |
| и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће |
| озност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна б |
| горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му у |
| ћу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је сл |
| де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па к |
| {S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем |
| кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека с |
| ="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фами |
| ти главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу |
| зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше |
| станем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем |
| ћу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, д |
| ство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> |
| панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жерав |
| p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курј |
| ма лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То |
| умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и з |
| иш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за |
| ал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми |
| и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ |
| </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А |
| ши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј |
| p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p |
| оби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гард |
| } Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми ви |
| Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево |
| у ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели И |
| ше мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перч |
| И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам о |
| од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње п |
| јлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па |
| рсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{ |
| ји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — до |
| већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта с |
| один - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пр |
| га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш туту |
| еком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. М |
| , па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не ве |
| /p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} А |
| оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, |
| званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? реч |
| > <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас д |
| гаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г |
| но, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; |
| </p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си ј |
| а председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону стра |
| осте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а |
| седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не мо |
| маћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште! |
| > <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а т |
| н?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу з |
| {S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за он |
| приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос |
| , па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина |
| сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> |
| тепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који |
| p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, св |
| много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бру |
| Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} И |
| е био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јол |
| а часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Др |
| зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— |
| оседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг п |
| ило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога |
| ас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ј |
| гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече ч |
| и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на г |
| га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе |
| дној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране к |
| угим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватов |
| од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, |
| но.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча |
| пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти |
| з њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само једа |
| ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг о |
| чену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како |
| <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, |
| ет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и д |
| Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За |
| еш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, |
| ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, већ |
| а.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам |
| , има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одов |
| си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат |
| апита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, м |
| прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка |
| а? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога |
| а кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште им |
| ’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска |
| јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p |
| к.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „З |
| .. и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мај |
| ем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, д |
| не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за |
| а за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто |
| !{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, т |
| је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо |
| Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели |
| њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, в |
| дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник |
| и доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} |
| p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек |
| навам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће |
| ожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И |
| у и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па |
| , више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпој |
| p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери т |
| де?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу |
| пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа не |
| ес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Д |
| гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ов |
| ерек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> < |
| шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам н |
| ри сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} |
| омогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, п |
| ари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је |
| оште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми |
| ...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил |
| ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви о |
| њеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо |
| убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад ка |
| еко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети |
| уди лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не |
| ујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p |
| како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Кал |
| ку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Ов |
| улум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p> |
| — Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће не |
| ено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</ |
| за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми |
| ладици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, |
| књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p> |
| наницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола пл |
| љу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати |
| е коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, |
| сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја зако |
| ад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ |
| ој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, |
| <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</ |
| омаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама |
| зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећал |
| фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?! |
| а који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та |
| била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја |
| та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да |
| баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни |
| . срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, при |
| ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и |
| p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите |
| ене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ д |
| ез свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто |
| веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како |
| ко лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш мо |
| око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си приле |
| ајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па |
| и прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’... |
| таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— |
| S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— |
| Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћи |
| Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, ве |
| и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у |
| /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио к |
| ема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столи |
| о, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте |
| ? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од в |
| о ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а чове |
| ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, |
| е брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседн |
| отле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су л |
| и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како |
| ужи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то рад |
| <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања |
| S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост. |
| но се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче ос |
| {S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} З |
| некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" |
| , нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p |
| ен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје |
| S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу |
| ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја бер |
| , па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> |
| и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва |
| ли.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење п |
| ко сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махн |
| , а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим |
| мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не у |
| ио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све |
| ="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало |
| ензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вел |
| и пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад ч |
| фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко |
| >— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођ |
| есте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— |
| и.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немам |
| <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова с |
| тњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знат |
| </p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, |
| то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај |
| неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb |
| ријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуб |
| ли домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S |
| ле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? реч |
| аборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; |
| Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а |
| а прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу |
| е.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша ј |
| кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — |
| сподин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је д |
| зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе |
| да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љ |
| јма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу. |
| на прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај |
| <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изр |
| ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече гос |
| да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Г |
| између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децо |
| омоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и |
| ања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески п |
| е Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски |
| срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо |
| ћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу н |
| те до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто г |
| крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, |
| ати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> |
| , ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику |
| одгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ |
| Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивш |
| о све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средс |
| госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и |
| овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госп |
| те, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и |
| ти — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиш |
| м тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде ве |
| n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, |
| ле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му |
| спођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћи |
| и и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо |
| ака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за |
| десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена н |
| доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко |
| p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби |
| дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстит |
| че, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{ |
| баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те |
| море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и |
| е Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек |
| на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених ц |
| тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века |
| имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинс |
| а шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер з |
| чета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошл |
| зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека |
| сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или ви |
| иром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се по |
| и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, |
| олиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му |
| ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све сто |
| о ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па |
| > <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне |
| аши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} |
| pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а См |
| есе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, пе |
| ирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се |
| ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Мо |
| > <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да |
| /p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} До |
| /p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. |
| влиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправнос |
| мпа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћ |
| дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде |
| да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом |
| врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке с |
| , јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Ула |
| диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, не |
| о јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове слу |
| /p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море |
| рглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље |
| се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумов |
| е, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! |
| } Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и п |
| чи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, |
| а.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај |
| S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек једа |
| у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, |
| г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио ду |
| и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и |
| коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством |
| у не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће |
| веци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опа |
| олико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш |
| тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам с |
| ебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело |
| гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају н |
| заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— |
| забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата |
| купљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календ |
| визиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па |
| е и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна |
| апија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и |
| домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао |
| пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и |
| ј жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и до |
| јн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! |
| /p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше |
| е онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогн |
| > <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Циг |
| ине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Бата |
| каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал та |
| а Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост м |
| , вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по |
| ву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не број |
| у ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али |
| еее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не п |
| с’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништ |
| вија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред |
| не т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Тур |
| -хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде |
| пет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него |
| ава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оста |
| си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на |
| и у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдес |
| ст; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци |
| p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И |
| .{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му |
| ! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изн |
| вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свет |
| е с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (К |
| <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија |
| си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован чов |
| а начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ло |
| г Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по |
| еним рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке |
| е беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем |
| кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке |
| упаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звон |
| реми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећ |
| својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се из |
| дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А од |
| заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џ |
| ља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с н |
| ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а г |
| ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој де |
| ешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљ |
| S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> < |
| нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица |
| ро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p> |
| p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич |
| а Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и ст |
| Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе д |
| — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги |
| ога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S |
| рецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих п |
| ! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, г |
| p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, нег |
| вали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сео |
| >— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Шт |
| у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки |
| <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> |
| А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да |
| таква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш |
| ам’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво поје |
| есче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>И |
| тла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци с |
| e> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд н |
| када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракит |
| <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин изм |
| одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да |
| тела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су ос |
| Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причек |
| мам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, |
| снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на |
| а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи по |
| њава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— |
| ш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово |
| <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје п |
| су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услу |
| омо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Д |
| што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и |
| е ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг |
| рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задр |
| о је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је г |
| че па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовр |
| иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не |
| како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана му |
| 56" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на не |
| е.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Как |
| Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећниј |
| ре! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p |
| ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светис |
| о једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бист |
| који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> |
| ћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели |
| и још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што с |
| ади овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{ |
| саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, |
| како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за д |
| па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту с |
| о и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на дол |
| фт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па |
| неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) |
| лада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет |
| и је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми има |
| рати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па ж |
| кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и п |
| лис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си |
| ви пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накр |
| на како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, |
| ш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, нем |
| b n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се |
| оре!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, бере |
| тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти |
| те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — |
| домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за уд |
| м си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине |
| .{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, збор |
| урјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Рак |
| ом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не доче |
| кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чува |
| ерем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из буна |
| — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и |
| ри; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си иде |
| едан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</ |
| је јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не |
| у купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од му |
| вко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— |
| екнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како са |
| керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} |
| вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не брине |
| к, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседн |
| си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па |
| А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, |
| гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! |
| ва работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, д |
| омак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу |
| аг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ |
| ва јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} |
| , господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... к |
| Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше јед |
| , викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не |
| е?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти о |
| г, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), он |
| ва Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена к |
| у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви ка |
| се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си |
| што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју н |
| Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што |
| среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си |
| накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каска |
| стаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак ш |
| м.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка г |
| е остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу |
| Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође |
| братими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене |
| чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, |
| полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво зна |
| неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за ме |
| мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојче |
| јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш как |
| не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</ |
| з лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да |
| баво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и |
| им својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оно |
| чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше |
| p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора си |
| тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> |
| ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас |
| му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, |
| н ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко мло |
| ам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши с |
| Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да с |
| бе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар т |
| ва стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А |
| амћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецн |
| па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; |
| белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућ |
| ?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује ло |
| оћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева |
| ка.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ак |
| од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p> |
| ако саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антери |
| ако, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; |
| за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџ |
| лем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јо |
| м јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антик |
| па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" |
| људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> |
| има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од р |
| долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{ |
| бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да |
| з њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да |
| ’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давањ |
| м, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско |
| } Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те |
| у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво |
| лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше.. |
| гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па т |
| асто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас |
| ди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чиз |
| очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не с |
| може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па |
| " /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па зако |
| чо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му с |
| >— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> < |
| а, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави раз |
| ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за п |
| неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако п |
| не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, |
| иса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, ш |
| о авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела доне |
| , а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица |
| њу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> |
| и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-чов |
| ?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега... |
| рганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема н |
| док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудноват |
| ам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо. |
| га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фанта |
| вањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лиц |
| и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, |
| Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си |
| ’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па |
| а! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непозна |
| се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.< |
| на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им |
| лонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ип |
| старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и |
| рало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј ( |
| и, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске т |
| беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на по |
| “ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ип |
| било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обр |
| ребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Гос |
| ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па |
| ам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и |
| столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћем |
| па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, мло |
| > <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш |
| ше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... д |
| ј и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! п |
| доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си |
| жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и за |
| га, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с |
| А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш п |
| е свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви |
| мтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на |
| Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p> |
| ожи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> |
| ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до |
| к, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и |
| се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре то |
| е изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто. |
| ани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ ј |
| као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напомене |
| Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} |
| а немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас ти |
| — А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ни |
| шао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без |
| ве се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то пр |
| S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко |
| > <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко м |
| о, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> |
| лажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После ово |
| {S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погин |
| ава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, |
| тиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чуј |
| ош остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} |
| напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је |
| сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демо |
| !{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седа |
| уштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па |
| бори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу |
| не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, ка |
| ерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p> |
| а. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да с |
| моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац ова |
| коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да |
| сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p |
| чим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фал |
| ив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да м |
| и колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него |
| ав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарс |
| ..{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигуриран |
| мо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> < |
| <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јо |
| гу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па |
| тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да |
| гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели |
| ајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ |
| г видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, |
| к, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и п |
| саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! .. |
| ек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, мо |
| ао пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, шт |
| ће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несре |
| <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} |
| ек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се |
| </p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој |
| Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, |
| о, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — и |
| антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо |
| а, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило |
| ече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, марша |
| краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, о |
| Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ |
| „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, |
| ам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па |
| оже за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ в |
| наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који |
| о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин < |
| си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и поле |
| и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Р |
| ајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „ |
| први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће промени |
| ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, б |
| аквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изл |
| ну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> |
| како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пил |
| За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, |
| ле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Влад |
| !!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласо |
| ће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја |
| га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд |
| нија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па ка |
| публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Ч |
| Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појм |
| ао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у једа |
| о нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А |
| ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћ |
| .</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, |
| оли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може д |
| к.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо јед |
| е чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагурид |
| ча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој так |
| Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим т |
| нем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све |
| то кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „З |
| гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</ |
| дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чу |
| оле и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за ме |
| саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S |
| {S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад п |
| ш 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то н |
| Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и раду |
| аш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у |
| — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — |
| атко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} |
| ји се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако |
| у, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, |
| уда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе |
| је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту |
| , на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb |
| силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с |
| на, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, вер |
| , дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за оно |
| а данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} |
| .{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очим |
| ви, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође |
| а бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</ |
| ме (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као |
| А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред |
| је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивн |
| е. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, а |
| екинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, |
| .</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <p |
| ебе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели |
| ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој вика |
| а-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где |
| ечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> |
| своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, |
| ао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Мар |
| зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки. |
| с ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена ц |
| кам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не позн |
| заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћи |
| да ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године |
| раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га |
| немо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на |
| ри дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта |
| вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, раз |
| моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену |
| љења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу пе |
| то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадал |
| а буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се |
| чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и |
| за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, о |
| у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш |
| ом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господин |
| ..{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да |
| >— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му |
| >— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> |
| , како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензио |
| чем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га |
| за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни с |
| ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се |
| се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо |
| заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{ |
| а.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и |
| Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p> |
| па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању |
| е оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће |
| лча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> < |
| ена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечк |
| тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} |
| то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да К |
| о седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркацион |
| па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљ |
| ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него до |
| >Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави! |
| тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш ун |
| Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ев |
| ослуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гу |
| ори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану |
| одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се |
| пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуд |
| ка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаш |
| пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, вид |
| ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник |
| Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама там |
| и млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, ц |
| је ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој |
| <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо |
| е се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сот |
| <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за те |
| је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече |
| па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осе |
| де зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште пого |
| хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} |
| им из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чи |
| из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, |
| > <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</h |
| а овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и |
| го једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} |
| нако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли дово |
| смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хо |
| човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола |
| одине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; з |
| а си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми |
| тап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бо |
| . гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на оч |
| ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцк |
| те, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си |
| !</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте |
| закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне |
| човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле С |
| жиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! в |
| се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само шт |
| осподине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у ра |
| ла је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удови |
| в</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи ка |
| да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја уд |
| обратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га |
| што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Од |
| уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас |
| ак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још го |
| ији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може. |
| видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S |
| д.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, ко |
| што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!< |
| а ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p> |
| их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у к |
| з дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то |
| реломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избаци |
| сан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели предсе |
| еш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фан |
| да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојче |
| и па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће |
| екџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; а |
| ко.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господин |
| е славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а нес |
| и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" / |
| еленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу гл |
| моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p |
| то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведоч |
| воју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — о |
| аћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш. |
| ите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... пр |
| приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ |
| а Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, п |
| в без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само |
| нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорган |
| енут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли |
| , благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи |
| но љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирк |
| <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио и |
| на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко |
| ели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да пог |
| } Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причај |
| младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на мла |
| ђен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за ина |
| викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав. |
| имо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно |
| !).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, вик |
| да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре |
| ја у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} |
| те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Жи |
| , вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена |
| л, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> < |
| де, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они |
| ше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј зе |
| p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па |
| мо прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Доб |
| лану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ |
| ?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевн |
| „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и п |
| ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мук |
| и Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Он |
| нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} |
| ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на со |
| ?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си ок |
| си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вел |
| , па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од ва |
| ва погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем |
| нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенад |
| се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, бере |
| лош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени |
| овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћ |
| едну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми при |
| сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли |
| истијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што сл |
| с туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекн |
| <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија |
| S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће |
| и, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру? |
| саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју б |
| аг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Ке |
| <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је |
| ика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пу |
| лиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе с |
| игде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати |
| е попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек |
| ко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за мл |
| Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја гос |
| а овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто п |
| ју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле |
| имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а о |
| Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми |
| изнати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико |
| говачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете? |
| ја и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече луп |
| ук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пе |
| ели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си |
| едиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Позна |
| , а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, |
| ко врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а |
| Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати с |
| , алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто |
| архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи |
| је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су |
| све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, гос |
| је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г |
| иш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је |
| муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, |
| а је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слатк |
| Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко |
| Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који про |
| уго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав с |
| ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S |
| Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку н |
| масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке та |
| ући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калч |
| ол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје |
| >На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хе |
| па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је сврш |
| е тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји |
| чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће |
| — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И с |
| е, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у |
| лчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пља |
| ник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши с |
| ај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже г |
| , има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} |
| х! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, |
| ато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је |
| страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.< |
| преко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у |
| ’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да буд |
| да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> |
| — А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих т |
| ад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бе |
| /p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас бе |
| ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не за |
| т од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, вика |
| вац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Ка |
| јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери |
| ха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, |
| први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и н |
| уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отв |
| оме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели |
| ;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Тв |
| ше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{ |
| хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друств |
| а му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му |
| p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Кур |
| и, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, |
| /p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући б |
| —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу |
| на.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме зн |
| pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је т |
| оже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, |
| > <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје мло |
| си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се |
| , и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и пр |
| } Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ как |
| } Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је с |
| да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, |
| баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше |
| се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{ |
| ог стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски |
| како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек ј |
| да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродн |
| Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диж |
| >А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нест |
| му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек п |
| си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата |
| а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћа |
| о је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напос |
| слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и по |
| овима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и рав |
| S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом |
| у и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама |
| ређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, б |
| дан реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да |
| звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као ш |
| ући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганско |
| Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и б |
| вко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не пита |
| <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, |
| з једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на |
| кошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла |
| од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, п |
| такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима |
| умена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фес |
| еџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и |
| к сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лу |
| то ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така на |
| мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, |
| авитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар |
| и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја |
| је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има доба |
| ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n=" |
| јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуш |
| одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер |
| тор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар т |
| му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Д |
| да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пуст |
| је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да с |
| госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, |
| мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; |
| ко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Са |
| аву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Ц |
| S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо н |
| јеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од све |
| а, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удав |
| како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти у |
| одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> |
| да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка |
| ам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у |
| тнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, |
| , чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду са |
| анаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и кер |
| исте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи |
| о ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онд |
| упе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју |
| сет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете |
| па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да |
| арави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, нарав |
| оја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко кри |
| <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му |
| доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдр |
| епше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно |
| ад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је ст |
| да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Рези |
| сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев |
| Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} |
| е му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ла |
| ко можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Ку |
| Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p |
| вко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ћ |
| не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче См |
| о. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, |
| се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Не |
| из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј |
| ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује |
| ђим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ зај |
| био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, |
| } Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S |
| — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол |
| , море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, б |
| те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица |
| си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и |
| то, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се |
| друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, |
| што без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; |
| чекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко шт |
| ијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама дом |
| а шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћ |
| >— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— |
| , море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, б |
| ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време биј |
| оже и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има с |
| да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ |
| пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко зап |
| ива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> < |
| ле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да |
| рицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову пата |
| казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{ |
| p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</ |
| да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј |
| иш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо |
| м их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још |
| лидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и д |
| } Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки |
| хата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и ко |
| га Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и он |
| о време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је ле |
| Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— |
| се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут |
| кам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене |
| ’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да ст |
| за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и ј |
| вден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! з |
| !{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви. |
| зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да |
| <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куч |
| ?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не треб |
| салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по ца |
| не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем с |
| нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти плат |
| колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Изво |
| није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Ког |
| ед кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће лас |
| арање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} |
| > <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин к |
| олим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде пр |
| он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си |
| ко у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто |
| ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за |
| домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се чест |
| како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо |
| теринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна ка |
| , вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе |
| ла, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашег |
| ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да |
| га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, та |
| а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А ка |
| мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му т |
| ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... не |
| ојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога |
| хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су м |
| најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја |
| знем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију отк |
| ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове припове |
| за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, |
| вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ |
| леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадес |
| , та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу с |
| а.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побрати |
| је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, з |
| Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам |
| о се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек |
| еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога м |
| ко пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су м |
| Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на м |
| <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис |
| девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште по |
| икам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се т |
| А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом |
| пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа |
| ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати. |
| а!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присе |
| ш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, н |
| {S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но р |
| ки и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако зна |
| ј кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, да |
| је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га |
| љско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} |
| каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто мас |
| шао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор |
| {S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— |
| жбе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био |
| мо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ |
| мати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места |
| мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А тре |
| >— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче |
| љ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панеги |
| <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас п |
| ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, |
| азује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ |
| и збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прила |
| Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо |
| -хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p |
| еси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно.. |
| пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у ш |
| доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прег |
| а, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћ |
| ле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. |
| га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Куртали |
| а ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви ре |
| е тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу |
| вима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед о |
| де да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће бер |
| ! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си |
| т немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас |
| .</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба нова |
| ди мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправљ |
| ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! |
| , ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" |
| многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, |
| омаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.< |
| тапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ов |
| пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три да |
| бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди |
| </p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил ч |
| из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке д |
| жен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се с |
| цу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако л |
| е просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки |
| е, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганч |
| па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете |
| ј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, реч |
| јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> |
| p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву План |
| ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај не |
| ?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар г |
| и!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање |
| а Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, |
| ћу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш |
| Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама |
| ју ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник са |
| р за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од |
| м, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да да |
| видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко |
| !{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стеф |
| ву, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и р |
| кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p> |
| о си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зе |
| е.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па |
| нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— |
| ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече И |
| <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, |
| ица Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира |
| живи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још м |
| ешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с |
| и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{ |
| који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па |
| ала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако |
| за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх с |
| чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не д |
| маћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> < |
| аког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда |
| ви лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало ни |
| лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени уз |
| о на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен |
| — Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра |
| дваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, н |
| аш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зо |
| ис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је д |
| к тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! р |
| рамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, |
| акве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловић |
| очекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате |
| аг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко са |
| а га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упу |
| злече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ б |
| , јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече К |
| ена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! |
| Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога |
| нем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{ |
| тра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд |
| подине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за |
| , ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашег |
| , наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! |
| кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узе |
| о и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају г |
| бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак |
| апази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, |
| ести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то |
| р пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јест |
| ара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, исти |
| давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала |
| и жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што |
| } Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пуши |
| и ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како |
| се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слав |
| се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А шт |
| је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, |
| водећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жал |
| онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> |
| умара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме с |
| поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му |
| ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је |
| не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, |
| угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир мет |
| то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у |
| оме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет |
| тели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет |
| !{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} П |
| е ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд с |
| гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу ч |
| ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Гос |
| могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас н |
| че Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије |
| свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ћ |
| S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Ку |
| ко дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Поте |
| те, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој ел |
| овеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздиго |
| пуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, |
| били кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљуј |
| ик, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и |
| е петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обо |
| има лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да појед |
| е поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, |
| ије хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пушт |
| ли тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! |
| л' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! реч |
| исте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?! |
| пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посл |
| и од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Вра |
| какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смисли |
| признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Бож |
| кне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће м |
| средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кро |
| > <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! |
| се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господ |
| него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао он |
| служени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, ил |
| S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук |
| се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте |
| те, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу |
| е, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узн |
| , стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек |
| апиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си |
| што; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бун |
| меје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило би |
| и мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија |
| братиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим ш |
| не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испр |
| а.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, |
| } Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курја |
| век?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а св |
| и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — |
| , берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из б |
| го срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а |
| зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господи |
| е и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па вик |
| у и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; пол |
| <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</ |
| ре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај д |
| а, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш |
| има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будал |
| ек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће |
| ...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо ко |
| и дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално муст |
| <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па изба |
| p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче стол |
| — Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пи |
| ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здра |
| т ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и |
| и! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> |
| саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, реч |
| ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а зад |
| {S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, п |
| ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дођ |
| и домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете н |
| у знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— |
| — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?< |
| /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не квари |
| .</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се дев |
| до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ н |
| те тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од ме |
| ј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па |
| ?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамиј |
| раво кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивк |
| ова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, го |
| кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, |
| бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калч |
| дине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ д |
| , та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има |
| стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо врем |
| тидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме кур |
| ук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас ме |
| о, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршиј |
| Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, н |
| само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ран |
| е; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и о |
| ш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше дево |
| реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, |
| сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас а |
| ак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и |
| аво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што |
| е!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо |
| <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели |
| а песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, |
| и славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} |
| па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја дом |
| главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке |
| ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и |
| нтазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ |
| о — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде |
| теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај р |
| ко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, п |
| ићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат |
| пи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што м |
| јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па д |
| тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p> |
| p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањ |
| је што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! |
| се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пи |
| ени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражиш |
| жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не |
| вање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је |
| уги дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они н |
| , па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S |
| ели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко |
| осе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако од |
| им јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на го |
| ал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116 |
| скам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас |
| н беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас |
| } Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пре |
| веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та |
| <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вин |
| , вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш |
| са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, |
| е на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико |
| дно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Б |
| прати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да г |
| окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни |
| Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ак |
| а.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и |
| у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини |
| , усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најп |
| ног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно забор |
| околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагм |
| последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и о |
| ажити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> |
| је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му вино |
| не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— |
| ме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био п |
| само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде ма |
| слешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А |
| д кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од |
| ство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, |
| нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти д |
| b n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нис |
| , зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да доби |
| њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли н |
| ени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову к |
| ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спр |
| рога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и зага |
| се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ни |
| ести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет до |
| ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p> |
| а га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши с |
| у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пи |
| а мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, |
| тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне уб |
| му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће с |
| , ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне |
| зарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежење |
| ијолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније |
| бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, позна |
| треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да |
| та ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, |
| ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли в |
| урјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челеби |
| да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и т |
| , тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најле |
| p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и о |
| ко Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свири |
| врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, в |
| {S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест |
| н... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносит |
| {S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, |
| Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка |
| да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко |
| ска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, ст |
| мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шар |
| вари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја |
| који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак на |
| n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и г |
| не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n=" |
| а.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га |
| е, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно треб |
| Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога |
| чеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик < |
| Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет |
| ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, б |
| ита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато |
| <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појет |
| тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вел |
| нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу |
| p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калч |
| збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е |
| Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi |
| ати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан |
| вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> |
| истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p |
| их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а ш |
| азначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правит |
| шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> |
| азе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у д |
| ти пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да |
| нцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си |
| Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину панду |
| но друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намо |
| ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите |
| ела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова сла |
| нај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема |
| ву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p> |
| ичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче |
| уг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, |
| негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, д |
| тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, |
| а; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао |
| а ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су |
| !{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не |
| кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, госп |
| смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознат |
| Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и |
| ок само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред свак |
| Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, о |
| господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно |
| p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар |
| е порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да |
| инареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала |
| председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печ |
| , не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и |
| Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а ј |
| друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да |
| да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомисли |
| Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па |
| место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-И |
| Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, м |
| Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па |
| једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем н |
| е, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Кал |
| ће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину |
| ко селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Ка |
| } Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S |
| ли новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се о |
| како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте |
| Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него |
| када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог |
| ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије |
| то смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар поб |
| !{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— |
| једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и |
| тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако |
| .</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p> |
| о то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, з |
| Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калч |
| оро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Н |
| тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађ |
| чно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке |
| домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чу |
| — Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{ |
| реће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући |
| имски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају |
| ости.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си ус |
| радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.< |
| што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него ка |
| Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф |
| мо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко |
| а! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам з |
| ад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А ве |
| несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми |
| трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да и |
| кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и |
| рвима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и тур |
| акав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому |
| А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, |
| , а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим чо |
| е не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми |
| паднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек |
| а ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој |
| кнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да иск |
| нћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шал |
| што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запи |
| исује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабаје |
| -башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ голем |
| штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће б |
| и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти |
| и остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, |
| био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не |
| Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћ |
| 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек |
| да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па |
| е, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо |
| по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калч |
| си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је |
| : „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви к |
| /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује: |
| p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу ш |
| а од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш |
| ед ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— |
| бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} |
| ија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жу |
| икну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, ре |
| хвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг |
| ио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза све |
| у.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече |
| најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб |
| те отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петл |
| еко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и го |
| о око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, |
| турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Мож |
| стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар |
| вој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој |
| > <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје |
| Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па не |
| лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — |
| гинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, |
| ва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу |
| не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да в |
| врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му |
| {S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све в |
| већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себ |
| и кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, ово |
| ватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови |
| о сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И г |
| ="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> |
| саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-х |
| к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и на |
| а се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, |
| и па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми п |
| ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из л |
| ите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је |
| вџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више наук |
| бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па |
| } Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пуст |
| обар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} К |
| ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре в |
| тка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг |
| и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p> |
| хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Мо |
| е како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска |
| >Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l> |
| што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то нек |
| иседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> < |
| ла, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ет |
| пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал сед |
| н остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S |
| ивеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме |
| даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебиј |
| до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да |
| петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође |
| .{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и ос |
| па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја |
| нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воден |
| ут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера |
| дамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста |
| ло.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде |
| па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жи |
| ок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко с |
| меним за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} |
| ајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се |
| тати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад го |
| т.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана ст |
| лите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо |
| о разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило. |
| Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> |
| други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљено |
| ат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се |
| камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} |
| овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће |
| идосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и да |
| анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу |
| чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Сла |
| од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и |
| а гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од |
| курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да м |
| три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосн |
| и најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне |
| епо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава. |
| екох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвц |
| отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака |
| {S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није позн |
| ућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занем |
| е тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, |
| то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око |
| на и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам п |
| а ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и г |
| Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну |
| крете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је л |
| пео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратим |
| прике, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у < |
| миле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ кол |
| ш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25 |
| тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћи |
| <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у |
| } Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље р |
| стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, |
| пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је по |
| се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме |
| Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, мо |
| и по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, ша |
| а преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврн |
| ни седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало посл |
| д се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} А |
| иму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. |
| и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Ц |
| е се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, веру |
| претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријо |
| пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање |
| ране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане изв |
| ђе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даљ |
| тина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55 |
| еле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала |
| добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! |
| разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш |
| Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како |
| ој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Слав |
| а честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и |
| зи брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче де |
| пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отв |
| ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се |
| ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели К |
| домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! |
| а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да |
| ше кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из ко |
| е ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и из |
| ога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, |
| емо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да |
| поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господин |
| де, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, |
| ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју с |
| ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је ул |
| гућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко и |
| да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пу |
| ерићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при в |
| е уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћута |
| </p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред ку |
| јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пи |
| ћи и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, |
| “ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због сл |
| А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> |
| сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов. |
| то више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се ник |
| а, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предме |
| у прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... п |
| пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славс |
| егрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија |
| вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу |
| урјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, |
| да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби |
| га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побрати |
| ко рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад ми |
| га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухв |
| вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина |
| у, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, ви |
| па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле |
| а дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде |
| Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да т |
| ао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а |
| тима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш |
| <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си до |
| оже, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако б |
| Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то |
| теља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам |
| начеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено ј |
| лаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме д |
| ан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостин |
| ви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, з |
| } Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{ |
| а слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни |
| буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светислав |
| и“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте |
| ци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петл |
| ни се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је |
| трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, |
| оћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, |
| е деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — |
| сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да би |
| почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може |
| који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио |
| г тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да |
| ледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Је |
| {S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар. |
| а држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензиона |
| ма нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и ра |
| еша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга с |
| и !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вин |
| пходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће ск |
| лан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтикл |
| и.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве |
| останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, |
| аг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, |
| лим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља |
| о шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, пр |
| освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и |
| дом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће |
| Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу кати |
| та да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« |
| /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је |
| једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе |
| како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питу |
| и: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо н |
| ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} |
| > <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро |
| сти, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пун |
| , чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље сво |
| сет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам ве |
| на је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била м |
| било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да т |
| тан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и |
| ав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам п |
| ити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Гд |
| сму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од на |
| а скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quo |
| једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо дол |
| ужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! кома |
| од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он п |
| Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо јо |
| како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} Посл |
| лимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљин |
| премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви |
| љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути |
| пштини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да |
| S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво |
| ало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: |
| ог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Ка |
| кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па |
| p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> < |
| {S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино п |
| остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају |
| ећ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвир |
| А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година |
| ! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте |
| ито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скут |
| пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ам |
| А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако не |
| ио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија |
| али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> |
| мо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" / |
| он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике ти |
| орављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се |
| добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да ост |
| ко га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресеч |
| ри најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га јед |
| дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} А |
| <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не з |
| и отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што |
| ајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми |
| помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све |
| ли, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што |
| се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ |
| сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље |
| баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али |
| ко су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се она |
| даш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде л |
| ао иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, |
| ал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес |
| и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето |
| де да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту |
| р и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! |
| ко мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, со |
| раше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, |
| треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи ! |
| не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чин |
| неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се |
| ; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу про |
| и потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} |
| S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече |
| па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} |
| } Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо! |
| демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се |
| ена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не б |
| м! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? |
| а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да и |
| пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а |
| лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; |
| “ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде |
| о си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем |
| ди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-вер |
| који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је уми |
| једно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљо |
| S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је са |
| воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p> |
| ја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ов |
| о куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред |
| > <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете с |
| као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчи |
| мек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар шт |
| о добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Е |
| молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си |
| реба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, вер |
| /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ зај |
| Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Карда |
| да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја |
| , остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао су |
| ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му ч |
| осинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“ |
| Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Ср |
| јско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак |
| постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испуд |
| , баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четвор |
| Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо куку |
| .{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје д |
| а здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трља |
| значеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, госп |
| Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач д |
| " /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина |
| провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлиј |
| > <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, до |
| или... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санки |
| ору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће |
| /p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е |
| запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке т |
| ука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим ма |
| на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па |
| јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да |
| е.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се |
| S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш |
| половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем |
| и у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она и |
| још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним ма |
| а!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да |
| после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на смет |
| па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два за |
| знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се |
| даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време сти |
| му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни |
| баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?< |
| ма да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас св |
| братим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не дава |
| ужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да р |
| е тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да |
| што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријол |
| ће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за |
| а ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам |
| собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} А |
| , трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе! |
| е говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, с |
| му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази |
| дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S |
| {S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и |
| и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{ |
| шта и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Б |
| тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јес |
| ија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море н |
| аћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, |
| е дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао |
| је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети |
| шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда леп |
| баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве |
| вамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут |
| ичку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Срби |
| две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да |
| зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни би |
| си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> |
| чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па је |
| глед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највиш |
| бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} К |
| А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, |
| /p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде |
| а добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и |
| сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Кал |
| , сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја |
| пустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p> |
| Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се сам |
| отаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели о |
| ам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш |
| а вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то |
| а се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да |
| во ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо |
| лча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, ј |
| >— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамили |
| и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, |
| и Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p |
| рама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курја |
| па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појав |
| тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у др |
| бу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од |
| а си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама |
| еје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кути |
| } А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу |
| — Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да |
| ији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав |
| гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, ко |
| инским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" / |
| </p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да |
| и погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, |
| ој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да |
| и тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми |
| без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — |
| у реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си |
| и па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што |
| .</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> |
| у!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је |
| ебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џ |
| и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским в |
| окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи |
| n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! |
| и казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, не |
| сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а дру |
| ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ам |
| што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле |
| /p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побр |
| ки метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу |
| S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кар |
| вом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што б |
| е рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како |
| сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра. |
| — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, не |
| не тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног |
| роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побрат |
| Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Кал |
| умеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{ |
| ма три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па |
| иш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш |
| , море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад бу |
| нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нек |
| гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник пола |
| па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана |
| бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{ |
| , Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видел |
| p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало |
| о травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан оп |
| ојничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је |
| а му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за м |
| ца?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> |
| о,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем |
| ,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти |
| ико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:< |
| нај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> |
| дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да даде |
| саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, в |
| трљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки |
| ко батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му |
| деш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комш |
| обијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после ни |
| ојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побуд |
| ори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па |
| за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти бе |
| /p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога |
| не, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашт |
| омору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> п |
| у чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија! |
| ’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p |
| и, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци м |
| она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рап |
| еф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, |
| да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е |
| муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S |
| {S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј М |
| а фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулу |
| емо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де |
| оспоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је д |
| а ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ м |
| .{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — |
| иле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а он |
| ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал |
| е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p |
| ну човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћ |
| ет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, п |
| ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крв |
| >— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па |
| то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Н |
| с багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар |
| мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, по |
| а!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и |
| > свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде |
| еколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стад |
| у отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махм |
| немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Не |
| ских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну |
| свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога |
| је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у ту |
| <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет |
| мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </qu |
| тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ |
| а се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој |
| кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> |
| н глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> < |
| о, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.< |
| Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегр |
| че кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују |
| твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике |
| ћу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пусти |
| — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да |
| понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си |
| ћемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све |
| соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па |
| } Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе с |
| у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, |
| ине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, |
| а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си |
| а у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да јед |
| мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Кал |
| д стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Ми |
| то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај н |
| } Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па вик |
| куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је |
| ици кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> |
| дам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на |
| <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљ |
| шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, |
| апа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није х |
| е разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола п |
| ам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи |
| можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и т |
| е места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми |
| , море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, |
| част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мис |
| твар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева |
| Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку |
| мо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели |
| ме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком |
| их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека |
| е Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та ч |
| во си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, |
| ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше р |
| ик.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— |
| дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па н |
| женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа вете |
| дем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> |
| наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физ |
| м... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак |
| сара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што ст |
| ракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и и |
| слав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да вид |
| а сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут |
| да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је с |
| ла за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, |
| ите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајт |
| ио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша |
| ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <p |
| , за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, ко |
| чно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чији |
| се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред |
| елук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су б |
| хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и |
| је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље ј |
| ла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „ |
| старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имен |
| безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам |
| т у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да |
| му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ |
| назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој |
| чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор |
| вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако ш |
| јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче с |
| } На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знат |
| ли силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-пр |
| цу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жи |
| па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не ск |
| ограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Мило |
| зменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</ |
| они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, по |
| морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам ш |
| е, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који ју |
| зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а о |
| а зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Измеђ |
| ко даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимн |
| Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће |
| <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, бр |
| човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија пета |
| и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, к |
| и ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Заш |
| <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, |
| </p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си |
| ојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> |
| дан суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сун |
| рено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, |
| мам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена |
| Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег ч |
| ом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуг |
| ку.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са |
| отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија ст |
| , бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиц |
| , пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патер |
| и дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — |
| /p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Бо |
| хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а |
| веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадо |
| о! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а т |
| ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпо |
| А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка |
| } Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет у |
| т у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се |
| а лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} М |
| {S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако |
| еници“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венч |
| {S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи н |
| е како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене к |
| собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи црка |
| абулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско м |
| не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млог |
| не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђ |
| пођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањај |
| и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме так |
| за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га д |
| наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она изд |
| пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твој |
| ="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти н |
| и тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му |
| ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све |
| опити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n=" |
| ирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се |
| познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари |
| уло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано уст |
| ика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике |
| пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш тол |
| био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без пав |
| на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с глав |
| ор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фа |
| мо један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрак |
| аша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад |
| је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мал |
| дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! |
| ђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рек |
| е, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као из |
| А</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пр |
| нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих |
| ка.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казнач |
| врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па |
| >Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајду |
| ма ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна ил |
| Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред з |
| едном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има прав |
| ки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марко |
| p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напо |
| /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-да |
| оште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си |
| од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па |
| {S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Им |
| ила патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет |
| head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{ |
| данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то |
| овац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ |
| прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се |
| > <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми јед |
| ра и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом |
| и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после служ |
| о; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече |
| ни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како |
| е жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па с |
| елешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од ов |
| им Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми |
| о је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и св |
| у премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ци |
| ао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, пос |
| икаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или кла |
| многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тог |
| ета.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога с |
| е црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успа |
| ита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та бат |
| ао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм от |
| албовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ип |
| >Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И дом |
| знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, |
| ана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним ко |
| жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из |
| мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа |
| он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са |
| лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote |
| га дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његов |
| имија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па |
| ли су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним |
| знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, з |
| мшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима |
| шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја |
| галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је д |
| и, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па |
| ај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама вла |
| ин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-б |
| х до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој на |
| оја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је м |
| ула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим с |
| како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим |
| ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и |
| тишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до |
| ре муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни |
| сто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рек |
| човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји |
| милије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи |
| Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола |
| а ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’х |
| еш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, виш |
| чак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар така |
| а живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спал |
| во он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се уст |
| во доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, ал |
| куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју |
| с, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p> |
| те, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, |
| о сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми |
| ува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија |
| едну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, |
| унав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наш |
| ак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет ј |
| е, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо... |
| да иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни д |
| ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство м |
| , млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од в |
| прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном |
| и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога с |
| е бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л |
| побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, к |
| </p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по под |
| <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{ |
| -дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да ви |
| > <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да остане |
| ао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све |
| г опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не тре |
| календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, т |
| два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> |
| и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни |
| ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" |
| {S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Да |
| уд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, не |
| ветислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам само |
| свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити |
| е, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на |
| Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да на |
| орење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од |
| амота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тар |
| о удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, и |
| и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, звани |
| диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</ |
| а, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше о |
| ћу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и |
| а се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, мест |
| дниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, |
| им се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p |
| ко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак. |
| ођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња дево |
| ане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје |
| фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћур |
| егов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоц |
| то.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко |
| ојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, ка |
| /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на д |
| >— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох ш |
| не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Нећ |
| погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путују |
| истијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако з |
| је увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један киј |
| од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад |
| о час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, сл |
| окат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јор |
| стематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколи |
| , што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} |
| .{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто |
| д је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> |
| илет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јо |
| ратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и испра |
| <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</ |
| </p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! |
| емо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данц |
| ослу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџ |
| же.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може |
| И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} |
| а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио |
| о, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим |
| ма.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слик |
| девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па з |
| дседник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, |
| колико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, |
| оши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба |
| ваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадав |
| , свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обож |
| , и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали гран |
| кана, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није з |
| свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном г |
| је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, т |
| л’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{ |
| ио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурн |
| а била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, |
| одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала |
| свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи г |
| ржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га |
| урлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му |
| и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској |
| сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци. |
| ило, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он п |
| ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p |
| тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра |
| ио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Сти |
| S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p> |
| ам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та |
| а-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече |
| скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако |
| да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајц |
| братим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ с |
| вчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг |
| дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз гра |
| екуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима т |
| рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено ус |
| једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се |
| и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није ник |
| ма дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандис |
| пуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табак |
| } Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање |
| аре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! |
| да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и с |
| ана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’< |
| днику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитк |
| зе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ А |
| ead> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролет |
| бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> < |
| чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три |
| , теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци с |
| а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник |
| вадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборав |
| о, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек извол |
| са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> |
| а коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив |
| ицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} |
| >— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> |
| ње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто |
| од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх |
| у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} |
| у је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате! |
| вење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, |
| аје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред |
| драно ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, |
| море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како с |
| се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву б |
| са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике |
| ко мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шар |
| бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да |
| им те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (по |
| ајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да |
| побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quo |
| ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па |
| оља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима. |
| ума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} М |
| е нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски с |
| самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у |
| а имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до де |
| } Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, |
| Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и |
| ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и |
| Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па |
| , лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим |
| >— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, |
| ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} |
| <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у |
| његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пр |
| пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Ке |
| пита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да |
| о соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и |
| до!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их |
| писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа... |
| а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле |
| ?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што збори |
| лким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако ми |
| емо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеј |
| погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разби |
| ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам ко |
| весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи б |
| угога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А |
| е, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на |
| се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по |
| ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, |
| о сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја н |
| ати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле |
| {S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а т |
| ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућ |
| баво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S |
| амо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он |
| оју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пија |
| ан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо |
| авамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога ру |
| е Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти |
| брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече И |
| е, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук к |
| енце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да |
| вате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} |
| архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш ш |
| лајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море |
| динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко |
| те писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господин |
| ладожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше л |
| То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, н |
| вцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега н |
| а се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има та |
| ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убав |
| окана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем |
| одине набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове |
| вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за куће |
| ку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску ч |
| } Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, как |
| .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да поје |
| оја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће сл |
| ругој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај |
| јченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p |
| лиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је |
| ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити |
| акле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао тр |
| рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А мом |
| одине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једн |
| <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она бу |
| едо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за |
| по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" |
| видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима |
| ма и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врб |
| и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на ко |
| све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу |
| ви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} К |
| о може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада |
| на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" |
| уче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш м |
| а софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете |
| како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу о |
| <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{ |
| па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и р |
| беже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уз |
| гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да |
| а гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, |
| ју и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у |
| <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да ва |
| то може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче |
| сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветск |
| брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} |
| жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу увод |
| већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепа |
| ло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако |
| {S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, |
| а си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто |
| господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} |
| пада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, |
| војче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p> |
| } Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели |
| {S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — |
| Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг |
| — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чира |
| лого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па |
| аш, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, в |
| агаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућ |
| тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послу |
| ко до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак |
| од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФа |
| ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав бур |
| како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пил |
| да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да |
| час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господ |
| рете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее пр |
| е омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} |
| p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо р |
| идим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како меч |
| емо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си |
| своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су при |
| алиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто |
| иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван |
| , при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавај |
| о урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— |
| .</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</ |
| </p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане |
| ије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Доло |
| једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се |
| ја; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу |
| е мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се зава |
| цета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улаз |
| вутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо |
| ’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је |
| .{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — |
| гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг н |
| тају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па |
| те по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци пот |
| и, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.< |
| оји је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, ка |
| дитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Мари |
| попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само |
| чеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко г |
| јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много зб |
| едног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча |
| вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како |
| аљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Т |
| стала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица |
| махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите |
| у се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} У |
| ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијеше |
| чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у |
| си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S |
| ’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим |
| итује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли беген |
| <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне кера |
| — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни т |
| еше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та р |
| види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>пр |
| а да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у ов |
| јеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија |
| за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, как |
| аро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њум |
| ако је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што в |
| ера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја |
| нпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако |
| а и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је |
| има није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео |
| икам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сик |
| на ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем |
| ре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и |
| ка сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије |
| поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дуга |
| аре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се п |
| е, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гле |
| i>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па |
| н сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.< |
| е острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, дом |
| <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја с |
| з тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорг |
| ос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кар |
| жак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали |
| сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> |
| бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! в |
| иски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виногра |
| ихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелни |
| ића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла |
| ну и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцр |
| он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао у |
| а особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То |
| p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— |
| и смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви! |
| цето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспит |
| тигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију |
| викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон |
| мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А в |
| , да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" |
| ођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужил |
| ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо . |
| а. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си |
| пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са |
| n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на к |
| Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и |
| лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који |
| би одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слобод |
| е, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момк |
| {S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, ж |
| она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне |
| мио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је |
| био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изгл |
| видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код |
| ко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак |
| заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да |
| ећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си |
| илољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г |
| ју.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра |
| д шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Ц |
| е дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану |
| е.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокак |
| ије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман од |
| ћу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да |
| >— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо до |
| head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их |
| нај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, бра |
| још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је |
| вираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се е |
| мо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради |
| г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и |
| и.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо у |
| дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше |
| пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} |
| ад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по нека |
| а иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача |
| уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, |
| еке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим ф |
| иберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених г |
| тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати и |
| Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! ви |
| а несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно к |
| ош други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А та |
| оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, н |
| вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си вр |
| огата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се |
| ћима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да |
| шљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да ос |
| ирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, |
| ву! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те |
| ском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, |
| ота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То м |
| еће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а |
| кави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} |
| ет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Мар |
| ога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о пог |
| та Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћ |
| ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb |
| цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је |
| и и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у |
| ! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.< |
| дам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без муста |
| лаго!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који о |
| однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густ |
| {S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и |
| } Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту |
| пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару |
| {S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да |
| уван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гост |
| ма хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколик |
| не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље з |
| уј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила |
| по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда и |
| дне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајк |
| има Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше ост |
| S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се |
| , а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</ |
| што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треб |
| ?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја с |
| , докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> |
| е то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му ви |
| /p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, |
| ст, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb |
| бло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У з |
| ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се разд |
| д себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном |
| , ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне ш |
| г дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господин |
| у.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну |
| угу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Баци |
| њу! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код госпо |
| оручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо |
| по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија шт |
| еч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мо |
| дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а дома |
| н дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврн |
| сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњури |
| у.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који |
| како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало |
| на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, ј |
| о као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! |
| тли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћи |
| ?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке |
| се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауста |
| кани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си |
| о и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече |
| је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два саха |
| зговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже. |
| женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се |
| гледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Раз |
| и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разв |
| да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p |
| Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> |
| то прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се |
| Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; д |
| ече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па ј |
| S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра друг |
| ава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ д |
| аф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на полов |
| p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име пл |
| ена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Ј |
| и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} |
| тинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председнич |
| е!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлеп |
| идиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште не |
| да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми |
| то. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, н |
| ет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. |
| у а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb |
| — Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чуј |
| >— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} |
| нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си |
| ва три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, |
| ку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући |
| магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј |
| p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушн |
| и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му |
| .{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегав |
| у и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — а |
| му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим цип |
| , а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Ц |
| олико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мис |
| е се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, |
| Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, |
| ај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за та |
| рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми нач |
| мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносит |
| скочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за ониј |
| аље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе н |
| "141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испра |
| председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се н |
| } Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а п |
| аглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као |
| .{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „ |
| за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, |
| што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S |
| дине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамуј |
| о кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове |
| } Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је |
| виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели |
| па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће |
| у...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!< |
| з онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже зд |
| вету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја |
| четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинск |
| мшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формал |
| ина равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Мар |
| е то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи шт |
| .{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни |
| ила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај |
| вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогн |
| , онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио |
| цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужа |
| е, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да мож |
| p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође |
| екни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} |
| S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпена |
| а си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај |
| . физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио. |
| е кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада ј |
| они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко |
| шим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као |
| кне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види без |
| га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа д |
| дно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} |
| ти.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца |
| -ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне |
| е.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— |
| е, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава |
| је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто вези |
| зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S |
| д било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и о |
| раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досад |
| ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да |
| кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и |
| славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље. |
| да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> |
| чеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комши |
| ајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радост |
| о!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљ |
| диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, али |
| абота сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче |
| збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништ |
| ко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у |
| а смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чап |
| Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требаше |
| о авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а |
| , пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахи |
| тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је г |
| ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ет |
| под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си с |
| апчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то ст |
| до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра |
| штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо |
| кад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита |
| им допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, |
| ости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што |
| домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и как |
| задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, |
| ареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се зап |
| прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће |
| S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима |
| друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га он |
| па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели И |
| тим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или |
| Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега |
| председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, изба |
| четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудиш |
| га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искоч |
| >Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у о |
| — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол г |
| овица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој |
| пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та стану |
| </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај саг |
| еме газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге |
| елији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, ов |
| знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с |
| амо какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му |
| већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и с |
| онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не |
| тор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права весел |
| на — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна в |
| ије.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио |
| м си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију ср |
| о бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских |
| та годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{ |
| Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати. |
| ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један |
| љена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb |
| Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборави |
| а се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, го |
| ко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при паш |
| е каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председ |
| , ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица |
| чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрв |
| е по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, |
| га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик не |
| се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза. |
| вадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само |
| је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирк |
| до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а |
| и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште |
| дни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, |
| ку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај б |
| им и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам |
| такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате дев |
| Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него |
| зија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у о |
| ти.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту. |
| /p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p |
| га овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега |
| ?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим |
| ешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад см |
| е насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигар |
| д хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме к |
| <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> |
| слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— К |
| јак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, бр |
| } Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сеља |
| а му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и |
| аш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигн |
| ш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо. |
| су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер попов |
| убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше |
| а, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— |
| ри.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу |
| о ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређат |
| овници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни у |
| се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је |
| дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом сво |
| једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се |
| фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у |
| онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Кал |
| — <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зб |
| ђозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали |
| читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан |
| љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и о |
| це буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{ |
| аз да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> |
| накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, |
| за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не о |
| е да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та |
| и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија |
| .</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја |
| не Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало |
| <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— И |
| , виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја г |
| седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— |
| <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пев |
| иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде |
| <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко! |
| атко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за та |
| , не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је |
| је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради |
| тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господин |
| </p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам |
| ени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако ск |
| другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе п |
| } А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, |
| данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују свој |
| о жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно |
| д сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако ка |
| стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, св |
| уштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А |
| ба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чуту |
| ветиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и |
| сија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само про |
| да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да |
| ева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Беее |
| Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Д |
| свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања |
| љан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је постав |
| пази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиле |
| из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш н |
| знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ |
| /p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар |
| Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек ди |
| и „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! |
| вац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер |
| -председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Ре |
| кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А |
| о што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо |
| а на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и |
| ици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, |
| аних података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" |
| домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ак |
| p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти ј |
| ираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њ |
| седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу |
| видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и |
| ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што |
| ек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађ |
| о и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају |
| за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече јед |
| и их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати |
| но извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Цига |
| авим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш до |
| , разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi |
| човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато чест |
| е жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу |
| , Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да |
| S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо п |
| гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо |
| жући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то |
| n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искат |
| усе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што |
| се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па |
| одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда бу |
| смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен |
| (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, как |
| ! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Ј |
| аботу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, реч |
| ше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео к |
| Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута |
| сподине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слав |
| алча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у ку |
| а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти р |
| памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ј |
| е се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне |
| ’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и госпо |
| /p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да до |
| и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за |
| атиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џу |
| м... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p |
| ашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ п |
| и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутр |
| а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А |
| и домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да |
| а не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, |
| а!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше |
| , ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, |
| ли га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; ос |
| , ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S |
| ’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ |
| } Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, за |
| и примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и |
| тара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле |
| н пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло |
| слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће |
| е да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да иск |
| лисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде пред |
| може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цига |
| ћу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} |
| став’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ |
| гом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФ |
| гу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ |
| Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</ |
| га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече м |
| } Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек |
| „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побрат |
| стани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве |
| е? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ ви |
| ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф |
| ашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавш |
| дило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, |
| ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупиш |
| еца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па од |
| д ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из мо |
| овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, до |
| (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија п |
| а је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{ |
| а, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми сла |
| лаве!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чу |
| и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у друг |
| ељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали |
| ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си |
| — Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу |
| ут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољн |
| едам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе |
| баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади |
| ате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, прич |
| ведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није |
| чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учти |
| А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познава |
| мо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је с |
| тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце прок |
| Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n=" |
| лем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише сла |
| Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, |
| т неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и изв |
| да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мисли |
| ју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послет |
| > <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј јо |
| нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери |
| тима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испо |
| n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{ |
| Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Ј |
| ="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигн |
| Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет она |
| у за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док с |
| узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама |
| Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ј |
| </p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче б |
| да пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још |
| овремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног п |
| девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагм |
| и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет |
| о суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он |
| бе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва |
| а марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирал |
| и ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кућ |
| Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по дру |
| ете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, т |
| а, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђу |
| на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то б |
| ала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој |
| ику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачк |
| а — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љ |
| р.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одма |
| ма тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак при |
| пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам |
| , онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, |
| и онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Ма |
| ајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са |
| {S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске |
| ту; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се д |
| /p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи |
| ашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јорда |
| ећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мор |
| алчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема ж |
| о је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у |
| нији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све ле |
| твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачк |
| ке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву сер |
| ро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што ура |
| вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур |
| ло дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су |
| вати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија |
| мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Ча |
| Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} |
| а, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ |
| „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких сл |
| амо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокат |
| ста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} |
| ="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису м |
| и.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устад |
| > <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мај |
| они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; |
| кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко |
| ам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гост |
| аше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да |
| о неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се |
| ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и |
| накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, |
| пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па х |
| звештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта р |
| н и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Ку |
| славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мал |
| о и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су доб |
| — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А |
| здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како |
| p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на дв |
| игоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријол |
| ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и |
| и је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} |
| м од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке |
| а, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у д |
| {S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцим |
| чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са го |
| це.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побр |
| .{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је |
| ше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још |
| оја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад ј |
| >— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ив |
| е: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен |
| ислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S |
| променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ |
| кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си |
| И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си |
| где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, ка |
| кле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерко |
| се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да |
| и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Ка |
| а наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ би |
| на мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлиј |
| празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па |
| ун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а панду |
| влији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и |
| асте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник. |
| алча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'? |
| ! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а |
| Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и |
| оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала о |
| ас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, |
| ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отп |
| учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели |
| ! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи и |
| де је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! |
| ио при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после |
| јећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и |
| ерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, бе |
| а што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и |
| сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јес |
| у тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од к |
| ја побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим г |
| е већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук |
| е и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори |
| ости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак. |
| е, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном |
| .</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. |
| Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а он |
| аред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, ка |
| ену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да н |
| атима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пу |
| ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— |
| дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> |
| цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да |
| ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у ра |
| а он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било |
| уге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, ве |
| ородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво |
| шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бо |
| не.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу |
| е им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога ј |
| ад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> |
| та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мај |
| чеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Т |
| ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико |
| томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему |
| вујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може |
| шир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по |
| ој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше |
| поља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S |
| Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калч |
| јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Г |
| Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први ско |
| е се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p |
| јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате |
| један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Н |
| /p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче госпо |
| е.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа |
| о се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се се |
| то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину зна |
| нај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p |
| а оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...< |
| </p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у ав |
| алча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало |
| >— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задрж |
| сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у |
| ва ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на |
| славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} К |
| ти нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побрати |
| а не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав |
| слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} |
| ше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свану |
| омаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се |
| !</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и ма |
| p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за |
| ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-прис |
| ава веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све ј |
| p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све |
| ели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко |
| кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели |
| <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред |
| е’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо |
| ер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми ост |
| г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p |
| знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФу |
| .</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} |
| 44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан |
| Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се до |
| b n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку ко |
| е званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>До |
| јпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица в |
| ко ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! |
| несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчи |
| је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућ |
| прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пау |
| а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшини |
| маћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, је |
| час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко |
| прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признат |
| аћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај |
| тадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А ост |
| рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p |
| али с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у |
| ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; |
| тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, ч |
| е! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се |
| p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудим |
| /p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко |
| у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се |
| на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек |
| , али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак |
| Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друств |
| 2" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, п |
| рем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си пр |
| и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам н |
| ква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким с |
| узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало с |
| на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и за |
| е разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, |
| нозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би п |
| н без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нера |
| у; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно |
| ше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка |
| — И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е |
| о, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, о |
| воро у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте в |
| цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да |
| настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла |
| а послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријол |
| аф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај с |
| збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце! |
| емамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројиц |
| а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! |
| ела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политиран |
| ане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да |
| до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мор |
| а видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} |
| } А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад х |
| > <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћем |
| У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ив |
| /p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту |
| стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па |
| S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћиц |
| си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, з |
| обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ |
| па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Х |
| реба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале |
| моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их п |
| ив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријол |
| еше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше д |
| кречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? з |
| веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се пос |
| у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде |
| узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака д |
| ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, |
| зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас |
| га јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише |
| </p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладн |
| } А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалим |
| а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у соб |
| <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавиц |
| чо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се |
| орцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председ |
| димо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време |
| >— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ |
| И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам |
| није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{ |
| " /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце ис |
| као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима |
| ко с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p> |
| ели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Ка |
| га. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или с |
| ио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пе |
| е момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тр |
| ао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му п |
| е, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што |
| ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, |
| неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} А |
| дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвал |
| а давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Ци |
| Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џа |
| у да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изнен |
| је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна зак |
| <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем кр |
| У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутр |
| је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио |
| тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </ |
| и свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{ |
| , па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој |
| јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија |
| р до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого |
| ана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му каже |
| аг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгуби |
| вља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па |
| n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не в |
| за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзе |
| > <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг |
| и Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађа |
| А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородо |
| де је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град |
| у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замр |
| <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када зап |
| —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми е |
| требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="5 |
| није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код |
| аки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћ |
| и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар |
| анчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не вели |
| ачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост" |
| раздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је |
| о његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још |
| ћу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гос |
| како да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремски |
| ући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао св |
| и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, се |
| гани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда |
| да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ |
| Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и |
| <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, |
| је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, |
| та ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте |
| рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} |
| ав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, |
| алчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и нам |
| а да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! |
| уме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та са |
| а.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете |
| кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај см |
| о се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онд |
| па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p |
| госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, |
| му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да пр |
| ена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — |
| ао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађ |
| а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели К |
| /p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно |
| ава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена |
| а нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо. |
| — Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ |
| а послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну по |
| вости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да м |
| под њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав |
| толика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петља |
| какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} |
| {S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегл |
| га дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му кос |
| <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана |
| ишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се |
| дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, |
| p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама з |
| и је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол |
| еном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли св |
| руштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p> |
| а стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, к |
| адржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај ис |
| крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? |
| > <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој маха |
| дни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви |
| ко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какв |
| .. ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од |
| атали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећ |
| атог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: д |
| е, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> |
| саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Ка |
| ахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви с |
| а него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с оч |
| ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и |
| вани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није |
| да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћа |
| ’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал |
| А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и пам |
| сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у |
| Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поско |
| обратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се ше |
| о да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу б |
| уди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{ |
| ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак |
| које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, |
| ки живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у ми |
| ило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика |
| его јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у |
| ту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ни |
| ву да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тр |
| ш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја |
| ратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио луд |
| није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и |
| ене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> |
| у и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} К |
| арко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, |
| е!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сам |
| председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Ца |
| ш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што урад |
| па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекуј |
| , до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ста |
| да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ћ |
| војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може |
| шеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи |
| на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> |
| ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку |
| њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. |
| ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до |
| лим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да иде |
| е кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до нек |
| могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} |
| се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада |
| {S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјак |
| ити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о ко |
| ’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p |
| какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили г |
| ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су с |
| Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само |
| ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — |
| онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек с |
| га Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ т |
| твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, |
| а ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ћ |
| ла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је |
| де на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој |
| донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. . |
| ено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} |
| ва.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да |
| а.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на једа |
| Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, |
| у и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’т |
| т тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли и |
| То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и |
| ајзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да |
| ст пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким ин |
| Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све че |
| за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по сво |
| своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море б |
| >— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, сви |
| едниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да помож |
| рашније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник др |
| .</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> |
| де је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели |
| т и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, ни |
| старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им т |
| утра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, |
| ="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не т |
| мац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </ |
| ко је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују к |
| авам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: п |
| у па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је |
| је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се! |
| ији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друш |
| .</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је н |
| држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и н |
| а дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја |
| али цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и а |
| ну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — д |
| ате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после |
| олачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на т |
| ни ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле |
| воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг з |
| о <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из ру |
| едецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали |
| тоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, |
| же, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је оп |
| под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! |
| не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p |
| ала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па |
| жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прат |
| едседник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентно |
| ак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, |
| вима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога м |
| да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поз |
| SRP18950_C2"> <pb n="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна |
| домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а заш |
| {S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа |
| , „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барја |
| {S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и др |
| ћ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да |
| S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да |
| ство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред |
| реко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> < |
| и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: |
| уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу |
| т почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га н |
| рјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, т |
| м година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p |
| гаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно |
| n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицо |
| ћи како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Бо |
| вко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те |
| ава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, |
| >— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабул |
| попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, |
| а је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа |
| ра госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb |
| ал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристи |
| вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама |
| под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви |
| не и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и |
| и гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике |
| лаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђу |
| ан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— |
| шеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужу |
| рујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пр |
| мално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па |
| а, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја |
| одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше |
| Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне уч |
| оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, прав |
| ту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и дев |
| {S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће |
| — Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад с |
| ко искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свеча |
| мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док н |
| н.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та б |
| , онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му |
| ележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други да |
| о кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у |
| ућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где к |
| куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се |
| од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо |
| рихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Ци |
| чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:< |
| они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа дру |
| кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој |
| а који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quo |
| ика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче ис |
| стали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> < |
| једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да с |
| >Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му |
| la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његов |
| се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Мил |
| и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша |
| >Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу дво |
| млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, |
| уго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} |
| е опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како |
| у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, н |
| е.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од |
| су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па |
| лога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стере |
| ам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Б |
| S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало уг |
| ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателиш |
| p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се |
| сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! у |
| ирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми |
| ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми |
| ), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш не |
| оже да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и |
| Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, де |
| и!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији |
| био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, |
| ад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и |
| у шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољн |
| {S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледа |
| о измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је глас |
| једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад |
| ан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И до |
| и моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ |
| ко је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и ст |
| черашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне |
| ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSection" / |
| Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту изме |
| чи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S |
| То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, н |
| сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу за |
| удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А мој |
| ек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћ |
| исети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, |
| , бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дира |
| Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого с |
| бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвира |
| ко скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле п |
| ма отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод те |
| егнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, |
| саја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди |
| ији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледа |
| foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којим |
| о јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} |
| мује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То и |
| а.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обо |
| т удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> |
| и Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти п |
| јку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{ |
| ећ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испу |
| баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи |
| е ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као ш |
| ом панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у др |
| ј ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{ |
| а је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} |
| лан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гост |
| ратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја |
| о смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу с |
| ебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умр |
| ео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са св |
| неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета |
| ео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријави |
| се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек п |
| и он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи уп |
| његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву |
| ја га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се ср |
| сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb |
| о, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени |
| ши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисово |
| — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно на |
| и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наре |
| а мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Па |
| p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те |
| т; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је |
| о; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; |
| е.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја |
| и на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то каза |
| несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама как |
| им код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијењ |
| арицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! |
| викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће п |
| млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија к |
| аћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много уб |
| и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепа |
| ија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, п |
| а па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, а |
| ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби ш |
| да прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! п |
| и куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{ |
| {S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми предсе |
| без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако |
| пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! в |
| казува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мисл |
| p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турц |
| Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Оста |
| за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је д |
| онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађу |
| осподине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је п |
| се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко |
| енисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто с |
| а се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се |
| па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си |
| , од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ |
| уј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гр |
| — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам |
| во?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побрати |
| ен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни про |
| >— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и |
| дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки |
| ацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га |
| а — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ |
| ивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових р |
| чком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, мно |
| је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и пос |
| а тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њ |
| је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора |
| ко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побрати |
| мове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што ни |
| да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трго |
| би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни п |
| а.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавањ |
| ле уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређе |
| p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопаж |
| љи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Ф |
| и демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, д |
| ици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном |
| и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта и |
| к који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S |
| тање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа |
| и дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан |
| бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ |
| нако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну |
| се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људ |
| докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пу |
| сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако |
| . Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто моно |
| д да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па с |
| Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвику |
| ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо |
| е друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да ч |
| ко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом ром |
| г зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало заб |
| ан, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не |
| м казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — К |
| и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд ч |
| ар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— |
| даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, н |
| било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од не |
| испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука |
| и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и н |
| табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из с |
| в тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, |
| својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве годин |
| } Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{ |
| кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор |
| учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb |
| а шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмиц |
| оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске брк |
| његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са ц |
| криви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште |
| јче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капариса |
| лила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да |
| гра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим |
| и Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — |
| пеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а |
| . одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта |
| „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} |
| скате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј мал |
| . управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гле |
| запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, ду |
| који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутин |
| ће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесе |
| аве да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до ул |
| и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао ч |
| ати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, |
| обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још ма |
| то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало ча |
| мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се |
| о одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније л |
| на свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комш |
| ), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад ве |
| а мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан |
| тио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не х |
| — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прих |
| ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Де |
| ова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На ш |
| су од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хва |
| ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана. |
| Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се поп |
| едно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротк |
| ојим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се н |
| шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана |
| , какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а |
| а.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима к |
| о у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак ско |
| е где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и с |
| урјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица. |
| занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Раз |
| а ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Бог |
| куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче |
| разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него п |
| си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знаје |
| p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а т |
| до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти |
| и, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, реч |
| е заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је |
| д се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне чове |
| а јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а н |
| S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту д |
| ле, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, |
| физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући |
| ја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако сл |
| онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p> |
| чања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, С |
| } Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на П |
| то, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође п |
| ешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си наста |
| аче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који |
| кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, а |
| ре, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{ |
| ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, |
| а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш шт |
| сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. |
| омињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињит |
| о „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!< |
| чу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето |
| тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— |
| S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „ |
| бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими |
| /l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, |
| Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb |
| гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг ов |
| вом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’ |
| p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграб |
| врсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, |
| Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ј |
| ође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, ку |
| не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једн |
| .{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калч |
| ит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вел |
| сет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде св |
| оста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођет |
| {S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— |
| .{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</ |
| ј ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се |
| едне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће |
| прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да п |
| тељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких |
| фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже |
| род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровач |
| будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себ |
| } Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам до |
| и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком пре |
| напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак |
| уј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити |
| једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се д |
| е на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролаз |
| ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече обла |
| е, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад н |
| <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!< |
| ма и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лу |
| мут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Т |
| пске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту д |
| даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине |
| на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, р |
| сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане |
| и, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у |
| х 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. |
| тити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упу |
| па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, је |
| аном и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти |
| ead> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак |
| маћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе ј |
| p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ |
| једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник и |
| је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онд |
| дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док |
| м ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-д |
| сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и |
| n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђу |
| е разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица< |
| ђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му |
| orpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. предс |
| му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожни |
| ете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети ко |
| дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — |
| ала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — |
| у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — ку |
| за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало! |
| S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет! |
| А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде |
| , кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је |
| о Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изи |
| а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем |
| збирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуј |
| Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога |
| у девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега |
| то се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две м |
| ње! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо |
| Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} |
| Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Ми |
| ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} За |
| за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фам |
| молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја |
| да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, ч |
| требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидн |
| ја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! см |
| кију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-ми |
| Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не |
| а данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол |
| и сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки а |
| Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до са |
| <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вје |
| да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{ |
| сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Ид |
| јали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, |
| > и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу |
| е, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па |
| p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивк |
| у.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{ |
| ?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају |
| ечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по |
| ву без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велик |
| ену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по ча |
| е се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господ |
| .. како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у грам |
| е му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Бата |
| е си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p |
| е отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти |
| Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачк |
| триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и љ |
| во и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша ку |
| ућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! |
| о... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пуст |
| добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> |
| ма зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа! |
| S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> |
| сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А |
| знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да |
| Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и о |
| чи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па де |
| писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi> |
| еси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} |
| да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... пут |
| еше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, |
| за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека тв |
| авање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита д |
| дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дад |
| Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћава |
| гледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја већ |
| ни, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо |
| густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пек |
| ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, |
| казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар |
| <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, о |
| ој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ив |
| а ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју ку |
| бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј |
| лко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p> |
| и хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p> |
| изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па М |
| теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За то |
| босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што д |
| да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и б |
| те! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђу |
| p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— М |
| о намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S |
| о ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседи |
| и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за |
| уку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Гос |
| е да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из ко |
| емљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако жел |
| саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући кап |
| како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p |
| ине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој |
| то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој приј |
| ава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} |
| м на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе дру |
| а се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори |
| > <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ |
| .</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па |
| > <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја |
| треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта |
| навам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, д |
| уцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прек |
| а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а |
| како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Сре |
| се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да м |
| е, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам бер |
| о и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} То |
| о!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; к |
| едао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му |
| на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калч |
| ; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојче |
| у Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш |
| ћу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, |
| " /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако сол |
| ије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и т |
| лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Тол |
| ге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме. |
| о.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопо |
| .{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна ра |
| икам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умиру |
| редседников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године |
| етнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, |
| </p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и бац |
| а и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ шт |
| је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{ |
| Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби |
| p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је |
| као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С м |
| да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, ха |
| рка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, |
| ена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам с |
| заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет |
| ољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта |
| там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, |
| Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите о |
| адостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо |
| а хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гр |
| ветислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину изв |
| а се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</ |
| ра!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убив |
| p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј ж |
| пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, кр |
| , песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча |
| на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије с |
| к си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и о |
| дне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за тр |
| >— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p |
| очетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’к |
| жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па с |
| ал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се |
| } С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, |
| Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! з |
| разниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију |
| — Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, ви |
| /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— |
| е на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} |
| едник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може |
| зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! вел |
| а; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ |
| радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер |
| друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си |
| вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си мо |
| .{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа |
| да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му ту |
| !</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n |
| /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук он |
| е!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити |
| к, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер |
| дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} |
| а је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљд |
| ихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светисл |
| Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— |
| у бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију |
| ика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Д |
| ели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непозн |
| озоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} |
| а онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо |
| г на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> |
| , дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скуп |
| p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p> |
| >— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш теб |
| рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју |
| па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па ш |
| ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јошт |
| ет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајд |
| као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази з |
| е да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p> |
| врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да |
| да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! реч |
| је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без глав |
| од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мај |
| а.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ |
| е не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и сва |
| вку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како ма |
| помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си |
| уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и пока |
| а!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово |
| долеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поу |
| и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циг |
| лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, д |
| слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљуј |
| е дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малк |
| милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, |
| ше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама ј |
| па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па |
| е па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица с |
| ез дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> |
| на Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у |
| иво, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Твр |
| ас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду |
| те.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ |
| ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ п |
| и требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— |
| p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да по |
| мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, |
| , бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и к |
| ан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе... |
| осподине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, |
| у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да |
| , бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечк |
| пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије м |
| {S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину п |
| ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче ту |
| !{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> |
| ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг б |
| n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га |
| о беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбира |
| е, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; |
| маћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из ку |
| же од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум |
| И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју |
| да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци |
| ине, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо |
| .</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb |
| јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како он |
| о које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад |
| ити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је К |
| го после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су |
| лчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете. |
| жише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани |
| к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо! |
| ко да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p> |
| с твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно руч |
| "105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала! |
| <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, |
| шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и |
| ро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> |
| ик има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зев |
| >— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на |
| и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја о |
| ој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем ре |
| талисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срнда |
| било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{ |
| несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам гла |
| зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и чет |
| икал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их зн |
| ш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: |
| и човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима |
| } Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ |
| ике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива л |
| по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Бо |
| !?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, неср |
| вити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то освет |
| носно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у |
| оја сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што |
| ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенл |
| — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казу |
| да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра |
| S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у ц |
| > могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и |
| Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, |
| па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни п |
| ште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија |
| мо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— |
| ли!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— |
| Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и ти |
| ај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук |
| ек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, ш |
| !{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти са |
| ош горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној в |
| па, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде |
| амет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној |
| итују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је у |
| ај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол |
| p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Зара |
| ираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-кол |
| под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови послед |
| ндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и |
| ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, |
| е, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, |
| ок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирај |
| е после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како |
| аде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја |
| </l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, |
| ј!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако... |
| цу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој |
| о ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје ј |
| с’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се пред |
| е главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> < |
| скога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа |
| ме, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре |
| ове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p |
| устављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ај |
| си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро? |
| о ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан |
| на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампим |
| {S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено |
| и како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо |
| онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p |
| и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! ре |
| p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи м |
| па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг |
| и, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прек |
| м, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну з |
| пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . |
| к ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да м |
| аш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, |
| један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „буда |
| агашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива |
| >... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па |
| и, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{ |
| ратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— |
| ани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуц |
| пада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мири |
| о не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној вре |
| Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви. |
| ој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како |
| } У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појем |
| лави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-пр |
| овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Н |
| скам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја |
| тола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што |
| нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган |
| ираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, |
| сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је |
| се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђе |
| пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијас |
| рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искара |
| емљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председн |
| треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај |
| лча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све |
| и гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да |
| је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господи |
| ене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј М |
| се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ел |
| о за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно соп |
| овић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти |
| осподин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се |
| до’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се пре |
| ца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царск |
| и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; пр |
| а!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} |
| е!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прил |
| је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{ |
| нем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам |
| њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки. |
| братима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <qu |
| ужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, ве |
| p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фај |
| <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и с |
| па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју сла |
| и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и дев |
| ош и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта |
| е!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" |
| .</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, |
| ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето о |
| па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а по |
| бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и п |
| Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да же |
| домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то |
| метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— |
| ееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочек |
| ди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај |
| оја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А |
| њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су |
| Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; до |
| што си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је н |
| p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као |
| судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, |
| што не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! |
| аво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна |
| га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пе |
| <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да с |
| у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови |
| аго вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки ч |
| му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па ј |
| мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је |
| Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сик |
| му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај |
| ра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама каз |
| о би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било |
| ш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већи |
| Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово |
| </p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, д |
| ан комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председн |
| а, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p> |
| , ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у |
| се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас |
| е’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав |
| мо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неј |
| ре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калч |
| икнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, |
| б у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како к |
| S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, |
| S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а м |
| испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем н |
| ваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима |
| ј по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту |
| саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јуч |
| сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! р |
| раде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окрену |
| гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај |
| домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} |
| а кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са по |
| ет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко г |
| рцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај го |
| л човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, |
| е си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да |
| отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем |
| {S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време |
| ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничар |
| ’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мисли |
| ајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту |
| {S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што п |
| он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њег |
| ашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</ |
| х.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, |
| е многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да |
| а дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опрост |
| , или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па ј |
| егне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па |
| ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па заред |
| Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти как |
| ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да б |
| наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Т |
| рапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калч |
| да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата п |
| Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!< |
| која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па с |
| а зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза |
| .{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од ј |
| но и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиз |
| веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с то |
| оветци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) п |
| ато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправ |
| } Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Р |
| а кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како п |
| преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милоса |
| </head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита К |
| S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адво |
| срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-при |
| Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гост |
| она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S |
| огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, |
| ројка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> |
| вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена |
| а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према |
| ио сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и |
| му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћ |
| >О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Нег |
| и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје биле |
| цепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну |
| , овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече |
| д, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председни |
| ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај |
| мајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, |
| да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" / |
| а да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљи |
| е враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија л |
| } А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да п |
| е тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си оти |
| е па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неј |
| ођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p |
| и и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо ви |
| подине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, пр |
| бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе мо |
| .{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и |
| начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немо |
| у беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџиј |
| она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А |
| Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па |
| , ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим увере |
| лос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{ |
| штара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завири |
| аше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу к |
| уј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не в |
| ицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате п |
| су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они |
| руга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула |
| } Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми та |
| г треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут |
| тле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га |
| двојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је б |
| а ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па |
| Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— |
| и жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може |
| ранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јорговано |
| лијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре |
| споје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне |
| ’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S |
| све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и т |
| дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне |
| Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, |
| фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, вос |
| ана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине |
| амо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а д |
| слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л |
| чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да |
| и се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била |
| е за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш. |
| а као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бој |
| у — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога |
| <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше раз |
| и је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па в |
| о и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Кал |
| је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету |
| други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па не |
| па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, в |
| наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дош |
| оде, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка |
| и Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се ста |
| м Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и |
| те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се |
| ез бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на |
| кне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа з |
| о спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету.. |
| ужбе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало пода |
| ане се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј ко |
| р хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим |
| андује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом |
| Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Ни |
| има, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једана |
| а.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским пр |
| ес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу ми |
| ама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним бу |
| пођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним гл |
| ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад |
| тре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте м |
| ли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хита |
| озриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,< |
| леда подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко с |
| о планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Та |
| би.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Мор |
| } И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо |
| саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, |
| и им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче |
| у му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Шт |
| игани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне че |
| {S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је |
| не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и ст |
| дан дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај |
| рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће п |
| пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у ж |
| ра у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: мој |
| не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дир |
| оспођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да |
| одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица |
| домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Т |
| сурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко ј |
| тајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{ |
| ојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни |
| ецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно дод |
| њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на |
| ала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како |
| то и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жест |
| еће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и |
| званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и |
| чаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемиру |
| уди из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од она |
| сти.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар |
| јајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у сназ |
| !</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, не |
| ичке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, заш |
| у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре |
| на Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Сти |
| у рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је |
| МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко |
| , — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она з |
| вац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој п |
| својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Ид |
| се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да |
| да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је |
| сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом |
| збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за |
| мшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стој |
| и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, |
| нате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не |
| S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па р |
| тио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бе |
| , најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува |
| жим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу |
| {S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, с |
| али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао |
| не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав п |
| дише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ра |
| своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога пре |
| А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни п |
| а Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окат |
| <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо |
| ко паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{ |
| о после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећ |
| } Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> |
| елену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А о |
| еће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{ |
| .. е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави еш |
| х Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ј |
| ње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у ту |
| ордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар. |
| > <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, обла |
| </p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</ |
| и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Беогр |
| S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулиј |
| S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам отк |
| ре, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, |
| о знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак |
| ечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или |
| штава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостим |
| p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем |
| аде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек б |
| -човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> |
| ељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Ку |
| знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је с |
| јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни пад |
| их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговар |
| е Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушт |
| те да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на |
| више Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се свет |
| елику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап пон |
| .{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} |
| на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’к |
| на, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад с |
| ије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао |
| е — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Мил |
| Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој |
| <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, |
| ги, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петн |
| } А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у |
| , и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћил |
| па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко |
| иво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме моли |
| p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане |
| ао да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! в |
| ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! |
| за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си |
| ђем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ |
| p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштериј |
| ма знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, им |
| датака као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скр |
| знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамч |
| улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па |
| куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, ве |
| петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску |
| зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради др |
| ебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи ре |
| ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ј |
| .</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти |
| Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{ |
| е, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, ни |
| едом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженст |
| а света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те |
| најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је реклам |
| да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, вик |
| вити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кла |
| кад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш с |
| ! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га |
| сме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p> |
| им, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар позна |
| ја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.< |
| ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, гос |
| а коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове |
| и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас вре |
| , шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На |
| диш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти на |
| и у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гра |
| за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали |
| сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенц |
| , кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погр |
| е.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилч |
| о ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— |
| ’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џаб |
| аља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А |
| апапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запа |
| ос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам |
| Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал ка |
| ча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам |
| и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди с |
| . — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко |
| спод ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко |
| мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам |
| засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газд |
| во идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од кућ |
| дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини ц |
| на слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свира |
| врти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један |
| тке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, го |
| а радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и нос |
| дмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи |
| и Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се ча |
| Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, заш |
| био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив с |
| ’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{ |
| а их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога |
| ’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свир |
| Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, да |
| е! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет! |
| ="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу |
| а?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје |
| двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не |
| не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи |
| ом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком |
| лика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, ње |
| теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се |
| људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! |
| поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави ка |
| ко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За |
| екнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи |
| стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек |
| вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол |
| чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, пооч |
| > <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побрат |
| јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином |
| апу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, |
| је се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p |
| рам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће мес |
| ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти |
| пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму |
| /hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј |
| ту) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налаз |
| одине у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слат |
| видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ћ |
| Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из м |
| е!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{ |
| {S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох |
| побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зеле |
| с кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг и |
| по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча зад |
| еје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шак |
| им и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући |
| ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и К |
| и и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све угово |
| а је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми да |
| јсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изгле |
| ему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га |
| н.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, в |
| се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, сал |
| кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ |
| ати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се |
| Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате пат |
| ме да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што |
| <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту и |
| и најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно |
| да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена к |
| мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је |
| заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар |
| а Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу |
| ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се |
| ’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S |
| {S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у |
| па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у |
| ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђ |
| кне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — |
| >А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи стр |
| му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Те |
| дном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети |
| о не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти |
| ао опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да |
| је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, |
| <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки п |
| ева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, |
| а пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</ |
| ћу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирк |
| па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — К |
| на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако |
| за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, |
| ник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мо |
| дине славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се |
| !{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пус |
| ј си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Кал |
| у.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашк |
| ка мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук |
| ристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа ја |
| есива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног |
| у љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> |
| друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ |
| S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да нам |
| е у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечк |
| у који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му п |
| ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружни |
| о детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за |
| те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пила |
| ја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; нама |
| ј посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где с |
| овој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просио |
| оже да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да ид |
| ре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( |
| Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Госпо |
| лаву.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, |
| е! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па не |
| смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг |
| та; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ |
| брог побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! |
| ште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцети |
| године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости) |
| а давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам |
| то то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе |
| , верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве сла |
| ек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једн |
| има, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није |
| м не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је ку |
| и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику? |
| виксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носи |
| скочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво |
| курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што |
| фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на ж |
| <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за оно |
| ућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угре |
| да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, |
| свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, и |
| праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си |
| сти и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако |
| како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да мн |
| е једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap u |
| се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ |
| <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро |
| једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као н |
| авештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гос |
| на човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, |
| е напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу оног |
| еки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кок |
| зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Зна |
| а дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три |
| смо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на |
| че Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Чо |
| } А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу |
| редседник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... н |
| есмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели једа |
| Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник |
| /p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и з |
| ута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, |
| да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се ис |
| добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; |
| и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, |
| јим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и осл |
| нување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, |
| т; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога |
| та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: |
| госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још јед |
| смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она |
| <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> < |
| часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дош |
| ећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше |
| Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна |
| коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" / |
| ју, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику. |
| реска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капи |
| сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије |
| а домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— |
| суз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја п |
| шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} |
| мо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је по |
| n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може п |
| шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Мари |
| и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не м |
| оворено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духов |
| ’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> < |
| и ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој паме |
| ’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала ш |
| вршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се п |
| нда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалашт |
| Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Ка |
| ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре |
| pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они |
| и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све н |
| е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша |
| усти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврд |
| ездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим л |
| сутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p> |
| ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три |
| жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи |
| стина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она |
| ио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још ш |
| ти, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Ку |
| — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и |
| <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, |
| броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави. |
| } Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па |
| и’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, с |
| .{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо |
| у и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, |
| офне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус |
| Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узме |
| ко сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести глав |
| и једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте по |
| им и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и |
| ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из |
| n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим тако |
| ман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што каза |
| ру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— |
| па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> |
| а доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, |
| Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не ул |
| да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од |
| ко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{ |
| је.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, ш |
| а шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дуп |
| ошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, |
| вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га |
| покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да |
| оручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ |
| ста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се збо |
| јца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и по |
| енце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одуш |
| тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше |
| {S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује |
| здисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна ма |
| /l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та |
| наче, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо |
| еје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледа |
| ознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, г |
| очија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без м |
| данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше |
| е</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели |
| {S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S |
| тан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), |
| један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, |
| о пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а о |
| } Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душман |
| старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа к |
| ’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг пам |
| 28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба леп |
| одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже та |
| обратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор! |
| веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика |
| му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени у |
| а посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не |
| се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да по |
| и се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену. |
| вко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде! |
| тави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највредн |
| Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби оду |
| анку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Мор |
| целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се |
| риседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> |
| ше, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иа |
| ко година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без |
| о поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb |
| а мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту нек |
| „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу ј |
| Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побр |
| Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цига |
| } И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш |
| /p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А |
| ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и он |
| — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре. |
| да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, бил |
| ивео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, н |
| ло за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качама |
| ог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који |
| да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и с |
| страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник |
| ала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чап |
| но, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј |
| <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, ид |
| а сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</ |
| се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га прими |
| ви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да |
| завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти в |
| и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, |
| оше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили |
| облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су |
| — У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погин |
| >— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну д |
| еба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате |
| их хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу прија |
| онесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио |
| гаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар |
| .{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци ш |
| улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја |
| и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како н |
| а мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ет |
| м такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, |
| Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> < |
| својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној в |
| бира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несре |
| тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они |
| ром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Ка |
| ихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли |
| во раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич |
| е, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два з |
| убе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вел |
| пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote |
| осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видо |
| о, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си |
| га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао |
| девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> < |
| ам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не |
| мљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да |
| А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је |
| и мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар |
| код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти |
| е црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти п |
| теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Б |
| старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све ма |
| и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај |
| лча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу |
| ологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си се |
| пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p> |
| ука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и |
| атими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти п |
| ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и |
| му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете ј |
| ашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је мла |
| е стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореш |
| се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека |
| <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен |
| рда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, не |
| потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! ве |
| quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, п |
| да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско по |
| ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два ма |
| ал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питу |
| да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што с |
| наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вред |
| сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па |
| ука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да |
| до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал |
| циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера |
| дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако |
| ња, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био јо |
| удо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније |
| а ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан... |
| да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> ст |
| и, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га |
| никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ив |
| у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде г |
| е од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Б |
| рку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је дево |
| много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а ка |
| ка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па са |
| лагосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-ба |
| погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да |
| и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ б |
| ли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија |
| о ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети н |
| е задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може т |
| о, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стој |
| ни други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништ |
| оглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро с |
| обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, в |
| .{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> |
| има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у |
| > <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђ |
| к непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док ј |
| росена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курј |
| тала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко |
| је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече не |
| рајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господ |
| {S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да . |
| мерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ов |
| Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад у |
| и шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Н |
| улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и |
| праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине |
| дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господин |
| своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="gra |
| ебе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Кур |
| .{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у |
| по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почеш |
| ј старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да |
| какву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зу |
| бе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало ч |
| подине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респект |
| ј, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега др |
| арке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> |
| је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они |
| тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џи |
| че?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол |
| и и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па ј |
| ко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, к |
| ом! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја |
| ве да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гле |
| онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да |
| дове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> |
| b n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и |
| е, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш |
| > <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је бил |
| у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта |
| лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ и |
| ли да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и пре |
| и; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на |
| ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ |
| е, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти пре |
| на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то |
| крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није т |
| вим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених |
| ијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је |
| !{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређе |
| о!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је с |
| До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пош |
| авде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли |
| не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним мило |
| ардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и |
| , па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— |
| баво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} |
| Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој на |
| једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас з |
| траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита отка |
| а хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све дру |
| обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни друг |
| иди да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му |
| ма! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој |
| Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин |
| без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас |
| ати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви |
| а дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А к |
| е у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} |
| а и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у варо |
| емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су к |
| тоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, |
| својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да. |
| шло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је м |
| ра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на р |
| е знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и |
| type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p |
| а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправнос |
| у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>Пос |
| леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бог |
| м, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чи |
| чети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да |
| Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} |
| девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Раду |
| јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај |
| но није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика ј |
| рећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не г |
| о је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како ог |
| Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да |
| аши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! ре |
| аде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ ј |
| , зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си |
| илику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му |
| о је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он |
| <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјални |
| Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пр |
| ујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама |
| гу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје |
| вите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте |
| вицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служб |
| ака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог ств |
| је се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све п |
| ад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као у |
| јак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти |
| </p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Б |
| ар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се |
| , салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину |
| да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> |
| без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да |
| ако епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељ |
| ко иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Ш |
| чо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на |
| ога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо |
| зе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по ониј |
| за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’ |
| е магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} |
| , та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и |
| ма како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука |
| који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кут |
| мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, п |
| ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курб |
| а фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце |
| вко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава |
| Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће оста |
| саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од |
| ишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде |
| шака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{ |
| ше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је |
| је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелам |
| {S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко! |
| те слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да |
| } Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и н |
| один-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу |
| дниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ д |
| напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако пониз |
| ван, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се |
| да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> |
| {S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду о |
| ви позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му |
| блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда |
| руштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пу |
| т ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н. |
| — Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на т |
| цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђор |
| ку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује |
| гани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одо |
| аче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко |
| али — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за сво |
| мам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не |
| подине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у |
| ели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</ |
| месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да |
| разе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположи |
| ли г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не |
| апски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долаз |
| ко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџи |
| } Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне по |
| , а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако т |
| .{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} |
| и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика |
| љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имал |
| га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само |
| ито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћут |
| бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А т |
| ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{ |
| угим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} |
| .{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет пр |
| на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за ова |
| али и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу |
| е, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим |
| ро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> |
| а... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си п |
| ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбе |
| него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори ! |
| >Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало |
| родневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта |
| ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, |
| е и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки поз |
| уван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на о |
| што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу |
| се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и до |
| око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег |
| гућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њ |
| авда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, |
| варед поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А |
| вко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на |
| едну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко |
| тву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од ку |
| мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а |
| и су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру |
| и, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то при |
| причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао |
| на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Црк |
| /p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету |
| <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Д |
| икнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче |
| За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех к |
| опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба С |
| /p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Мар |
| му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју |
| ке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А куп |
| , а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једош |
| аши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако |
| S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води |
| војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да дав |
| е, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вел |
| <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и л |
| ање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.< |
| /p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питује |
| А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с |
| <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ћ |
| Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, б |
| >— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд |
| апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање И |
| оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! |
| као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по ав |
| <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједањ |
| а је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, |
| едседник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га |
| тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче |
| ки параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигар |
| >— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p |
| н Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добис |
| А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, |
| p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред |
| скам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-к |
| е мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, |
| жени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или в |
| не.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим т |
| аг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како |
| у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Т |
| чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а |
| ћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је |
| а Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је ис |
| буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце |
| ан Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти к |
| !“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote |
| што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрн |
| tle>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поруче |
| поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајућ |
| се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле не |
| сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Шт |
| бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто г |
| мери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, |
| , веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l |
| а брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви ка |
| еше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти мож |
| две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Рак |
| зува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{ |
| еј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију |
| ди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:< |
| дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бањ |
| м, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </q |
| вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни с |
| ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ј |
| а манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, |
| а, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S |
| ипелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или ча |
| ли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, |
| капчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он |
| дере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом |
| као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице |
| ој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за ов |
| кромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа: |
| а сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде |
| у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не с |
| нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да |
| да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> < |
| н човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, |
| е оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је |
| ије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је чов |
| ан! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „ |
| и!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо! |
| арко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S |
| !{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут |
| осподине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине |
| p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— |
| S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ |
| , ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{ |
| </p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви |
| p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од |
| лча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ г |
| се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах |
| бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме |
| p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмн |
| а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел |
| ..{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежа |
| спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n= |
| во, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да н |
| пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин |
| ак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан кур |
| ир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" / |
| јатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му |
| омично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му |
| брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерам |
| зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ с |
| н реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућ |
| и испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} |
| ородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема и |
| >— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p> |
| ина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Од |
| ча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зул |
| Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно с |
| . — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ |
| омагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, ис |
| о и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме! |
| на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{ |
| а ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и |
| Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p> |
| . Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко. |
| куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и н |
| лно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким |
| ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побра |
| , ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи л |
| еш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја |
| дајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и |
| Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато |
| да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук |
| а; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S |
| б’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде |
| а.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је |
| а г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, |
| Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин |
| баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад би |
| ече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице М |
| се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си п |
| јстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу |
| терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почес |
| ; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Ш |
| Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, |
| а инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава н |
| јзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата ок |
| диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћет |
| иди!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p |
| а направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на |
| мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг дру |
| у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да бат |
| и трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове |
| апаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој в |
| лазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујно |
| еми, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој д |
| оскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, |
| ијатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они м |
| сто по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у |
| , а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и јед |
| залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, |
| и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима д |
| ћу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти |
| опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Ка |
| .</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си иде |
| заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним п |
| </p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} |
| а што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и г |
| и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршав |
| , окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно нам |
| не, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време |
| ш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! сме |
| — Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њ |
| кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко кол |
| твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} |
| ца,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли |
| ају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уз |
| Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нит |
| да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела |
| ла.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен б |
| оодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и поглед |
| 8" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наш |
| рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги ви |
| ера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто |
| женим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће мож |
| азастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за |
| си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и |
| не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он т |
| нар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани чове |
| а глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, гл |
| , ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достој |
| Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам |
| рискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у сви |
| ставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству о |
| у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима за |
| е неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отп |
| ало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће п |
| па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: |
| едани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега |
| мао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, м |
| ао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом |
| ена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њег |
| јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па н |
| дону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли т |
| ако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док |
| ра на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу |
| и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђе |
| исару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пушта |
| мо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> < |
| уке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S |
| е ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси |
| девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а |
| а, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap u |
| осио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би треба |
| ко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави |
| 29" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па |
| најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обога |
| није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit= |
| не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећ |
| два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше |
| ан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских |
| без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика! |
| девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допал |
| о зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слуша |
| ољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата |
| у тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није |
| појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћ |
| м, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер |
| кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да слож |
| лашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога |
| ма? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле |
| томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јо |
| ње у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јач |
| е разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћ |
| ке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и доче |
| вно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних < |
| јадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Све |
| р па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простр |
| е ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш |
| .</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се |
| и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред! |
| !{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкш |
| ву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показа |
| ма зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се је |
| Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, дом |
| зија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд |
| се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару |
| а батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а с |
| опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветери |
| Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј по |
| ко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта |
| јнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а пос |
| ош ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашт |
| и.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљуј |
| те једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разб |
| је Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна |
| обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па зас |
| > <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би с |
| а, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем т |
| ео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</ |
| допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте |
| разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, |
| овем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А |
| бог пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко |
| Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па |
| ца весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p> |
| ши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко к |
| не!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна е |
| побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче к |
| пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој |
| ац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му ве |
| {S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за ин |
| алча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна п |
| а ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Х |
| други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њој |
| е, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кард |
| S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бр |
| ји се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, |
| је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји |
| це му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, |
| а неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пуш |
| Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија чо |
| што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекне |
| а давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, |
| и бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча. |
| нај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек |
| а.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и |
| јицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си |
| </p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украд |
| е ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав |
| жем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> < |
| ека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како |
| кају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не сме |
| правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини |
| а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека |
| је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, |
| викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани < |
| господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф |
| n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је |
| Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од |
| днога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен? |
| овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} |
| откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па |
| ику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за даве |
| неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па они |
| , молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Ј |
| {S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и |
| е мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Ка |
| си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, |
| n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, |
| </p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати п |
| и пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се ка |
| <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, |
| поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје у |
| ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит |
| <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да то |
| водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто би |
| бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А |
| погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је |
| е, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од д |
| и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И ње |
| удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се м |
| тари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви п |
| Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста са |
| поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за |
| јола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњ |
| разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, ка |
| егали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје |
| е рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њи |
| ену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове од |
| } И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек ник |
| господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивк |
| ни ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} |
| p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алек |
| <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још |
| и, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „бе |
| Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што ма |
| агир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између в |
| аФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испече |
| меју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страх |
| иганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђ |
| мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости |
| 38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге н |
| .{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао |
| онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> |
| ј прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и н |
| од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама ч |
| како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Мор |
| моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S |
| ше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и поје |
| аг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим |
| — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, |
| дан пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно зборе |
| ослушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће ст |
| жар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две |
| познатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо |
| сте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Б |
| је што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У т |
| >— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми проч |
| ук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па тв |
| ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је о |
| о да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли с |
| моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће посл |
| ија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па |
| њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изнен |
| а баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дав |
| — Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пуди |
| ко...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се б |
| .</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује |
| го године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да прави |
| фане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је |
| ча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> |
| саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја т |
| о, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за |
| ним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете |
| ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, |
| Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти |
| вуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари м |
| страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и пок |
| јаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште |
| био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без р |
| ре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Р |
| астуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} |
| к.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја же |
| ум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} |
| екому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, |
| вету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, е |
| ај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; |
| ратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен |
| и, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е |
| ре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, к |
| еће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то |
| овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ |
| то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га ј |
| {S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позу |
| е рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остави |
| </p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг |
| ну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ј |
| таш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас з |
| исте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се |
| ам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре реч |
| екао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефек |
| мати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко |
| атан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; |
| лом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседн |
| цирско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у жи |
| ну велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем б |
| еседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији р |
| зе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интим |
| ада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и наст |
| , био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало |
| рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? |
| ас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаре |
| о.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? вич |
| дседником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а |
| ги.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели о |
| лче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... |
| S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липт |
| А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чул |
| ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца по |
| , господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом з |
| па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l> |
| и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа |
| ника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S |
| ао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, |
| низонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз она |
| јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{ |
| ошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамил |
| задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, ка |
| ах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, |
| у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био |
| лами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини |
| линама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, |
| ’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што једа |
| p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја |
| будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у |
| а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и |
| ем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто годин |
| уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на |
| Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као |
| много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — |
| ли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују |
| ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћ |
| с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па |
| S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те |
| ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{ |
| — За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити |
| лио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу |
| p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе |
| е, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у ч |
| у.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</ |
| аро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, |
| га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да |
| не коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио |
| а и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Све |
| јак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће |
| ућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n |
| ! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели нес |
| >— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав |
| па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p |
| ун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А |
| Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, мор |
| о прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако |
| ште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p> |
| , ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да м |
| <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседн |
| еде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мар |
| и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’к |
| писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаи |
| Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников |
| средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је б |
| је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке |
| Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти |
| прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су |
| онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава |
| етићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше |
| де намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... |
| е хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ћ |
| кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја |
| диш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> |
| што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бе |
| чамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све б |
| и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш м |
| Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здрав |
| ази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није |
| ; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, |
| црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, |
| пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, |
| спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свилено |
| ко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па п |
| и пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са с |
| , господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у мој |
| -приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш |
| Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умр |
| .</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође |
| , нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, |
| , куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, зна |
| будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један |
| црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</ |
| тишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га |
| повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште пе |
| ини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за о |
| о кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарен |
| усно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалн |
| е, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} До |
| видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , |
| зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: кол |
| а, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— |
| ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако |
| један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они |
| у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога м |
| тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Срб |
| у таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди ду |
| ту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче бил |
| свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели ср |
| ло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј |
| равно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и |
| лаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, |
| ме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај |
| пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су |
| ути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па |
| </p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као М |
| ро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; пл |
| у криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, |
| празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш |
| ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од |
| ече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} В |
| е, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> < |
| />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до год |
| илика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам |
| е се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> |
| управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један б |
| е, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који ј |
| таш и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слу |
| ка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа |
| баво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p |
| ачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} |
| само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има |
| еди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb |
| мо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, ш |
| т својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А нај |
| /p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем ма |
| што!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени |
| Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио |
| , јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако |
| ати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— |
| кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне |
| верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну |
| Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако м |
| .</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! в |
| ју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, |
| ма све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по |
| и и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <g |
| исли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати |
| ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли |
| је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како д |
| , као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране |
| pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину |
| ане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна |
| ' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна ка |
| сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговори |
| мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су з |
| лим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господи |
| вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија |
| на како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли |
| не, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опе |
| да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу. |
| ребе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на |
| >— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како |
| а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо |
| е, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n= |
| што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле |
| беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и |
| е и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, |
| и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупају |
| Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш |
| и што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па |
| ше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љу |
| бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого |
| ћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знав |
| лчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} До |
| <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може б |
| , викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се с |
| <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, ти |
| бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође с |
| ој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Са |
| е не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем |
| вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p |
| б’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два |
| доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: |
| па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па |
| амо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено |
| н, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји к |
| је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак. |
| Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини мл |
| вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Ми |
| ели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb |
| /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред. |
| ко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> |
| а кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како |
| погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, С |
| меџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије а |
| казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до см |
| ј голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} |
| погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дот |
| чу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, |
| е шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за |
| да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зел |
| господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p |
| је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?! |
| а се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча |
| у отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за млад |
| а неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол |
| е данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, поб |
| >— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште |
| седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-чове |
| тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац |
| Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у |
| едложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбе |
| екам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, п |
| а шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> |
| и познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли |
| , зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво |
| <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се. |
| бакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, |
| прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не м |
| ји му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја |
| злико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор |
| ица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послужива |
| рили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курј |
| шајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Сму |
| мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га о |
| м ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и изм |
| осподине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144 |
| тељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар |
| .{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражит |
| вих слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па из |
| ила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све |
| ца доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипр |
| се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него |
| о се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и |
| тко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Бого |
| „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, |
| Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо сам |
| у кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-па |
| ве то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. |
| од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те јед |
| се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О ј |
| неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па |
| <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше |
| то...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да реч |
| газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко |
| Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни |
| ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мо |
| места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} |
| о нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник |
| Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} |
| а батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједн |
| рујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> |
| ши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што |
| одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану. |
| весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да |
| не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па ч |
| зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче з |
| са нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бла |
| а сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени д |
| „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца |
| мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не зна |
| да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина |
| нити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манис |
| } Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да чет |
| ред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се |
| но што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p> |
| <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву |
| осле доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се н |
| p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум |
| што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мал |
| шко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече дом |
| > <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо |
| не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си посл |
| је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па |
| {S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није т |
| и, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би |
| што и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је ч |
| био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор- |
| ратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је |
| то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од |
| ку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа жени |
| ошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао |
| шта женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако |
| као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике |
| се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздан |
| знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати |
| рапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} |
| 33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</ |
| Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада.. |
| и судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код |
| збарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> |
| да? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда |
| начејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, ле |
| лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па с |
| еч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како она |
| то, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Про |
| ало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb |
| је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни п |
| до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков- |
| отивна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Мари |
| ада још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — так |
| фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха |
| тавља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и |
| осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и ува |
| “</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па |
| обац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, го |
| ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, г |
| јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут |
| мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Кал |
| алко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам в |
| и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут |
| у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече |
| ба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па с |
| испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти |
| мо к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча ду |
| >— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти |
| мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био о |
| е те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а |
| ад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пу |
| шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, |
| че Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— |
| !!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си |
| } Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки |
| че Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака |
| ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, д |
| па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, п |
| Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска врем |
| , па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може |
| у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S |
| <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко п |
| и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчава |
| тију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си в |
| их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их д |
| чења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љ |
| ану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреш |
| гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља |
| ој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управ |
| јцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, |
| p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без ка |
| мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се н |
| {S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја! |
| 170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели |
| и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он |
| на то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, и |
| /p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да с |
| еје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са |
| да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па |
| му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку |
| Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Наре |
| екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели |
| есам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Н |
| један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба |
| бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели н |
| ће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели |
| ељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проб |
| то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искач |
| омогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће |
| бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филца |
| е саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да зам |
| на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та |
| ... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава |
| лаву се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побр |
| а намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Ми |
| е; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за |
| а, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само |
| и дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по |
| Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l> |
| су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад |
| ни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— |
| кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прили |
| о млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па т |
| добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо? |
| з сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчани |
| ака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад |
| ругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, |
| мне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће в |
| ајмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, са |
| p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две неде |
| зданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они св |
| ло повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам |
| јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{ |
| ојиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ |
| шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, о |
| и двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога |
| новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче вре |
| ’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазни |
| , бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</ |
| им гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је из |
| у да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} |
| ино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Мариј |
| како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— |
| Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј м |
| > <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија а |
| >— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p> |
| што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет |
| ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} |
| а није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зу |
| рате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо |
| {S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каж |
| багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, |
| о збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш з |
| трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} С |
| S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, |
| јолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Та |
| пин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФ |
| е из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће ба |
| дарило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћ |
| сну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућ |
| јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајк |
| не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се |
| три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристи |
| тавите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће ост |
| афу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи и |
| јко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био ка |
| ат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који в |
| прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол |
| ер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S |
| познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допад |
| о ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у о |
| атали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено |
| измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силни |
| е лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разглед |
| па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све < |
| дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија св |
| амештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина |
| а, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ |
| рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита каз |
| е из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, т |
| о икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, ше |
| лава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, кум |
| ина практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и п |
| ћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени |
| S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, |
| !{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} |
| и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло |
| х како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих |
| е на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га |
| еданаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, м |
| реко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Так |
| у с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред |
| ајмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљус |
| Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут |
| у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибра |
| } Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и |
| урјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за бога |
| е вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко |
| ао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>П |
| ција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Кал |
| <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивк |
| на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Ал |
| е искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинс |
| човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање |
| подине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на |
| аредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, пр |
| !{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батал |
| — Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, |
| ћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ћ |
| при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, |
| окупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан |
| то милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко |
| А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као дево |
| у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записа |
| и седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> < |
| младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас |
| римати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ив |
| што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих с |
| ући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да д |
| ојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази |
| е ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол |
| и, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти |
| жалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвока |
| и сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или |
| тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седе |
| ес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вик |
| ољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољу |
| S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично |
| и кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</ |
| ен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здр |
| </p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем |
| ио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па поб |
| а идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам |
| , кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сл |
| је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p |
| S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио чове |
| {S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од они |
| д пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је |
| си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћ |
| ош, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батис |
| не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према |
| еци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Кур |
| им бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као |
| рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мен |
| па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас м |
| Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку |
| у и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, |
| ошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је |
| исмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани |
| г да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтел |
| ! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога |
| ?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и |
| ; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи да |
| , кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} |
| кола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен |
| е у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно |
| а је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасл |
| </p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Ту |
| ац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан да |
| прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — |
| ува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ |
| се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек |
| екате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си |
| мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет |
| да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или |
| n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то б |
| е, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују |
| и као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли |
| одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да пром |
| сати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би |
| друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens vole |
| навам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, |
| тику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што |
| а је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би |
| дине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник |
| Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо |
| у?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то беза |
| пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне ка |
| засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже з |
| у свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, |
| а сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што с |
| љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мера |
| Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи |
| ија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несре |
| с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} |
| Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне |
| S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да |
| стију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двој |
| > <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благос |
| е у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје |
| ло огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта т |
| што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређ |
| омаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изне |
| част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је свет |
| јани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше |
| о је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону с |
| датак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао |
| и веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чив |
| га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави |
| кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капу |
| је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе ма |
| и отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да ид |
| ло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вр |
| њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S |
| наш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А с |
| негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} |
| ижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину |
| тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред |
| > <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и д |
| на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка ка |
| ћима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу м |
| рајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> |
| криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му |
| уше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, |
| S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто ј |
| >— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> |
| гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањ |
| стосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и |
| итао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти |
| S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безакониц |
| — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да прев |
| њиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, ма |
| Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, |
| свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас |
| ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{ |
| авао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме |
| садању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас |
| овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају |
| поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при ме |
| а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је п |
| ).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо |
| па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Ст |
| рв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бир |
| алу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много |
| м, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради |
| " /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познат |
| ек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и |
| га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> |
| и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара |
| Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тириј |
| и кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад о |
| хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да |
| доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мек |
| си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; са |
| и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетар |
| ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој ду |
| ију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} |
| !</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А ж |
| то смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиов |
| ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључал |
| бам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико друг |
| нда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбаш |
| овин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећ |
| су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљањ |
| ни Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадо |
| p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Ту |
| авам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и |
| гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика |
| ле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори |
| ам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} |
| сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како |
| и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте при |
| јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш |
| ол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве о |
| лча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!! |
| рао Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" |
| ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и |
| је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, дру |
| ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цига |
| брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег |
| етали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте да |
| је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} |
| .</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> |
| ше у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та |
| а и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели оп |
| века сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Н |
| севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја |
| рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер д |
| и у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопин |
| — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, к |
| винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво |
| ; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек как |
| за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, |
| , с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти ка |
| и !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, бр |
| игне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! в |
| з’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветају |
| ју, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Н |
| рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је от |
| да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели |
| ише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n=" |
| на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубен |
| слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, |
| се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази |
| живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заи |
| своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Панте |
| слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и п |
| , вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што |
| а је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукам |
| а хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувен |
| председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари |
| е се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам |
| црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким |
| узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и у |
| кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се К |
| еднику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, од |
| /p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи. |
| во: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвок |
| } Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певај |
| љених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не |
| ише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и уша |
| е тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас |
| лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, дом |
| многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, |
| Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха! |
| тимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Ци |
| а што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, |
| уће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он |
| скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, |
| ма, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде п |
| ње у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} |
| наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-чов |
| .{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав ти |
| и стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, |
| } Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!< |
| та, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би на |
| Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим |
| гу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим ј |
| још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам го |
| апитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{ |
| ре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е та |
| начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, |
| је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, д |
| има је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S |
| неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а се |
| стала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јо |
| ко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удо |
| ош онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} |
| ио славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака |
| ах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она не |
| ђо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо! |
| ради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рук |
| едног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заб |
| иде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напра |
| га је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зелени |
| и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фра |
| .{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и ка |
| жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с ј |
| ласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, в |
| мљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли |
| Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, н |
| на их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога |
| ше интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи д |
| Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физику |
| умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у т |
| >— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну рук |
| Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пак |
| {S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и |
| твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убић |
| аг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на к |
| шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш |
| и нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свир |
| Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо к |
| ањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</ |
| то боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} |
| име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, сла |
| и сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пи |
| но, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— |
| ече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте |
| уче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш |
| и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и |
| p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и к |
| ли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{ |
| е!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с |
| знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем ониј |
| о и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депута |
| овек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а |
| и, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си |
| </p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, |
| ика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекн |
| а“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким |
| кшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-баши |
| е је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од рези |
| где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у |
| , што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p> |
| не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држ |
| дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Бог |
| ли: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био |
| радину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му не |
| Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— |
| како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обичн |
| ше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша |
| ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мал |
| ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги им |
| анча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дођ |
| у се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после |
| се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те |
| ашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан |
| .</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S |
| <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре бра |
| као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно к |
| ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курј |
| и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S |
| ли Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, |
| он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестин |
| е први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад.. |
| А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, бра |
| ћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Фр |
| а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека |
| је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону ј |
| о, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: по |
| .{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S |
| {S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пи |
| а видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па |
| љу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће |
| еп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, к |
| ијола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и саве |
| а ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће |
| е више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погине |
| знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па |
| ика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш |
| ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где |
| радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а к |
| а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А м |
| а лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто |
| р и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа |
| /p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — треб |
| шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек |
| — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди |
| аде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам поб |
| оме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, н |
| и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... с |
| ита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p> |
| мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сут |
| } А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви за |
| , јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; |
| е мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, |
| из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики |
| рга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем |
| тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> |
| ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде |
| се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради па |
| и силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распр |
| урцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— |
| куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, |
| да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га |
| о!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та в |
| тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div |
| војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без кани |
| S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Ос |
| ЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита |
| акој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављи |
| здалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би |
| дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; |
| е једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{ |
| као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</ |
| море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како она |
| уги пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке |
| адос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, |
| иса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и |
| за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да |
| јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели ув |
| ој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан зан |
| орнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространиј |
| саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпо |
| н!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите |
| го га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том тв |
| ти), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад |
| , вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, |
| у косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, ле |
| дине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и |
| а све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога |
| ан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата |
| но!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да ид |
| ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко |
| икну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трг |
| о браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, к |
| ио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он с |
| му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газд |
| онцепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико ко |
| Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф |
| по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општи |
| /p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је б |
| они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, он |
| адне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухват |
| полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— |
| Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</h |
| ам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има |
| римљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у |
| што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се о |
| S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којим |
| година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, в |
| ји је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде. |
| међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је |
| јеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како |
| љка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без ч |
| узичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кард |
| вно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и |
| по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јак |
| м демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може! |
| pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што та |
| а она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њој |
| n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с панду |
| беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији |
| Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Т |
| кашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци та |
| о је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранк |
| е! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда |
| се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је |
| ећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, |
| ола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше |
| спођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јес |
| посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и |
| си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ иде |
| ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побр |
| ли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече ј |
| ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „ |
| го, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог изле |
| лов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! ве |
| ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у с |
| <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! |
| Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога га |
| воја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, |
| тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски |
| је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу мло |
| вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се |
| , јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, ма |
| апут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или |
| вка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради п |
| авима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су |
| оји их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервениса |
| ?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва доч |
| је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је |
| ј исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памет |
| т да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јол |
| гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче |
| ислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајк |
| n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ј |
| да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} П |
| па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и луп |
| ио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели |
| ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао |
| едно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још п |
| меташе преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и ви |
| ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: |
| ’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овд |
| месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руко |
| редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Ма |
| код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад |
| лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџ |
| n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спр |
| нке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецељ |
| , прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и обо |
| .{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици о |
| павица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А за |
| Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња |
| и разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по |
| а епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда |
| а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, |
| благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и про |
| руштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да м |
| ма дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих ст |
| а да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је за |
| ичају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{ |
| по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S |
| лијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се раз |
| } Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога н |
| м крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо |
| бав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, д |
| едном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на ње |
| ла за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и |
| право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</ |
| јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> < |
| да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало |
| .{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долап |
| сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти д |
| се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p |
| нда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде наш |
| ледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају пантал |
| лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са же |
| нџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виног |
| почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У |
| ари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним син |
| д седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежа |
| он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и |
| еним прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена со |
| еше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи з |
| еном прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим |
| ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако |
| фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рек |
| ига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, |
| а женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које с |
| м свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је за |
| домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју ста |
| шиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ ви |
| азне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улаз |
| шало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он на |
| ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрен |
| стаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ |
| е оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу |
| , пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и д |
| н, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућ |
| ам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, го |
| врши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко |
| вио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тог |
| а је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два са |
| нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} |
| аксуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја |
| ави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од |
| м гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек ко |
| лча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} |
| ца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали |
| ме дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворен |
| им прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак на |
| с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва к |
| јвише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва угра |
| ће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, |
| кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то |
| ву биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распаран |
| па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад |
| еше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију |
| ад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му ви |
| орили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег н |
| ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се |
| ви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до |
| и су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељ |
| је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су |
| штво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чији |
| видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се за |
| е будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi> |
| теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее... |
| трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и ра |
| млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! |
| са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председни |
| е па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти |
| дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бој |
| > <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Пр |
| S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} |
| аво велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје |
| ринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете тако |
| еја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти с |
| , сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, вик |
| о шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S |
| p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова замп |
| смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и тр |
| раци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и |
| уваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пиј |
| ако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише |
| а сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече п |
| , мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, го |
| пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како |
| ало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било |
| в свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и |
| i>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и |
| који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дува |
| ери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу |
| ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поруча |
| председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и ч |
| !{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p |
| а комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!! |
| </p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кар |
| , господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беш |
| млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две |
| ком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Мног |
| који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вред |
| што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, ос |
| к; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годи |
| ше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рек |
| о! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И ре |
| си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, гос |
| ети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. с |
| пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде |
| ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! |
| ад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бада |
| он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича |
| ета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеман |
| куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели |
| смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је |
| т, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си к |
| да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручат |
| о после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто м |
| b n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може |
| рихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена. |
| до’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да |
| ли увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се мл |
| што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљ |
| <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море |
| ош уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштал |
| резије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озби |
| ком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друд |
| е искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу |
| рко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} С |
| на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да |
| ајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто год |
| а, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге свато |
| и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> < |
| p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу |
| де опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и пам |
| ја петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе |
| тавио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него у |
| ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја к |
| ник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио с |
| исује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} И |
| се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре |
| и се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јо |
| меју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли н |
| везданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они |
| ше ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> |
| а и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у каса |
| > се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер |
| ла реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је |
| писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачек |
| ло од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} |
| дан глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> |
| и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. |
| вај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свир |
| риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ |
| дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођ |
| а доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} |
| ираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због |
| -а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а н |
| , а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао нап |
| Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ив |
| > <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S |
| S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, в |
| ли им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју м |
| Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збо |
| ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за п |
| pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли иск |
| а куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p |
| "127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише в |
| под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други с |
| трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали |
| ча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море |
| е онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} |
| човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели п |
| ако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сик |
| </p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар тво |
| у будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и |
| демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како ото |
| пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже |
| а ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Н |
| га ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побрат |
| и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S |
| ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и ди |
| ш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, |
| ратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ ш |
| иљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, |
| иге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прај |
| ка онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти биј |
| махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и |
| > је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији |
| ме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са не |
| ету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пуши |
| и Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град. |
| у знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају |
| и показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" |
| еће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан прем |
| за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари р |
| Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ д |
| оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер |
| г, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си |
| оји и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела ов |
| ошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је са |
| ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, |
| На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с |
| онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l |
| бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба |
| у се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— |
| вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бр |
| који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} |
| а чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозн |
| рљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоће |
| ели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја |
| час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцу |
| кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! прод |
| дур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивк |
| ледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после |
| изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица доне |
| сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, |
| онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, сл |
| вички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и н |
| ечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, забор |
| -дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали н |
| .{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из |
| се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} |
| она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њих |
| и и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— |
| ик је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседа |
| јола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Ку |
| или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин- |
| в-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, |
| ; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису |
| и простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и |
| што неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад |
| p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут до |
| ствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се кр |
| очасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко го |
| е један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели |
| а! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овак |
| о; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и в |
| >Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне |
| <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равноду |
| <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад |
| одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како д |
| домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад |
| и где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, |
| што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на |
| стинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи у |
| ослуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Ма |
| Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како |
| смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправд |
| домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже |
| > <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка |
| ка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— О |
| душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само |
| аше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази вре |
| и удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Ха |
| p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто оп |
| — Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели м |
| ан осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку |
| су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучераш |
| и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, |
| таде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији |
| сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p |
| Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.< |
| Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит. |
| ко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрт |
| ој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па са |
| пом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} |
| га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од |
| ку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! у |
| иљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, реб |
| рале неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} О |
| те му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве н |
| /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па о |
| не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се каз |
| обичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапск |
| елешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду с |
| ст уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељс |
| тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вал |
| крену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове |
| а се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде |
| славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе |
| и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Ма |
| један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, с |
| појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, ма |
| ко ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; |
| "19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исечени |
| тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика |
| , па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за |
| чеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела |
| гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p> |
| светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" |
| доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом кал |
| ше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се |
| фектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто |
| .{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, |
| рећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хлад |
| пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око верг |
| исли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да |
| а, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не |
| реме да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био |
| анчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуш |
| да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их |
| е само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде |
| насонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; |
| е!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; как |
| у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају коко |
| а сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И |
| ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој |
| е у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање сл |
| укама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним |
| уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Дух |
| комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче д |
| бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — |
| е ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме |
| а чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао |
| анских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бес |
| по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, пок |
| , имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет |
| рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, нада |
| ет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним поглед |
| /quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом |
| сподине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане из |
| е, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе |
| ни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, |
| реко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако б |
| иш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и т |
| ају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb |
| д бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он |
| аукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги н |
| уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила |
| у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гу |
| сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Ал |
| у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманет |
| буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љ |
| о, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је |
| на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије! |
| боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, |
| , али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко ј |
| г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још не |
| мци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манас |
| адолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријол |
| о ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, |
| сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А ла |
| нска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што |
| на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво др |
| азначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћо |
| .{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам. |
| по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ив |
| ко просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} |
| вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> |
| напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих таб |
| своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је чо |
| оме.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у св |
| страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали |
| ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрл |
| ; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држ |
| такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају |
| с њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја |
| Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један |
| мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} |
| цама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и в |
| а и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на |
| немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне трој |
| испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Бож |
| Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде с |
| дно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују пе |
| је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па |
| ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— |
| Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај м |
| pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не |
| Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад |
| у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!? |
| тлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка б |
| азе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на |
| ганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам б |
| сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> |
| и смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... поре |
| разиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове |
| Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао ј |
| ише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ |
| .</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на |
| збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и го |
| А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде д |
| ’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код мо |
| вакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! |
| ли“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде |
| кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пр |
| али гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), кој |
| им, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могу |
| се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком л |
| а, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и |
| , Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што |
| ао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чоч |
| онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једн |
| , ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дан |
| вет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је |
| а, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, |
| или шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И к |
| председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обе |
| /p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој ма |
| есе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапт |
| {S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео |
| ш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели м |
| , сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, п |
| не што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може св |
| "69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курја |
| дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лак |
| они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то споп |
| поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће см |
| добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни ос |
| једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Циг |
| олан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија зарази |
| р по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија |
| светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! с |
| е знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, |
| се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па |
| S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек дру |
| х на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им |
| у и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли ј |
| шевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа и |
| ћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наста |
| рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече |
| S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско |
| а оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велик |
| отле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћин |
| раскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам квари |
| е надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначе |
| терицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прав |
| од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} О |
| елику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за прич |
| Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно |
| г да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро ј |
| /p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тог |
| ућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели |
| на, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гос |
| У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујск |
| их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, |
| си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, |
| не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S |
| те!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је |
| >— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се |
| !{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете |
| вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана |
| је далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете |
| е! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, к |
| вол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па позн |
| атија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило |
| рко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је |
| на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их сти |
| што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могу |
| последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако нај |
| руство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче |
| рка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он |
| рте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S |
| у омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из |
| о, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте |
| те и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чи |
| ђа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавас |
| та у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „ |
| ану.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и са |
| и свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па трес |
| е да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда |
| ол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> |
| у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске на |
| зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, нећ |
| Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се на |
| , ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве |
| кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми |
| ре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да |
| иска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени |
| на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За ово |
| крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Је |
| <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, м |
| је.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је |
| у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе |
| седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је |
| се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој |
| лужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на пи |
| шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда |
| ote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>К |
| у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, |
| је знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи ле |
| е вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништ |
| башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлат |
| иром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. |
| о уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имен |
| јолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те |
| е пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га пре |
| једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ив |
| реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога |
| нат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?< |
| и; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> < |
| баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</ |
| ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да |
| ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> < |
| уита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, |
| же то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га |
| ешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, разми |
| разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако |
| <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шт |
| ’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослобо |
| : да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лека |
| обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењ |
| бење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још ј |
| ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече ма |
| богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побрат |
| аше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој гал |
| пудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко вре |
| — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, д |
| А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој к |
| не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира п |
| за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред |
| пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто |
| /p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј |
| апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар |
| плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, ш |
| ће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми |
| мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама |
| имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у кр |
| уче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага. |
| онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада изб |
| вјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, |
| нда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остад |
| а још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле д |
| то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, ка |
| бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.< |
| .</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћут |
| рам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерк |
| не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да н |
| к нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е |
| о собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га ни |
| пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p |
| азима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде т |
| ум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није дру |
| се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Оста |
| че дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтед |
| се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалиш |
| , а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу |
| чео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну јед |
| мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су |
| ити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи |
| ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попије |
| и динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да |
| о је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто ве |
| аФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу проше |
| е или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до под |
| <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p |
| ! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв з |
| жу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто глед |
| оз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад |
| доше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита го |
| исују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди ј |
| ити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, |
| му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што |
| сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување |
| /p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли |
| свајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да тера |
| ..</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе п |
| н’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} П |
| заја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти мол |
| а се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљо |
| су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-ка |
| те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивост |
| а па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састана |
| на — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и |
| о мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи б |
| ра, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и |
| је на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и |
| ек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол |
| а нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти |
| тим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им |
| S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као ч |
| сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, |
| <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на к |
| чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— |
| гар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, не |
| било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у де |
| и капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, т |
| Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ |
| смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, р |
| а их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасви |
| шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало |
| до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бр |
| а не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} П |
| } Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је др |
| угог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и |
| ме: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били т |
| срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз т |
| дите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весел |
| оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих ше |
| ишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града |
| и госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница дож |
| Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре |
| } Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на јед |
| тевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па |
| живај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> |
| еш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај М |
| </p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће нек |
| овао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код јед |
| >И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, |
| ваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после један |
| не, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> < |
| ад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како са |
| љену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред п |
| саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ п |
| рјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја |
| је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањ |
| одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, |
| е признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најп |
| умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— |
| и нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у |
| са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да рад |
| <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче н |
| троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Тр |
| лете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој при |
| риповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће о |
| да му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — |
| раш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш |
| и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се |
| па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председни |
| — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграби |
| } Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад |
| њу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је ова |
| дака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срнд |
| као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешт |
| јеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство ј |
| да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле |
| радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака ка |
| их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} |
| аше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек |
| истаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу |
| сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> < |
| и; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, |
| кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије |
| ељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква с |
| ека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спо |
| оветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду на |
| их столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере |
| — И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и н |
| } Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне |
| сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу |
| спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашт |
| Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде |
| дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а |
| а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што с |
| е празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакш |
| в Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуш |
| тини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поу |
| ошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, мах |
| S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинск |
| тника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а ов |
| , та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу |
| а од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и пр |
| подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познан |
| и ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га мет |
| уја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште |
| бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напр |
| вет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запо |
| славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасо |
| пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко |
| саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако па |
| т; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар д |
| Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Б |
| } Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав |
| а је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти |
| па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за ч |
| ам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p> |
| јд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместиш |
| ј ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш зла |
| из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јав |
| pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло? |
| вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја |
| заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешај |
| Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади м |
| м јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за та |
| етворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганк |
| рећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке |
| чели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да |
| , гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим |
| м; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње |
| а.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „за |
| } Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> |
| јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз |
| слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је в |
| а си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, а |
| се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су |
| естрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цига |
| ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џи |
| госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; ж |
| черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не д |
| живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спре |
| <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Д |
| о, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео морад |
| ођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кут |
| ник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па с |
| ешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а |
| у ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — о |
| м!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан ч |
| p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на |
| а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је? |
| ајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није |
| тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, је |
| па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То сла |
| Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а де |
| > <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово н |
| кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити м |
| Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је дома |
| жован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да с |
| реба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у |
| па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> К |
| се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојз |
| љда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши |
| {S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба м |
| вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не мо |
| а га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> |
| аћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану |
| .</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно |
| а.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ив |
| ра</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бур |
| си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој па |
| се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у ко |
| све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство ч |
| док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш |
| сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} |
| S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, д |
| кварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се |
| ке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да до |
| ице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка к |
| ињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње |
| ели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, г |
| ри !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетува |
| или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на вр |
| каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан |
| те сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} К |
| праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се |
| ет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, |
| ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје. |
| Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Ф |
| ве.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај р |
| је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? за |
| ’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном |
| наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше |
| ој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде |
| -хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то в |
| , а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комши |
| одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па виде |
| с њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли |
| где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јошт |
| а, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели |
| нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А |
| воју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се вод |
| видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?< |
| мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутр |
| су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први |
| p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалос |
| добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури |
| Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам. |
| лију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ м |
| па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а |
| да извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се |
| ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се |
| л’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што |
| однику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— |
| ри за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзил |
| е — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знањ |
| то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни |
| живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је рад |
| : да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да |
| ч не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађа |
| ивувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, мно |
| .{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми |
| ек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ј |
| чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку |
| p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, до |
| > <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; с |
| , брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је доб |
| о било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чох |
| уне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све нови |
| човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за т |
| поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше је |
| о седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и |
| м, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти о |
| н, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто жи |
| који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е доб |
| — Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p |
| попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти к |
| За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... |
| о сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Б |
| нице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, |
| вет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p |
| да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, |
| седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеле |
| и Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председник |
| </p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, |
| Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удо |
| а се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га з |
| о власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на |
| дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време г |
| са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војн |
| на не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гл |
| ога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки |
| па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’а |
| , сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе жен |
| упи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску ча |
| испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им иск |
| чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ј |
| че.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан.. |
| и је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да |
| мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову |
| изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока |
| још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод |
| афин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори |
| и, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и за |
| поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш |
| атки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам с |
| га ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да |
| а да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; |
| — Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде |
| и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триу |
| у кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треб |
| а ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, ш |
| е малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушиј |
| >— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да с |
| тарога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и за |
| p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет он |
| о пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по саха |
| атно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, |
| , кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како г |
| а мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој м |
| м! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га за |
| а, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се |
| х неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <p |
| и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обуч |
| а г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година пос |
| е дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесеље |
| ош онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>К |
| јљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди гост |
| и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим |
| еченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугач |
| жи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а стар |
| ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгл |
| рез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} |
| ше, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се в |
| арош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ св |
| ђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; ве |
| у по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мир |
| /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек |
| — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} С |
| во је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ |
| га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио са |
| шла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте му |
| игани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </ |
| осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је |
| како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи |
| зман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилн |
| мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} По |
| ем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи |
| емојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p |
| а једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом по |
| постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли |
| ко често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Ма |
| .{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас |
| на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светис |
| .{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — |
| ва се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} |
| ! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, зна |
| е у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, п |
| а видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стан |
| и, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што |
| те!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да н |
| рлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим ви |
| питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за о |
| ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ет |
| !</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господ |
| то га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу са |
| омљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang |
| Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— |
| дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак |
| већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га виш |
| p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по ди |
| > <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е |
| ну, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три |
| ре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо |
| зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар- |
| изају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на |
| ња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивк |
| — Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па |
| > <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тараб |
| } Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће ос |
| казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне кас |
| олази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да по |
| до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј |
| ти.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче до |
| и тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас в |
| ос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала |
| рем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре |
| ега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне |
| е његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али ода |
| {S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако д |
| зио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, |
| о како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође |
| ни се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је чи |
| који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, |
| вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљ |
| а је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по н |
| главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, кој |
| брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалос |
| гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! |
| а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па намест |
| амести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет |
| , ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече предс |
| иче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају |
| дам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатност |
| реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} |
| се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам |
| је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога треће |
| ћу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што |
| овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{ |
| чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ |
| сподине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја о |
| кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, |
| и је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу с |
| оређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и |
| бија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила |
| S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да |
| су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и |
| — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених |
| слук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало ко |
| на.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а ј |
| ај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дуги |
| рсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си |
| ко.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p |
| — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изнена |
| на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сум |
| одине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Моли |
| свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се |
| ли друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и |
| онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будала |
| ве куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што ре |
| И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p |
| вим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао |
| бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште поглед |
| <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb |
| учили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наокол |
| кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали |
| долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празни |
| ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише |
| у да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију |
| ол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми св |
| е, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, пр |
| е, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Он |
| да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти и |
| p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, |
| ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{ |
| буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! и |
| аг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да |
| е станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на слав |
| о... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од |
| зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене пит |
| лан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дођ |
| ек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мој |
| S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па т |
| гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" |
| ле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фан |
| умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одм |
| >Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше |
| т остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чарши |
| у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате |
| у госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпо |
| скусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као шт |
| , зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општ |
| лча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си до |
| гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за соб |
| здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за |
| и у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник |
| ине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену харт |
| д како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз |
| тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда |
| године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си о |
| ко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хо |
| е ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нара |
| Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји ве |
| олим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Ци |
| {S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Цига |
| би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога поб |
| који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који г |
| к ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> < |
| ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе ка |
| једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавник |
| како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила |
| вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновниц |
| кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандист |
| .{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је у |
| му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лир |
| тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то |
| пујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван |
| си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> |
| а да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А |
| } Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, оста |
| } Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи |
| ној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја ма |
| е пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Кал |
| Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</ |
| ајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?< |
| и га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p |
| к.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно ј |
| да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче |
| <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече |
| ’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше па |
| остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели |
| на на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред гла |
| ћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за врем |
| ј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — р |
| срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе је |
| ва.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</ |
| и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђави |
| стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Д |
| ано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у св |
| о није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим |
| ам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, ре |
| .{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало |
| , ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багател |
| </p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па |
| /p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и поче |
| ка и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, нег |
| дна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно |
| ди“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола |
| е ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и к |
| или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} |
| еће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били с |
| а дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А |
| и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да |
| ом и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињава |
| ујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" |
| нат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно з |
| ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју слав |
| кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по |
| турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну буд |
| ла мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p |
| ко примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фар |
| о! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервоз |
| није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немо |
| чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили прот |
| едање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима по |
| и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни др |
| > <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{ |
| ира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он |
| н’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку д |
| ита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре тава |
| маше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће |
| и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па |
| се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је т |
| знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, пр |
| злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много ш |
| да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко |
| Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири |
| аполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи |
| ка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...< |
| о задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле |
| ита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши |
| спарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као к |
| изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пан |
| ој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уни |
| и дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а до |
| ију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и при |
| нин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре поре |
| ује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и |
| него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне |
| га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми зна |
| запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Ху |
| славом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} |
| <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле о |
| о реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побра |
| шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, |
| , та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да |
| А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја |
| брамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у з |
| су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је би |
| а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све |
| у, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наш |
| д би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се |
| човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и др |
| чицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и |
| али или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вред |
| осподине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам |
| а има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та С |
| ка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је |
| што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли |
| и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушче |
| а!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" |
| ’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим с |
| вета Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, |
| а’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</ |
| си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики как |
| каја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твој |
| и вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин |
| 142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господ |
| како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи н |
| ну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што |
| наесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. |
| {S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фур |
| окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад |
| овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И |
| ете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, |
| , јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћ |
| ор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, |
| ча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пуст |
| о, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе |
| <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито |
| мо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’к |
| о доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} |
| аа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите |
| Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров с |
| коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, нес |
| н ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и нај |
| .</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p> |
| .</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, |
| ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је л |
| аје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— И |
| ш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га пор |
| запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од св |
| штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење |
| а!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем јед |
| ска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па |
| олим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године ( |
| је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један к |
| две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... ос |
| и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријате |
| седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, ка |
| ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-пре |
| е наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сач |
| смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге кла |
| к, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на |
| јак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке приј |
| олим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на |
| акву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једн |
| га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре |
| аки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се зн |
| у узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та |
| дине па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја б |
| и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу |
| е!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како |
| /p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо! |
| ветолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично пет |
| о доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћин |
| а вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изв |
| ос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, |
| би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио |
| а насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три |
| ђе а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва |
| него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак п |
| вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан поз |
| куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така |
| и; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад |
| па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... ба |
| реска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете |
| задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другог |
| по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је ј |
| да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, |
| ви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? |
| понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не вид |
| Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, чи |
| .</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се. |
| А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је |
| ина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана |
| е како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи |
| ло.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто шт |
| едва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устра |
| отао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у баш |
| ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> |
| осто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није уч |
| е тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне |
| (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и |
| арање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј |
| а се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје |
| пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде |
| А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да ни |
| елим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд |
| а зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и м |
| а, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не теј |
| мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} |
| н риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану |
| сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим је |
| ачини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест |
| та, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели |
| а, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у К |
| е Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авл |
| !</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, госпо |
| ати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише и |
| ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће |
| амо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао н |
| еје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су др |
| ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вел |
| о решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је в |
| о да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче бил |
| врту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а |
| насонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем |
| ци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на |
| ред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и |
| лази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку. |
| и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт па |
| p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курја |
| ђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачн |
| а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше |
| ; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побрат |
| а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обе |
| оскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант |
| у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живо |
| и.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију |
| ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива руме |
| “ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој пос |
| за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, обл |
| .{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је ост |
| руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кро |
| и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Кал |
| в, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Бреее |
| Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бр |
| ва девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светли |
| дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S |
| шир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго. |
| ла, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто ку |
| } Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и поду |
| ди, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да в |
| кује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале |
| овек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и бого |
| му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао |
| банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па ад |
| веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само |
| нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се сам |
| е, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек |
| куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам |
| њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним рекв |
| свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си |
| ко ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава |
| вао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто д |
| редна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам д |
| ајбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји |
| ње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше |
| ма-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} |
| је фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћ |
| р-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј |
| ући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S |
| p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде мн |
| овољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жи |
| а селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, как |
| зе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гла |
| мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубав |
| коро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло ра |
| {S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола о |
| аст интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ |
| оличицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели |
| ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, |
| се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чека |
| Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућме |
| , пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{ |
| сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по не |
| ан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, при |
| сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле |
| е за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало |
| шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да |
| ира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ п |
| се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ... |
| просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљн |
| плете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих крити |
| и г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, |
| аш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја т |
| се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и в |
| малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да |
| ена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и ужи |
| ра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, к |
| м челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> |
| Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке |
| {S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дв |
| Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— М |
| погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Р |
| ек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а |
| едседник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту кој |
| } О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборав |
| , ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то м |
| цко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па ви |
| ли види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види как |
| да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памт |
| паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућ |
| сле се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па |
| а други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заје |
| едничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од остал |
| који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крс |
| мах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, л |
| дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе |
| сподина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} |
| >— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју |
| знатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном |
| љом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> < |
| ла, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.< |
| о ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам! |
| па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то о |
| де, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога ви |
| медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забал |
| опусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тв |
| мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је л |
| има, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају |
| е.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу |
| Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо неже |
| ромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дв |
| се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb |
| е на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за т |
| те ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман |
| примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипа |
| аријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметни |
| подине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго са |
| стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богм |
| омшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чанди |
| p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! ре |
| севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу |
| овек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За дава |
| ан купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне д |
| напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола |
| зрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} |
| ју славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красн |
| са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са |
| тком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и до |
| газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће ома |
| ију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава б |
| иво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> < |
| е, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. |
| х дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом с |
| паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасир |
| ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких љ |
| л’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један т |
| ти нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам |
| л’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{ |
| велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап п |
| ње.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{ |
| реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међ |
| ?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох виш |
| овек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с дано |
| b n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се |
| /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту |
| устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије с |
| у бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, поз |
| а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за К |
| да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p> |
| е побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, мор |
| о пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, |
| јење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем од |
| ста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А т |
| е рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги |
| па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Д |
| S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr |
| ... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је с |
| па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у |
| вио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, |
| , а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па призна |
| , а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да поп |
| у.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до |
| друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарско |
| а, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висин |
| вет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и и |
| кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е |
| >Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ћ |
| > <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p> |
| ђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се |
| ко да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мис |
| еће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што сл |
| е попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена. |
| руди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општин |
| аријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и |
| S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не |
| су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва ј |
| у све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар чове |
| о; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снег |
| иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па с |
| и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује ви |
| ога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мал |
| ава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује. |
| 3" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добр |
| ено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p |
| ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру |
| један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја с |
| неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „пису |
| децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније |
| на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече |
| запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време. |
| днем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре |
| ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Ч |
| , мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше |
| од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упо |
| ука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викн |
| ош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били зајед |
| м рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, ка |
| урпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујн |
| се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, п |
| ја рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цвети |
| а, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам |
| дравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену |
| Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па д |
| ј, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци |
| се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели К |
| да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Ку |
| иџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, |
| и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју |
| се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол |
| час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и че |
| Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ам |
| мон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интерв |
| та је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, |
| ицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за пат |
| се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, |
| е главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дуга |
| време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једв |
| , пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да а |
| д еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и ско |
| од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а н |
| ни али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајсто |
| ?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ? |
| па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима кој |
| ата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да вид |
| казује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три |
| и човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб |
| имније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који с |
| да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика кра |
| м пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да буде |
| признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.< |
| аче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, |
| ветиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто |
| А</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не д |
| и приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.< |
| се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да |
| седник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му |
| о завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, |
| вају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као |
| прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту зат |
| ти, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не |
| о је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— |
| нас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Оста |
| е, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта |
| обро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и уп |
| икну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси ул |
| ћег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и |
| о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је п |
| ије легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обуче |
| икам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је јо |
| траховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: |
| S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби |
| .{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добр |
| „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, ла |
| вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-п |
| ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој |
| наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскок |
| наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да г |
| лад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" / |
| Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракну |
| у, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— А |
| ужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лак |
| ј време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад с |
| о макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече |
| ване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{ |
| : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у к |
| ру и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу |
| онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли |
| ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засв |
| а и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и и |
| p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да ка |
| ук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја |
| зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је наша |
| p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Д |
| ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А |
| и или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут ула |
| к.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а |
| има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут |
| /p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су |
| осподин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одго |
| p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти с |
| >— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се нам |
| исли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— |
| дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се |
| и његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} |
| лковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајс |
| тално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћ |
| магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone |
| ма светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да и |
| дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— |
| а ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну |
| ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет п |
| старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на т |
| >После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; |
| гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко |
| међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто о |
| еће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу |
| х маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита г |
| да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, |
| <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} |
| Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону |
| p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— |
| да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно к |
| послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> |
| па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште у |
| толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, |
| Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, кака |
| е познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимо |
| уја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</ |
| , ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смуш |
| ујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у |
| ат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде к |
| , ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав ка |
| омени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од гл |
| ли Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите |
| а! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друств |
| а.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, гос |
| ви!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, с |
| Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живеје |
| да запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глав |
| и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коц |
| пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата з |
| , са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, |
| ј га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем |
| ити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb |
| чекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, |
| </p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ |
| пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на гла |
| ја се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари |
| p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко |
| иво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му пр |
| аве, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, |
| председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за |
| > <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, |
| — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и н |
| и Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гле |
| ! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је |
| јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали и |
| ше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да м |
| ер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је |
| кнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разго |
| едседник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару |
| Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ пр |
| </p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} |
| познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p |
| ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p |
| ?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето вид |
| n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сока |
| ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не |
| но детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не ви |
| .</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, ча |
| м ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди |
| о не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вел |
| п.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам |
| зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у гр |
| те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не тера |
| Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти |
| ија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако |
| ти да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се |
| ако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га ста |
| , вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко |
| ја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Ло |
| , неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми вер |
| </p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муш |
| ошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се ј |
| е сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Троји |
| хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваљ |
| и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не |
| смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе |
| гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — п |
| <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и |
| <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодиш |
| е добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у за |
| помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и сми |
| да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди |
| се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знав |
| шка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за |
| лути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — к |
| .. ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с |
| степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који ј |
| ији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, |
| S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, х |
| осподине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену |
| ати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко п |
| е — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао |
| !{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако л |
| арко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у |
| е су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле остав |
| вој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче није |
| и Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети |
| ај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упа |
| ће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) дру |
| амет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Го |
| Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све |
| Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и нас |
| ол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет |
| гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ив |
| човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се пов |
| аја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљен |
| о да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш |
| , за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Ка |
| p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} |
| ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време |
| алча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао о |
| ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови. |
| чајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где с |
| ији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не ис |
| ионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и |
| Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим |
| {S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више |
| p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мог |
| оше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четв |
| отија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Не |
| рује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, чел |
| аз, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У |
| и Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газ |
| бар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кади |
| S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики |
| вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, п |
| о! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не зна |
| е, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> < |
| <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, а |
| ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас слу |
| онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он |
| ну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објасни |
| ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући |
| ује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до г |
| — Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оста |
| маћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече |
| се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га. |
| ан створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би |
| још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али де |
| те боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме |
| p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је з |
| ; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу |
| p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људ |
| м бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је |
| циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} |
| ш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ам |
| сле пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и прима |
| да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, на |
| е прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога ка |
| вају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме с |
| ко се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.< |
| и су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ва |
| <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ст |
| ахваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За б |
| вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> с |
| љине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да б |
| ник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „ |
| тају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те н |
| зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у |
| 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда |
| ет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча. |
| Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, то |
| у се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте |
| е, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па т |
| тислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— |
| оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви м |
| сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, |
| ад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е је |
| дете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па |
| зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти с |
| ав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p> |
| еубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се |
| м.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивк |
| па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газ |
| о — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рец |
| а. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, ку |
| ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: |
| а.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа |
| мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, |
| дера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка ск |
| има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ив |
| не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.< |
| Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђ |
| одзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцим |
| рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати |
| то се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј? |
| ишних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од |
| да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого |
| , вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем д |
| усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се би |
| Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у |
| зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! |
| нета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се |
| вко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по јед |
| ојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или с |
| учио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан с |
| зујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} |
| } Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка |
| ше домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њи |
| p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојк |
| о устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и уз |
| ше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочи |
| <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједн |
| ама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући |
| ро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ход |
| опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не мож |
| на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни |
| це.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> |
| и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега прек |
| ао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то |
| а се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p |
| већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, мал |
| е! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с пр |
| неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чу |
| или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне |
| нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у св |
| таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па |
| му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу ос |
| ава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господин |
| давде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук пре |
| дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дува |
| ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно |
| аке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници |
| ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пц |
| моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> |
| оји значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живот |
| се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које |
| ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу |
| жана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — реч |
| љски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од в |
| о, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убава |
| >— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{ |
| д Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби |
| сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p> |
| овин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са |
| арање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него |
| ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, м |
| зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по тв |
| з мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћ |
| ин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна ка |
| ћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, |
| !{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помол |
| видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на тере |
| и Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, д |
| то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си иде |
| л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук. |
| а домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стар |
| а па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике в |
| Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од ј |
| туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко |
| бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога добро |
| дан урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! в |
| немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а |
| ики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тик |
| мљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не по |
| ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слуша |
| Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће |
| и г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, го |
| Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си |
| о!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господ |
| л’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби |
| шију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> |
| те ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си д |
| рету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти каз |
| к, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само ху |
| за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку |
| амо што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет |
| три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу |
| алосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — |
| ре, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, б |
| арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да |
| мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкод |
| <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како |
| , чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да |
| >— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим |
| м по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} |
| За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а о |
| о, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се вра |
| {S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. |
| собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те би |
| ину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? |
| мири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прс |
| а.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти с |
| адовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволев |
| циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> |
| а ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад с |
| другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се ф |
| у и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Мор |
| или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути |
| паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови кој |
| један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који ст |
| у десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско |
| } Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi> |
| и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосни |
| ’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се |
| воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном |
| ="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' к |
| и шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у |
| н се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они поче |
| за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па вик |
| а.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на |
| ушманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме ти |
| запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување |
| године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.< |
| S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гоч |
| .{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требал |
| право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — уз |
| идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одат |
| p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у |
| /p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако |
| а Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска оно |
| к, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулу |
| азарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вел |
| ’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да ф |
| з како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика |
| о ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, г |
| м стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини ш |
| ли г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно са |
| то ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму |
| Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се? |
| едоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па м |
| тавио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јак |
| е сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S |
| ху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да |
| и дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те |
| , хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су |
| е занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те вид |
| ја кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајс |
| слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па |
| неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито ј |
| ђе поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи |
| рију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо |
| веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} |
| два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуван |
| е макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али |
| <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и |
| ци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а пос |
| ем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже пр |
| жасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb |
| p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев- |
| алу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је |
| .{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Д |
| ашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што м |
| е?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} |
| еше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ т |
| и деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику |
| > <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и п |
| је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча |
| а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— |
| м ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S |
| камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на ње |
| и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си с |
| још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тућ |
| ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а |
| !{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како са |
| асом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника |
| о весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти ис |
| ејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта |
| ..</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А увери |
| ам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко ум |
| и будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди |
| ила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S |
| лом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње врем |
| о да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ |
| пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти |
| и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и ж |
| носи им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице |
| славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, з |
| шта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена |
| заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с |
| и речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек |
| ут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут |
| збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш? |
| деш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гу |
| твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p> |
| веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и |
| ак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви |
| ушманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одр |
| јте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај чове |
| >Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку ч |
| Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њег |
| радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пуш |
| ћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, |
| оворник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају к |
| S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати п |
| би, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у |
| на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту |
| има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине посл |
| ак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој |
| но је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и |
| ла Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је |
| ? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{ |
| одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при ње |
| се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка с |
| , он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта в |
| е што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па |
| ве и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свр |
| е!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад т |
| о, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула л |
| је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па |
| вом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику |
| знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћ |
| ева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,< |
| плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S |
| ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па |
| ема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не |
| талисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-ш |
| исмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринк |
| ас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило |
| некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се |
| анким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да п |
| p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми ов |
| а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавш |
| па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} |
| ом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> |
| и се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p |
| >— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p |
| ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А пи |
| пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Н |
| te> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитил |
| осу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча по |
| оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, к |
| један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити! |
| ну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам н |
| е познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и |
| а дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Кур |
| ји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и траж |
| елска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} |
| ате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратим |
| телан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па т |
| удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као к |
| е за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизера |
| уцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф нач |
| куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било |
| исцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за о |
| њу али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и д |
| Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јо |
| и, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, С |
| и.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мал |
| нким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред пред |
| те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај. |
| та, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, д |
| жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком |
| им својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као ма |
| и, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, к |
| кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје |
| као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и |
| о морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога |
| ле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је |
| Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се доб |
| баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на |
| лони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, веруј |
| а три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они |
| то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је |
| ише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, |
| у почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи |
| , брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А |
| м се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позор |
| ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председ |
| а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се з |
| да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен |
| е и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</ |
| у се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају |
| о и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде пре |
| малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!< |
| годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p> |
| о — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред п |
| господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи |
| ели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и с |
| — Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу |
| го да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији |
| ’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S |
| е извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> |
| знутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да |
| о, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Св |
| p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се та |
| ћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неко |
| рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је ви |
| ...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} |
| мо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, |
| и ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слав |
| злазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и др |
| онар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казн |
| више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није |
| и другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих |
| и оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика ж |
| их критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их ј |
| уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим ду |
| е Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти ре |
| и је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} |
| осутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али т |
| с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било |
| дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше до |
| андури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне сви |
| дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држ |
| шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче шти |
| и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турск |
| поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога жени |
| а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накриви |
| пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, н |
| ав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле |
| ја стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, и |
| омаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, ж |
| ове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p |
| а, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} |
| кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику |
| те му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меш |
| никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од стра |
| к сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето |
| ати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p |
| као славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, |
| , ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „ |
| мерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не у |
| ност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па н |
| диш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га |
| лбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо |
| трећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани |
| а Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да с |
| трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се к |
| нке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са |
| па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.< |
| азила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованк |
| звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb |
| А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који ра |
| срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, поглед |
| , па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агниј |
| ав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S |
| ; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено |
| ас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво ви |
| их и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри |
| данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те вета |
| ји је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Ку |
| јем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{ |
| с онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. |
| дника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се буба |
| стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја |
| обро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица |
| ли кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{ |
| великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И |
| си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> |
| ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с о |
| де тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији с |
| ском њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} И |
| о сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Руча |
| г сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е |
| надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначеје |
| , па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је пр |
| в-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели |
| и Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. ста |
| Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљ |
| Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бр |
| емо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} По |
| риређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње |
| , у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по сна |
| рије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глав |
| Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се |
| кара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и по |
| колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звездан |
| човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све |
| његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабр |
| књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да иде |
| Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> |
| зију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад |
| на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, |
| метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита |
| дар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати з |
| је се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљен |
| исање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих т |
| зе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. Т |
| ш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{ |
| уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје |
| доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад см |
| туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Т |
| њски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дан |
| на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га ча |
| а будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим с |
| д бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах |
| .</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мисл |
| је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јован |
| ави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пи |
| ло час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на о |
| и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето |
| вај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, |
| ен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Поме |
| /p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, |
| е је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са |
| агње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p> |
| пше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по т |
| аше у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трав |
| ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће до |
| је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, ј |
| S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапим |
| е најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокак |
| им, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд н |
| ?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да б |
| и он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као |
| ријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па |
| радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао к |
| S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде милова |
| вега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце |
| тари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни поглед |
| Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за свој |
| ’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од те |
| .</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије |
| о посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради во |
| > <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још |
| p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} С |
| а кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светисла |
| не здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозициј |
| „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на к |
| зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смеш |
| оно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по не |
| е данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не с |
| леда и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не вер |
| је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жу |
| запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној |
| поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет кв |
| казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер |
| ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Б |
| стави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару |
| урио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад |
| ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој сл |
| носи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после |
| Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ак |
| ли онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} |
| јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни д |
| какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> |
| ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да |
| у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су |
| во ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикирид |
| гнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто |
| е обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од |
| забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлено |
| гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше нов |
| и пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су |
| ветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима |
| леба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на |
| атле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div |
| ати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на |
| на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не г |
| ан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се ди |
| но до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузе |
| да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт шт |
| ти на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу пр |
| сем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим |
| м.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуд |
| ни сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће |
| будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе |
| ћи ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и рашири |
| , у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а о |
| е само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у |
| је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломи |
| јани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, т |
| употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба |
| сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми |
| ме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту сл |
| и дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан |
| вуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковиц |
| х симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га |
| бијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џеп |
| ирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друг |
| и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање |
| ет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако и |
| ити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно ко |
| ло у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, би |
| д он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — тре |
| јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте п |
| устиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка |
| а ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму |
| нар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу з |
| еманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{ |
| , фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, |
| ко може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Ц |
| S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старо |
| ога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после |
| ао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло |
| викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — |
| бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} С |
| , али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; |
| па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И |
| д „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, ка |
| ко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају г |
| да преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извеш |
| воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетко |
| и на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било з |
| но прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола пор |
| аспремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а гос |
| богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и з |
| и се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мија |
| опреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће |
| тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-в |
| у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће т |
| Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин н |
| иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и |
| р слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем |
| ва... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брз |
| о те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет. |
| ерко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим |
| д мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш |
| , познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, |
| сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама |
| уђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сото |
| ћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одго |
| и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фа |
| один председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају |
| {S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и пар |
| хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће |
| /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше |
| а лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак к |
| спап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило |
| ка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га |
| ају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећав |
| болов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији |
| к не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прај |
| ле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапа |
| ек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опр |
| иче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од б |
| ају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били |
| ни <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специја |
| по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њих |
| сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанп |
| дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{ |
| рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се ди |
| начеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и |
| вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи |
| /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и |
| па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја с |
| ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој |
| Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу м |
| ало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на он |
| а ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако л |
| {S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате |
| време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију |
| је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Мож |
| о курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p |
| упачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, |
| Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели |
| о нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћ |
| еб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што с |
| не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење о |
| бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на т |
| сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици! |
| други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје да |
| бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p |
| ра на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко сла |
| о има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, за |
| Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што |
| > <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — је |
| мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг ид |
| јак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пуд |
| жанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, |
| аш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуд |
| </p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога |
| ечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који |
| евдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ м |
| га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и |
| је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће |
| ват и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n=" |
| етири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут |
| таде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек бе |
| шем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја |
| е се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-л |
| . казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко |
| е и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје |
| му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађ |
| е у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф |
| S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о с |
| а брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А ре |
| дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих стол |
| ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи |
| /p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у ов |
| да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код |
| толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигент |
| во зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад |
| еће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S |
| м?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шест |
| ј Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} |
| > <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је |
| немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе с |
| ј домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се |
| се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што |
| хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздер |
| е мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а |
| рилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога |
| а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, и |
| те.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, и |
| <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и м |
| зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! |
| заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траж |
| ји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стој |
| ој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметно |
| /p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, осл |
| су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим |
| код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића |
| ати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна чов |
| чекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика К |
| м пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царс |
| ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да |
| е Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад ова |
| е му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосут |
| ко поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, |
| ватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправља |
| алча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— |
| навам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до |
| трага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да |
| мо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако |
| орамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама |
| кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, госп |
| дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђа |
| авно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без ку |
| а тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му |
| и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста неприја |
| им а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од п |
| орњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра |
| и црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначе |
| госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} |
| те?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потегл |
| е, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за |
| комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика ш |
| послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где |
| ма па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p |
| а главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" |
| Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у остал |
| ој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p |
| , мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} |
| и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па |
| први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је |
| аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гл |
| > <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, |
| беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и |
| } Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од |
| , ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, |
| да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас јед |
| А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми |
| ченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не |
| реме у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине про |
| сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала |
| мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један д |
| су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, |
| ита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они |
| д петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесе |
| ="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и д |
| аћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а н |
| лча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, поб |
| му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} |
| p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, |
| Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеј |
| етворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му н |
| одати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и пи |
| е остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега |
| једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> |
| ш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири р |
| чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Роси |
| -мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе |
| кчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, ил |
| енирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били |
| ки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није |
| њу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне |
| Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— |
| а си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S |
| S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала трој |
| е, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавс |
| Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, та |
| тадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабуч |
| рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искид |
| 146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој д |
| лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто зб |
| дна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да |
| " /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде |
| цаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Цига |
| дно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред д |
| је у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} |
| ешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претеран |
| вео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он п |
| на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сик |
| за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкл |
| ни и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалос |
| пита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работ |
| ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не |
| аници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело |
| ; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До |
| ичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви п |
| зе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} |
| му се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови |
| је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да у |
| а неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — н |
| и ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас |
| пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас. |
| и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и |
| но дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! пов |
| се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не в |
| !{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у мој |
| чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, |
| мо какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црве |
| што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпље |
| ом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n=" |
| рви мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да |
| ћу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је дру |
| иховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније |
| доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког к |
| , и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S |
| таљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зат |
| ња за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свог |
| а ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, |
| од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети са |
| а, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на ш |
| ар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиља |
| сподина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да |
| Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му |
| с нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> < |
| живаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоћ |
| ко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да |
| ша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офи |
| ..</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неј |
| , ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књ |
| акој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају п |
| ију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а |
| унску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво |
| зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си |
| ако је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срнд |
| рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Беге |
| до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! |
| танче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно |
| Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} |
| рез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек |
| <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, |
| „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па |
| да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, |
| џијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од |
| гута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; р |
| е-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама |
| еше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче мо |
| ијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од врем |
| p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — |
| бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча не |
| правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чирац |
| м га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га |
| Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га д |
| напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу |
| своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, д |
| ед.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом фи |
| е!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и з |
| се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калч |
| не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују мест |
| рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мисли |
| нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник к |
| ка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разб |
| ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство |
| -ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрад |
| p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин |
| ни за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив! |
| ство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, та |
| не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, аги |
| колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</ |
| а и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, |
| Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза |
| председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник |
| а ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте мо |
| е — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич |
| ун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та |
| , па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћинс |
| , викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако иска |
| тко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p |
| {S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је ан |
| есму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прв |
| а ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па те |
| стаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је |
| а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беј |
| међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за т |
| попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ с |
| што тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има |
| те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! ре |
| в’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини |
| ица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} |
| муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само |
| оти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и |
| три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан как |
| ију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем |
| ућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти п |
| ш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дед |
| онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне сви |
| све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и |
| > <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да и |
| у Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ иск |
| уј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу в |
| , ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} И |
| p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи |
| како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла м |
| егне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две |
| ма кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове |
| пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био |
| јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргај |
| гра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ниш |
| дни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће |
| м, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде предс |
| од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и прим |
| де много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуб |
| ! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово со |
| ак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девет |
| S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p |
| Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> |
| ан бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus delicti |
| погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ел |
| <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да |
| свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФ |
| да <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да м |
| та лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се диг |
| за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> |
| тера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да с |
| , расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитај |
| стиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она |
| упити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им |
| лишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикав |
| м не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре бр |
| ијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се с |
| ичање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастре |
| ели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си |
| и пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам р |
| Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари |
| ко неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док |
| га имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву сво |
| аша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили против |
| Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин т |
| вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како |
| као бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за |
| Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казн |
| живам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{ |
| 83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадн |
| да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и кра |
| а ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако рук |
| утито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква |
| наш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана |
| уше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко |
| о!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко ла |
| Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве пи |
| а ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Св |
| му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! ве |
| побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, |
| ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, |
| вирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S |
| Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а |
| p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју брук |
| сно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пце |
| ко си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од |
| , зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А има |
| ење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна |
| те и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви |
| вде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих подата |
| лос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у сед |
| у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дуп |
| ку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча |
| S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад |
| , једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што |
| .</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му |
| ок је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра |
| анеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не |
| азија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> |
| !{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми да |
| катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а |
| ем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} |
| кос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има врем |
| држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p |
| ком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре ка |
| p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n=" |
| ј а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и ш |
| Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ов |
| дне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почн |
| ни ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно |
| несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а св |
| леда око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — д |
| косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп |
| г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се |
| ели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ |
| по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, го |
| а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} |
| аво кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гле |
| могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за с |
| нети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, мног |
| морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пош |
| ске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћ |
| му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и за |
| гани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочи |
| Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг |
| о ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> |
| ш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, к |
| ан је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, поб |
| на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо |
| су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна чов |
| срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, |
| да била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговач |
| лио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове |
| , море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{ |
| ризнајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и са |
| ити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, |
| руга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то до |
| мо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да с |
| се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарк |
| е, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, п |
| мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће по |
| еће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} |
| вко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и ра |
| Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није ша |
| ео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курја |
| } А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ |
| к су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си м |
| речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, с |
| изнава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)< |
| рументима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред |
| а тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика докту |
| тиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му |
| анула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије |
| један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (ко |
| аше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се |
| ије ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер к |
| гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, госпо |
| усур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошч |
| шао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајли |
| и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог з |
| аховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> |
| ао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што |
| опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, ма |
| тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свег |
| ци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше |
| их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и с |
| ј још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и |
| сте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље |
| p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћ |
| видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана пра |
| е се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да с |
| ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, |
| је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно ка |
| ре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли к |
| Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити |
| ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најз |
| лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам |
| — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми н |
| му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро бле |
| а је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче ( |
| Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p |
| <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно за |
| Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си |
| на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идем |
| изнавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</ |
| глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! |
| , та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и п |
| да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сли |
| љив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту ха |
| .{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је весел |
| а љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Та |
| пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) |
| алфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао |
| м више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до |
| ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја к |
| веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, |
| еве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа по |
| Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо гото |
| очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45 |
| алгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још ј |
| како ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, д |
| о тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте |
| бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди |
| скачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их гд |
| ућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас а |
| ћу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели |
| узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па и |
| ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па м |
| Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде |
| } Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Т |
| и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће |
| Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он б |
| и једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, |
| ушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао |
| акова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} |
| ве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице |
| вко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако д |
| традан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате |
| тају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло |
| кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} |
| е задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај |
| презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{ |
| тим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни |
| ираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит |
| но и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман |
| е не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог |
| и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под |
| вина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{ |
| са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је са |
| нска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они |
| збише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до дато |
| није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур |
| > <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, |
| ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је |
| изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урође |
| ух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде |
| адашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече |
| ем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по ко |
| ца ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ак |
| како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што |
| <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му |
| ни.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> < |
| О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— |
| , људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгуб |
| ин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су ро |
| утиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... и |
| S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у |
| шем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она |
| говачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, вик |
| л’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је |
| али?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше чове |
| све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим! |
| пам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калч |
| и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан |
| оже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! |
| салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — |
| можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се с |
| да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, |
| а ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ |
| а гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак |
| ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним. |
| ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник |
| ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. |
| .{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— |
| е ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ |
| еним за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте чове |
| Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а |
| вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!< |
| жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си |
| већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} |
| је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у |
| Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер |
| , пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео с |
| га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже и |
| кционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за вр |
| два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФера |
| “.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign |
| ’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да |
| ну у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апел |
| одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва тр |
| А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да ви |
| Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити |
| обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва по |
| <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> < |
| > <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </q |
| рлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема н |
| болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет |
| г’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а |
| >— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетк |
| слав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти |
| брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „К |
| еверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се пов |
| д си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, т |
| >— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће |
| аФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја в |
| е да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, би |
| и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је |
| твар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, |
| да је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир |
| ад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из крев |
| <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гла |
| који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, |
| <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се жив |
| н?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послу |
| Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско мој |
| зи као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже закл |
| је ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му |
| обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта к |
| ! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да |
| p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми |
| пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја |
| може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А |
| — Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда |
| ошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, ш |
| ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— А |
| аш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће т |
| преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; так |
| и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па |
| ић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! |
| стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује |
| лања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учев |
| це шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> < |
| пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p |
| ворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Т |
| : „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш |
| p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јошт |
| Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу |
| он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар з |
| , сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— |
| /p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богороди |
| се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигар |
| и ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си |
| та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет |
| и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шал |
| пет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табак |
| ва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{ |
| — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— |
| ри! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му с |
| ојемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само некол |
| у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Посед |
| н</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — |
| чевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па ста |
| ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Ка |
| као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мал |
| есте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а |
| уј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Ку |
| је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам |
| вамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас |
| ко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш |
| .</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!< |
| л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не се |
| <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не би |
| Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си |
| се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</ |
| т с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњ |
| у ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта |
| ако да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="6 |
| и гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страш |
| искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у бел |
| > <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дак |
| ар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> |
| ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, |
| кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! |
| } Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Чо |
| ла па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога |
| Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Свети |
| ће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме |
| проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нит |
| моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш з |
| казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару ко |
| помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n= |
| е не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек |
| и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, |
| о кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав |
| нопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, ал |
| има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чира |
| ражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па и |
| чем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S |
| ке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се н |
| м ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што |
| од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо |
| ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, б |
| а ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, т |
| а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султа |
| аскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из |
| ак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћ |
| о, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем бука |
| Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде |
| огу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и трес |
| о бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ћ |
| е нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, |
| но у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господин |
| малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вади |
| жован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој про |
| ..{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево ра |
| м главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти оста |
| шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како м |
| Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало вре |
| је, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-И |
| аг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p> |
| се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столи |
| л’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, |
| S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврст |
| ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— М |
| е се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од |
| видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја на |
| јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем с |
| , та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија м |
| молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да |
| у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви кап |
| таје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а поз |
| иче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море |
| испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону в |
| ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</ |
| Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексут |
| воја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Е |
| како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси |
| — Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, ј |
| а, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и |
| и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто |
| ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Си |
| тазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, |
| ри вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бр |
| игане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побрати |
| вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од |
| дник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-прис |
| а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам |
| чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам на |
| срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па збор |
| ик казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама |
| већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеш |
| брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па |
| реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју слав |
| госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, |
| заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заб |
| , а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам? |
| воју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} |
| у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више годин |
| о да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p |
| “ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Кра |
| ши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред |
| оспод!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... ур |
| ани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S |
| вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерил |
| је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Ш |
| и турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађош |
| к.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас |
| то ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не |
| p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везат |
| и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је |
| да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ |
| бе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам |
| <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да |
| ке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} |
| p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше |
| знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари м |
| искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска |
| ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’к |
| ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеж |
| , ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисуј |
| свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, в |
| смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове |
| — Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турч |
| што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, кум |
| ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој |
| а си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели К |
| жеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Кал |
| , ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфо |
| ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћу |
| биш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ам |
| Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, е |
| заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми |
| не, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не |
| о да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опи |
| е не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> |
| требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену |
| о.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише д |
| и из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу с |
| онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја |
| овеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пен |
| удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи |
| Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће |
| како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му |
| к, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се наме |
| , Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Мил |
| т оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запоје |
| ијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко ј |
| славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дођ |
| ем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видеће |
| да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а |
| хе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Ј |
| ни коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" / |
| о, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> |
| у!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору |
| p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p> |
| дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана. |
| оја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и јед |
| ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивот |
| ш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем |
| Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат |
| ш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не по |
| н, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Мло |
| је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, |
| ам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се |
| кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш |
| хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе пр |
| вако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, К |
| се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на о |
| алте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји |
| ија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми ис |
| рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како есна |
| бијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога чове |
| изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај паз |
| и по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу ис |
| на!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала |
| па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад |
| S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што м |
| ог дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како |
| Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна неср |
| ао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка. |
| !</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја ви |
| ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пут |
| мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти |
| та све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па так |
| ада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је |
| ного да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима |
| ао нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћ |
| омаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келеш |
| — Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, |
| а почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па как |
| мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера ко |
| благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, до |
| пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се з |
| ал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с о |
| јио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> |
| осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин. |
| и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> оти |
| и му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега друже |
| женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако |
| и Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога бра |
| з куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> |
| гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у |
| сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време н |
| Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди |
| ледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Ме |
| цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бис |
| </p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам |
| ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди ва |
| е!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то с |
| смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивк |
| <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S |
| е одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш с |
| рдон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{ |
| амо уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћају |
| ма ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— П |
| који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из |
| ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Оп |
| сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице |
| ели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</ |
| p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш о |
| S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и бес |
| дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су |
| обу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, |
| на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити ж |
| Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мрт |
| p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте |
| се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест ист |
| га уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад |
| човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам |
| чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! ве |
| н-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако |
| /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни |
| о времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, |
| а то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: присед |
| ато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, п |
| <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћ |
| господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још ј |
| а, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер- |
| ре, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} |
| } Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ ве |
| уд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ пра |
| је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпо |
| илега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ј |
| г овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за |
| о галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за дава |
| па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не |
| S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу т |
| у, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас |
| Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да |
| Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палил |
| а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.< |
| че г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, |
| кнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али м |
| е л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов |
| и, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се |
| ашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, ка |
| — Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да |
| дону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилула |
| скараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се |
| м малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па г |
| ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђ |
| оро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l |
| > <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађ |
| на бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај ч |
| а је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимо |
| у коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги |
| а (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, |
| а, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ д |
| бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги ви |
| , туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— |
| , машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од |
| <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке |
| да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у са |
| збрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демар |
| дник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда |
| <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, дома |
| или се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на |
| вко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није м |
| е више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и д |
| лада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две о |
| Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако ц |
| ма, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него |
| ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож з |
| ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а |
| шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка м |
| <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податк |
| краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то ни |
| и за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се кла |
| а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— |
| нога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оста |
| а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А С |
| о гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је ма |
| сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Ма |
| <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа |
| уди изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по кој |
| се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засв |
| ник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калч |
| алча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S |
| онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, госпо |
| нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо с |
| {S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не |
| ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љути |
| жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си к |
| и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лирич |
| пио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела к |
| d> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо |
| за па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, |
| инуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, |
| рницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлач |
| се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то о |
| ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је л |
| за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зб |
| ју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш |
| ="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, |
| ин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра |
| и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио |
| оламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле А |
| стан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао нег |
| падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још ма |
| ан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, бе |
| А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако |
| онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непоз |
| им прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомо |
| } Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе |
| акав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — панду |
| p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тв |
| игару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође |
| аше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сло |
| јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли ј |
| махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и |
| , у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, к |
| смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове |
| ал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајст |
| прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он |
| робудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путу |
| узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за |
| ажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би да |
| апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допа |
| "172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би |
| ао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и |
| се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га зна |
| Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, |
| направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало |
| ван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ак |
| спушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем ре |
| ју и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу |
| аји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авли |
| се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — |
| му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зур |
| три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један тар |
| лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S |
| и перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</ |
| чићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуште |
| дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући |
| ..{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председ |
| мивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам ј |
| остреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген |
| кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све т |
| чним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „ |
| у славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и ок |
| о коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем то |
| х, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених поз |
| ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима |
| вар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила ма |
| p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <p |
| тим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар нећ |
| и оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена ри |
| ује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да |
| очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако |
| Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај |
| пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата |
| е као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Мари |
| кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Ба |
| што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што |
| понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што о |
| к и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка |
| <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— |
| вко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од ме |
| .{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади пла |
| руство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера? |
| те да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, т |
| а себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јо |
| } Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у ку |
| мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше врем |
| но.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како |
| него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан |
| последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео |
| слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, |
| м на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море |
| же да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му так |
| неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јор |
| изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избра |
| је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истин |
| , од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што |
| ижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово д |
| ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Д |
| У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Мо |
| им као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме дави |
| м ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари |
| зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.< |
| жеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови |
| , па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на жени |
| а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте |
| лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не ла |
| места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послуш |
| <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица |
| " /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам |
| рећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! |
| саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако К |
| ри Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, е |
| вој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га т |
| онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа т |
| ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апет |
| обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече м |
| заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи? |
| е сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, призна |
| дишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} По |
| после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, |
| атиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћи |
| а душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па би |
| а га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да прати |
| една реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређива |
| зионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну |
| знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и |
| /p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> |
| асова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је |
| о причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивк |
| S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — |
| предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S |
| нога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних |
| ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га |
| узи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. |
| ацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна ш |
| елеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; н |
| нчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калаку |
| но да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине оч |
| а унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Цига |
| ли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурди |
| инем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, е |
| питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни ва |
| тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Гд |
| Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за ше |
| стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивк |
| а ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио. |
| председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекл |
| а он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га |
| е света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице за |
| чешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста пед |
| к, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општ |
| некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па |
| а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што |
| побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и |
| ло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неумор |
| њу, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке б |
| ентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога |
| ијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у м |
| ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравиш |
| ли бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак |
| згледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} |
| три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон ш |
| бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па си |
| њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, ни |
| /p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, |
| бликума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа |
| естрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А по |
| тини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако |
| , шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту пр |
| а вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n= |
| а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријо |
| ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, б |
| ов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чап |
| о кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он |
| је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калч |
| екта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него докто |
| .{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећ |
| репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{ |
| да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку |
| Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак |
| да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а в |
| ко је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је д |
| лазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зн |
| -Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј? |
| кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила. |
| оре!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банк |
| у да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патариц |
| е могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, |
| о.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе |
| А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од |
| ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик |
| о слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та |
| бориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, |
| ога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нов |
| и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутк |
| росто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки ни |
| адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећ |
| ји осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб |
| ећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила |
| ећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће и |
| тених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окр |
| и кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује о |
| па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и са |
| напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин |
| мо тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранији |
| ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они |
| а слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико ниј |
| ти у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га о |
| рећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни ве |
| лисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини про |
| сред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприр |
| се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко до |
| што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам |
| днако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непр |
| е.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шп |
| р нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, |
| кну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море |
| бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p |
| и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пуши |
| И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у со |
| реда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло |
| унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. |
| е домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте |
| естита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и ка |
| брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девој |
| озбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, |
| а Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} |
| нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, |
| ође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ни |
| а може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да |
| како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско |
| ржао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар в |
| зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па |
| тан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се |
| сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија би |
| ји су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен |
| драва трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају |
| ш радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамуз |
| и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> |
| ке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га |
| .{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л |
| пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећ |
| !</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама к |
| стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово |
| ни!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и |
| и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па |
| педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, |
| па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћет |
| е саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот б |
| а праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и крота |
| т!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! завр |
| истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке ви |
| е препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> < |
| у власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум |
| ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господи |
| , а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зуби |
| аћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред |
| астих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „К |
| p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и |
| још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} |
| о у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, п |
| ам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жа |
| а женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и н |
| зносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна с |
| што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву ст |
| ражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њ |
| а јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уме |
| а ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгу |
| а је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јова |
| у пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном |
| аку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у |
| диграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S |
| мљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн |
| немирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна н |
| тковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је сл |
| у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет |
| ла за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ |
| просише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чу |
| а знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што ка |
| И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml: |
| шиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревид |
| један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намес |
| господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батал |
| м властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb |
| . Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших |
| ао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамо |
| ди бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба |
| к скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у кал |
| се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гом |
| о земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p |
| ш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, ре |
| о дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по г |
| ола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија |
| а.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошас |
| че и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и ви |
| младила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да зн |
| о она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“ |
| ољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан сл |
| еку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни ко |
| оват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па |
| чешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И ше |
| не учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који ви |
| 1" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла |
| лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.< |
| у шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече панду |
| остољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хва |
| либарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартиј |
| а јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Мари |
| трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуд |
| и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђен |
| руги пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог |
| е један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка? |
| га дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни њего |
| ди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone |
| а, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао |
| ас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни |
| тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом |
| аћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?< |
| у мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди. |
| н, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно мо |
| а каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му |
| поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад јо |
| о одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не |
| , пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! в |
| родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да ва |
| њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до ду |
| све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хт |
| аним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од пан |
| у.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} |
| сети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} |
| е слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја сл |
| написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде нам |
| киша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, де |
| а безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, |
| струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.< |
| измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштик |
| ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнак |
| ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан |
| еш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— |
| па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај |
| е!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p |
| них старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни о |
| и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав |
| Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, |
| е друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, п |
| за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чин |
| је, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па д |
| онцепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> |
| све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је |
| Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и су |
| } Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се в |
| нарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Све |
| едини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова тр |
| г: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прил |
| о вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S |
| рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас |
| ово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види б |
| А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вел |
| мојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњав |
| овараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе об |
| S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Го |
| аже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па |
| ономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тр |
| у.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, |
| о пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бит |
| х соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да |
| укао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се нат |
| ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је |
| </p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш |
| ало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и И |
| еће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнак |
| у славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и ту |
| а пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и св |
| то да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве |
| ад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер по |
| , и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па |
| Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, в |
| } Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да м |
| о увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} |
| ут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут б |
| пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се пис |
| али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук |
| одуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више д |
| а нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по звани |
| ане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поз |
| ко некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован |
| <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господин |
| показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућ |
| ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може го |
| ра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за ча |
| а сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на ог |
| што те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да г |
| ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p |
| стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да по |
| Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи |
| у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, ми |
| ала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фиш |
| , из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана гр |
| окак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Ка |
| је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више м |
| пелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави |
| ораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га |
| ека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— |
| уж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју ку |
| ију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да п |
| х, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ража |
| >— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а |
| овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мни |
| рају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} |
| ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико |
| старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у |
| гатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) |
| е све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од в |
| помене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пенз |
| прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја О |
| вам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знај |
| етр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, |
| е чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће п |
| начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризин |
| к је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгле |
| д неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови |
| и који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам к |
| >— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота нас |
| регазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јов |
| :{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} |
| и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборави |
| а овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} |
| о.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, р |
| — Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у ов |
| , а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор- |
| седања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура |
| А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ј |
| дном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у По |
| !{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћ |
| и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, |
| о се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам т |
| буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p |
| ељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је |
| Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? зап |
| мастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун |
| урђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да |
| Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она ј |
| аква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би |
| Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако |
| азрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остан |
| 5" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, п |
| к хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се |
| ка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p |
| риметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, ч |
| анас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долази |
| p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p> |
| ! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} |
| тану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S |
| ет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p |
| ислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председ |
| што, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p |
| Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска |
| де од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турц |
| тке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ |
| г ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како |
| а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у |
| н, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога о |
| ј.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је |
| осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфл |
| ар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег |
| метењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, талент |
| овољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на |
| мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове к |
| о то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не |
| е г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смеш |
| разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији у |
| равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му за |
| сам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, |
| ознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим с |
| еш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од ст |
| о једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће |
| и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да ј |
| са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него м |
| дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Мо |
| че, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио |
| је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајст |
| ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, |
| а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света |
| лете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненад |
| ј смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом н |
| > <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми |
| их пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О |
| у је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па |
| му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама т |
| пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе ун |
| било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест др |
| че.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како и |
| и неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та |
| о штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, |
| ицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или |
| зиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас ту |
| а на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цига |
| Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весељ |
| м, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники |
| ш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p |
| да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натут |
| га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S |
| твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакер |
| е на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — |
| си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па |
| како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од ј |
| викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} З |
| е, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брат |
| и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се |
| о!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш с |
| грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу п |
| ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у ту |
| >— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш за |
| ти и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво прич |
| о после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питањ |
| које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве |
| е забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљ |
| ересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни |
| иша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ра |
| S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да |
| нас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје |
| спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог по |
| си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу по |
| ну, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлик |
| си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте! |
| опитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко виши |
| м тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте сам |
| !</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што |
| ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то |
| акога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па д |
| нем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио. |
| хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га |
| , како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми |
| </p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет год |
| подине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и пос |
| своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, |
| куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хук |
| д је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> < |
| ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S |
| S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то дру |
| на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, |
| уше своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово мор |
| још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се |
| о?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! |
| служује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се |
| подине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом. |
| каш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите |
| ивоту који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли бедног |
| божаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на |
| ко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Мари |
| необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађ |
| , устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ј |
| Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут |
| Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра |
| Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> зап |
| га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљут |
| и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двад |
| а се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; д |
| ође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уве |
| се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, |
| у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашт |
| p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно См |
| аш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S |
| ће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и п |
| Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после |
| око му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— |
| о!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш |
| а, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо по |
| > <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си к |
| ка, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беј |
| седник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p> |
| Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, р |
| ње, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз с |
| с нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е неће |
| Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господи |
| ре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде |
| и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож |
| , бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја |
| , ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си |
| не да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени С |
| веци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто о |
| си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ре |
| азбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад |
| р-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође н |
| о.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџи |
| ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, |
| лаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види г |
| да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто |
| у.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њу |
| име?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па |
| ек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме? |
| на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па |
| тисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb |
| е!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту сам |
| га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, |
| хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је с |
| ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! узд |
| , веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, |
| снаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање |
| га мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} |
| плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, госпо |
| Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, в |
| Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо н |
| е, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чирач |
| ш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p |
| човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад с |
| моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем т |
| и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајк |
| с, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да с |
| реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се преми |
| Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, |
| док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој с |
| Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n= |
| ти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p> |
| сало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћ |
| вој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је рекви |
| и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је |
| p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја |
| це.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака м |
| е.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је |
| пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Не |
| ијола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена на |
| оји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и пр |
| /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда с |
| ужног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} |
| акитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и |
| ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико г |
| о је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни је |
| еко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала |
| " /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О уму |
| ном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или |
| рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, |
| окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни |
| никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, |
| већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само |
| p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стар |
| из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећућ |
| која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер С |
| служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући од |
| туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био н |
| и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо |
| ражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао |
| гло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бис |
| т или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} |
| ете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову.. |
| тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече с |
| е пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет |
| рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— |
| асно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. |
| џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио |
| отив тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку. |
| м се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни ци |
| о луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, |
| дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивал |
| } Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— |
| научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} |
| , да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или ку |
| Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као с |
| је је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од вољ |
| ај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Ма |
| да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући г |
| заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака. |
| еш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог |
| е учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, те |
| јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извла |
| учио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора. |
| /p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.< |
| л.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје |
| и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви добр |
| какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, у |
| а се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> з |
| век који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је |
| 2" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За |
| ини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као |
| је нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће л |
| га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, д |
| ила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја во |
| , па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он ј |
| о и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гости |
| ' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога |
| им, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, жен |
| ат.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с бар |
| ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тр |
| одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао. |
| в-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљи |
| ије могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио. |
| али су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S |
| Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гост |
| е једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и да |
| нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се с |
| и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну шва |
| релиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и |
| ршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер м |
| е белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буд |
| етнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај |
| се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео |
| а басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне |
| ку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Ни |
| алост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старат |
| .</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба |
| ст стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, |
| Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{ |
| еру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од |
| А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пуши |
| имо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председни |
| ај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники |
| бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. |
| о, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана |
| га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, п |
| ше, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ св |
| хали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или ј |
| знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Остав |
| у даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb |
| а! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искап |
| ећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели предсе |
| га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да з |
| ре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти |
| ен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да |
| Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин |
| , вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све она |
| ако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо при |
| у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло р |
| једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га пис |
| екад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} |
| је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, |
| е Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам с |
| је славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће |
| а више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше м |
| лико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Н |
| Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" / |
| а стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, до |
| ак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није |
| , сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све |
| Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не в |
| ако магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milesto |
| внодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је |
| човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си |
| гару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанств |
| доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја |
| буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај чо |
| су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да и |
| е окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лакто |
| да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбе |
| а и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сок |
| ма турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Н |
| нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="1 |
| етиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пц |
| , како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S |
| ве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прос |
| } Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па ви |
| глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже |
| , кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{ |
| га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то |
| кочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чап |
| аврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њ |
| га!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, за |
| што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера |
| во, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> |
| (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто |
| врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дер |
| стију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати |
| се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин ј |
| како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча јо |
| посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову гл |
| — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влај |
| алом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском п |
| ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после призн |
| , али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо |
| {S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „п |
| еђена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! |
| види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} |
| госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише |
| а прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (ко |
| а Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да чове |
| од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, е |
| имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да п |
| а и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побож |
| у, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком зан |
| мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{ |
| берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Т |
| исам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели |
| ма ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је |
| овек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буд |
| апред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да |
| р и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, в |
| б алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си |
| баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка |
| аје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећ |
| <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од не |
| да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари |
| му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их о |
| ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, та |
| — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али м |
| ’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога. |
| исте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се з |
| дан од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места |
| ну ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— М |
| Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се ве |
| о кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на |
| ије; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазил |
| а, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши |
| урђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каж |
| о; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па |
| ји славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други изл |
| њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је р |
| пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује |
| веца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни ј |
| трашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу |
| јане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања |
| ло око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га нав |
| и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Во |
| ворени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би чове |
| ола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао изв |
| епом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{ |
| S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени |
| ошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима с |
| вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге гру |
| ственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да |
| е да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли |
| му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашко |
| то већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирач |
| добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро |
| накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци по |
| у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу о |
| рати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљ |
| ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, и |
| еде ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се д |
| Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једн |
| а занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан лов |
| се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, |
| И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ |
| о пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде бесе |
| у и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме ј |
| ласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Са |
| ла и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; |
| — А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја |
| >— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек |
| и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче |
| лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} |
| о никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти са |
| , и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, |
| да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта б |
| аћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та н |
| о зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја- |
| S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели |
| побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато |
| веч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и н |
| <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светис |
| и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад |
| умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече не |
| о мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, |
| Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... пресе |
| вап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сес |
| ишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим т |
| аријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се посл |
| ј кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то са |
| Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми каза |
| че неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То в |
| сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина |
| гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па ист |
| ; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућ |
| го ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, |
| Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како ј |
| што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више р |
| но сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господин |
| ед, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</ |
| волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-па |
| убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи т |
| Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајст |
| а Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и |
| у у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О госпо |
| и веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојал |
| то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трж |
| ош може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, |
| дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџ |
| ко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да |
| чистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио ј |
| еке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у |
| амћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се |
| ој чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања распл |
| а, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду |
| и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, |
| несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу заде |
| скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродос |
| к курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место д |
| ате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије ми |
| — Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мал |
| мука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине пре |
| м.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе п |
| ни! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо |
| поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија |
| е иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично |
| лим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер |
| рине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} |
| утници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка) |
| шао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, как |
| Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> |
| тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} |
| е да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле ова |
| вко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће п |
| и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко |
| ароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може нег |
| алча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> |
| ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки |
| оћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај подата |
| арски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у |
| лава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Сваш |
| певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па кри |
| огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њ |
| еш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! |
| па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш! |
| о’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги то |
| /hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки |
| ма, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја њ |
| тво чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од |
| много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си |
| , тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и |
| азочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнем |
| ћ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) |
| и то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да |
| органџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији ист |
| моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за он |
| сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад ам |
| е, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече |
| } Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душ |
| је умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио |
| у ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом |
| ерантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуш |
| сница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! |
| , одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, н |
| и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, коли |
| дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни |
| еш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће н |
| садило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га С |
| у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке конду |
| бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и оби |
| старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али |
| гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице |
| раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово |
| аћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</ |
| p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да ост |
| махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се доп |
| и га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с то |
| ао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи. |
| горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки з |
| неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, гос |
| есму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво д |
| , нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о |
| патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову па |
| сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују |
| з моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену |
| као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то |
| како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика |
| му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не |
| квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а са |
| <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казн |
| ота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српск |
| ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> |
| он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и мол |
| ели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути |
| ола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле |
| амо је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и |
| ештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао |
| , али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, ал |
| како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е |
| Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита |
| уче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не об |
| ару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв д |
| гованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекр |
| за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте н |
| , газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко |
| ник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве |
| же тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, |
| еш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њ |
| рку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ам |
| де по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што |
| јку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце |
| д се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напр |
| ци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мор |
| присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спре |
| Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бо |
| човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се ј |
| испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слав |
| д им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то |
| , вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочик |
| ко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко |
| не на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, до |
| се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав |
| те ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборав |
| вко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{ |
| у се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој пр |
| ко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће |
| у, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, |
| а — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те |
| тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка. |
| и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или забор |
| м ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или |
| огама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је д |
| је за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а свр |
| ремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео маш |
| љати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал |
| онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам |
| се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере |
| славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до |
| званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је |
| отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познани |
| ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! |
| ади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља |
| е молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, как |
| само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је је |
| а тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па ш |
| га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела |
| побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па |
| рглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и М |
| n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеч |
| е један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти не |
| кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седне |
| неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све она |
| .{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпоч |
| до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад |
| не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она слично |
| у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармо |
| ао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) ост |
| о ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да ј |
| ем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их п |
| у и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и |
| акерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под нек |
| мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само |
| ше из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог о |
| е ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур дов |
| лиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној |
| дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у в |
| иумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се су |
| ће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би |
| вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар) |
| а неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином. |
| одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцим |
| м долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, |
| леда испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди |
| при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање |
| ав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{ |
| па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ |
| капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ |
| зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> |
| м.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Ц |
| и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</ |
| ранака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по ко |
| ца камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво |
| к имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе за |
| .</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{ |
| се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три св |
| ди, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска |
| нтије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г |
| ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види |
| реба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S |
| дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету |
| Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> |
| крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један |
| иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни |
| и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: |
| b n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначе |
| (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он |
| Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други |
| а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што с |
| мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара |
| Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па |
| ли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-п |
| <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, |
| ите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише оста |
| лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</ |
| се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не |
| дник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, |
| {S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста |
| Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да |
| е, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{ |
| и мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, ск |
| упи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а |
| е знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казна |
| једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом пост |
| ала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавни |
| ичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели п |
| а, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, |
| е и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на коли |
| поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте б |
| ван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, б |
| ав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ п |
| максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратим |
| „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. |
| их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и на |
| на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за |
| аш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам с |
| ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасн |
| ишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлиј |
| а; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!< |
| ш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у |
| оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S |
| к.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <p |
| ол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар б |
| ажиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта |
| аћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор |
| да, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од ст |
| тим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</ |
| е тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седа |
| илен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, |
| опуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну |
| се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цвети |
| <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме с |
| ија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{ |
| има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало пр |
| не да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују д |
| > нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па с |
| же и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога |
| што знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наво |
| а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца |
| > <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, р |
| магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се у |
| собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре |
| ит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не з |
| е динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и пр |
| ети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та |
| — Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет К |
| p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу |
| врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам в |
| м репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао |
| есте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима |
| малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг |
| биљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је и |
| и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, |
| Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола. |
| рдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Св |
| амо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што ка |
| ер, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и |
| Фком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку у |
| довица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да н |
| Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг ка |
| че онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-ч |
| ко ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу |
| p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је ус |
| "23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад |
| моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испроси |
| аничан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настав |
| дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим |
| овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жаг |
| о, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, |
| сађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустав |
| укамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> |
| и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситн |
| е!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече |
| раћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуни |
| а.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> < |
| се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча н |
| етуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div ty |
| мена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани к |
| p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>С |
| зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не |
| ас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> |
| .{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа почин |
| д једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, м |
| пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од |
| .{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — |
| о ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада сврша |
| ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> < |
| је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем ј |
| е, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју |
| га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не |
| јска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — |
| еју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути |
| госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица. |
| те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куд |
| Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаш |
| ..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан чов |
| пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујн |
| p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта |
| т пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, |
| i>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дига |
| се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело |
| и, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку. |
| ајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{ |
| } Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се |
| {S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она |
| лити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање |
| и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из |
| је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, |
| о други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш |
| е Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вел |
| а су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, |
| .</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш ј |
| уше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окрену |
| смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То |
| ујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, т |
| > <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си |
| из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то |
| ачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беш |
| S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А |
| оду.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте |
| а ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, в |
| жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вел |
| после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван трену |
| и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује |
| пођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према го |
| p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељ |
| и!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда; |
| ађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</ |
| ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и |
| ! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу |
| >А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одла |
| кида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, |
| ило; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати мара |
| е причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. |
| захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-И |
| рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала о |
| осле подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и пра |
| и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сад |
| х штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао |
| ту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и |
| е председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, ни |
| и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће тр |
| нога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> < |
| одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црноје |
| ају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на в |
| ељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растр |
| а разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш |
| , алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар |
| ли наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беш |
| ко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико |
| а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским врати |
| 'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од |
| а!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не |
| мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче |
| о с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а т |
| а?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што г |
| ели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они |
| ољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и |
| и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му |
| Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама |
| елник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске |
| шеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и наврта |
| вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши и |
| својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцовом са ше |
| м на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше |
| ла дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су на |
| :{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно |
| оре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује! |
| лужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих о |
| лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир |
| } За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно шт |
| година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без ус |
| ниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од јед |
| Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, диза |
| иметричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па вик |
| енутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.< |
| има, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај оби |
| а зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{ |
| павицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{ |
| шним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи. |
| нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице |
| на свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских |
| Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чи |
| за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! |
| татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ам |
| а овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућ |
| ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је |
| друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и б |
| од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко |
| Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлиј |
| елима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства ов |
| ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ ос |
| , вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде |
| етеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! |
| , веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p |
| там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у бог |
| .{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну ча |
| о каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, пос |
| е и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} |
| “ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</ |
| ође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у |
| м да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потеп |
| те имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како г |
| како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и |
| их вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а предсе |
| исам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Ди |
| име, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш |
| с), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду |
| тентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрд |
| <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд од |
| рник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућа |
| ајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он |
| здане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли |
| ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господ |
| Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да |
| неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, |
| на и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезел |
| у, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако |
| председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обе |
| и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага |
| или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И |
| оји је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестра |
| не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега |
| огли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучер |
| страга дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина нач |
| Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr |
| — Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви пос |
| јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— |
| н, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} |
| љује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га ве |
| релиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак |
| време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прс |
| си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне |
| ођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— |
| не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред д |
| с од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, к |
| веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је м |
| ло да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, бар |
| вори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја |
| само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; |
| Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох бе |
| спођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару |
| м, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а н |
| ак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и нака |
| ине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога |
| ао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор б |
| ј.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{ |
| S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, |
| о <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не д |
| вко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па с |
| је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази |
| иротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; то |
| Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко |
| ш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате |
| S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао |
| инце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, |
| по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и |
| лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онд |
| ак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно |
| огу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако |
| ем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки тр |
| ољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде пит |
| ти у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате... |
| даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборав |
| та пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, |
| а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а |
| пише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже |
| лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Госп |
| не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после с |
| ећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагара |
| c" /> <!-- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text" |
| , вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не |
| адовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако |
| имнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мај |
| јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели |
| страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај |
| — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швап |
| и су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом у |
| аквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилаз |
| анак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се |
| ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме |
| аје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола |
| </p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и |
| ћа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и |
| е кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко уста |
| зевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— |
| не или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављиван |
| леју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица |
| а, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова |
| о свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} |
| а, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој ал |
| кан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати пар |
| Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— |
| напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладно |
| ео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, |
| је извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на |
| досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из |
| Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и он |
| нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије |
| кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода |
| обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија дост |
| посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаре |
| извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} П |
| ваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмех |
| и се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћ |
| S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се |
| о им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у припов |
| да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</ |
| .{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код |
| не гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све |
| не, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циг |
| времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, |
| једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућу |
| есму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише |
| тања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} |
| као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до др |
| аћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он |
| ила мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли |
| на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их |
| непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био оп |
| али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде |
| да није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај |
| , брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p |
| /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни зами |
| n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, го |
| вом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне |
| p>—- Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда |
| та.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него |
| а, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у оп |
| д у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче |
| утрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је зна |
| је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ |
| га ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, ма |
| испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... |
| памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у |
| или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима с |
| Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гор |
| овао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену |
| да, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу изно |
| дне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и |
| и их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госп |
| си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и |
| овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признав |
| Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, т |
| намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} |
| ин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, |
| ећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си |
| и, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева К |
| ве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по не |
| се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> |
| се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се мо |
| вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што ј |
| е лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољ |
| ни, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код п |
| , сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и |
| е, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице с |
| а, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непреста |
| на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А |
| <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Ни |
| ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не |
| p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не в |
| равили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у јед |
| јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! ре |
| а је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Љ |
| ђа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, |
| а.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физи |
| овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— |
| војчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај |
| {S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам |
| ј куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ |
| Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита |
| је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— П |
| изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми час |
| ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-п |
| реме је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало |
| , слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’ |
| кидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погле |
| век леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p |
| ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и |
| домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем |
| то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па пром |
| иној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је |
| алаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да пове |
| мислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казнач |
| вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Ак |
| оја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу |
| нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам до |
| ам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, ма |
| а два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево |
| ш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно о |
| о магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песм |
| ти патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло ку |
| д собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте д |
| м?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јест |
| p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додад |
| ерету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, |
| наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! см |
| Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на л |
| а.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право |
| !{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл |
| /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рук |
| урјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и на |
| ска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од |
| више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му |
| шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисе |
| , Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title |
| ш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Кал |
| } Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за |
| ели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда |
| , Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, не |
| е изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— |
| у га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изне |
| рећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калч |
| лију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће м |
| а'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S |
| лађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он ст |
| пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на т |
| друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“ |
| вет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви ос |
| ра по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се с |
| ; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одлич |
| о да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало |
| : да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке неј |
| епа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачи |
| ј жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сет |
| главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и сл |
| је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> < |
| риђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, ш |
| а!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица< |
| е да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује |
| јола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за |
| ли му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле |
| лаву, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере |
| оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа к |
| да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по |
| фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто |
| Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жен |
| коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав |
| о да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брз |
| н сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако |
| ј стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку |
| е Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет |
| оварају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, |
| иди неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> < |
| 83" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се он |
| окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац. |
| и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко |
| дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја ова |
| ам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</ |
| а да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, |
| не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам.. |
| ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, |
| седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! ве |
| идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте и |
| и пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска |
| . и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут жен |
| ’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више |
| бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ј |
| азбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi |
| ал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да |
| Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти пома |
| ’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с м |
| сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас на |
| ибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с |
| а да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера го |
| ги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не |
| е интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш |
| Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су госпо |
| аци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пу |
| Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва ј |
| да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не вара |
| у, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад |
| густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
| дим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око |
| дседник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по по |
| } А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је л |
| Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не |
| та авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да с |
| езања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још р |
| оспођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за об |
| p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћи |
| зан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету |
| коше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да пос |
| , ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече |
| гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ ка |
| Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Т |
| >— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући |
| ике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комши |
| е Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја ј |
| па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па та |
| ијолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ за |
| керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за м |
| генисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш |
| Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости дола |
| ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грл |
| гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p> |
| уја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума |
| јавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, |
| риџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" /> </di |
| а, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Н |
| ва кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради о |
| кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на |
| Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога |
| ча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па глед |
| о неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највиш |
| и за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивк |
| p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па |
| де.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику |
| те врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако ч |
| девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђев-да |
| ага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" / |
| ло на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он наша |
| од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је |
| > <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="10 |
| па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеј |
| ш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема |
| рах, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, за |
| едаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбо |
| е карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви |
| трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се |
| ече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и п |
| р).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type |
| ованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гран |
| вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неум |
| е и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог ле |
| и.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не дад |
| >Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго. |
| Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни в |
| газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p> |
| погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Г |
| ешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питу |
| а.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, зн |
| {S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> < |
| мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одм |
| >— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђе |
| али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџак |
| утао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га |
| ажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у нес |
| улсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела |
| је било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је |
| ричу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до с |
| " /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет |
| ст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није |
| и?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне |
| спомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — |
| морни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији |
| епан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра |
| да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди |
| није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи леп |
| Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски! |
| м.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели стар |
| да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— |
| шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији не |
| чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, п |
| омаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивк |
| а тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S |
| акав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му |
| афе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви леп |
| пљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и свак |
| ве тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, |
| ре, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из к |
| афу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај |
| их очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комш |
| че се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера |
| иставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: |
| а се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, н |
| ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се диго |
| упулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостој |
| ши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде |
| ач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> |
| тао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске већ |
| а после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казат |
| атељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена ниј |
| реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p |
| није; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} |
| а мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му до |
| а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар |
| већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: н |
| што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку к |
| да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p |
| Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пр |
| је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрада |
| и.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него м |
| еј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица |
| ћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је ме |
| ош у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод ја |
| шик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као |
| једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — к |
| pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је |
| } Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади ше |
| олицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само та |
| и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашт |
| ло на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, |
| као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на сло |
| пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, |
| а славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу призна |
| ису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, би |
| та чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, ст |
| ли ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печен |
| р па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и диску |
| их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зав |
| ко да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} И |
| ене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крај |
| , па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— |
| е, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб |
| ко сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се С |
| кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствит |
| а тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам |
| као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, н |
| иш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и к |
| о, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, не |
| p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не |
| вој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га |
| уда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар ка |
| уг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{ |
| и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде |
| >Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопам |
| бро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њих |
| {S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, |
| о ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант |
| ослати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знат |
| обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин. |
| утра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог н |
| оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— |
| да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S |
| д затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ |
| од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</ |
| не! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја с |
| е после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога сви |
| оказује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на но |
| , и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заб |
| радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радуј |
| пођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни |
| рада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и пр |
| још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи |
| ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и леп |
| му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даљ |
| агнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан |
| о и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га о |
| оше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми до |
| даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и ос |
| у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг |
| Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а о |
| <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, |
| а.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не зна |
| куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, |
| ру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— |
| нке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па она |
| о?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ет |
| е гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју |
| а си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Тео |
| а па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги п |
| неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, |
| ви, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко |
| ве. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у |
| а оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} |
| капи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесе |
| вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{ |
| ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...< |
| и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисај |
| ва ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и |
| кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p |
| е смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} |
| учка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш з |
| за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, неср |
| ?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде л |
| Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, |
| зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брук |
| накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица ј |
| дан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој би |
| ам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине пред |
| работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме |
| здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у о |
| учаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{ |
| идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред п |
| {S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без |
| је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! д |
| ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше г |
| Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да превед |
| , па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куд |
| е бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш с |
| девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлисл |
| окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што |
| казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се вр |
| Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S |
| обратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од |
| си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, д |
| , ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштев |
| урцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где |
| е очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде тр |
| сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше! |
| а руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви |
| ам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја |
| те, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту |
| {S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па |
| ал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb |
| то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни ср |
| ек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па о |
| м Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од |
| л’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли |
| ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија буд |
| „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће |
| таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, |
| де зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога п |
| не !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парчен |
| од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, |
| кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да н |
| тиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — |
| се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не |
| к је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга |
| ца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и о |
| /l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> |
| ефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом |
| е.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једно |
| скривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> < |
| " /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије |
| у из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло при |
| {S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!< |
| е и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Ци |
| јој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, |
| ијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најср |
| ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а н |
| си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле? |
| оћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћас |
| нче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на ч |
| а каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак |
| Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човец |
| , рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече |
| јде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— |
| че време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је б |
| ара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито дад |
| и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој |
| а и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта |
| али су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и г |
| игару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а |
| му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{ |
| ки судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада |
| ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме мо |
| једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у ку |
| д је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, факти |
| био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавес |
| е!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а |
| б!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сам |
| S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} |
| е даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна д |
| послетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин пре |
| утра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре |
| ла.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се п |
| и и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребри |
| ин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба |
| дседник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума |
| зе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једн |
| ђу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре бра |
| анашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, |
| Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим |
| вају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{ |
| самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јес |
| да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги |
| {S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па н |
| лча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S |
| а ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели |
| ате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’ |
| е, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88 |
| д га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> |
| Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Ца |
| убеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо |
| .</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени ко |
| да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чек |
| га и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер |
| више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се ве |
| >— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одг |
| ио је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, |
| твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се в |
| па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли та |
| то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборењ |
| лаву арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у р |
| тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, |
| ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, |
| а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при н |
| алча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом |
| по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да п |
| иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p |
| у после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем с |
| авио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза с |
| могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеж |
| еру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не пром |
| и, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу ар |
| па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да н |
| > врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, |
| ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к |
| ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> |
| се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас ову |
| лаву), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов ше |
| оје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лиси |
| искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слуша |
| Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{ |
| >— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n=" |
| а бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а пре |
| та нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глав |
| > <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S |
| > <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели |
| ушу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлан |
| деси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зим |
| а оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, |
| слиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p |
| м, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да |
| ..</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучућ |
| и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на п |
| } Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи бил |
| поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну н |
| , мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Ф |
| и’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши позн |
| направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, |
| А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар |
| вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му |
| !“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — |
| о одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тог |
| ће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут п |
| м и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кл |
| причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало пок |
| ве до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може |
| без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закљ |
| — Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сва |
| је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поз |
| ажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— |
| војих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео |
| и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он прос |
| о јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак |
| Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио |
| о, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се |
| сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако г |
| ав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само |
| ћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га из |
| Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар п |
| како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу с |
| ј се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, |
| де како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ пра |
| а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} А |
| могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како |
| у да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p |
| , па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече ли |
| ки без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш ка |
| них, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове л |
| оубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се пот |
| шки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па |
| то беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти |
| причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за ко |
| илике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} |
| њски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> |
| ки сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши стано |
| Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— |
| > <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па нами |
| мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо |
| кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га ч |
| лан!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га И |
| по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: |
| ака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не |
| — ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ћ |
| кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радиј |
| ова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си |
| p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обред |
| а од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} |
| те мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, |
| о плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, |
| Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p |
| ам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{ |
| е пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам |
| ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, т |
| ут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још је |
| урно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни ди |
| још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S |
| и Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово |
| метно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче |
| ђењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мај |
| е, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо |
| тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ств |
| полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не ра |
| з суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако |
| познао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је |
| знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, т |
| удућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју |
| у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио шт |
| е лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— |
| онајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце н |
| се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, |
| , једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и праш |
| авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па |
| дај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! ре |
| омад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, |
| <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио |
| и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га |
| иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93 |
| т!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш |
| дајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви |
| доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања! |
| х се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли |
| не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, |
| зазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива |
| а, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у ше |
| , много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич |
| е!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> |
| >— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где |
| пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, да |
| е!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с ко |
| а паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче |
| милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пр |
| а толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека |
| а не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око с |
| види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта |
| — „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ |
| јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш д |
| га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} |
| ф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако је |
| нцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, т |
| а сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори |
| и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокош |
| а свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га пи |
| дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стег |
| потиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми |
| прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, |
| а је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то... |
| ираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а |
| рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и |
| рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада исприча |
| исто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још |
| ћу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ј |
| садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја в |
| S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, је |
| ишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работ |
| нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и |
| старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта в |
| аг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов |
| Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну |
| ну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу |
| рају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n=" |
| хвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе з |
| ам’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги |
| и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је |
| не тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> |
| мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чин |
| чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?< |
| као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам |
| те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем |
| сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p> |
| господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, |
| био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и |
| врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на пле |
| ријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вин |
| {S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да д |
| рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј годин |
| а, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док |
| ве славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени |
| иш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак |
| ађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Два |
| ишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да |
| Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! |
| порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће |
| .{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не по |
| ; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека |
| м се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко |
| завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу |
| ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, |
| } Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће |
| видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S |
| а ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, м |
| .. да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се |
| а пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме |
| немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу |
| од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> |
| рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вал |
| о.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и |
| <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ ос |
| јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме. |
| осподи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а |
| брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да |
| 15" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на |
| о године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам |
| алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступ |
| капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то кап |
| м моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</ |
| време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги на |
| о не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно |
| рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ р |
| јак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату |
| а се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој |
| ин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи. |
| и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је |
| рану отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали д |
| о обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са |
| остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо |
| вко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се |
| љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па с |
| дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред свато |
| човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати она |
| мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше |
| 1" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чарш |
| ач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа |
| ију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисел |
| сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се |
| S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Е |
| Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и н |
| ече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, |
| ки цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита |
| аћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на |
| ој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје |
| е кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} |
| модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивко |
| то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на минде |
| а узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, с |
| ћава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкч |
| ?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светисла |
| га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто ви |
| {S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не |
| тки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па е |
| л ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l |
| — Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шеш |
| сли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам м |
| ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих в |
| р га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... |
| азуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да |
| оба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p |
| Ама баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прек |
| си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно по |
| го пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да |
| ормално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а п |
| мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се |
| ик сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку че |
| и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер |
| ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{ |
| пек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом не |
| p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те в |
| но, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лав |
| е, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по з |
| у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манул |
| е пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није о |
| ote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> |
| Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чује |
| чицама, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми д |
| Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и |
| челник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, м |
| Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, |
| ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубит |
| да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрз |
| да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш. |
| се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, |
| ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „ |
| ; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко |
| свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quot |
| сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, |
| излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накри |
| > <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е |
| лчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Нико |
| >— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред |
| ашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш циг |
| послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да |
| ш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да |
| нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамот |
| и имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="1 |
| је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па |
| д је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па |
| равка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет |
| ...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а д |
| .{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „ |
| и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му т |
| кад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила |
| А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Ко |
| лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, |
| } Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђе |
| си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у про |
| а!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу м |
| да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску к |
| /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојч |
| ју а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} |
| е прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ К |
| ело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или д |
| алецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадго |
| А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате сла |
| путство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека |
| о је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко об |
| све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дуп |
| да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> |
| {S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам |
| ако викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаж |
| се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свад |
| и: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од ов |
| ек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном. |
| резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани |
| то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како с |
| мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми ве |
| рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше ку |
| дио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једно |
| умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, д |
| вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се м |
| пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе к |
| жеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господи |
| учио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав |
| Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш |
| подин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бо |
| их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да ј |
| за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познаје |
| ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој вик |
| с тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је? |
| — Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си |
| рамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само |
| мо ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су |
| тера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како ј |
| а де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књиж |
| и им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се же |
| Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хе |
| друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и д |
| е да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је з |
| ом мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест |
| им за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да с |
| беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје |
| о.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побр |
| стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ |
| Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухв |
| } Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелес |
| м године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек св |
| а; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је та |
| , летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђе |
| ио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо пат |
| pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначе |
| та да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећу |
| иде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се ше |
| а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу |
| за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, |
| ао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не п |
| „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја ник |
| </p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И в |
| </p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их с |
| р; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегени |
| Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да |
| им и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадим |
| , ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде бата |
| ознати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фа |
| вета, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам г |
| нику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патро |
| м состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па |
| е неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p> |
| запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда |
| е окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалко |
| штованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{ |
| ка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако м |
| уше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа |
| паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки каз |
| шиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали с |
| p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S |
| Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> |
| мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви св |
| p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господи |
| а зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ће |
| ек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четво |
| могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{ |
| да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лифе |
| шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, госп |
| абави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се у |
| ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти ре |
| и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па |
| ко!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, |
| мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја ба |
| , хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има |
| ођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пу |
| имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет п |
| ји је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казна |
| раци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испу |
| апали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— |
| ет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели |
| p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што с |
| рко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро |
| n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се р |
| ћи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпо |
| имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, спол |
| p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако |
| Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно с |
| — Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју пр |
| ица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да |
| ате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и он |
| Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код |
| аво.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p> |
| али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече |
| ушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам така |
| м, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— П |
| е — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: |
| ого да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зај |
| старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошк |
| га тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, п |
| д.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ в |
| и испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у |
| А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми з |
| в сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ уб |
| че прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви |
| брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше |
| есарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима н |
| чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све |
| ине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи |
| најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, |
| ија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти |
| јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ћ |
| нким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, |
| тора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим |
| другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, н |
| и да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари |
| ету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже |
| аш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли |
| још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учин |
| атиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се |
| ном свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сма |
| за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не |
| е.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам ку |
| кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше |
| поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распростр |
| ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на |
| маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже |
| Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n=" |
| је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве моли |
| егли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, |
| ас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да |
| прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} |
| обратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не ди |
| {S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти |
| а, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради при |
| ве си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има |
| че пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети |
| <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му от |
| турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, от |
| дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј |
| закопано и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Тер |
| пављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине з |
| ао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног |
| е гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети |
| позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, |
| да ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се |
| о кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће . |
| ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па |
| нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не в |
| аче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има т |
| алча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо св |
| наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ћ |
| е сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали |
| ауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, |
| т видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање п |
| е каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што |
| на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да |
| о?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затур |
| > <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште д |
| а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из |
| ох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу |
| ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, |
| се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе |
| и да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па |
| вога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, какве ћуп |
| оиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави чо |
| ала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те кој |
| ти тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога дру |
| а је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речи |
| ије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало п |
| Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се |
| а издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>То |
| и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришо |
| тују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Вл |
| p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Д |
| ук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле |
| ама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се сам |
| не може, господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је т |
| ућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно д |
| а! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, гос |
| ме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека |
| ш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, е |
| весту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш |
| мо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> |
| /p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p> |
| , па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и |
| ш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запев |
| и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано п |
| ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друс |
| елена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за |
| управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је н |
| ет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не |
| нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефк |
| ченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p |
| их гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали сл |
| р тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, |
| намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и |
| ...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се кла |
| ! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} |
| и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што б |
| „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, вика |
| о једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! |
| казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си нау |
| вак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је ово |
| о.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали т |
| ди, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ |
| пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама |
| и казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, |
| и је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, |
| резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’ |
| на домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пи |
| замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе |
| у душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца |
| а ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по дру |
| несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’ле |
| годи ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни |
| , а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее |
| моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти |
| к, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не д |
| ко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Даб |
| брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!< |
| рије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо |
| Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S |
| да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! |
| може од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди с |
| ј да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фид |
| те, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле |
| и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, |
| не.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује |
| S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта зн |
| ли му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао поз |
| јка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац |
| ће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за |
| баде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје |
| е се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г |
| аг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гле |
| слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па |
| имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде |
| де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побр |
| ска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мум |
| > <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p> |
| је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје г |
| баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти н |
| алча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми т |
| иче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то |
| ако ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како |
| це.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже у |
| е ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја дома |
| нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Кал |
| му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ет |
| ичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, ку |
| подине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко |
| мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} После |
| гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и н |
| на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас |
| во је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је |
| алча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. х |
| тињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а он |
| тра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, јед |
| веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јошт |
| ћо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удови |
| , не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! |
| :</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слав |
| викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну |
| маћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити о |
| ’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к.. |
| тест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. |
| ? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се |
| сподин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, |
| ава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледа |
| а...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде |
| у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женс |
| јче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после |
| .</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку |
| ареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} |
| ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже |
| ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.< |
| си ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала |
| ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му п |
| клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, |
| вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, госп |
| Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бр |
| ум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам |
| но псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну |
| ва ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у |
| ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један |
| е ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам. |
| није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</ |
| ? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа |
| а да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Свет |
| , господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти з |
| од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће л |
| и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј |
| м, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник |
| 6" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Шв |
| м за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— |
| као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам |
| еки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би зн |
| о, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру |
| паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на |
| и прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А |
| аке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гл |
| И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да |
| n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом |
| ји дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, куп |
| па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама |
| аде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га |
| <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице |
| о Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, |
| је; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити м |
| евојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак |
| ија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, гос |
| е на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана |
| ко један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг |
| у.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, ка |
| не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и |
| p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу |
| b n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су ј |
| полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у он |
| вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја! |
| одине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти нек |
| е срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</ |
| да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочи |
| мук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чв |
| чтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, |
| мазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле |
| се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па позна |
| едан румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја |
| S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што к |
| ојих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепш |
| евојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на |
| чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола в |
| , ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, б |
| мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, |
| , па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како! |
| и седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћа |
| братиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па још |
| а, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А |
| повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавн |
| , ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S |
| рем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па он |
| луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Неса |
| и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша |
| врсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један пред |
| памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, го |
| па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пиј |
| > <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом прија |
| те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Сте |
| ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, |
| воје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш на |
| мно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да см |
| овњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме |
| но јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани с |
| и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате ч |
| S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, |
| ?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па ко |
| , лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити шт |
| да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћем |
| али, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам |
| частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она |
| ја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да |
| {S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш |
| си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-М |
| кај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко бе |
| туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И |
| е за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мен |
| ју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узне |
| ј погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си ост |
| аде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњ |
| ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не |
| и дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, |
| побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, |
| Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па |
| ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају |
| ва!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с д |
| > <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му предсе |
| алне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зај |
| м си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?! |
| кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једа |
| {S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ћ |
| ја.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег |
| о Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да |
| јити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> бирократски, иде и |
| ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жен |
| порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће д |
| после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку |
| се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, |
| беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли к |
| !{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како пета |
| ту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га ш |
| и дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да дан |
| се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја |
| Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p |
| рјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, |
| адују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а кол |
| .</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми о |
| те.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прили |
| ако је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила к |
| сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како |
| па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта |
| огама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим |
| кривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу |
| заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су |
| втело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како пој |
| ле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да т |
| есно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи че |
| , лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на с |
| г да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и и |
| преми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел |
| рпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти |
| и па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курја |
| } Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, |
| и?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје а |
| су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с ово |
| <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! в |
| те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд |
| па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пи |
| "131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као |
| Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, |
| о је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа њего |
| рјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој |
| то се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов |
| Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се |
| е разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј |
| на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто к |
| и се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Ма |
| љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газ |
| ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{ |
| де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће |
| и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј п |
| учерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, в |
| човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за попр |
| анпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиш |
| познати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате |
| мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па за |
| асак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га довед |
| и човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овог |
| да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за д |
| гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, ка |
| ред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази |
| и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ће |
| </p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од кућ |
| бна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада |
| а гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Је |
| отраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> |
| ка!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, ве |
| окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> < |
| у сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме |
| умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и |
| аним је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само |
| p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, |
| ло алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} О |
| Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, на |
| је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем по |
| варају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неко |
| ја два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ |
| баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по ко |
| аши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је по |
| ш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћ |
| >— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни |
| ише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напуд |
| ну, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад |
| да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припи |
| Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, |
| плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, |
| љно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели |
| па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти с |
| а-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стад |
| неш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си |
| уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господи |
| беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, в |
| {S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — |
| не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док |
| ну, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да |
| зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој д |
| {S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-фран |
| товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће |
| е слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, он |
| пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девој |
| да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: |
| је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, |
| .</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и |
| малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш |
| ја си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да ка |
| ан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави цр |
| ешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Ци |
| вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам |
| , тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћ |
| а Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за т |
| мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који |
| у Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде з |
| попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан |
| l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n |
| ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорен |
| ред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредб |
| е, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо |
| с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, |
| аја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурди |
| рдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, ч |
| алакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву ми |
| и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од |
| колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетц |
| ли да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили |
| е кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратни |
| вају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} |
| е лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се |
| ене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера |
| ли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави |
| вони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између ост |
| рсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и |
| а панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p> |
| , то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек др |
| ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Пог |
| нтите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете с |
| збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, ре |
| чови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па |
| те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не мо |
| та је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зат |
| м га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као |
| , а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Ка |
| ле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Со |
| ради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, т |
| стаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који |
| ад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је |
| и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и |
| а се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} |
| и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жал |
| есмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се ба |
| човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? |
| ли председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их |
| квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Ка |
| стивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет т |
| ло ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— П |
| и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следоват |
| председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш |
| панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</ |
| мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста |
| {S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се сра |
| .{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије |
| ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак |
| и.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша пе |
| } Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, |
| господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу |
| Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него је |
| ањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допушт |
| рате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да |
| -а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општи |
| и и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ д |
| прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прат |
| ућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Ара |
| иозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострас |
| ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли |
| Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једна |
| ију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај чов |
| нџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор |
| анулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курј |
| вца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми |
| сам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си |
| аш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:< |
| корно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како |
| е дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па моли |
| .</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад |
| , ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стар |
| басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро |
| к, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашт |
| тина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— |
| а, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави |
| у, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е п |
| ан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, |
| еспекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{ |
| ..{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седн |
| Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш |
| у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и |
| и па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, |
| а побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме ок |
| а да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо! |
| несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Неп |
| рица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и прима |
| кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> |
| урђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; |
| нџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калч |
| својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија о |
| и је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај |
| их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кр |
| и, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако ма |
| остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча х |
| е да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је |
| анатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац |
| око допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је с |
| " /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и |
| човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је у |
| му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је |
| , док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при м |
| p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да н |
| од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се о |
| ем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало |
| кам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже о |
| едседник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да до |
| <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје д |
| глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га нек |
| у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.< |
| у ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу |
| ерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво д |
| куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу з |
| ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ |
| </p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.< |
| чавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, |
| >— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жа |
| >— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко |
| жим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} |
| нати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... дес |
| идо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{ |
| ’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуг |
| Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— |
| тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да |
| — И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишл |
| године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се |
| у? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, диз |
| осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{ |
| речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па |
| И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како вик |
| тарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држ |
| /p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога |
| ! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја |
| ем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас |
| џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају пут |
| намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивк |
| ој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја још |
| терије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним у |
| че, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као |
| <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, |
| побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у |
| а, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{ |
| оји рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро |
| Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не с |
| ти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски |
| ија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> пре |
| /p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар |
| цавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом |
| а викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он |
| голем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантаз |
| лава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук |
| се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима гов |
| } Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја не |
| како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ј |
| бе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, п |
| Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ног |
| ?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на тер |
| ле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу |
| </p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— |
| чешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник |
| </p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p> |
| авља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, |
| руство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, |
| p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће |
| </p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, |
| . кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком пантало |
| </p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} И |
| срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас |
| време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку |
| други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и прос |
| > <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу |
| мо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— |
| </p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напи |
| нуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе |
| о, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p> |
| > <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, мор |
| > <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој! |
| > <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика |
| че Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто |
| ’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их |
| p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Ш |
| /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да |
| на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <p |
| тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> |
| <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слуша |
| /p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не |
| ишта!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба |
| т.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за за |
| еш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} |
| трану.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Мо |
| ије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.< |
| ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу |
| је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук |
| <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и |
| ужи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на наше |
| братимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће д |
| и ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, |
| л’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> < |
| м од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а |
| какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо |
| {S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази |
| ! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто а |
| јеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче ру |
| ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо |
| је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у |
| в.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури з |
| !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, к |
| S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни бил |
| } Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погреши |
| и немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија. |
| футска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дај |
| ње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он |
| е Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство |
| шини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, п |
| — И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку |
| румар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} |
| . „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега о |
| с’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, |
| да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се о |
| те тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> |
| шаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; есна |
| је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, |
| једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побрати |
| у Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле нема |
| ни’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калч |
| ицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</ |
| ризнај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо д |
| кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка |
| а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да |
| е нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> |
| е тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</ |
| Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} |
| — Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мисл |
| о, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин. |
| имо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си |
| ли онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо вре |
| е, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он |
| ући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пије |
| > <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре |
| S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним ше |
| коље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећ |
| — Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у ст |
| а искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па |
| </p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е |
| аду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb |
| Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћо |
| орак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!< |
| ани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче ша |
| пет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење |
| рде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у |
| у сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ак |
| авамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> |
| а да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и посл |
| кој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би м |
| га.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикин |
| ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тр |
| ве четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да |
| естане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и ниј |
| осе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда |
| ке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе |
| тервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла |
| аш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> < |
| ка у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди |
| > <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти |
| А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по |
| има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</ |
| рдаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутин |
| а, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена. |
| г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Сте |
| твар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућ |
| иш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S |
| и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ |
| ућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој |
| уваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, |
| , а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по |
| стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— |
| } Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво |
| стар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, |
| ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за с |
| тиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</ |
| о“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беш |
| — Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истин |
| „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...< |
| ришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Кра |
| ступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет |
| сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам |
| > <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви |
| о инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-с |
| питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута |
| ичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се |
| урци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овд |
| ако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча |
| га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калч |
| ма кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и п |
| и је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча. |
| етенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Кал |
| ш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје ш |
| зе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на С |
| ’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Ка |
| е си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекн |
| ’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема |
| бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-ве |
| лији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели К |
| ав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он је |
| ше и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што |
| ољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само о |
| ако немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе р |
| ака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћ |
| колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе де |
| па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да |
| ду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је |
| ећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зат |
| тимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер с |
| о,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе, |
| шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћ |
| столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере с |
| , вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— П |
| у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију бл |
| ар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, |
| и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако |
| .{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су ст |
| ла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јач |
| и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и |
| побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене н |
| свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или упра |
| х трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побр |
| ажи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, |
| волите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојк |
| н, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала |
| е паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се |
| нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај. |
| маћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни на |
| едио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; ис |
| е камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ |
| борној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у |
| екујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја |
| о долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, ве |
| ена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му т |
| ога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало |
| лако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, госпо |
| да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да |
| а је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради |
| -пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе д |
| печеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n |
| са, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Нарав |
| би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је в |
| ели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, ј |
| Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се п |
| еја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> |
| т, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи |
| Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је |
| не! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву |
| а ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са |
| по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они |
| оји је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са ци |
| о што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа |
| ком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га довед |
| рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</ |
| и ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све |
| дновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама |
| да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целок |
| предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и о |
| ео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намам |
| ксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> < |
| едну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, |
| — А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p |
| ашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели |
| у и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелије |
| јем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" |
| авом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распр |
| ише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новц |
| а, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија |
| каш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, д |
| устио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ |
| а права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, с |
| нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, |
| ом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!... |
| писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макну |
| и“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зат |
| и и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју ж |
| се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по по |
| , а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је в |
| се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се до |
| цем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било чо |
| Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.< |
| рехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и |
| распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути |
| тица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Ци |
| а раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљи |
| се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, је |
| ци.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су |
| /p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама уш |
| ).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или бо |
| , ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава неш |
| звлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму |
| слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као ж |
| ке шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г |
| аде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко ј |
| <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, кој |
| је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и за |
| пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, ка |
| ћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима |
| то и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једос |
| не и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве ј |
| з Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, |
| кад види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита |
| онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради |
| с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и по |
| јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Т |
| вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељ |
| разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио |
| он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка |
| уд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама |
| куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, шт |
| ни говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не тера |
| оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Т |
| у одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда- |
| господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше |
| ао коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто |
| а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замо |
| т као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зау |
| а друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну с |
| ладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио |
| Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији дома |
| атки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са |
| а г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. предсе |
| идесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! |
| рнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи г |
| <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби |
| змакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као ша |
| етати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше |
| их дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар сврш |
| Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и н |
| } Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи ма |
| че у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не |
| </p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не |
| и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, |
| та ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба |
| е!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле! |
| .. као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лези |
| нало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то бил |
| гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не п |
| ед Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око ње |
| дан му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, |
| ановали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле |
| к на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, |
| па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са ц |
| вковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти |
| безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно |
| кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, да |
| ту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена ма |
| Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у вар |
| а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело. |
| један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши |
| биш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантази |
| ој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, з |
| трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У ба |
| а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало |
| А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{ |
| председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, |
| а једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали п |
| ео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... п |
| ло за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци |
| о шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан |
| о мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, |
| /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, ко |
| А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и |
| неси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хва |
| е се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она |
| м мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; |
| као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb |
| . „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не |
| нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у |
| љице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p> |
| којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је |
| ење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па на |
| смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, |
| ске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушам |
| отребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одличн |
| репавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је |
| овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, |
| тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна обј |
| фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша |
| је и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кок |
| чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде |
| а улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину |
| топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћа |
| l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quot |
| м тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј |
| не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми |
| узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по дина |
| } Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е са |
| > <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој |
| седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требеш |
| напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па н |
| несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="7 |
| <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душ |
| гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет |
| шамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се |
| њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо п |
| рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, |
| ме — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућм |
| и, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и остан |
| авао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа простра |
| ало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све леп |
| дниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, н |
| <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> < |
| па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} |
| плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег |
| лендар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и |
| ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> |
| исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, св |
| Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној |
| друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен |
| авити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као чл |
| ле, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћ |
| ној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко у |
| оја му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био ј |
| обро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и |
| осу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама |
| е одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра |
| за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, неср |
| тише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивк |
| риву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели К |
| тим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на |
| а и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају |
| ?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сич |
| но мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јут |
| лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, в |
| ску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l |
| ромуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — |
| целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура |
| публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу к |
| е потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекам |
| ав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!< |
| иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје чо |
| и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојег |
| да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем |
| несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво! |
| нску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре |
| у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије. |
| ...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и ста |
| ер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као |
| ао полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате! |
| > <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам н |
| уше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињ |
| иноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што |
| <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, |
| ишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук |
| м гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што п |
| !“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом неком |
| рича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ н |
| што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили |
| <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и дос |
| акој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Ку |
| аво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета |
| и Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави. |
| Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче нег |
| д дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као т |
| Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; вл |
| едом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове |
| што око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се од |
| а и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати к |
| ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрав |
| гурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, госпо |
| и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лек |
| ј кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти |
| слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте в |
| n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, |
| ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, |
| з канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Трес |
| пођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц |
| реми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао д |
| наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера г |
| ча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а |
| рођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадош |
| ни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који м |
| да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољ |
| жи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Нес |
| а душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то |
| потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господин |
| овац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му ов |
| Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски су |
| као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> с |
| о је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ев |
| то послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја |
| и и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога |
| ку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има раз |
| Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви |
| русио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели К |
| покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо |
| умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!! |
| хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... ве |
| /p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми |
| е свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су г |
| о ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, |
| стављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} Н |
| а у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јо |
| че један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на па |
| Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те |
| ос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађ |
| јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да исп |
| о је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, је |
| ди и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пије |
| !</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p |
| ар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели |
| .{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени |
| аФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику ж |
| ијоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше ка |
| е одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФ |
| једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> |
| већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласи |
| >— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Јо |
| се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, г |
| <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p |
| ичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друг |
| о вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> |
| себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е п |
| звол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Ф |
| у одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А ш |
| .{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, |
| ипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па |
| преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ниш |
| е где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то |
| p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се на |
| Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) |
| иде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге |
| с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече је |
| S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е |
| и баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да иска |
| а како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга |
| ги тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман см |
| н смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</ |
| а, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна и |
| а заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на |
| ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов |
| <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb |
| одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми ст |
| т ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете |
| шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова сл |
| а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се п |
| а, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује гос |
| i>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— |
| </p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p |
| ај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допал |
| ала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се нек |
| у спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и и |
| ј таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, |
| за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „ |
| вчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав |
| знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј |
| те!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</ |
| ста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми |
| , човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи |
| пода, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, а |
| Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, |
| м један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос |
| </p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочек |
| курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малк |
| вој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и м |
| л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> |
| тло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Ха |
| о турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне |
| цу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди п |
| инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, сме |
| алча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве по |
| ори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо з |
| а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га С |
| , ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не |
| и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, уз |
| такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жен |
| аг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа |
| имо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да |
| гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не мога |
| еће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па |
| да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда с |
| не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а |
| видну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гл |
| Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</ |
| зујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми |
| ! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, већ |
| ор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, |
| ем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглад |
| n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и он |
| вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, ка |
| по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирно |
| диш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли |
| сватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три бан |
| ла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ор |
| што да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друст |
| /p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, н |
| е, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљ |
| саја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка |
| </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та ст |
| вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете једа |
| то неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у |
| тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич к |
| ој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си ид |
| ?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вик |
| дњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећ |
| че човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За |
| рамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели |
| Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. мо |
| од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панора |
| вко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу тера |
| и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у р |
| ила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да бидн |
| г'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на тефер |
| ре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило с |
| ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...< |
| си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> |
| мтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И |
| розоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и кит |
| диш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p |
| нем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мо |
| е.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} |
| рка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и |
| ћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си |
| ба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутит |
| а не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаш |
| је.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ћ |
| Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; к |
| аде жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је |
| ма, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, |
| американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена н |
| па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше г |
| иђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку |
| сто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са и |
| е, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагич |
| мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је ва |
| т онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој |
| ако да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нис |
| рв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узет |
| а за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте бе |
| <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-д |
| излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> |
| што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере ка |
| ику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... х |
| ар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-д |
| рете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кр |
| а слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих ост |
| ви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је в |
| смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у |
| ико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истр |
| на; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— |
| о’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p |
| е водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ реч |
| мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј |
| та онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та н |
| ику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господи |
| е... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године |
| а; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он |
| годишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само |
| били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвише |
| ло после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, |
| ио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Су |
| оши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га зво |
| н туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искоч |
| а је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> < |
| уповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам ј |
| ју, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема |
| та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Р |
| погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је уби |
| hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} К |
| , што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багател |
| еци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ |
| nt> <div type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТ |
| ели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то |
| {S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а |
| матику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће са |
| а саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Как |
| де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи |
| v type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </div> --> |
| од очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велик |
| угог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам |
| равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она |
| сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко н |
| печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамт |
| за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим |
| и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти |
| ма га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побр |
| киде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим г |
| у, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, си |
| а, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{ |
| {S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми же |
| р мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухва |
| ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му од |
| цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величан |
| нас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке |
| , седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се |
| аже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори |
| вно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири |
| чно на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То |
| ио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да |
| дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! |
| прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће |
| а све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? пит |
| би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говор |
| како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад |
| ега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усва |
| Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој ж |
| , напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и п |
| атали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећ |
| из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај |
| сте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p |
| оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га су |
| о расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене |
| <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отиш |
| ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред све |
| да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, |
| лаве у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, ка |
| ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман |
| нате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, |
| тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на че |
| > <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да д |
| ар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, как |
| S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели |
| кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Д |
| — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђу |
| тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, с |
| и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а ла |
| мо дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у каф |
| о је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} |
| видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке и |
| ..</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— |
| а је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво б |
| ана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стра |
| зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу |
| </p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар. |
| ило човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то с |
| је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтед |
| Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљев |
| дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после то |
| али да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гу |
| ат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> с |
| а све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не м |
| зоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега |
| метан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.< |
| ајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на |
| а Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како |
| довољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си |
| ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи |
| >— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама |
| дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га |
| p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија п |
| та је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући за |
| могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, |
| е га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Пит |
| реноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Ке |
| јаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да |
| свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може |
| у Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за |
| е, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију |
| ; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде о |
| сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој |
| убиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и |
| е, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n |
| е види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S |
| ш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор |
| улке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлиј |
| карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> < |
| пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше |
| мем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— |
| овека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па |
| доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} |
| и Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} |
| ц одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одош |
| у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се при |
| научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, до |
| зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука |
| сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече |
| ознаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се н |
| зице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вр |
| !{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо |
| } Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, не |
| господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? ис |
| ’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече |
| вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> |
| о, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ до |
| млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да пр |
| .</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, в |
| ет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де! |
| ана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска гла |
| кам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курт |
| то ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамни |
| а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Кал |
| рем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа р |
| уство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за |
| пија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па |
| и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа п |
| !{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад преца |
| ни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти т |
| татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је.. |
| на си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек ка |
| па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам |
| едан Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да ни |
| ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, ка |
| омоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.< |
| моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море кр |
| ко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, |
| ршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{ |
| и?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим |
| еданпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} |
| ју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} |
| ако никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, |
| туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио |
| зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ам |
| ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве с |
| тор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући |
| се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што сла |
| е и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори |
| али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по |
| уј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.< |
| еј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек |
| S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познав |
| Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} |
| тислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама |
| а кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n=" |
| </p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па д |
| касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (о |
| љно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај |
| голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај зан |
| Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, |
| </p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је |
| је, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! вик |
| о демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт ин |
| опала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу |
| кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А |
| од нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуд |
| о што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по |
| да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Та |
| па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољ |
| ест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ |
| е бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зар |
| вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, кој |
| чере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници |
| попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S |
| о кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох ше |
| госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} |
| кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам д |
| ок ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојо |
| се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи |
| оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била ар |
| је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога да |
| S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’ |
| S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онак |
| ну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу в |
| .</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за |
| Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег |
| куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да |
| ити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да у |
| ар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да |
| мо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, |
| ба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све |
| ад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему |
| рено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће н |
| {S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг |
| они. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиста |
| и је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га ста |
| акру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" |
| ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше т |
| у гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми |
| и беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво |
| у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Кур |
| вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да |
| утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије |
| ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј |
| вден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Ка |
| м; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујт |
| и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' у |
| ужи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигар |
| протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па а |
| ! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој по |
| вко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Ка |
| е, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је. |
| павати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати с |
| да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија г |
| шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Неса |
| а ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— |
| зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А |
| ек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама г |
| смо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S |
| лако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек |
| тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</ |
| ! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да |
| <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви ј |
| се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти |
| >Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— |
| у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жен |
| и дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А мо |
| е, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прај |
| без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Ка |
| ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом |
| нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га |
| } Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ам |
| а тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, з |
| а домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде д |
| пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо |
| ожеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се пр |
| ек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку |
| бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. |
| ним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш |
| ка.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, |
| нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па |
| курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. |
| ним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах |
| ба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каж |
| госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао са |
| копано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, исти |
| бро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му |
| е нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратим |
| ар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама |
| е могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дат |
| мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стр |
| даша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те |
| ..{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасци |
| које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са им |
| ава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођ |
| И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога |
| само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, п |
| ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после т |
| онарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој |
| ака као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупу |
| ако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па ра |
| слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Мора |
| папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске |
| ану цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p |
| и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, чет |
| тским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу |
| ко начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако |
| к остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да |
| А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да г |
| их лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и |
| е бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек |
| е обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком с |
| р!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутр |
| ли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински се |
| ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да |
| олу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житиј |
| во у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше |
| м.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много |
| а стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у па |
| било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још |
| м филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чк |
| шта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без |
| и писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путуј |
| ш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж |
| њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идућ |
| вац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, |
| нај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, т |
| ци и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стиг |
| и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима |
| душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из |
| авести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога |
| S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, има |
| „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} И |
| леда, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти |
| азговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, л |
| еша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично |
| о је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутац |
| ог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p> |
| а тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама траж |
| а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пр |
| ’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побрати |
| љан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, |
| чношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а |
| у је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су |
| ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на |
| редседниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p> |
| му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг |
| шао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изгов |
| оје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и н |
| с да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помо |
| } Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а за |
| И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дув |
| <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још |
| авно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, |
| е будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники |
| бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p |
| , само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао кој |
| кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога |
| лама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се н |
| а од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Мор |
| оре, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{ |
| онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако ста |
| жину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као |
| ирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је д |
| S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а |
| девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пр |
| аде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући. |
| ус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, |
| чали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, и |
| n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили |
| удо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од вл |
| и су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, св |
| Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам |
| До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко час |
| који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један д |
| орате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више! |
| и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао |
| ва, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин И |
| огати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши |
| дно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог |
| ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{ |
| оста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање |
| ве, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у са |
| па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му из |
| јвећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим да |
| Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгод |
| р.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> |
| а блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме |
| з авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли ку |
| главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је и |
| ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању. |
| је никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дот |
| тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне је |
| илену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио |
| а.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, |
| као бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p |
| очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцар |
| и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво вр |
| то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p |
| рио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интел |
| ушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докл |
| огом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допад |
| е и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча |
| оспођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се |
| ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и с |
| ра да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— |
| ши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте у |
| сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да рад |
| бља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом п |
| послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је бо |
| мо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православн |
| у, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље |
| и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род |
| ије могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да с |
| места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па х |
| а не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у ста |
| њих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им |
| то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, трес |
| у је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигур |
| авали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и проми |
| : „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е |
| е Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, |
| ка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а наро |
| Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је жив |
| ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та |
| импатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— П |
| се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— |
| а су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад в |
| лника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили ј |
| сте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у раз |
| дователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, |
| та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика |
| акав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао |
| оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога д |
| исети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели |
| ен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да |
| момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко |
| Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом и |
| бама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде. |
| е у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко |
| уковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбун |
| цира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, т |
| } Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљу |
| брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Б |
| > <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— |
| о се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Вика |
| е.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Они |
| сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујућ |
| си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шко |
| ој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} |
| ом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вел |
| и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће |
| веду свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће м |
| атељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како |
| одине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред ав |
| лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одав |
| раче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А |
| наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ П |
| њенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како < |
| ор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпи |
| Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, |
| игне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала |
| у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођ |
| нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</ |
| певаше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место |
| о, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас |
| ча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео у |
| нин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујр |
| па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа бле |
| да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо с |
| ако крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми |
| удала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди ов |
| ј жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— И |
| е.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим |
| ме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча ку |
| ислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с ф |
| опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! в |
| ро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ с |
| белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата- |
| у у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а карда |
| !{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, |
| ој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од |
| ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не |
| за.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мал |
| .</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште пол |
| песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и |
| свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и |
| јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана ше |
| ратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана |
| , а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} О |
| епеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од |
| махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на |
| хови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре |
| рана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукам |
| у му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава. |
| цирске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у |
| агњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду пр |
| каш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, т |
| ученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФ |
| д авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; |
| оло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, |
| рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Мо |
| братим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју |
| енство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па |
| ио идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали с |
| рберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више ов |
| м се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци |
| му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни |
| .{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је |
| почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попов |
| ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и вед |
| су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошји |
| нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, в |
| S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им виш |
| ..</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам |
| е тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, |
| ик.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</ |
| не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не глед |
| унца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им би |
| снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фиј |
| е, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се мак |
| " /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле |
| , демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме св |
| нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседн |
| беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{ |
| ије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет |
| арци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се сл |
| чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд |
| н.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође |
| и’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прс |
| е шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште ка |
| ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет в |
| бореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и |
| сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ |
| им цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлу |
| асично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строш |
| ече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шт |
| S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице |
| d> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према н |
| мо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово на |
| фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} |
| > <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч |
| ван друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после је |
| ље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се |
| Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него т |
| Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри |
| р ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да |
| лазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — с |
| иповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је бил |
| оград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мај |
| вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прош |
| ма заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три па |
| пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{ |
| очека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега |
| насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — ста |
| ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, н |
| а.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, |
| смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не |
| је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био |
| о га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, оста |
| и панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</ |
| зу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ћ |
| сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па |
| на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко лебле |
| иротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да давам, зашто с |
| г, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и би |
| мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па не |
| ио је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд нег |
| за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „ве |
| а ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— |
| , викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас с |
| да од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутр |
| арабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш д |
| море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два д |
| а томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У п |
| на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{ |
| да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јорд |
| се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас |
| и ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа |
| ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и понос |
| а дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше д |
| недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче |
| окошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, р |
| невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве види |
| } Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око |
| би на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господ |
| сти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска дец |
| икну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Ја |
| н, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гости |
| их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су |
| p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авли |
| тао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S |
| Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честит |
| кој кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S |
| шилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала |
| , па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да глед |
| ад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста нар |
| омшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупа |
| {S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а ц |
| а види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и н |
| сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади чи |
| јао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је |
| лучајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: |
| смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, |
| куд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S |
| ="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуро |
| еља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{ |
| {S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, бр |
| светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница |
| еми уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} |
| с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред св |
| ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто |
| ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе |
| гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ет |
| руге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је н |
| икну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— А |
| да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и до |
| га њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено благо, ка |
| ану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си |
| те последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери |
| !{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; зад |
| јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин |
| по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако .. |
| печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="5 |
| скога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му нато |
| ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав иза |
| зи, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, |
| ам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично |
| на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту ко |
| маћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зеј |
| ашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; |
| ло, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује |
| лушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да |
| /p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама |
| па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је |
| .{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посавет |
| рка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’А |
| а оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све |
| спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама |
| е Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p |
| ним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мал |
| и.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <m |
| > <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно |
| и га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, |
| касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше |
| хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и |
| >ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г |
| мнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у |
| просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући |
| па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46 |
| жи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} По |
| p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удо |
| зде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омаст |
| на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— |
| ј, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој |
| јатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да |
| љу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојч |
| а пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као |
| к“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не по |
| сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте |
| пита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги дост |
| {S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n=" |
| ли онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! |
| раза, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и п |
| рдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, |
| уће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така з |
| и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" / |
| њи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата |
| о за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога |
| да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одм |
| аљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал |
| ад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, |
| ше ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники |
| па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, |
| ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Н |
| ја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја |
| У</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </div> <pb n="I" /> <g |
| воја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да б |
| ече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} |
| ед пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно |
| н’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам бе |
| , мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} |
| колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и прем |
| ли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да |
| комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике д |
| гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима |
| а, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с |
| равитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, |
| напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој |
| на, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="gr |
| су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да от |
| више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жен |
| јте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, ја |
| о... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија с |
| би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози ил |
| ебе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видит |
| рла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понека |
| ли не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више |
| ш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако |
| уке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! |
| ју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом о |
| урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збор |
| n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> |
| ли онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја го |
| познати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивк |
| само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју! |
| {S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једн |
| дије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим |
| меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... |
| . урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} М |
| езу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па |
| ру и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађ |
| овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, |
| у, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и крев |
| Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му ж |
| пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а |
| о.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи |
| констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му |
| од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а к |
| о <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био кала |
| којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоног |
| лази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуд |
| кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем ка |
| вину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их |
| е кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јама |
| , верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја |
| lang="la">corpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређив |
| еђивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прег |
| и то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па д |
| уја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја |
| Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, |
| , Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањ |
| n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта? |
| а!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, |
| усак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Ост |
| ли да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? |
| како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слуша |
| мшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки |
| игурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој ку |
| е да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах по |
| тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно мој |
| ни му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађуј |
| м делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} |
| зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало |
| а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у ста |
| прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж ил |
| сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа |
| де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, |
| о'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годи |
| смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му њ |
| аба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Крис |
| та је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш д |
| Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа т |
| о, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбе |
| о јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Х |
| и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и пока |
| о ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани к |
| шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљ |
| стијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салт |
| сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре |
| чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи |
| шчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закер |
| транију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте к |
| а долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје |
| ча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек |
| роз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су п |
| бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у ко |
| вет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „ |
| л Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га |
| моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пу |
| мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбр |
| оје забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авли |
| ва било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и т |
| о је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од т |
| ка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ |
| баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мис |
| а на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуч |
| купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да |
| демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу |
| има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сик |
| мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Ка |
| ецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш ка |
| аир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми |
| може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку доб |
| моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и |
| одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било |
| ку — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је |
| ша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и |
| , сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога |
| ан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се |
| га дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетин |
| {S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> |
| : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крсти |
| аване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{ |
| а показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви с |
| S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу го |
| на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе |
| осле.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој кон |
| ну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инстр |
| а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја ку |
| нули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке. |
| и Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас |
| екад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан- |
| е (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је д |
| јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} |
| "119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! см |
| ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан |
| секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — |
| диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво бо |
| ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу |
| то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, |
| о ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, цр |
| ва калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није |
| че ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас н |
| квог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то |
| и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Биј |
| па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до сам |
| , зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} |
| луво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине |
| о, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре |
| ве од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неис |
| д побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И ж |
| !</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> |
| ; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} |
| еме, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита |
| ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! |
| дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ |
| м за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да д |
| ни да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му |
| ко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви р |
| тим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не |
| укнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада ба |
| комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, |
| p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на |
| p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужу |
| си га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, |
| </p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезев |
| пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутам |
| њи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — |
| p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, |
| и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш |
| > <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште |
| ће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне |
| ма јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{ |
| па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Х |
| и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова |
| >— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветери |
| е једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> с |
| љски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они |
| ија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} |
| је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама. |
| љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А зн |
| ао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из санд |
| ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дуг |
| екну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема |
| S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разум |
| уј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ зап |
| ћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се |
| а право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао и виче му, |
| е, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истин |
| са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукр |
| {S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам |
| „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ће |
| икати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с ко |
| на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то? |
| какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се. |
| најеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, |
| аши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како п |
| а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и зау |
| куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да |
| мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb |
| ли не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али г |
| у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га |
| расе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко мл |
| S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него |
| моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци уче |
| и — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?! |
| Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекар |
| <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме |
| ле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S |
| ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти |
| ко се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— |
| вате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у |
| ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумиц |
| ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште |
| Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} К |
| динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе. |
| већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!. |
| Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где |
| енимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Ју |
| вор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате... |
| ста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту ку |
| вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и к |
| ука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шт |
| теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до дру |
| у“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из там |
| време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи |
| че!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумов |
| p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p |
| <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао п |
| <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! ве |
| Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, |
| S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</ |
| ки од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен уч |
| алча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити ку |
| ва Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те ра |
| пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрд |
| примство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је |
| ију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошч |
| , брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од вр |
| <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— |
| !</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на ова |
| лели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ нек |
| тину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За т |
| њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су |
| акрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав |
| е’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си и |
| , заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном з |
| ма, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнод |
| вету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и по |
| татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је |
| Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви пор |
| папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да |
| азује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и пр |
| л’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> < |
| ђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет |
| и своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S |
| p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца. |
| е само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо па |
| {S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну |
| .. да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, |
| <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да но |
| ог, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа |
| орена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S |
| аиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се |
| {S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.< |
| ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у т |
| матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онак |
| ар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети |
| е и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан виш |
| госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је |
| допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p |
| сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote |
| !{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се ча |
| авиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управите |
| {S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што |
| диште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће с |
| ао што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, |
| Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вел |
| Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште |
| али у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим |
| обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он |
| ни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах |
| спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи пе |
| е!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји с |
| и!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фи |
| изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилук |
| } Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се по |
| на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час |
| Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гле |
| <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љ |
| !</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са сла |
| нај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а |
| екивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, та |
| ита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо нају |
| аријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} О |
| га крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Цига |
| i> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је ч |
| у?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше |
| в-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} |
| а ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући |
| и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да с |
| мска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S |
| <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi |
| е Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, |
| е правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да м |
| ли ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' |
| p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори |
| за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђ |
| , Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> |
| а</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се |
| >— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће |
| те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} |
| што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратим |
| итаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} |
| домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо |
| лази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; |
| Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> |
| јтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не м |
| нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па п |
| !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се сп |
| p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели пре |
| ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли |
| љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</ |
| uote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си |
| аву и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! в |
| се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госп |
| и род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да бид |
| им словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш л |
| молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ел |
| <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, ба |
| па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А г |
| да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Сму |
| А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а б |
| вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па н |
| тиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; на |
| ратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили |
| <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отои |
| дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да |
| зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија |
| ’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздр |
| : „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господи |
| пељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не |
| .</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ т |
| твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, |
| чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан г |
| а ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} |
| омаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.< |
| седник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, р |
| њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку зара |
| мо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала |
| немо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да сла |
| стинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрп |
| манин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно С |
| о, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је да |
| азговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курј |
| како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам |
| — ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси ду |
| ју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, |
| е пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, |
| руди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти |
| А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</ |
| ча, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p |
| , море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели К |
| мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те д |
| агашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Циг |
| јте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми н |
| ла за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и с |
| а ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза |
| јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> |
| ио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се пове |
| услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; |
| пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="1 |
| вај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чуд |
| ало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, бат |
| ча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.< |
| неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си в |
| агани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и ку |
| седник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио |
| А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без св |
| зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде |
| pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у |
| поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче |
| <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p |
| м, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Ку |
| ати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе |
| о? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! |
| етислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, |
| де, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, |
| ма што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад |
| ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га |
| у.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Кур |
| то — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако гов |
| дајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p |
| дник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са С |
| овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже |
| /p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љу |
| и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{ |
| прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} |
| и премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ј |
| калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} К |
| љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скар |
| јола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која |
| мах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће м |
| чек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симет |
| и га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари |
| јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу го |
| :{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, |
| Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ |
| {S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с ди |
| сује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, |
| сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели |
| Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p> |
| ј све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет |
| срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађ |
| тарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну деча |
| пореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се л |
| Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати позн |
| упну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко |
| сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, ни |
| Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајн |
| могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, о |
| , и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — |
| паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу |
| мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не ум |
| м!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <qu |
| тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задрж |
| ла, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p> |
| да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађ |
| ни радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучн |
| си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-со |
| и људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој с |
| е јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збу |
| и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зи |
| н два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с минде |
| о баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> |
| {S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, госпо |
| Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је |
| пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим |
| то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у п |
| ћа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако |
| мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од |
| и пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни |
| скари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта |
| из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га См |
| у се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни с |
| сто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, |
| бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине. |
| <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук. |
| и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те мо |
| о око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски |
| с им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују ча |
| , Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>С |
| — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, |
| о брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Је |
| друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку |
| на бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, |
| му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај раб |
| куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер |
| шћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јор |
| и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, д |
| агласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право |
| .{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам |
| и добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто |
| сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фи |
| руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очи |
| комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почаш |
| право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} З |
| зе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде |
| не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија ре |
| иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко |
| Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се |
| p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Б |
| авно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи моноло |
| о пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господ |
| јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чуј |
| обратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно |
| шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побра |
| а их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојк |
| да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму сне |
| н.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу ос |
| лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{ |
| кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p> |
| S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на же |
| } Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да г |
| а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{ |
| </p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ив |
| допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, сво |
| од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због т |
| а се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— З |
| и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући ран |
| је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Ос |
| да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, |
| p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба но |
| аш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Мари |
| е.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од |
| било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој |
| априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопи |
| {S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи |
| јстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ћ |
| и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је глад |
| а то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем |
| моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жал |
| тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен |
| и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, не |
| ља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у в |
| е јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује |
| а видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} |
| ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели ! |
| упа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им врат |
| ли реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дан |
| моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око пан |
| л’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p> |
| кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још |
| ено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ра |
| о је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући |
| гим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијак |
| а, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!< |
| ивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калч |
| Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шес |
| а де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p |
| а од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.< |
| аршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе ка |
| те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако |
| стаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, |
| и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват |
| и па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислеш |
| {S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, |
| Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги |
| Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и св |
| к наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно К |
| да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Све |
| оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо |
| <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од |
| ише неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му у |
| јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} |
| /p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n=" |
| ене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, јер данас је Ђурђ |
| еца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и |
| и видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} М |
| есеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искач |
| еци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта зб |
| а се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмиј |
| е шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и до |
| ита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} |
| ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не дав |
| исуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шест |
| Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лој |
| ди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по при |
| лебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, |
| туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да с |
| е од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска |
| а по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа |
| раци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! < |
| S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб |
| у како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} |
| попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници |
| е.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb |
| ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико да |
| годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, |
| ребе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се |
| трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се з |
| !{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курја |
| у.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућ |
| S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се напл |
| бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три |
| а па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство са |
| нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда |
| но као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не квар |
| а је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је |
| pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш он |
| и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p |
| да шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред тр |
| чу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> |
| аници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа |
| ма? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ов |
| зионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељ |
| сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, к |
| утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </ |
| а?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну др |
| Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! |
| еће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, |
| мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакл |
| је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: |
| ија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш теб |
| па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно јед |
| и три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника |
| инем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаук |
| мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јест |
| а викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам |
| си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи |
| кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па д |
| n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се н |
| рука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побрат |
| авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у |
| одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима. |
| , та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, в |
| не.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, |
| дравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј се |
| е.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка кој |
| јатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкри |
| ца.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за дока |
| зненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздах |
| а.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па |
| S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p |
| си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник |
| у већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнув |
| она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си г |
| анско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А |
| љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p> |
| !{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко! |
| им!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју |
| /p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, ски |
| та, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде |
| моту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к |
| а.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи |
| ели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими |
| S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши |
| а буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој |
| раво пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа |
| патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и з |
| {S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море |
| е помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="1 |
| не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љуб |
| од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p |
| е, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како |
| Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце |
| алча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га м |
| „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да до |
| рамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p |
| Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си сед |
| ш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш |
| г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар а |
| ’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да |
| пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште |
| исте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, |
| о збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што зн |
| о:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?! |
| а око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у |
| ашчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море |
| е, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари ил |
| мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови поб |
| а да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу |
| не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мез |
| ј и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш |
| та у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо к |
| >— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е |
| и дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуч |
| те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курј |
| Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела |
| ади адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p |
| ђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да |
| чио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А к |
| се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ реч |
| нији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да |
| Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, ср |
| <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не зад |
| тају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калч |
| <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</ |
| те!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, к |
| а, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сип |
| и.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа казначејка, |
| један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентиј |
| рими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да ч |
| <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, |
| после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки љу |
| ађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може ве |
| абе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај пре |
| љали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вече |
| тра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара |
| равда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, го |
| а га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да |
| } Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву |
| {S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како теш |
| л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, |
| ад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте |
| и један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из |
| на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што р |
| Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> наг |
| мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!< |
| Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзо |
| а вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата |
| то жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.< |
| ађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се п |
| данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина |
| што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко |
| анас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при |
| наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда |
| господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе д |
| а салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је улови |
| Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим |
| </p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — |
| „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није м |
| ичање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али как |
| ко то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не |
| ео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за |
| ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „О |
| слетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, п |
| , само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се виш |
| м и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} |
| или пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо |
| хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу |
| ободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане |
| ав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те |
| моћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „ |
| ладос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од |
| аш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је с |
| Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако |
| је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају п |
| Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} |
| си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не |
| брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко |
| е натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ај |
| година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам у |
| n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’ |
| ило је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престад |
| ко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Ма |
| ете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити л |
| ето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зим |
| енуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били и |
| ам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Криво |
| у, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кол |
| у газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће |
| , како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{ |
| Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> |
| ти! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја |
| обоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика |
| ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чап |
| е тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних ду |
| милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те |
| ите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p |
| ам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић и Бадњ |
| па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако и |
| а као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циган |
| а сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по |
| ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје |
| јтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти |
| кривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а та |
| ледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, мо |
| а и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепави |
| ија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, д |
| беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки |
| о их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога |
| миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А за |
| Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло |
| детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за |
| је и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла |
| данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му |
| ајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и он |
| дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" |
| авим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, ба |
| , све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и проц |
| лиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! в |
| келеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани |
| а са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Н |
| >— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога |
| г, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га |
| рталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Е |
| нзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — |
| болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А |
| му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора |
| е чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га ст |
| ју се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се |
| ва, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал |
| два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази |
| гаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар нис |
| л’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, |
| ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за |
| како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севд |
| ро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам |
| Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој са |
| {S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да |
| } Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога п |
| вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти |
| а ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један |
| бине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и |
| и за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све |
| материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг |
| ндура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже гл |
| де, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што |
| примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фарма |
| ! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти |
| мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки зван |
| ива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...< |
| сан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особ |
| ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калч |
| че г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, ша |
| је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стече |
| n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— |
| Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! |
| таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а |
| е па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!< |
| и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та шт |
| добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, како и |
| девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање. |
| какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полеп |
| :</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отр |
| у и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са мног |
| нско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> < |
| знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи |
| па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“ |
| брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и н |
| АН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев- |
| кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље зва |
| е човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! |
| и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’ |
| } Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидови |
| масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што п |
| ријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, св |
| лав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке |
| нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели м |
| после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати |
| јакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради.. |
| ози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38 |
| и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре |
| ретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... к |
| идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си то |
| S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!< |
| кав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Шт |
| твено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду јед |
| у.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо |
| оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву |
| етнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чарш |
| арску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију ш |
| мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете за |
| ао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању.. |
| > <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’вати |
| истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру во |
| њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим |
| мео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах |
| спијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="1 |
| да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија |
| за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— О |
| " /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, |
| летним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима |
| ), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет у |
| /p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и н |
| о је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприли |
| се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре |
| ш као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} |
| вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити |
| к.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S |
| ун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и мог |
| а код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух |
| Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беј |
| 4" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем |
| аван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што в |
| ике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} |
| ењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су с |
| тровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а ок |
| ана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, |
| ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до |
| славних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и сек |
| е ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо |
| ег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казна |
| на!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним |
| о преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у |
| дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} |
| е једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разли |
| скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пр |
| лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па зао |
| псује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у пам |
| 31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ве |
| ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, |
| ’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре |
| На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а |
| и да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p |
| моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S |
| мо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си |
| ри ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, б |
| м си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царск |
| преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} |
| ине; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не |
| јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здра |
| значеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџи |
| S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их н |
| најеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради та |
| дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто к |
| S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „А |
| рањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; |
| , а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре |
| им се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и |
| жени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си |
| е како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, |
| е да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива л |
| о; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Сла |
| а чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима |
| ради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, |
| је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина |
| p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте бил |
| омио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивал |
| зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" |
| , каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу |
| одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се м |
| маћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо и |
| ћ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — |
| ! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је за |
| емро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је |
| Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас |
| и га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћ |
| /p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да по |
| } А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n=" |
| тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет ф |
| } Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте т |
| ај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо |
| е ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ |
| такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, п |
| да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, е |
| , господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} |
| амо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су |
| х — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може |
| ам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи |
| маћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се глас |
| } Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама |
| тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме |
| рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Де |
| а у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола |
| јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Па |
| , поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и де |
| у па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Ц |
| ли Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско ве |
| се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми |
| а удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамил |
| олим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја н |
| -Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеј |
| p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерн |
| му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали |
| И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p |
| до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па дево |
| исмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>мо |
| >— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, они |
| а тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије ста |
| етиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко! |
| зниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију см |
| м Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S |
| , побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Сраму |
| у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, |
| -пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него д |
| во јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш |
| ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљк |
| а десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи |
| н-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјач |
| тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и |
| даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? |
| а си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се з |
| ло? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на о |
| вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па |
| и Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још ма |
| екад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овом |
| килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми |
| — Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Ра |
| у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' |
| тво!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} |
| да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та д |
| ебе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорга |
| оди рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући |
| и, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време ш |
| ледњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео ил |
| ва на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, уст |
| да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако н |
| ће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорган |
| лед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо |
| д теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би |
| као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? |
| ву нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> |
| > Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си |
| сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао то |
| теде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се чов |
| етили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чуде |
| } Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} П |
| а девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— |
| господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и |
| јем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће на |
| ен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Мо |
| а их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? п |
| о у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— |
| о, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, н |
| е право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Р |
| аталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да |
| о твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где |
| ре се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што |
| те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на сл |
| .</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их К |
| да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се |
| лослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати пр |
| Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p |
| гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздах |
| ре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне ш |
| новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, |
| > <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко гото |
| ине можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</ |
| и Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! н |
| , како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг преб |
| бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка |
| да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену |
| у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фија |
| и ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Т |
| у се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то |
| да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е |
| аш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа о |
| у баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ив |
| ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S |
| S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!< |
| си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p> |
| ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре б |
| ве и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше |
| ољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пе |
| не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на |
| и, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја< |
| а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорн |
| ек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предла |
| S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двоји |
| и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, п |
| имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи д |
| и лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, |
| о у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палил |
| на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други г |
| омшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’к |
| ти је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно з |
| а својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му |
| </p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као чо |
| ли госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" |
| за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац н |
| је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у |
| <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш |
| троле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, ј |
| е и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да зап |
| Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! ве |
| ћ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Бож |
| име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти |
| </p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем |
| ли противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Нем |
| познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господ |
| лча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} |
| еће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је |
| '</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-ба |
| еди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— |
| о беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! ве |
| ко му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— |
| ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, то |
| помиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, к |
| — Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{ |
| Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господи |
| м.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} |
| у, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Ци |
| го па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Оф |
| буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О к |
| о врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни |
| анас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! в |
| ве може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p |
| само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантази |
| ени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабија |
| ита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим |
| и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, к |
| ’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврш |
| /p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p> |
| е и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па ч |
| им у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено л |
| је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и |
| о!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове |
| и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало ча |
| идови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду к |
| аде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— |
| а и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по |
| аде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, |
| горке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде |
| ече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А |
| коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за |
| лча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој |
| д слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика |
| па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се |
| вати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе |
| сковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обичн |
| ра, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и јед |
| има.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, сам |
| ује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи |
| јима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље |
| о газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Сам |
| макао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше |
| упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ свако |
| да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог жив |
| а епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не м |
| дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше на |
| авнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар распле |
| упава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види о |
| ушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S |
| е живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званич |
| аријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озг |
| ца и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Тур |
| својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је |
| ијаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то |
| му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно |
| кај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да |
| , до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште |
| та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салт |
| баво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да |
| кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S |
| ше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’. |
| питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте иск |
| За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не мож |
| и.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} |
| .</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, к |
| јзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им |
| Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцет |
| имњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј |
| ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш злата |
| да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да л |
| мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али ј |
| и, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште ко |
| ајмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} П |
| /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро |
| !{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси |
| ују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јун |
| од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча |
| и коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћиј |
| ар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си ти |
| спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. каз |
| дан, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој |
| !“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјеј |
| не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; |
| , зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?! |
| а смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, с |
| Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно |
| Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско |
| . а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! |
| што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, |
| зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, ку |
| шам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми |
| у што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „ |
| ће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А |
| ар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти зн |
| машку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дван |
| /p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун |
| у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и мага |
| обеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб |
| опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риб |
| кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што см |
| д ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, |
| и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да поте |
| позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— М |
| p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си ј |
| дине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— |
| алека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би пр |
| ј је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и с |
| и!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у |
| брате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао |
| колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже |
| лази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болес |
| его качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно |
| !{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у л |
| бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пе |
| љубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо ник |
| једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и |
| е је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубље |
| моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награ |
| а санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S |
| .</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ам |
| а не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до т |
| не шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази |
| о лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава |
| ма за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја т |
| у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели гос |
| а’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погине |
| а ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Д |
| о сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио д |
| меш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} |
| еровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у л |
| ре, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно госп |
| то ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо |
| а од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна им |
| ш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на |
| кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја |
| велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће |
| е ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p> |
| а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" / |
| ди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук |
| ’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас п |
| апу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам |
| хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, |
| ш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="15 |
| да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас |
| е видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према |
| Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се пр |
| или су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању |
| чинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешил |
| р Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева |
| х с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од м |
| идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај ре |
| ислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} |
| , осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо |
| аде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> |
| скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а ве |
| ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, ко |
| Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћ |
| ога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масур |
| но и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти |
| {S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели |
| } Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И нај |
| мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми |
| нка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница |
| н’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ б |
| pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочека |
| ма време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо! |
| заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за пра |
| ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој |
| била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за |
| к’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка |
| оли жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љ |
| ставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ т |
| <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l> |
| па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, ш |
| ле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љуб |
| риродна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> |
| енте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „В |
| нар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, мно |
| ну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као |
| </p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужи |
| о уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дош |
| е.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и |
| еститају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва је |
| ! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели |
| ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратим |
| рму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</ |
| садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполо |
| <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да |
| и Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу |
| сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И И |
| је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Де |
| иву главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио |
| здисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... |
| м гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А он |
| } Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разб |
| ник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жар |
| о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негд |
| ек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, ф |
| рема мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано |
| гове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те п |
| ако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантаз |
| ачи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада ве |
| м, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, к |
| l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Т |
| А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш |
| е и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, к |
| своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, |
| о, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има време |
| ем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па |
| тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо |
| си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра |
| сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезел |
| ј Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини м |
| х лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и |
| ћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— |
| ако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта |
| а... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и м |
| вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се |
| а били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали с |
| хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се мо |
| ифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си |
| мо, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, д |
| воја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је |
| ше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.< |
| Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, |
| слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она т |
| едите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се ту |
| оште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па то |
| ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— М |
| мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само |
| Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би |
| како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он т |
| то био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учин |
| Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући ј |
| значеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> < |
| дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда- |
| више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја с |
| курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, |
| ојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, |
| риш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де |
| па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{ |
| зијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и |
| о срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај ба |
| е мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је у |
| и почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопад |
| љда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сеља |
| бореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу стран |
| l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.< |
| аш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} |
| катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао |
| , ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до вра |
| пушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја |
| S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А о |
| е обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, |
| , челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— П |
| то дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, с |
| че Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, к |
| де — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брини |
| у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l |
| пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као д |
| <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је |
| о мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћи |
| <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек н |
| сти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а те |
| ,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад с |
| лавом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Мор |
| ава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} |
| ’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свир |
| сети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у |
| !{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину |
| ија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тага |
| од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Е |
| ј липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја мага |
| кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што б |
| есет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — |
| од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и |
| да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, |
| Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви |
| ред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „а |
| стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господин |
| војке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Прола |
| онесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани за |
| ивот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрин |
| епавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и г |
| S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво |
| што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Д |
| ђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у |
| Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— |
| м; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре |
| кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета |
| ше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној |
| , како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми |
| {S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу кос |
| <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у обра |
| је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прили |
| и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А вел |
| шем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно г |
| „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ П |
| рва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, уп |
| оседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мор |
| војче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска! |
| — Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, де |
| да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама к |
| а испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је |
| аријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Да |
| а бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> ма |
| теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Ба |
| наја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па з |
| је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га |
| Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога нов |
| генисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напрај |
| — Лепа, господине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, д |
| де.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! има |
| ште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји вели |
| ате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што |
| сму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да прати |
| милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си |
| } Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији |
| С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од |
| зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене |
| тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се туж |
| аље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се сед |
| уј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! ре |
| о, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу с |
| та’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива |
| ли.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно т |
| — Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И- |
| ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! |
| ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! |
| , идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} |
| да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „ |
| смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а |
| ако обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу |
| то ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жен |
| кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара |
| </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p |
| се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово шт |
| па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј го |
| вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ниш |
| једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,< |
| да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, |
| си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за |
| с новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је он |
| бимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема |
| , рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Не |
| е у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошеви |
| таде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ћ |
| пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет. |
| та сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за |
| , викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђур |
| S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега |
| а до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад |
| крете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за сла |
| губи, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустав |
| и су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, |
| јим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мај |
| још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и он |
| ви, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Ве |
| анџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина |
| овима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се |
| енче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А ка |
| слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! узд |
| и викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле как |
| : потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густ |
| алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се м |
| а је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па |
| га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Из |
| кове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ |
| ве тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарс |
| мена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не т |
| дне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштери |
| пећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја |
| ерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио |
| ио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у њ |
| p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јес |
| га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Гото |
| Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у на |
| им, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде |
| рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки |
| е такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мал |
| аставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, ниј |
| , али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба |
| амо се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али |
| ј сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е |
| едне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit |
| фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје |
| при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па |
| и задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ћ |
| тељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — |
| ко, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми изл |
| ра у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађ |
| аш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше м |
| о, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем |
| које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко јед |
| ла — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико |
| ам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А |
| итог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је она |
| о малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" |
| вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не т |
| вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку г |
| но као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце ч |
| уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За с |
| јак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака |
| дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани |
| рант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмастим буцов |
| грамо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, |
| „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам |
| и Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па ид |
| њак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си так |
| ам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поско |
| у: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да |
| пијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а д |
| букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор |
| нлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вел |
| Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете |
| погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, |
| ол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају |
| задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да раст |
| елску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње з |
| умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје т |
| м!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећ |
| Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! |
| и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи ма |
| S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и з |
| што зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку |
| то је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, |
| <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго |
| леидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њи |
| <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— |
| <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — |
| “ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали с |
| рјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти |
| на, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та |
| тало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, |
| акога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни См |
| обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћута |
| ко јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу |
| Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, |
| лакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, |
| >— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки приј |
| краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у п |
| ве и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. пре |
| а сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, ч |
| Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале се |
| те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Т |
| дио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је |
| у, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршиј |
| кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{ |
| И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу.. |
| се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— П |
| дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума с |
| моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за |
| од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себ |
| {S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће нек |
| и хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари |
| } А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, |
| ав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник |
| шњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу нем |
| о одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех |
| рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и |
| вњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Д |
| рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни |
| узел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте |
| куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даљ |
| а да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па |
| да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овог |
| иде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозин |
| еша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p |
| и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину кр |
| и.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајућ |
| иће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, |
| као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли с |
| сторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за |
| дао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталон |
| и и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манасти |
| куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што реко |
| ?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу на |
| мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од пр |
| урјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} |
| људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча к |
| телигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није би |
| о и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па д |
| ко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све |
| ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти |
| се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са |
| е на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли |
| ад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} |
| а ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S |
| н <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару прич |
| роз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве |
| S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више |
| ан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> |
| кије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, |
| такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето |
| и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане |
| а каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, заврш |
| еме после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао |
| о друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву. |
| , па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен из |
| , ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука н |
| своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне пре |
| ефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти он |
| који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се |
| ако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, ка |
| Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да |
| у ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а |
| ти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што |
| перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацим |
| Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега |
| двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да с |
| емена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! |
| а, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар |
| е једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и р |
| — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад |
| вим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрск |
| p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко кој |
| и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не з |
| тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он и |
| Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?< |
| , ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо |
| А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— |
| обро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, |
| се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p |
| за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га остав |
| отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво |
| оња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p |
| тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обучен |
| а видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе |
| оја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари |
| ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S |
| аку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле т |
| скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, ше |
| лча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам д |
| тило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ј |
| елила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си |
| Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну |
| и ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бр |
| латити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! са |
| се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер с |
| шија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатиш |
| м — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре то |
| амо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— |
| ао „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добр |
| аније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без |
| ’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па м |
| е онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скро |
| лно саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и поглед |
| а!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина боси |
| а ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа пар |
| то ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ј |
| што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да |
| ри кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} |
| аријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прсти |
| а зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг |
| и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би |
| ем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође п |
| не, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господин |
| ило каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и о |
| а му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима |
| мптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} |
| , и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на |
| осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а |
| вац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је |
| , јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га зашт |
| грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест |
| па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметн |
| злудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од |
| , од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало |
| да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупи |
| прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, М |
| аустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Н |
| превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ј |
| о га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“ |
| јину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> |
| била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница |
| ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута |
| <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{ |
| и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, с |
| ко се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али ка |
| у између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас б |
| p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила н |
| } Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече |
| .</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непо |
| и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је т |
| о из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да |
| > <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да с |
| је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друг |
| ољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у с |
| /p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пел |
| .</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Он |
| е то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, вел |
| о је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика |
| маћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже о |
| ле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одс |
| Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга |
| и стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и б |
| воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, |
| ; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали |
| а га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице |
| ; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако о |
| сетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе |
| жемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш |
| рнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветер |
| ли Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <titl |
| се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> < |
| } Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} |
| Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} П |
| то из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да |
| олазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да вид |
| ела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p> |
| га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвов |
| кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му с |
| тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није пр |
| мо се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако с |
| здере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вел |
| а света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љу |
| ви твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као |
| ужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћи |
| а јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љ |
| м, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, к |
| нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p> |
| ј нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањ |
| <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и г |
| , а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни |
| сао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па ви |
| (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на к |
| Фу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна ч |
| Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он |
| клон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p |
| је Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, |
| тане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, |
| рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше < |
| ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па |
| , а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а |
| поје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’к |
| копча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А ко |
| агашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување не |
| решње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питу |
| ако јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побрати |
| идео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, ка |
| Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за |
| ће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате? |
| кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да |
| ма где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оста |
| и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе |
| , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а позн |
| 0" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мис |
| јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како ју |
| ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било ур |
| шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Дана |
| као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — |
| шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, с |
| ="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте |
| допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у |
| даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого л |
| </p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори! |
| ада запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, |
| гани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита С |
| ођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти с |
| ш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, |
| ка деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и |
| а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, при |
| милије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекне |
| а; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чи |
| очито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е |
| /p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћи |
| е у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, до |
| вај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> < |
| викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, е |
| ; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ош |
| ладо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби д |
| ишта, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала |
| реднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав к |
| свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као |
| викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју нес |
| <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и |
| — Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљо |
| озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, |
| није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише про |
| не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих пр |
| сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац |
| ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.< |
| ло је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде |
| н наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је |
| се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јури |
| ј је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девој |
| с и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву ч |
| део из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато |
| га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћош |
| ам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао |
| ече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе лин |
| састо гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну |
| ављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког т |
| ек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште |
| фка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S |
| -а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а ниј |
| дно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку |
| наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; п |
| не до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још боље као шакал |
| а чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак |
| нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Раз |
| цама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на да |
| ао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узм |
| па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао |
| о ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јун |
| ви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он т |
| азе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пр |
| и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш |
| тидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак |
| ал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ниш |
| аво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше с |
| p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-да |
| ш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам ови |
| тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Ка |
| не срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се |
| о си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога ко |
| зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му |
| вај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и со |
| ти се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџиј |
| тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си |
| опраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек пр |
| реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми |
| би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S |
| теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на д |
| а, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да |
| дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни п |
| су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.< |
| з рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — из |
| ш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} |
| о, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво |
| Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несре |
| ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме удари |
| плаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... п |
| <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота |
| а прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, |
| ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим |
| цу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— |
| пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме |
| са Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, госп |
| еф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо л |
| а ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скува |
| курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на да |
| баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бог |
| а уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочек |
| <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме |
| еби:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{ |
| а Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— |
| ислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче н |
| ку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим с |
| ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде |
| штајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам с |
| и родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; забора |
| >— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики |
| газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и ж |
| р рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква е |
| што!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате |
| одине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим |
| е се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га би |
| ар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот з |
| се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час |
| м пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам т |
| а, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас |
| нац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много м |
| — Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— |
| {S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, |
| ба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у |
| а-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађ |
| ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет |
| н срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, |
| ао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} К |
| овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како |
| о раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! |
| — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани. |
| је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, п |
| овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какв |
| хири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја |
| гански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме закл |
| м си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} |
| бро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу. |
| .</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да |
| оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју к |
| а и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хте |
| че!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата |
| ште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како |
| виси, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, го |
| ија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, |
| д овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам |
| врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја ле |
| } Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да |
| трећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{ |
| иди, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Н |
| јку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а забор |
| дину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде |
| Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} |
| ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.< |
| па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке п |
| аћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија. |
| када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> |
| >он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калта |
| , на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е! |
| ена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> < |
| алча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлач |
| си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме |
| ет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} А |
| те од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речо |
| трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћ |
| еф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) |
| нога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, |
| оште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-д |
| ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече |
| вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја он |
| ј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се наме |
| воја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море |
| ати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на |
| уша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке |
| и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или у |
| вираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеш |
| света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео |
| днесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“ |
| жан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемо |
| ор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово |
| жи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</ |
| <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гл |
| познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне |
| е ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честит |
| — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред |
| јем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у там |
| слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем |
| рунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, |
| на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми о |
| <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, бр |
| мук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. |
| у оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној |
| ају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они пред |
| ш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> < |
| емој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што |
| !{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Ни |
| а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и |
| беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туф |
| марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и са |
| да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја |
| м оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори |
| <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам |
| ’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијем |
| евојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни |
| онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! р |
| б’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ј |
| м екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" |
| ко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу ка |
| Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне п |
| ипти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсу |
| S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти |
| по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и заја |
| , леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да |
| испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим |
| братима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене |
| , „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се са |
| зеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у с |
| лаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а |
| певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, за |
| ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови |
| да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} С |
| ки бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале |
| ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</ |
| на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како |
| ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ћ |
| можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек лов |
| девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одг |
| у, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, реч |
| Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Ка |
| {S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да п |
| е руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат |
| ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, |
| >— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугме |
| за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овн |
| у; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч. |
| т!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је м |
| еци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е п |
| у погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се ј |
| , да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се ма |
| веци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, |
| ’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здрав |
| ен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од |
| , што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви |
| и бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ћ |
| је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не р |
| ели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијс |
| његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и ме |
| ери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, он |
| а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем |
| еџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, |
| уство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.< |
| " /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене |
| .{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуј |
| Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па |
| не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; п |
| атиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу |
| ни. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га зн |
| рану где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочет |
| ће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће |
| је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њег |
| частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена крев |
| е, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ п |
| и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, г |
| } Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што |
| >— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја |
| овицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништ |
| в капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Мор |
| е руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријо |
| , дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се пот |
| ћи.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па |
| жеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет |
| а у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом на |
| печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вр |
| д кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, |
| ука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија |
| аље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати |
| с данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали как |
| дник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни |
| Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вел |
| дног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <p |
| ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођ |
| у пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја каж |
| Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу |
| ођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не д |
| домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> |
| <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антери |
| ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авли |
| Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, п |
| ом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам |
| али све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, оте |
| арка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и и |
| , а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па |
| ирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се |
| је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико вр |
| ући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{ |
| S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S |
| из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p |
| <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> |
| н који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши она |
| и.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им < |
| сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрд |
| } Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала |
| о!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викн |
| пред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Рас |
| е се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бог |
| ече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p |
| и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем в |
| упим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да |
| наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки п |
| каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу |
| аду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n=" |
| ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме |
| Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол |
| сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал |
| ћу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке ка |
| м динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти |
| лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него |
| , тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и куртали |
| ти и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан п |
| ако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за б |
| а си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајд |
| ету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</ |
| ци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала |
| г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само |
| и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем.. |
| где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ниш |
| гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог |
| им није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то б |
| ј ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује |
| први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и т |
| ко у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су с |
| и, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се |
| , Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си к |
| не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па |
| .</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, н |
| пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад см |
| /p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека |
| оји баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млина |
| ву-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као с |
| вајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} И |
| одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће с |
| атраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, к |
| зел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, т |
| И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФте |
| ога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „ |
| протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> < |
| л’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и |
| па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо и |
| рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп |
| брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро |
| вако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Мор |
| .{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је разм |
| и сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће |
| , па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твој |
| го ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p |
| И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, ве |
| онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно |
| одска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.< |
| га скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« ши |
| јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; м |
| били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе |
| ца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуп |
| реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој |
| је му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> |
| више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у |
| >Беее! имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ з |
| разу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али ста |
| на, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене с |
| а, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече |
| ијатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и ј |
| прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! |
| “ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ип |
| икну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја |
| да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му |
| физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госп |
| ј не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј годи |
| гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј |
| јо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш |
| и туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо |
| Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учев |
| смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура |
| > <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> < |
| е слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина! |
| >— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} |
| веци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цига |
| ш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си |
| мо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, |
| (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим ру |
| бајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекоју |
| ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ... |
| мџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан |
| ја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до пр |
| ошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна пот |
| и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешк |
| и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог |
| Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вал |
| енце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па з |
| а будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и |
| мина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не |
| иљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како во |
| агџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет |
| та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује од |
| ки ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништ |
| е, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Госпо |
| </p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивк |
| та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу |
| саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене кисел |
| в стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{ |
| ћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрца |
| — Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту |
| ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, |
| еб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће вес |
| иде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може с |
| Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и |
| рад, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ни |
| , што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и тре |
| лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице пр |
| е из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути |
| ати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није |
| ели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву |
| а напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио |
| а, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни |
| о званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи |
| S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте |
| .</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те |
| ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај |
| одину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасон |
| мам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, извол |
| а, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестре |
| е ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај |
| данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајск |
| ена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже |
| , моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чиј |
| /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} |
| Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.< |
| ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни да |
| сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да |
| пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по |
| ли комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што |
| гуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мог |
| Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пе |
| а и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{ |
| ’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој |
| тика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, р |
| е: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Поб |
| ледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{ |
| ију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама |
| љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко в |
| исам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте |
| p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним |
| а се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?! |
| у багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причес |
| ју, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и ме |
| е јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно ил |
| кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пу |
| та?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф |
| Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, |
| ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу |
| а.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Та |
| е Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек са |
| је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо бе |
| а државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} |
| л’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега г |
| Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а |
| извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — |
| свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, п |
| <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи н |
| јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на голем |
| ледња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и оста |
| о, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па |
| .{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љу |
| орта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кр |
| рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за м |
| шијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, |
| етиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу д |
| ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је то |
| Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу |
| <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} |
| д муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а |
| чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој ст |
| е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће |
| овима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сва |
| седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја рад |
| , ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи |
| ога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се |
| Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сло |
| за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупа |
| екам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето пр |
| ч пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а |
| p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p |
| /p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жен |
| н. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, |
| рло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ |
| цит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто о |
| што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич н |
| </p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи |
| ин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет |
| у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што има |
| дна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> |
| у.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако ј |
| им, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за |
| а што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживе |
| сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, — да |
| <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{ |
| иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пушти |
| па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама ал |
| еј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, п |
| уран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми из |
| чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друств |
| ћи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрач |
| па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој. |
| е! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</ |
| аш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану глад |
| а убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар |
| ти међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па з |
| , побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, |
| батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може |
| господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и |
| ма убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га |
| тарос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се |
| сте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и ос |
| ?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, |
| утавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена. |
| акав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко |
| p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.< |
| те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како |
| бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, док |
| би куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! |
| а жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умет |
| убре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви х |
| тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад н |
| дим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, |
| и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по |
| ухова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно |
| да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га кан |
| та кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— |
| малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми |
| им ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Ка |
| Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p |
| еб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу |
| у, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магар |
| стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како |
| па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је |
| ти; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума кој |
| они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и |
| О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, |
| лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S |
| дседниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и граци |
| оспођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви |
| и Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле |
| вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p |
| > <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је |
| и!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви |
| >— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> |
| пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Изво |
| и.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то |
| мињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад |
| обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} А, |
| ’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивк |
| себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циг |
| ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> в |
| ’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што |
| баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више |
| ремисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месишт |
| ?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{ |
| ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} |
| ече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право |
| ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми реч |
| на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питуј |
| је! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, ч |
| ава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а |
| ећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си |
| да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, г |
| тави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Ку |
| е...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, маглови |
| — Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ак |
| годарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај |
| аш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Д |
| ш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, |
| дине попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дира |
| се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох |
| ди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем |
| о душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово |
| могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам |
| !{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свр |
| фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> |
| акеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио |
| дмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...< |
| а хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је |
| снаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се по |
| > <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, п |
| онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си |
| p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте |
| > <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l |
| езил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Как |
| ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па ме |
| то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака |
| у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако |
| . ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатем |
| тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</ |
| исар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бег |
| теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, оста |
| </p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милуј |
| то беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми |
| ако викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S |
| ак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те |
| Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јо |
| све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталису |
| екња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођо |
| ! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџ |
| ам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје |
| , пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф |
| теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини |
| угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на јед |
| p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</ |
| груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам му |
| ’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење не |
| г’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш |
| кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да пра |
| недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико ме |
| си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече |
| шир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је б |
| ја моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше |
| риво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми ј |
| идне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава бе |
| ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, д |
| } С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколи |
| ти, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још |
| е !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> < |
| — Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, |
| послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да |
| господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам глав |
| ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што |
| сподо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну |
| осподине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно |
| Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборн |
| еће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећ |
| лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сети |
| што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непоз |
| :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивк |
| .</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па |
| Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{ |
| звињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ив |
| азумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чан |
| е чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке |
| /p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нес |
| ад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), п |
| о животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли бед |
| е обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет |
| неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде М |
| е!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече |
| шла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј |
| ако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најс |
| аже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим |
| к.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала т |
| м за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прих |
| /l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p |
| едник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За |
| шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо |
| више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и |
| да боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више |
| ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та |
| девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим |
| а неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су |
| , женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багател |
| је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам |
| на босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раз |
| нце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска са |
| А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће п |
| ин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас |
| учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње! |
| едниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да н |
| p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скор |
| ’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quot |
| ага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје |
| име, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које са |
| {S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући кап |
| та...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А ув |
| о нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, |
| мем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин |
| Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се поз |
| празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и ма |
| кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неј |
| ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n= |
| ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке |
| >— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мус |
| ече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е т |
| навали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми |
| ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у |
| вко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам |
| Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, п |
| е ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна н |
| је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко постав |
| по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу |
| д за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, |
| та Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p> |
| сте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то |
| би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева |
| анка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </ |
| них глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих пот |
| ас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и сим |
| двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао |
| ју човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи д |
| или салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој |
| S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батал |
| Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S |
| емам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" |
| варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и |
| акој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојта |
| еци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не з |
| : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S |
| кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, у |
| {S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>П |
| } Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је вергл |
| <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеј |
| беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и пр |
| е госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе ком |
| леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Крист |
| а и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру |
| е му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и |
| киде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко |
| а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде мног |
| и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му |
| ко поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу |
| вол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слу |
| у испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија |
| ош се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин предс |
| јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама ј |
| — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ам |
| без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је |
| малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у |
| .</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивк |
| задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема |
| аком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ив |
| ал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по ку |
| ој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радо |
| трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу |
| S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица. |
| ојом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са тан |
| ош, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и ски |
| да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <! |
| ерила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски су |
| , официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однес |
| ено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима |
| ук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита |
| статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у |
| блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да |
| ира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их |
| </p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те |
| ј затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта вели |
| нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не з |
| т ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијск |
| S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ |
| си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— По |
| >— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— |
| Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама ка |
| оге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко л |
| гичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само ви |
| трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и |
| ена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и |
| пима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S |
| </p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не з |
| 06" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цон |
| дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од |
| пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удови |
| не бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> |
| илче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Кур |
| осметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шиш |
| ’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре чет |
| ан и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да |
| ... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та ме |
| ама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, ка |
| ј трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко |
| саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на ова |
| ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом к |
| онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га |
| b n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— |
| есте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.< |
| ? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом по |
| <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помис |
| јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус. |
| !</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p |
| а.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслуша |
| <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, бр |
| и’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дува |
| .{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А |
| е до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори ј |
| кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да ј |
| сподине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша |
| да-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем |
| — Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не д |
| пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нис |
| за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</ |
| </p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а с |
| као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" |
| се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запит |
| , шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне дру |
| } Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> |
| ебе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на |
| <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензион |
| оја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казнач |
| орбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју |
| > <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то је |
| ости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити С |
| гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с д |
| га је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом |
| шо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, |
| о“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милоса |
| зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} |
| <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} |
| купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације н |
| асред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то |
| ма Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па буд |
| јка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не в |
| тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; |
| иседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> |
| алу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, |
| мо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико |
| а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па |
| гли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисл |
| де!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слик |
| јих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати там |
| шан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побра |
| анет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, |
| длази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му |
| ла.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је |
| евно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су |
| ало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</ |
| тка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и |
| сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило р |
| кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, |
| ло време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без |
| и бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на |
| у они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће |
| ратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не с |
| па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога чов |
| казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где |
| !{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав |
| тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од |
| , Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{ |
| о сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, |
| у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао |
| је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти п |
| и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши ст |
| ине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, |
| што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоћ |
| чеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио |
| деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја! |
| тим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, гос |
| бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се |
| а врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој |
| вујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Бо |
| недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, н |
| жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми |
| рамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то до |
| p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="8 |
| ечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-чов |
| >— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} |
| ето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну бага |
| ="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти |
| га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си |
| ативно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па |
| у.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно исп |
| му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам |
| ш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше де |
| ј? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> |
| ече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </qu |
| о тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!< |
| } Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота б |
| в и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан. |
| во живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то ј |
| а несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић |
| ре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам |
| ко пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, д |
| војченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, |
| е мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да довед |
| па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> |
| /p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слав |
| де ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу сл |
| диш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они |
| Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душ |
| ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, реч |
| С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па |
| /p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Ш |
| овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти |
| — А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мај |
| е такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем |
| у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душм |
| ушу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! ви |
| pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> < |
| маћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ |
| акију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, |
| чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спа |
| , не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар дру |
| ување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџи |
| .{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она ле |
| , море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap |
| цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику пре |
| S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, |
| а кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век |
| стали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети ф |
| у, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и |
| овим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јор |
| ан јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал |
| и. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и ма |
| дно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године д |
| дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки с |
| еровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче б |
| и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> |
| у што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорг |
| певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече К |
| , а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију с |
| пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будал |
| Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Ми |
| "152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да |
| и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ |
| <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p |
| му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава |
| е мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S |
| ш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи |
| који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} |
| стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а |
| у, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео |
| и млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Бого |
| <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет оста |
| ену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дан |
| и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’х |
| длази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако |
| лице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хо |
| кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен |
| ли.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајт |
| се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заб |
| ј реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз |
| ика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рип |
| господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући |
| курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури |
| ал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги св |
| а онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напр |
| магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па в |
| г да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p |
| — А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’ра |
| гне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си |
| ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и |
| {S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели |
| бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од |
| рану.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем |
| испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> те |
| Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} |
| алча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како јед |
| } Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти |
| рећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну до |
| па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ бе |
| сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познава |
| овићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капиј |
| и дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђењ |
| S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи и |
| ом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником с |
| ом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те |
| ма, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватов |
| кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и |
| виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест ци |
| славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напаме |
| овали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му |
| ана дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама |
| дом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — |
| беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко |
| ксплоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи |
| да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него о |
| лиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унут |
| ја нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда- |
| а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не мож |
| S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p |
| па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</ |
| , све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, |
| , ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем |
| и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш з |
| му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а |
| ама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави то |
| реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погин |
| од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, |
| нџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и па |
| ар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседн |
| , али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи |
| и.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Кал |
| учак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дав |
| кшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чи |
| и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу |
| е окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и ме |
| ене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар пре |
| о, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити. |
| е лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку |
| ући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, с |
| рљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо г |
| {S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к |
| га.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Ј |
| аскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, |
| године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си с |
| како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем |
| скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беш |
| м!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију јед |
| у како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте |
| Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се ис |
| ојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катил |
| лаве Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вел |
| а мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, |
| во; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једн |
| априкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се гр |
| ост! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У ово |
| и до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлу |
| само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви |
| квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, ниј |
| села кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} |
| Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто |
| е мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам та |
| тпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећ |
| н’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се |
| шу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш ка |
| е на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Мил |
| А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да к |
| где ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а |
| други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу |
| атељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те |
| баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" / |
| S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данаш |
| говор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} |
| {S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне |
| ="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p |
| ини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="10 |
| газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... |
| м, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио с |
| ачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фа |
| , па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим в |
| време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па и |
| ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти б |
| Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, к |
| амо кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> < |
| хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И вер |
| то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — |
| “, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Пр |
| жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, |
| Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно. |
| кчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми |
| можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, друж |
| змеђу осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зим |
| убара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајк |
| и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „ |
| славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, |
| за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не л |
| {S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући |
| ње поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало б |
| кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га з |
| ете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај. |
| сум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем |
| начеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Ми |
| је могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; |
| ута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за |
| укчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако |
| хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остад |
| S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је та |
| — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже |
| еше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаро |
| пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају |
| а Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послага |
| омшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичк |
| , јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају |
| вапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку |
| ки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не раз |
| кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће |
| вај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају т |
| ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наско |
| ... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фами |
| аволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце |
| а баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није |
| је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ |
| — Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, |
| /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се |
| каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само |
| Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род.. |
| чи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву |
| о му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради ов |
| шим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку н |
| изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролаз |
| је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и м |
| свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, |
| екни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за ин |
| на закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је |
| м, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти н |
| каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети |
| ’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — ка |
| мо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, д |
| важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био з |
| иси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{ |
| Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, м |
| човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шт |
| а берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунц |
| ечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како |
| /p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А заш |
| с врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди |
| 5" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима мах |
| , а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> |
| утацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војн |
| одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива л |
| обратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и т |
| послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини |
| господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан д |
| етујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од |
| шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче |
| слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и |
| а главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови нег |
| и дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, |
| славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи |
| > <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родљаци! |
| ла, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па н |
| овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. М |
| ље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године |
| рога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p |
| .</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} |
| е.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна св |
| „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати |
| винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— |
| све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пут |
| о и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах ов |
| чемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на |
| ећ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духов |
| не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; |
| аг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знаје |
| код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> |
| дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега т |
| обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то |
| >— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, р |
| ко млада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Пи |
| ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{ |
| виш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим |
| бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, |
| {S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча |
| види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта |
| Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Нег |
| ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога б |
| и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вел |
| ристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чин |
| ко...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако см |
| ендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за |
| што, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си |
| едниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задов |
| одине, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S |
| тра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљ |
| се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше |
| <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.< |
| ен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{ |
| } Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћи |
| лу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све с |
| га ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мил |
| д он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, |
| учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, |
| си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Кал |
| Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, о |
| ијатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписуј |
| више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу п |
| . „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја с |
| а се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, |
| Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но |
| аки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели предсе |
| њак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, пом |
| ћи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И д |
| о сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, |
| је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно м |
| водаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти |
| ру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, с |
| еш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та б |
| ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сач |
| и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у нек |
| слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као косну |
| ираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће |
| та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, |
| ро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко. |
| им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена |
| ле врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се |
| ечови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за |
| та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек са |
| {S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и оп |
| једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је на |
| га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — |
| е сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол |
| ад лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт но |
| за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то |
| } А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А з |
| нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој |
| ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, |
| ом, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни |
| агледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у |
| > <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га ве |
| е једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, |
| pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама |
| оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беш |
| веј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча |
| p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, |
| риш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, ви |
| а му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показ |
| иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, го |
| пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</ |
| утра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се пред |
| и не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да |
| /p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, к |
| талисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче... |
| на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину |
| еће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће т |
| а не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, к |
| — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слат |
| Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни тол |
| алчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, ре |
| мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали |
| шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама |
| њивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не изме |
| а си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у |
| м почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина |
| ођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте |
| Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p> |
| која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и го |
| нем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлиш |
| па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно |
| Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, |
| дева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или та |
| е и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Шт |
| !{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се по |
| оја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, |
| наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино м |
| ину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l |
| што је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима |
| кад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у |
| ам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш |
| само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџ |
| ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у |
| ужески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник ку |
| ко је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — г |
| кривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало с |
| и</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да |
| шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се |
| па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко |
| але, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко шт |
| елиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још |
| у ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прош |
| е.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, |
| је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје. |
| Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та |
| а ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — ви |
| си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; |
| S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па |
| ином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овд |
| тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Ча |
| у, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="6 |
| ше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ ба |
| да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p |
| пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча |
| > <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Свети |
| а!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вел |
| икам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, |
| , рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи |
| очите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Ког |
| а пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, споми |
| ок си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! |
| и џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{ |
| ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно ка |
| дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb |
| >— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и изв |
| аздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други п |
| е, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за ша |
| екам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато |
| омаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем б |
| сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p |
| пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, п |
| петиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужив |
| Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешн |
| ту.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, већ |
| а онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу устав |
| <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да ид |
| идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна дома |
| у своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбраси |
| ше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млог |
| е сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А |
| е му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у за |
| н-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на с |
| 16" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работ |
| за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— |
| мешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко м |
| а безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да |
| сподине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како до |
| куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет ту |
| ашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам ка |
| ца, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој де |
| саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како т |
| ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, |
| за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то ба |
| ’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Он |
| ај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас присе |
| а погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! |
| си на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— |
| а човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодав |
| , па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред |
| то!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, н |
| у, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си |
| Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама циг |
| ва, искачајте ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао |
| ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код |
| дила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знаје |
| чи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> |
| p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем к |
| праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше |
| умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</ |
| откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин при |
| им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још д |
| ији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— |
| по као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бог |
| а Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ не |
| Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде |
| јд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који |
| баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је |
| p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, |
| .</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{ |
| лити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p> |
| еше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече |
| велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, пр |
| p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! |
| .{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље |
| ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Кал |
| кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте к |
| а друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> |
| одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да |
| иво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па оста |
| ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А с |
| ера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и |
| останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на з |
| ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — |
| прајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвиде |
| ек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву |
| Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пун |
| асео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здр |
| идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо |
| ели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, |
| ујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као |
| јсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то |
| м ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао д |
| урјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, ре |
| не!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запал |
| це и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна |
| ч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не |
| ћи се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одма |
| е да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко |
| л'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка к |
| е бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Пре |
| девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настав |
| како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, з |
| n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— |
| де, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} |
| ажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има |
| е и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкач |
| же негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у живот |
| јски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Ка |
| де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места |
| евојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из |
| л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика.. |
| ко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана к |
| нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било ј |
| ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграј |
| караше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријан |
| , сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да |
| , па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59 |
| че девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грл |
| и, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало порани |
| де Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па г |
| . „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> ч |
| Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са сво |
| ји се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, прекл |
| монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо . |
| вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поск |
| гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, |
| звол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само |
| нзионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, краса |
| ез бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на а |
| > <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> |
| пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели К |
| Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради |
| } Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву |
| г скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с госпо |
| на Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику о |
| {S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски |
| е је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу |
| е године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p |
| ао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је њего |
| је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви |
| се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> |
| аћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ |
| и дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану |
| а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису н |
| по каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај ис |
| тити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од какв |
| е оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после |
| зати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио |
| то рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветерин |
| варим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони |
| Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калч |
| вој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новај |
| ата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па ср |
| <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— У |
| ијама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на ј |
| м, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, л |
| <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест ме |
| ачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају |
| о, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напре |
| окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, сви |
| ћ (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и та |
| се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb |
| , како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти са |
| сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже и |
| то тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’рани |
| е, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш д |
| ели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Се |
| ма ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи љу |
| ме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште |
| и се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцеп |
| мрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, |
| а ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на при |
| } Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим п |
| ка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ни |
| петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад с |
| поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — И |
| ас мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што |
| — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слу |
| н’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, вика |
| и!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си пра |
| сторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш? |
| кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} З |
| мо да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да са |
| вају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, диза |
| истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, вик |
| — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној ста |
| пка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чу |
| ересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вик |
| !</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи с |
| славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S |
| ’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до |
| гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како |
| а Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му |
| уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни |
| <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} Калчо, море... зове га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му ве |
| ој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој |
| ет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нем |
| ја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје звај |
| и, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласн |
| хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и заустављ |
| аааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Ка |
| имо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо в |
| епа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце |
| ет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} |
| јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казуј |
| о’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е |
| да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како не |
| аш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађе |
| кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што |
| и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој |
| е како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам |
| о си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе |
| еб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и дец |
| е г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а уба |
| — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш |
| да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{ |
| викнеш?! кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, |
| ћи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку о |
| ло накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечера |
| бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па м |
| таде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јо |
| диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало |
| Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем д |
| алча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Свети |
| Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви |
| оглав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у |
| ирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „тв |
| о је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако |
| врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој п |
| ам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало |
| д ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој |
| пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, ба |
| аш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее |
| оста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сиг |
| и... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно |
| нати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, |
| т’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће |
| ом.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-да |
| ара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се |
| што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу |
| куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрип |
| остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје ка |
| ако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дак |
| и фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој |
| и, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што реко |
| — Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а они |
| е, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си ре |
| да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јо |
| <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте л |
| и... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, |
| збегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав |
| колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш |
| гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, искачајте већ.{S} Ш |
| вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и |
| сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин. |
| омаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања. |
| у, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како |
| а је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа |
| ио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем |
| вко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, |
| да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеј |
| ако људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од |
| и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А з |
| свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> |
| бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S |
| ође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на пат |
| {S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на те |
| } Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим ов |
| елиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, госп |
| уја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ва |
| там те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p |
| теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће |
| је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се жениц |
| еј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар па |
| у Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја |
| !</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, о |
| у!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p |
| >Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l |
| <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, шт |
| па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден већ |
| S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на |
| А ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама м |
| ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из |
| ји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што м |
| и.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} |
| совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, |
| а пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искоч |
| у!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а м |
| ба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не |
| менуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели |
| елеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> |
| а се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одат |
| те шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— К |
| ки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече |
| Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е л |
| и?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> |
| ровремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си зна |
| ојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште мож |
| з младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quot |
| шамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote |
| ојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури |
| uote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </ |
| p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Дед |
| бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а |
| и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокне |
| у другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </q |
| си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим |
| њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме |
| ао негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих |
| ек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захир |
| иња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу! |
| г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држ |
| .{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Емин |
| господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и |
| у девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје |
| ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светис |
| е пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Та |
| веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верн |
| их три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа |
| и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у гру |
| i>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и с |
| ње! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога |
| што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки |
| , та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје |
| Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше бер |
| к и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, м |
| , мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — |
| ме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону мув |
| Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ п |
| е поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да т |
| о се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подв |
| а га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је |
| астави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола |
| е светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам го |
| авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> < |
| напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! |
| ас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли |
| о ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Вел |
| ој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Д |
| ажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је п |
| /p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опе |
| ева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, ј |
| ите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ак |
| он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ |
| за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели |
| о се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле м |
| едео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом |
| шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S |
| {S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, |
| суричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај |
| ави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побег |
| рвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да м |
| ли Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ та |
| ијатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа не |
| за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и д |
| ине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шо |
| нам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А |
| зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мисл |
| /p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и ста |
| „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа |
| и јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцни |
| Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ив |
| "13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грув |
| можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" |
| ча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окре |
| га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише |
| ки капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дув |
| е отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми как |
| је?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{ |
| р си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој |
| тао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и к |
| т да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</ |
| ели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви |
| најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним |
| став’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судби |
| ле предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи. |
| а њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак п |
| о — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у друго |
| од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи |
| ам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко |
| ан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у ко |
| грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не бе |
| ођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов |
| ино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је т |
| ао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да |
| падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, |
| да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чул |
| е брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћ |
| ма што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та д |
| ! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} И |
| лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набав |
| да, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес |
| : да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па |
| авите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад забо |
| разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му |
| n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад |
| шљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као офици |
| аву си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила |
| вор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше |
| поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав |
| алба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад сл |
| ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, ш |
| амо му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако сме |
| ре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па са |
| уде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старој |
| >— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, |
| а постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче! |
| си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, |
| ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви |
| Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше до |
| мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде н |
| /quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут |
| е како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује |
| е Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’ |
| рену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој |
| председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} |
| ни саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? |
| ом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хл |
| Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога |
| } Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, са |
| како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S |
| и пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задов |
| и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги пот |
| ку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај др |
| видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће |
| Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} |
| ригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипа |
| очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! |
| " /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из со |
| рош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себ |
| > <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко |
| нија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па |
| зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје |
| Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побра |
| аде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај |
| мила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говор |
| намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свет |
| ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е |
| ра? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да оста |
| сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је |
| а бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не |
| стор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, нек |
| Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи. |
| ију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна |
| ка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb n="185" /> |
| ром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу к |
| си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол |
| предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је те |
| {S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и с |
| ак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређуј |
| калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у |
| пше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као д |
| у, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају чов |
| еће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакну |
| <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што м |
| пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за ку |
| акво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћ |
| Калча буди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајућ |
| ичној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се и |
| S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Т |
| му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, ка |
| ве га Курјак... кардаш...</p> <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити |
| бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да за |
| шујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири |
| манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се |
| Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш |
| ко оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> < |
| го му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запа |
| м писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb |
| ор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФера |
| ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристан |
| тим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или за |
| <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> |
| неја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, мла |
| рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући њег |
| т <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци. |
| овим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује |
| лумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је го |
| ље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} |
| те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срнд |
| у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и |
| пудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да |
| , Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј ст |
| без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси |
| ј памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— |
| вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо |
| >— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш? |
| а де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} |
| ј кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да п |
| Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук. |
| што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се |
| змакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчеп |
| као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревет |
| ре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при |
| ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вел |
| </p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога |
| саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} |
| е преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе доч |
| Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— |
| иш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјаков |
| оћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.< |
| "64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> |
| <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају.. |
| си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То т |
| аш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и ув |
| ат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупано |
| жи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p |
| сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не |
| , јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили |
| } И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго |
| руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Ка |
| оји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пи |
| ју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ам |
| овде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи. |
| ти у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу ј |
| /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне оп |
| ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако |
| учио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем. |
| нога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> |
| а Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола |
| а ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му ј |
| јченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш |
| еравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, ј |
| служио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, |
| своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а |
| му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, с |
| , сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по |
| Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовн |
| оје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи с |
| добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разби |
| спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео |
| отрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, |
| побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Глав |
| и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципе |
| својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, а |
| p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив б |
| тегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, гос |
| и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу |
| те.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде |
| и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан. |
| матраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више да |
| ча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких |
| ет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да |
| ад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нуме |
| оје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата |
| је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча |
| наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који |
| ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема |
| ав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчиј |
| , хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се рад |
| нк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па м |
| , али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћи |
| ли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух |
| Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не рад |
| еки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што |
| и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види позн |
| он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијеп |
| са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! ви |
| ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Ц |
| да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш |
| по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Из |
| дан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају |
| ебају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФ |
| гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује с |
| својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетин |
| } Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да з |
| ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и |
| ела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и ма |
| добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Е |
| с њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми д |
| по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... |
| по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љуб |
| чело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су |
| их, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, н |
| оравно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разни |
| S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а |
| у искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па |
| је на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он мо |
| бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је јед |
| а стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле ода |
| ко захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p |
| а-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, |
| ктове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зе |
| {S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођен |
| давају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Влад |
| жа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пе |
| седница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем |
| и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола к |
| о једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дом |
| ну, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и |
| ја на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без муст |
| S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па у |
| на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му |
| госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, си |
| времску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече |
| времску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</ |
| ала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. |
| срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си б |
| о.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада и чаробнога Ис |
| робудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{ |
| } Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, |
| ле и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калч |
| еч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, |
| то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће |
| {S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може т |
| и гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да |
| , при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па та |
| да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, |
| а сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало п |
| ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат ма |
| ронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам ро |
| у купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањин |
| у <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да н |
| S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су прон |
| ана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па |
| ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ћ |
| д је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! |
| > <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не при |
| цер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу н |
| кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! |
| град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јут |
| ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па |
| ати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} |
| ="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Ј |
| што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, дом |
| апут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сет |
| , море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, |
| у.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је т |
| арих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дун |
| маћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с т |
| е.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једн |
| ћају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко |
| S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тири |
| на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S |
| јче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галан |
| две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задово |
| у Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарај |
| ’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p |
| клу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним |
| њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраим |
| едну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала |
| запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко рас |
| капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служила |
| уби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамен |
| шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којим |
| у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, ску |
| <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам |
| “ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светис |
| о још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаш |
| а видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S |
| , од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је девед |
| , побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је |
| ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, о |
| /p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ |
| има својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да |
| еч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’к |
| дао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па |
| антно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изб |
| и ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И н |
| ни веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с |
| стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал з |
| варао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике мог |
| ита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви |
| рицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим И |
| виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај |
| ; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и |
| те вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће |
| Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, го |
| ндије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и р |
| а; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да п |
| несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто |
| тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајб |
| ије, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаес |
| три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А |
| саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љ |
| ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није |
| S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње |
| иш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ћ |
| дном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, |
| ке, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика не |
| е неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} |
| у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бир |
| га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, |
| јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под инте |
| риповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде |
| кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем пе |
| збацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мал |
| ј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја |
| а ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош чове |
| а на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, |
| ... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А |
| еклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из сво |
| тимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све |
| ето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да |
| хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окреч |
| дник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му |
| /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, |
| <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш слав |
| ан више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих |
| тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако |
| ице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестра |
| ко сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, шт |
| пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет |
| мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј зем |
| дине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога |
| } А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено |
| Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га зн |
| !{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> < |
| е да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги |
| ности уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а |
| из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па |
| а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде |
| слука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко сво |
| а, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам би |
| тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се |
| иФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад кој |
| ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> |
| кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах |
| те...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и о |
| мо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете |
| село, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу |
| авство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо ж |
| А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побрат |
| што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на кр |
| Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос |
| Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тр |
| лике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и час |
| S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је ова |
| рамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече |
| ћа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали ком |
| лте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царск |
| ма, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, |
| бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војн |
| ник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима ве |
| ећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његов |
| те! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— П |
| иш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код |
| пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побрат |
| едно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се |
| речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска |
| вај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за де |
| је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{ |
| е од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров.. |
| , убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама |
| иво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па |
| смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас |
| се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се |
| танемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак. |
| ју чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако |
| з чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак |
| е се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, пос |
| си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како |
| ј је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а зн |
| S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много в |
| је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од |
| падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар |
| но и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа н |
| венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље |
| е подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто |
| накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S |
| друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за с |
| ну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се над |
| луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да |
| ко јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председни |
| па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <qu |
| никовицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте н |
| о да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и ка |
| ра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлу |
| иче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље |
| јављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га |
| шњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} |
| Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана к |
| и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, госпо |
| зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити с |
| и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој |
| у узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак н |
| њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивк |
| > <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љу |
| зе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом |
| За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ре |
| за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред |
| е верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у но |
| ad>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било |
| ди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак |
| S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећније |
| ксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, |
| интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаниц |
| } Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прсл |
| аг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се |
| ћи капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћ |
| и се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за |
| >Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— |
| — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се пр |
| а ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах |
| на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, шт |
| новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву |
| мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци ка |
| рамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си шт |
| ају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире |
| Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти п |
| оварати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и св |
| коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се |
| уго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S |
| , зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и |
| ве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша с |
| двали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога |
| Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да в |
| Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> |
| во је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, ус |
| реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А п |
| узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да с |
| жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћ |
| какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; |
| м листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поука |
| одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и прови |
| шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки |
| ана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали г |
| е“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и м |
| јатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све весе |
| човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, как |
| код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, за |
| но, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S |
| де у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послу |
| алгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавам |
| S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењер |
| ко прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж |
| авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му пад |
| и појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње са |
| ску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} У |
| деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је |
| ијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му ма |
| ; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом |
| вори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш... |
| > <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, госп |
| еле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, вид |
| ење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ак |
| трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само |
| ци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, д |
| ко га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена. |
| то полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када зап |
| ш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, к |
| ше.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — н |
| утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко ј |
| , у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није зго |
| ва, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба |
| } Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ м |
| застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде увери |
| мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек |
| е прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на баса |
| прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г |
| } Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb |
| око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин- |
| 173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Да |
| јд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће п |
| признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем! |
| а.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа дево |
| н“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да |
| главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар |
| и еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.< |
| а ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља |
| а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, ма |
| т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, |
| каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зн |
| после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га до |
| е.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била не |
| накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а |
| и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас раки |
| данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за п |
| би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: |
| о се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Кал |
| младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n= |
| о, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{ |
| p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га прос |
| удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ |
| апита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.< |
| — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?! |
| остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак |
| који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сад |
| ца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је р |
| и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без |
| мио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак |
| а на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: |
| дину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки |
| видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, |
| ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди го |
| ш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу |
| Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S |
| онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч |
| некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш |
| <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јут |
| е човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, см |
| ћи по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— |
| динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито |
| олона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество |
| Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство! |
| и бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне зд |
| спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управља |
| ђеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на |
| господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије |
| Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Би |
| ан и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудно |
| ма лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — ш |
| томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду кар |
| а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да |
| војом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је |
| нуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силно |
| .{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, н |
| кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је будала, да |
| али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то |
| оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибак |
| . рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{ |
| ткинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с круш |
| вимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко |
| {S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да |
| и како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а ова |
| Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— |
| џији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог |
| су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они д |
| е зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да г |
| авља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> |
| свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг |
| ој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S |
| а врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ов |
| Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> |
| снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свак |
| е! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— |
| , јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка |
| и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако |
| и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, |
| а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тр |
| и, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли |
| ’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а ни |
| ло се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањим |
| као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли |
| него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами |
| и која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога би |
| ена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да од |
| дивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у он |
| > <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> |
| иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S |
| ави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете так |
| ије него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај |
| здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} |
| на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан |
| ника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличик |
| ндисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућм |
| беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мр |
| ледњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку |
| а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и |
| присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си мо |
| званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па нас |
| ебе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак |
| е лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и |
| рндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели пре |
| безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> < |
| ан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="16" />; мило му што' |
| оже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг |
| :</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађано |
| како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па |
| алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам те |
| како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да ис |
| уја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — |
| <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћ |
| није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и свак |
| па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради аде |
| ојас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шев |
| один-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и |
| кавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, |
| дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и |
| јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што |
| чики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико |
| е разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о ск |
| вај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око |
| мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А |
| широм који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може да га ски |
| а узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{ |
| сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца ни |
| е.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што ка |
| у, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје б |
| ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чује |
| им шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их |
| n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар киц |
| ар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време ј |
| љан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и |
| {S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Мор |
| ји, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој |
| о час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се |
| леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је пр |
| на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просј |
| ме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави |
| не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и м |
| м симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па |
| едњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде |
| и апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и у |
| је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали |
| S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буд |
| , она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марја |
| p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и |
| л’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к бол |
| ако ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор |
| <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава исп |
| аг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то |
| лети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку |
| {S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били г |
| е и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} |
| певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{ |
| о побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с |
| се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја то |
| цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!< |
| рјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча |
| о мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш! |
| у Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба м |
| спођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то |
| а да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Мари |
| идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А пр |
| и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је така |
| еће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручам |
| S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде |
| ји своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit=" |
| уди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, |
| беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологла |
| осподи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— |
| <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</ |
| p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Ка |
| рији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Б |
| ече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да д |
| ће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{ |
| н таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких |
| па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мир |
| p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије. |
| а, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јо |
| И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> |
| ене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb |
| ветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи б |
| рили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што |
| ро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани |
| ациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чу |
| исмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија |
| тала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од треп |
| све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику изм |
| } А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас |
| дија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света |
| ути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што д |
| ћи се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћир |
| е Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! в |
| и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њ |
| и је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој н |
| Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свла |
| ак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у |
| , ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја |
| , — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{ |
| S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, д |
| .</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калч |
| атима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три |
| запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жало |
| {S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млог |
| орко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и м |
| а арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо |
| па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} П |
| се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су |
| на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну гр |
| куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на к |
| беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> |
| ресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и н |
| је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допа |
| довали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах |
| и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу? |
| роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио |
| кама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте м |
| авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) дола |
| и опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се доб |
| ки памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, га |
| Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што |
| ,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам, |
| /l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</ |
| па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, |
| ајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) боја |
| етиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> |
| ковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек н |
| /p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и из |
| .</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} |
| <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} |
| ако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурму |
| , па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде пра |
| е здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо |
| да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, |
| ом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не може д |
| Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" |
| Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па |
| о још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме |
| к да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању |
| уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их там |
| с реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чу |
| спођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас молио за ј |
| у путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n |
| к, зајац, девојачка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што |
| ума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми дево |
| почети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих |
| уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу бил |
| квирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} К |
| д, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише н |
| чка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг п |
| ог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи |
| био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, з |
| права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помага |
| нбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb |
| росијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике кој |
| едник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Ба |
| неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за н |
| љда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво кој |
| светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка |
| ође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти с |
| а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад |
| с.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пе |
| p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> < |
| твар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоу |
| дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав |
| место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки |
| ању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће |
| .{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и м |
| ако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина ко |
| ..{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у но |
| /p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} |
| дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је ка |
| еше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му |
| м.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, бра |
| по, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пр |
| 39" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандур |
| и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираун |
| лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до оч |
| ма га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" |
| спијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима |
| ни, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, |
| у иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </q |
| l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим |
| и у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти дол |
| !{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и св |
| качу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше |
| ко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бо |
| а не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се диго |
| од Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— |
| } Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> |
| да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек |
| на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> |
| че.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ д |
| своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу своје Ц |
| славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући как |
| — Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочек |
| > <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да ос |
| огату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратим |
| к с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па за |
| ан омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздв |
| дох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p> |
| им надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочара |
| м си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође т |
| већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и п |
| ао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти |
| ично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{ |
| ихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, |
| детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, п |
| Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држа |
| а ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попит |
| његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља ж |
| бично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што |
| славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро |
| све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа |
| вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, |
| егова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној соб |
| де и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чув |
| ови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне |
| хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је ра |
| уше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочија |
| анлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српств |
| </p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгуб |
| је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато |
| ама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, |
| е.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, ко |
| Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Свети |
| та, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели нек |
| штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама. |
| коли за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" / |
| и му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један |
| и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у м |
| еру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</ |
| ог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и ни |
| ако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и та |
| само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцањ |
| мовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће |
| алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb |
| ктира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто к |
| и род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb |
| <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на |
| иле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан |
| ке и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће |
| на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже: |
| стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} |
| </p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, |
| ,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што |
| момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај |
| о могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узро |
| за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папир |
| онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Кал |
| говачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузећ |
| ји једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича. |
| је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</ |
| нучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчи |
| ће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурди |
| р нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита но |
| један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у прв |
| пи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол |
| S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на |
| ди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинск |
| од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече |
| , овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху в |
| Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо с |
| мазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван ка |
| интимнији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и п |
| ј га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и но |
| т кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто |
| S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и |
| о човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвес |
| те ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар |
| {S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Бож |
| ато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> < |
| ан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три да |
| е са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Ва |
| е четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја |
| Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол |
| > <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> |
| шурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. начелник |
| и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, |
| ти.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шал |
| у.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав |
| ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад |
| е!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тр |
| Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103 |
| господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а |
| ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли б |
| ластитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n= |
| ивокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојам |
| Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} |
| у паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворе |
| бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. |
| ика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, С |
| и салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у м |
| рбез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје |
| е с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће |
| свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе |
| оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, о |
| <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече |
| вдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си |
| е руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па ј |
| здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и са |
| да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто гр |
| Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а |
| ца, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти |
| и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће |
| тацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која ј |
| а овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замера |
| казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке |
| час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови |
| bSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сва |
| ри!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкон |
| вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у с |
| амо мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p |
| а пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да |
| } Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што |
| аћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти |
| </p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак |
| а, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пу |
| <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио |
| аве?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше |
| <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочек |
| знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што |
| еговим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и н |
| искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да иде |
| а да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челеби |
| рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину |
| а једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године д |
| уку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш |
| вукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{ |
| обратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица |
| дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и ист |
| а: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван |
| , па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине |
| видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте оч |
| раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси кој |
| , као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, шт |
| магам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Пева |
| ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старов |
| — Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, и |
| не, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, |
| за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</ |
| искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се |
| ергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом |
| пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, |
| и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћи |
| запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди |
| види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у не |
| жаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући кли |
| се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, |
| у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајање |
| апрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, |
| е су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и ву |
| а.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и ужива |
| запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> < |
| е лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним ф |
| ана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изну |
| баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, в |
| увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, |
| појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> |
| p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S |
| е; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели |
| ор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Ку |
| зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зно |
| у, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре |
| </p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote |
| а Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, ве |
| тају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по |
| ао бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жес |
| те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— |
| ри пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана пр |
| .. знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обе |
| им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жа |
| ричао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година св |
| куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— |
| предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запи |
| p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Ш |
| ам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне |
| <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, госп |
| ја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кр |
| у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву т |
| ле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао! |
| сио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако |
| твари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте |
| а га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора ба |
| пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој ж |
| до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и л |
| и мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи |
| људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, |
| ођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш |
| >— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђ |
| анаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мај |
| адимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха |
| е, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несре |
| ете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-И |
| } Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неј |
| г ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, т |
| којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} |
| о некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p |
| то мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако са |
| па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а н |
| гару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му |
| p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ив |
| што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! де |
| а за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на д |
| ао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што |
| тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; о |
| , видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} |
| што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо |
| ка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав к |
| овек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друс |
| и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та |
| е!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, |
| p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. предсе |
| сам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, д |
| ћу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајит |
| шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у тр |
| {S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет н |
| завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
| уком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господ |
| се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено |
| ко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде |
| е натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре |
| ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си са |
| Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалг |
| е Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је б |
| — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— |
| зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама з |
| на.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљ |
| е, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни |
| панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци |
| оје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, ст |
| жи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби |
| ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једн |
| о што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулознос |
| ши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стај |
| } Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да |
| авницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" |
| м мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не п |
| су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S |
| ако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А изво |
| ивци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда |
| в је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дир |
| ордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш |
| </p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} |
| шима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом с |
| сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шес |
| ре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрајиш!“</p> <milestone unit= |
| јде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ довед |
| аку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније |
| у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једн |
| им, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, |
| куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле |
| , господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај п |
| ча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође |
| оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики |
| ајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају |
| се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, |
| будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери ста |
| ошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S |
| од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички оде |
| ! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам јед |
| икус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан |
| , чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свир |
| тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а дана |
| ове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља |
| ндука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је |
| спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неки |
| е домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), |
| и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је |
| а ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има |
| о ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман при |
| гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад |
| </p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, |
| у не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му по |
| један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да са |
| па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћеза |
| д главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачев |
| већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да |
| .{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? |
| тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и с |
| н.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како пр |
| ке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не |
| p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме |
| а вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} |
| моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана |
| соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она ш |
| књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја |
| Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друз |
| на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови |
| ча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} П |
| .{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спр |
| Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише |
| ј наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви н |
| .“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, з |
| в по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> |
| ав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код |
| Калча, кол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га |
| вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше |
| о то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси |
| и пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је |
| ођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми с |
| т ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто |
| <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </qu |
| га Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> |
| а муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо |
| рекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} |
| а да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а |
| и да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} |
| па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиро |
| . „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, |
| ва га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држ |
| побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се з |
| у.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да п |
| .</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јекс |
| црцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и к |
| лча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало |
| а да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила |
| се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На |
| вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p |
| во да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! од |
| а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи приј |
| љ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окоп |
| е дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, с |
| дом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и н |
| 90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ |
| Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ ба |
| ема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-присе |
| е Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испу |
| н-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћ |
| /p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што |
| кнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{ |
| шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb |
| тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера |
| га нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо ! |
| ж, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођин |
| ко, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви |
| срет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече једа |
| у, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n=" |
| ац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их |
| гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам ка |
| чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S |
| же, а нарочито га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дука |
| жу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi>!“</p> |
| клија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фам |
| у при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и бац |
| су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено как |
| и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли св |
| т, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а |
| но и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе к |
| ајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, |
| ако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан б |
| кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова с |
| домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад |
| рже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у дру |
| е се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па с |
| p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} О |
| еш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћи |
| чи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> < |
| ледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испо |
| пија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> < |
| one unit="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} |
| згледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе |
| још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек бриг |
| а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десн |
| ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их преб |
| да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје д |
| си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља д |
| <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према ран |
| ите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознат |
| нуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким |
| нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гости |
| уде је! викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} |
| им бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да |
| ију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млози |
| че председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом сост |
| онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? р |
| идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште пос |
| Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, са |
| те!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шеши |
| дао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и све |
| p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на стр |
| се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен |
| огао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опе |
| се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за |
| Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетк |
| <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А т |
| здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура |
| о.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учи |
| све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја же |
| еђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књи |
| , а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајт |
| и рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојз |
| то знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир д |
| } Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу п |
| им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да |
| а невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте |
| И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша |
| госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по |
| а сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин- |
| мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па |
| за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — |
| ди који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништ |
| бе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Б |
| теран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у ово |
| поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка |
| није и најнеочекиваније, место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указо |
| ној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је |
| еловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! |
| та.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... |
| и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једна |
| апи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа от |
| то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. М |
| и красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> |
| мадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидн |
| утак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цига |
| и и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око |
| шил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што |
| , па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чап |
| е, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор |
| лази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{ |
| ак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а |
| век какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече! |
| памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда |
| не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и |
| о видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, |
| ели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу. |
| вишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угу |
| ре, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај |
| а пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко |
| знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак к |
| и за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си доб |
| к’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-с |
| будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, |
| каш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се |
| вајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да н |
| пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје |
| а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак. |
| свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens</for |
| шу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (б |
| аје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, д |
| питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча |
| ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — |
| је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин |
| ензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славим |
| е твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јо |
| {S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, |
| нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и а |
| Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати |
| ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, |
| е је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се |
| рају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким |
| штво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p |
| вко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре |
| ија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладол |
| шљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, |
| н ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог р |
| у Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се пос |
| о, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један о |
| } Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од |
| е <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто |
| сте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа- |
| ишта!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми п |
| ријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта зн |
| е ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала |
| ама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје |
| <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је |
| ја, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p |
| ча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, |
| годним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а |
| Фун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана |
| онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелод |
| видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек д |
| познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди |
| ааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште |
| ани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{ |
| јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој |
| нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друст |
| . — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро |
| вимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме н |
| о, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућ |
| то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S |
| > <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, |
| да будете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господи |
| ецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. С |
| де верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још |
| , тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p> |
| унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо |
| ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихв |
| велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да |
| се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљоти |
| вко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, |
| Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{ |
| убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ годин |
| газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башиј |
| ог — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, сил |
| одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задр |
| година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та |
| ко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на с |
| у му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме пов |
| урјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} |
| рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од |
| ?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли г |
| огору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете то |
| ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како |
| тво.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жалн |
| наш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимс |
| мо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А проше |
| ема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина |
| екне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи б |
| и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај |
| ти уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и т |
| зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} |
| за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко |
| ам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече К |
| га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Ј |
| о ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу |
| славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш |
| пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А |
| з мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, |
| се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! в |
| еба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће |
| хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па |
| их шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било |
| не питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече |
| осподин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га |
| милу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Б |
| ре доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збор |
| гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажен |
| — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај м |
| га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли |
| синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, |
| <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени |
| те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре |
| слише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— |
| Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и |
| ме што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика |
| само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекн |
| ву.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! ре |
| Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на |
| је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођ |
| мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко |
| па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољ |
| едаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га б |
| па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, |
| аљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па |
| да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај |
| и Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е |
| — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па и |
| у да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет з |
| је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко |
| у.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем |
| јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па ј |
| Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро чо |
| . само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p |
| тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас |
| е без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија н |
| , вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— |
| ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и |
| ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто |
| ’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га |
| <pb n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! ви |
| оре, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учт |
| ојим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S |
| андурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му па |
| енце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и г |
| т пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка |
| >— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, |
| p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не |
| рали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, су |
| учили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, ув |
| ="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима |
| мичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи |
| у није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати |
| њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи |
| Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малк |
| је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у |
| питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече К |
| стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, и |
| — Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио зај |
| етци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејств |
| д ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И |
| ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не тре |
| , махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ћ |
| к је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, |
| саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими |
| самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме |
| красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла ли |
| јде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, мор |
| каквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беш |
| сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, д |
| причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај па |
| /p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак? |
| оште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и |
| ензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан па |
| оспода, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јова |
| ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очаја |
| е, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, п |
| ву, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што см |
| нај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем о |
| раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А |
| она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како достојанствено, <pb |
| верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.< |
| је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али т |
| Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу |
| је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске кувар |
| Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, |
| зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час пром |
| вда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председни |
| ре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га |
| ење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S |
| азговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспреко |
| наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити |
| ем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научи |
| сом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.< |
| p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше |
| ене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу |
| учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та |
| ен’ ми душа знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси ум |
| отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, |
| ко то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш ба |
| ло са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; есна |
| ед опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа вет |
| , на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао |
| аз, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето |
| ма деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, |
| оврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф ш |
| вет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену |
| риседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му за |
| ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судин |
| депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} В |
| и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бив |
| диш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— |
| ан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и |
| седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где ј |
| — Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p |
| ки ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува |
| тела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш |
| га побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калч |
| “, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, |
| печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А |
| до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} |
| х шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а |
| икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да глад |
| о и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честита |
| Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева м |
| е да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је го |
| пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има в |
| икају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а н |
| ул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, ка |
| сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се д |
| прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о ови |
| и, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> <p>— Боже Г |
| ајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, |
| А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава! |
| уживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним |
| трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Ка |
| Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> |
| , ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете тако |
| Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три |
| е!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} |
| ж’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха |
| оља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи он |
| такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у ав |
| се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то прича |
| олач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него ку |
| ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, |
| ђеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, |
| већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна н |
| председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине.. |
| Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p |
| ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удава |
| а би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, ш |
| у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће |
| ачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p |
| ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато. |
| ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. |
| <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући брко |
| n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то г |
| навамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блаж |
| едног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на она |
| ија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка |
| гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је старе |
| се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-да |
| ујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што у |
| и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седа |
| ле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запоје |
| га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пев |
| наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једн |
| ње нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Кој |
| кам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за |
| .{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! ра |
| ’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги |
| Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курја |
| авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита |
| што на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још |
| стрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденичк |
| оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и |
| салим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да с |
| дан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопч |
| залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он прос |
| {S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум |
| спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да |
| је Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекн |
| ејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да бла |
| ја био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, мог |
| > <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се |
| а помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је |
| сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, |
| костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад с |
| Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка б |
| моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Госпоју!{S} Какву госпоју?{S} |
| оравиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не забора |
| ајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мера |
| ла ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели |
| (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше |
| убе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— |
| p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско пи |
| и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> < |
| лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ре |
| демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, |
| о-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад |
| !{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно п |
| и, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у ду |
| да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг д |
| трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одл |
| {S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; лов |
| еј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да уде |
| , побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што |
| аћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише и |
| Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напрај |
| одине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе |
| вић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше т |
| Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да |
| ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш с |
| а фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, |
| а, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — не |
| у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија ка |
| р; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стању |
| ознавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? п |
| а да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли... |
| давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> < |
| и за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју |
| ну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се |
| оре, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим |
| сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктор |
| окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман |
| шта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, е |
| ивијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем ј |
| ваца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само |
| рвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир |
| л из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Сму |
| али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите ка |
| јке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну |
| а ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па још |
| ако се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите |
| мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она |
| Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше |
| печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваш |
| викли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никак |
| ују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и ба |
| за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чи |
| </p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гураби |
| сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света |
| ма, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућа |
| >— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за |
| абош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изгов |
| — Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме раз |
| овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у с |
| од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, |
| ећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; |
| е у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-дево |
| крете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и п |
| бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n=" |
| ардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје како ми је! |
| Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, |
| рите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају |
| су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А |
| је могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједн |
| овјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо |
| столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, |
| е помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих на |
| ’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је уб |
| ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а |
| ећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Б |
| {S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е |
| о!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{ |
| едање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели |
| д ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’р |
| , јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо п |
| S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па ш |
| сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из |
| свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе |
| а нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам |
| ш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш ст |
| дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А |
| улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја ону |
| или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја с |
| {S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, о |
| друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спре |
| по не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, п |
| нам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си пос |
| > <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако |
| седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човец |
| лафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} |
| > <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он |
| } Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега |
| д се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па д |
| видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па |
| ија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> |
| што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отп |
| један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нера |
| S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А су |
| да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви |
| Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је |
| учате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани |
| н’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка |
| н веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину |
| и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате |
| А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар |
| че, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти |
| вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, о |
| !{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде |
| А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, |
| има, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су ту |
| есечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком |
| Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} По |
| о велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје го |
| мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, госп |
| оји се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван |
| оји је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди |
| таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, госпо |
| опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и памет |
| реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је з |
| ба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате <pb n="50" /> л’ д |
| се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И |
| дао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после на |
| мем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдав |
| Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онд |
| ше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела с |
| /p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на с |
| кој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! в |
| ветислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно). |
| у?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели д |
| , неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости |
| !{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је ве |
| а забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он т |
| омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из ав |
| ућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је |
| запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањск |
| а и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па |
| не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађани |
| ази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помо |
| .{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још |
| не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ј |
| а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги |
| и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не |
| па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у |
| ујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију |
| и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па г |
| октур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да по |
| але ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-пр |
| ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и он |
| их, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Је |
| е то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свил |
| споди! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели |
| а штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Г |
| к деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандур |
| у и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исм |
| Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније |
| н на главу, а који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови |
| рдаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улис |
| те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а ко |
| тиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложил |
| ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати |
| м, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прекс |
| <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— |
| <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{ |
| ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p> |
| >— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} |
| Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико |
| p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, м |
| p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како ј |
| е.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под |
| стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да бу |
| е отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за дан |
| „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто сл |
| е свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си |
| славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш |
| е.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p> |
| у?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За он |
| што си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, |
| /p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— |
| ... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. |
| ве лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајст |
| не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19 |
| ао што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје |
| о авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само |
| а Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и |
| да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, д |
| дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да са |
| алча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вик |
| у и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењ |
| ал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља. |
| ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај пр |
| е можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека |
| мских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празн |
| а се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев |
| раћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако |
| а говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не |
| ов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији не |
| Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију ка |
| е! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, н |
| /p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— |
| у у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. |
| нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, |
| као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, н |
| ме бија; ама наш достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај ога |
| пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! |
| асејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а |
| здржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S |
| ет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих |
| е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја.. |
| о које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друш |
| ћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекн |
| ас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам.. |
| реми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, |
| осподине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и м |
| ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.< |
| , и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико и |
| тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га изле |
| лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што |
| црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља ск |
| познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из ку |
| ло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да зап |
| Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овог |
| едни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, п |
| на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те в |
| екуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што |
| јбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча. |
| риседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели пр |
| и није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба д |
| хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јол |
| а не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А |
| е оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <p |
| ум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У о |
| quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</ |
| шем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле С |
| инско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич |
| га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуч |
| што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писме |
| но; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окре |
| у.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо в |
| „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И ве |
| е, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређ |
| пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не п |
| иково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курј |
| или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Вла |
| е саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Ж |
| вајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида. |
| један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света.. |
| али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај |
| же година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев- |
| е, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају |
| н!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> |
| работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да с |
| епа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавам |
| ем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> |
| она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Не |
| бијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам |
| ин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли |
| <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцети |
| {S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем? |
| ане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички ле |
| у Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу |
| угом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! |
| Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, за |
| >— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је |
| уди, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо |
| </p> <p>— Како Божић и Бадњи-дан.{S} Ич не може, господине, један без другога, како да су родља |
| Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у опш |
| ачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, |
| <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p |
| молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кр |
| лте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Та |
| неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, пок |
| и начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од |
| } А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Мор |
| м за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки |
| у реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како |
| упуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој |
| идећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је с |
| о да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жен |
| ту „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с коноп |
| им глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал |
| e> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој |
| унофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, |
| ке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава |
| иница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, сек |
| а на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете сла |
| ’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа не |
| и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} |
| пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све |
| јола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном бл |
| , магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што ј |
| по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ! |
| смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} |
| да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко |
| искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па |
| , на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке |
| реподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као с |
| неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера |
| отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</ |
| } Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да ст |
| е... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кре |
| овој нашој благословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, приј |
| убити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави т |
| има је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бега |
| ући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови ч |
| по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је |
| ораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће |
| је, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан |
| акију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па с |
| је, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаља |
| пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била |
| о, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити н |
| .</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша. |
| ио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је |
| ујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! |
| аредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — |
| право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде. |
| S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викну Ивко зачуђен |
| испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају |
| Моја брука, господине.</p> <p>— Ама не, него девојче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питује |
| е за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је |
| и је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познава |
| и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им ка |
| ој махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, |
| да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Ца |
| азао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један |
| рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мисл |
| ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кљу |
| после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да уве |
| е главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, п |
| ко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га |
| ерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 апри |
| вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, |
| није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} |
| госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују д |
| ојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“ |
| а!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу ова |
| рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p |
| азар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> < |
| сити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор |
| етније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је у |
| е милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном |
| ри га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану |
| равићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, ка |
| д до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, гос |
| далу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шај |
| а бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} От |
| !{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p |
| а не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, к |
| и ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на |
| и је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само мет |
| и отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, |
| моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остал |
| ај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде прич |
| о па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јес |
| као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се прав |
| стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук |
| е у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па с |
| је по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> |
| кине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посе |
| ов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), ма |
| атни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака |
| ље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ак |
| .{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читала |
| ш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да с |
| маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му |
| тари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он |
| а паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе |
| боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих м |
| l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</ |
| </l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— |
| нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, м |
| дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, р |
| овца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лаг |
| S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече |
| у и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан |
| во у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Нау |
| , ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званич |
| ом, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако |
| аредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења |
| >— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— |
| се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би |
| о!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> |
| често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Мари |
| : „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак |
| кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало мато |
| рећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" |
| ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља как |
| сталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је ви |
| сте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се |
| вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или п |
| воја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је чове |
| и пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да дол |
| у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као |
| остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разум |
| панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађ |
| >— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да г |
| па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је сл |
| и како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџ |
| ; код вас може да је, ама код нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> |
| ојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему |
| ивучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а сл |
| и!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују ос |
| ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, г |
| лашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> |
| , при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} |
| Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар н |
| вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се |
| рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру |
| удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у |
| ј да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убиј |
| е признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој ј |
| вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побра |
| у се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} |
| ећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред |
| руги смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човец |
| и, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по |
| и големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Лел |
| исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете п |
| а нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је раб |
| итуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођост |
| ш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство још |
| ја га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила м |
| а поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зо |
| ни и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све |
| !{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да г |
| то било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Д |
| а.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!< |
| ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, бр |
| S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Си |
| p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас може да је, ама код нас, ете, |
| катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авл |
| бек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво од |
| у овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непозн |
| /hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ив |
| њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нек |
| фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи |
| p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p> |
| Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знаје |
| ену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће |
| </p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет па |
| братима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше |
| емислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — |
| ет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Н |
| јеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим |
| ; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb |
| две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колик |
| {S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, |
| " /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче |
| и бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако |
| еја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко и |
| а и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Д |
| ест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господи |
| ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> |
| а јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели С |
| нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијак |
| ст најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шт |
| и тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} |
| и заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, |
| не одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук |
| јкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ет |
| .{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ј |
| тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени |
| ку онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време п |
| кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта |
| сару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="1 |
| годарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се н |
| ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауст |
| може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може пос |
| етио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још та |
| а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите |
| ина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука |
| ве, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њи |
| е старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обр |
| гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то ник |
| и — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S |
| што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главни |
| мо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене ма |
| амо он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дат |
| у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако см |
| еб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник на |
| ио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога |
| гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико |
| затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{ |
| ршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоатацију блага |
| замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избег |
| си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребар |
| га не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да с |
| ким авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и пр |
| амилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p |
| аграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква |
| ро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </ |
| прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор он |
| о дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ |
| века који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се |
| докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, |
| ла, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дува |
| или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он |
| на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару п |
| на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па |
| > <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагар |
| сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p |
| му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још |
| да је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина и |
| .{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да н |
| ећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он |
| ли часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Сл |
| г сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по ка |
| а“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, т |
| xml:lang="la">corpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада на |
| асвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одла |
| е иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S |
| ате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Н |
| душном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла з |
| полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсоб |
| скочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међ |
| м Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности! |
| , па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</ |
| вати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: как |
| е славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то |
| летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, |
| ван а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у глав |
| побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, |
| Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, |
| та је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту приле |
| S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да |
| ој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од со |
| о официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут |
| то се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној ти |
| Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће |
| мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда |
| ол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа |
| ш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како се |
| га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добр |
| некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича |
| о.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао |
| .{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама наслик |
| , господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели |
| n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а |
| ла само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да па |
| пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја с |
| а овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа |
| уја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па прис |
| S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук |
| ски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није зн |
| их хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком |
| утини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 а |
| сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, |
| е домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седн |
| .{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — |
| он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стој |
| и, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као каз |
| је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је |
| дмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене |
| пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Др |
| и мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} |
| p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређа |
| и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да с |
| а им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало поз |
| речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p> |
| у их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на ули |
| ости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу |
| а иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што |
| м.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; < |
| Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва |
| </p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикус |
| а честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се |
| ат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење |
| ичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску |
| госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместил |
| {S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашог |
| па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.< |
| а; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола кој |
| ња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави |
| и раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очи |
| !)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на у |
| зикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ о |
| .{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брат |
| променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А по |
| м, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни дома |
| , и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и кра |
| тиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па |
| , сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг уб |
| Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене. |
| кума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је |
| лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влај |
| опије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огл |
| /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегенд |
| — Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изи |
| неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми |
| и продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет и |
| у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли пр |
| еписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Жел |
| у, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ в |
| вирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песм |
| ву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно |
| то се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вел |
| је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Св |
| .{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, |
| друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцниј |
| м у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево |
| , баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуж |
| ете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почас |
| ајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зн |
| има, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам |
| бро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и |
| ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег |
| Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпиј |
| авио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је ба |
| ина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко |
| n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и |
| , али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и св |
| и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, сту |
| стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — ј |
| видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — |
| оцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко и |
| лите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и пр |
| да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога наш |
| да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији. |
| вку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе |
| што је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао к |
| аква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, |
| вирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда- |
| нули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао |
| ече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди то |
| љају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са |
| {S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ |
| час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{ |
| друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благосло |
| му: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па |
| лава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па у |
| ла.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акцио |
| замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, |
| „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доц |
| окошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у зе |
| ећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Ја |
| к.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напуди |
| а о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро с |
| у фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> |
| толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p> |
| ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте рато |
| n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јорда |
| стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски пом |
| је кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко |
| прво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ т |
| ајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и |
| <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни |
| оубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше |
| p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и п |
| за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али гос |
| Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо беску |
| ваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује к |
| сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо |
| а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, куј |
| рђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине пред |
| било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи |
| ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на наш |
| шла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита |
| урског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мр |
| вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар. |
| по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кри |
| ма шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу. |
| /p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јо |
| саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p |
| Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мај |
| {S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци већ |
| аћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседни |
| {S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви |
| > <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) |
| <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> |
| шије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> |
| S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које |
| ач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе св |
| тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби н |
| , јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, г |
| алост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је и |
| разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Ста |
| ол’ко милујеш, господине, а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} |
| удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг |
| ја овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у |
| } Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече |
| о ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој |
| подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, шт |
| чка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивк |
| сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг |
| жеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сети |
| ад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а |
| ’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! ве |
| ам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право ка |
| змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? з |
| ти тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у |
| послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А |
| запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој х |
| старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло |
| старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Кур |
| ф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> |
| . све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је сла |
| , Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p> |
| чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога |
| парисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Све |
| господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци |
| у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да |
| ајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l> |
| !{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре |
| значејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене |
| , твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа |
| ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи |
| познати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навик |
| кам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} |
| {S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују мла |
| шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се с |
| Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве у |
| овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поуздан |
| ош нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ив |
| ледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} А |
| .{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти леп |
| керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред |
| к, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’ |
| ам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич |
| А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер о |
| и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо К |
| е... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да г |
| ју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па |
| Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, та |
| био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неум |
| рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, прекл |
| допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти д |
| јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет |
| ћ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми ве |
| али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је |
| е нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, |
| ија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му |
| аши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је задремао |
| може!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги |
| </p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква |
| у, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ам |
| ослужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољу |
| имова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> |
| p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кумим ве и молим како владику, |
| име, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, м |
| нам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили к |
| >— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто |
| p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! |
| реме!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали заш |
| 35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окр |
| а.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпо |
| нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој |
| алча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком |
| , што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да с |
| То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него |
| па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с који |
| , рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни |
| колс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{ |
| ео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} |
| вко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад |
| и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ |
| забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна |
| откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ј |
| и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светоли |
| еке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а о |
| ву Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали |
| ога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се |
| p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта |
| ишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се в |
| нако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: |
| је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе |
| е и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, |
| i>за ме изгубљена</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> |
| {S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђ |
| е!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Несам кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p> |
| ваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p> |
| пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам о |
| S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући с |
| — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — п |
| и, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <p |
| ас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки т |
| кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</ |
| ке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме ве |
| с мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једн |
| .“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је |
| м, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сук |
| ћући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и т |
| а четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p |
| није и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није |
| би живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред ав |
| Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћ |
| Калча, а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p |
| — Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море |
| Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; |
| лим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг |
| те један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо д |
| е женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа |
| аје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па |
| оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу прек |
| /p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак |
| живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета |
| демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немо |
| жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој засту |
| Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за шт |
| , разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг |
| ! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— |
| пита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и |
| летеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Не |
| !{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ћ |
| ев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. М |
| једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</ |
| нар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у |
| је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ м |
| — А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (к |
| јасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! |
| уће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, ка |
| којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и |
| сле сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, и измлатише га добро |
| е, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслу |
| луке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава брк |
| ја сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету |
| и такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта |
| , па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, бола |
| на</hi>!“</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi> |
| Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута во |
| полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по обр |
| без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и |
| ало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> |
| /l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одуше |
| а нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде |
| ата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни тат |
| је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели |
| ну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Д |
| на мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то |
| и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се ср |
| јола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазиј |
| ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким пи |
| ут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тр |
| ћу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни јед |
| па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да по |
| че Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађ |
| да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побр |
| убимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!. |
| на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Ц |
| ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, |
| ице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинов |
| а покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S |
| а, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зуб |
| , како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Св |
| ла варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко ни |
| Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Мож |
| господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо р |
| п нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} |
| о, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађав |
| акав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га |
| олитеља, и измлатише га добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и |
| ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и с |
| тала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штог |
| раш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председ |
| ка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим ва |
| е га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам |
| није нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушују |
| један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Берићат-ве |
| — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива |
| нађу.</p> <p>— Ама, викам, вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Мор |
| панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот немам!{S} Зашто јоште друг |
| ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ |
| Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћ |
| м?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође п |
| је убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу! |
| есрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S |
| траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb |
| ко им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »госпо |
| урјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо! |
| о, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште јед |
| набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фал |
| ко сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у опш |
| баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта |
| се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало ра |
| } Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викај |
| друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија |
| </p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, |
| ко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у на |
| ажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога |
| p>— А јутрос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био |
| науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. |
| ога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb |
| куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, господине |
| већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фај |
| мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук |
| онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тод |
| рем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча |
| има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, |
| е, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си са |
| ање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ћ |
| дне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад. |
| .{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћо |
| во оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепај |
| а за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да |
| еб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, мој |
| езлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би би |
| да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило |
| био у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, |
| .</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, еф |
| , не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} |
| днем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! |
| о на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи.. |
| јде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и ју |
| о, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше |
| јем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништ |
| си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од |
| онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже |
| ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ |
| која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах су |
| у !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, в |
| : „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Клан |
| ри у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој |
| за свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су поч |
| му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комши |
| {S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће манисати?{S} А момак је воли и било би му тешко ка |
| и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући |
| авио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно једи |
| од, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући |
| нас, ете, неје.</p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја са |
| мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако |
| Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Х |
| ике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако си |
| бучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа ци |
| ине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно |
| равље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, |
| два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, т |
| и!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за ко |
| не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као |
| се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, |
| није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријат |
| p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци |
| ш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и она |
| е, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а види |
| уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ |
| а кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, |
| {S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је |
| ећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „А |
| мо ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад |
| е.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, |
| друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— ' |
| лча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, |
| b n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу д |
| ли Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-д |
| имо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима |
| „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Пр |
| ..{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти |
| ите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала |
| у, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а |
| а, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с но |
| Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г |
| ите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, |
| p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу ф |
| мо, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и |
| ше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p |
| бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, |
| у и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава бил |
| ту док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а |
| нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што |
| не оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватил |
| влији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де! |
| едну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да нико |
| специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незам |
| pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање к |
| чеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије |
| ишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашњ |
| главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{ |
| председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Как |
| ко је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан с |
| жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што каж |
| ли, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога св |
| еља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселиј |
| За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јо |
| иленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И |
| беђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закоп |
| ош кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина м |
| ’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Кал |
| и али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах |
| к.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, ниј |
| пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је н |
| чки одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не |
| наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачув |
| во живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши проду |
| тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја |
| бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да |
| } Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутењ |
| вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери |
| барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес х |
| чи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав |
| !{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди |
| о и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем |
| </p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте |
| жи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи о |
| ата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет в |
| прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па |
| ао пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својст |
| и низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој не |
| лађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има такви |
| едања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу |
| сле заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да |
| но испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућ |
| је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивк |
| апу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, |
| е, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу |
| па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је т |
| му домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћин |
| — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам |
| ну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако |
| реба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! |
| урбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко |
| аном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око в |
| -зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати |
| крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па куп |
| Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слобод |
| мо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, |
| а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџи |
| ћници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, |
| и тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак |
| риметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице |
| е могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се |
| ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да |
| дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко |
| знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „гол |
| ко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија |
| {S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је бо |
| ал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, |
| ега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јошт |
| А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... |
| у читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су ра |
| то?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни до |
| јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и нап |
| ека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћа |
| гао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и |
| па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те н |
| {S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си |
| о пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш т |
| ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, |
| Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, зн |
| ш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} |
| у знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; слави |
| год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — |
| иганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко |
| } Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред с |
| Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје преду |
| ег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да |
| S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си у |
| био као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао |
| одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутин |
| а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, |
| шин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, ви |
| p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> |
| не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неј |
| ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка се |
| скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, см |
| аче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј |
| ако је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем ниш |
| о да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S |
| ћа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска |
| а, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од |
| к нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и |
| {S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> <p>— Јок, јок, не гледајте ви |
| а не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па ур |
| пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{ |
| } Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, |
| органџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, |
| ! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</ |
| , писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао з |
| рганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако пог |
| p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="8 |
| лого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави сл |
| ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њ |
| тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред |
| аваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не |
| господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казује |
| ету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радо |
| обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у д |
| едну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљ |
| већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да |
| l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата... |
| а је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече |
| е!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим т |
| еба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говор |
| Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— |
| и, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник |
| го, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака јед |
| b n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код с |
| али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а |
| собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ |
| и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ |
| љења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, бола |
| с!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, |
| А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> < |
| који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка при |
| к.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много ра |
| аговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве |
| сци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о до |
| ави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред |
| нице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је сине |
| иганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно из |
| су знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и д |
| интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није |
| господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи чов |
| д другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати |
| Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, ал |
| , али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао. |
| адан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и |
| без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ и |
| о мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад |
| но и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли т |
| ли Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, |
| кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чини |
| па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендар |
| н! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђ |
| урјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна |
| пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ама ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш |
| ме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побра |
| како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести г |
| м, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> |
| >— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> |
| .</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} З |
| от си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш аде |
| к је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам |
| млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, каза |
| о и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада ј |
| мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, в |
| е кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше |
| ао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти С |
| т у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је уд |
| љану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> |
| оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо д |
| јак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде л |
| а бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не |
| мали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте |
| та од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш св |
| ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је траги |
| али, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми так |
| гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} |
| дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} |
| ни, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Ј |
| , а накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— .. |
| откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да остане |
| } Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па |
| пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас |
| га и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, |
| ’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати |
| сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом укло |
| ах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издрж |
| питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету. |
| не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p |
| {S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај |
| ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што |
| ’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг |
| вори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће кап |
| ко је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, |
| ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим циг |
| ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ак |
| знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и упот |
| ели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је |
| ана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена. |
| кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет |
| и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стиг |
| капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца де |
| ма.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама ник |
| не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <p |
| ава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те |
| знајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n |
| </p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да |
| још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па сто |
| х махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста |
| — Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— |
| ндалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињ |
| олесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то |
| жем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> |
| празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дан |
| ково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, |
| предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем јо |
| ите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Б |
| S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, |
| ом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море т |
| негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p>И с |
| даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му |
| и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу проп |
| талисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давиј |
| ска у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вал |
| ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран |
| слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча |
| она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па |
| н!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и прос |
| у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу кат |
| те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да |
| овеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачк |
| а Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно ш |
| , јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{ |
| .{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво |
| друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с |
| вар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, |
| а изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет |
| та су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зин |
| терана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском пс |
| и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овог |
| рио паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај |
| на име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њ |
| и Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и он се мно |
| емо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук |
| браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да с |
| еше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па |
| оворност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} |
| лили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да |
| лаву! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из |
| аздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужи |
| ије, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест |
| то да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господи |
| ави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти треб |
| с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је |
| о је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац пома |
| домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> |
| ни писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио |
| заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да ј |
| <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шал |
| јатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то |
| </p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— |
| оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита |
| слиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у се |
| комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је |
| ош сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих |
| бра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тач |
| е заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>Пос |
| и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у |
| испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што |
| знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао име |
| реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зн |
| уштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зо |
| десет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста не |
| еја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још |
| лава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни от |
| Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама |
| домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чул |
| свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, к |
| , није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — |
| ке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глав |
| утито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате сл |
| један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, |
| а знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, р |
| ти, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је за |
| аправила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље |
| у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа |
| евер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} |
| ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трп |
| т-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти ка |
| о казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита |
| Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко |
| е пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трб |
| , све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{ |
| (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече |
| ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морат |
| алча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога верног |
| ако си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— |
| да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и п |
| али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није |
| о са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке |
| ам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за т |
| сле овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И го |
| себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не |
| мљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у ар |
| еђу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, |
| Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампам |
| е било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега |
| није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим г |
| олеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи ко |
| забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распи |
| били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао |
| није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он |
| пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Беогр |
| као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од г |
| ме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлиј |
| је ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су |
| p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања вид |
| је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Т |
| а још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у |
| ордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и поб |
| ема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао |
| ки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо пауз |
| таде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отпр |
| Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражи |
| екох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирк |
| кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си |
| зда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају |
| сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у том |
| или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је |
| n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И |
| као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато |
| тљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо див |
| зио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас кој |
| тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако |
| о.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се н |
| <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам б |
| а га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојег |
| је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и |
| з дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, |
| ли му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин п |
| јду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини б |
| сле једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања |
| о, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разг |
| не сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благос |
| веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а он |
| ква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођ |
| јак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} |
| ну не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! |
| и чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скром |
| ако се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу |
| царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш |
| p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, п |
| Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај |
| пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа нијед |
| станете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— М |
| не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, |
| орне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је прави |
| кидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} |
| анти не <pb n="47" /> испуштају из вида никад наше казначеје, него их јуре као ајкула лађу).{S} |
| девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, |
| ружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепт |
| а“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избе |
| и такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> |
| је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Д |
| "29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом |
| , ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— |
| еш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога |
| игнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глума |
| ла.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, |
| дак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светисла |
| куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, |
| ли — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је бо |
| е Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највиш |
| доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у ј |
| а може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај |
| чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете б |
| већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, к |
| азе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да |
| никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{ |
| нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама ника |
| Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p>— Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили |
| p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — |
| знати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало о |
| поди, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна |
| есу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао |
| а.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су |
| Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, ч |
| а; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је наума |
| се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, |
| ече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га ј |
| ели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непоз |
| еднако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' |
| 77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да пог |
| и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га |
| ко је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање |
| работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље ка |
| лоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, господине!{S} А мен’ ми душа знаје |
| ја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим |
| да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> |
| ро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се п |
| Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на |
| рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам с |
| од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, |
| — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! |
| о ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А м |
| неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, |
| и кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисм |
| ад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар |
| ли, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изруч |
| ио неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо |
| ије то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ет |
| рв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом освет |
| ош неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га |
| па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо |
| славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — |
| ети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... |
| ги; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи |
| х нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то |
| после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује |
| !{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — |
| два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Цигани |
| — Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; с |
| тац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је |
| <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, |
| има, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света |
| алчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се |
| ановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар |
| нанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега најви |
| још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја |
| ећ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је в |
| а.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову ј |
| а му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћ |
| куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава |
| е све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А |
| ће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седа |
| онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не |
| о!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... |
| наш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се |
| абоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! |
| оре, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем |
| а се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био с |
| у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа |
| хлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах прав |
| аво.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> |
| о сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба |
| у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у |
| идо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како |
| а, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти ме |
| ика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас |
| век, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да о |
| уди, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало о |
| <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш |
| се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} |
| ај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти о |
| него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми |
| д нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да |
| урјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо |
| е да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Не |
| раш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напом |
| Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не з |
| и фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у |
| корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао |
| гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине |
| стале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — |
| нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, |
| би то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца т |
| сти.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а |
| ику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу. |
| и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде дом |
| године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а |
| правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општ |
| чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе |
| ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! с |
| ме није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{ |
| , као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него за |
| а нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак |
| } Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од |
| засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш к |
| ико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се |
| дговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина. |
| Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли та |
| омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи сл |
| живео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— |
| се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме |
| околисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша по |
| па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! < |
| беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор |
| ку из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана кој |
| добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а |
| ћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па |
| веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Си |
| ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава |
| сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче |
| арога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим одн |
| о како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба |
| ко та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један д |
| мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко |
| лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исеч |
| че, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; |
| рај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. |
| n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и |
| жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, |
| се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— |
| же?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим бла |
| сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, а |
| е само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} |
| к и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран |
| је слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по нека |
| стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођо |
| би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу циг |
| аје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Калча.</p> <p> |
| тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо |
| о тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зече |
| , па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту |
| и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> ис |
| нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, н |
| ину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују |
| и ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} |
| бацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите |
| .{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди нити изненади.</p> <p>— |
| се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече |
| ешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме. |
| је како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, |
| S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на паме |
| е пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се |
| е испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим |
| ну, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести |
| та!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо |
| и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, |
| еба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледа |
| брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, К |
| !“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — неко |
| , ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „М |
| сам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави |
| обратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ |
| и Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си пр |
| <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S |
| рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и |
| </p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} |
| запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се |
| у, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, тефери |
| је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господ |
| те сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како |
| е ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, |
| аро време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како |
| а ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет |
| право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не мож |
| и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и он |
| ј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, ка |
| што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, р |
| девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је |
| било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас |
| г па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љуба |
| д копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... н |
| ше и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем ка |
| долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше. |
| — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ног |
| один-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми гос |
| иш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па |
| да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! реч |
| игански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда- |
| ја му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, |
| .{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет |
| и тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — |
| } Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, |
| ре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берић |
| вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шег |
| о, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си |
| рујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб |
| очи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого ка |
| тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Мол |
| адох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам |
| заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро бил |
| или осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара |
| а-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил |
| на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг |
| д тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. к |
| не нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вел |
| тито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за дв |
| и побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> |
| Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао ј |
| стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај шт |
| али.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару. |
| ја слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овик |
| окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да |
| си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али |
| о је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келеш |
| ме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак |
| S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на |
| атиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, |
| и.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb |
| <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му соб |
| !{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} |
| ад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели |
| , браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само |
| иж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочит |
| ас на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кор |
| велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> < |
| " /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у как |
| оксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеи |
| не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па |
| дају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар сво |
| ве засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се в |
| амо то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гун |
| Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча н |
| е двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p |
| е смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године сла |
| паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац |
| гуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, гос |
| , јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оста |
| ола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобр |
| наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} У |
| авријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куца |
| ом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да поги |
| ости.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не зн |
| ни и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија |
| сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштав |
| што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p> |
| врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која м |
| о сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један |
| н; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погле |
| ицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске бе |
| ка нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје |
| ији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају |
| уљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар |
| рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење |
| лине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те ис |
| јући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’ |
| цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S |
| је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задов |
| рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> |
| уја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут |
| ако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да с |
| кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена в |
| ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце шт |
| е данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S |
| бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p> |
| ај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам т |
| кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и |
| газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска |
| иво коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="12 |
| награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како |
| моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија. |
| видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане |
| .. неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та |
| Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа који се преда |
| ева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’! |
| ог хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не из |
| и.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је д |
| шају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} |
| по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара |
| ај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, с |
| рни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да куму |
| у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну |
| ручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шко |
| госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право. |
| ом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па |
| не, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p> |
| ају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполеона.{S} |
| {S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и |
| е радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га з |
| ,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека |
| пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна |
| } Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, |
| посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи |
| небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Ни |
| ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану о |
| своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка |
| раде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! р |
| а пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>С |
| и ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милује |
| а, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели |
| Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти |
| еш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озеб |
| за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да прено |
| одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет пр |
| о, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи... |
| зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује шт |
| раво кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, п |
| ло.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме |
| се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за пр |
| S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их са |
| у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p |
| у!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, |
| <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо |
| абим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{ |
| р-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек |
| неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb |
| !“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости |
| лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте д |
| би најприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снаж |
| па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} |
| него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а |
| Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да с |
| мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из д |
| рица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо д |
| ез топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знал |
| та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, |
| господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; д |
| м Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, п |
| /p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа је, господине, вазд |
| истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако не |
| на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом |
| а, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{ |
| Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те зап |
| њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, |
| си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па |
| зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли ус |
| о рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> |
| ај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, |
| ци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и пр |
| — Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет |
| вља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета |
| о је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што ј |
| {S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардист |
| ко зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше |
| ишто да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та |
| ци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, госп |
| Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, |
| виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча |
| гину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Ко |
| при јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запапри |
| адо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио |
| већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бит |
| љи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и |
| чује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ пор |
| оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учин |
| {S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у |
| скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес |
| каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је река |
| ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „ |
| нас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучера |
| женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је наг |
| њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и оп |
| х двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окре |
| г подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, |
| еку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем |
| показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n="14" / |
| и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико |
| дседник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацуј |
| га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим |
| паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подва |
| и убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком к |
| а! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично п |
| ар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, |
| руштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај |
| а не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на |
| не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту м |
| жја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог пожи |
| инили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт |
| мпетентнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} До |
| то друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и ма |
| рекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју |
| него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре см |
| жи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупуло |
| и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео. |
| чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у |
| ла му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће ре |
| Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољу |
| све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, н |
| широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване |
| азначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; |
| као из кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за |
| ао да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија. |
| плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих |
| товима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Црк |
| Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне |
| ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: |
| ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, |
| ше ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S |
| доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно |
| у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, к |
| иленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запрет |
| га тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући |
| ла нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не |
| Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк |
| S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, |
| ку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав как |
| гледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном с |
| аго ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћ |
| е побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друст |
| и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, господине, |
| ј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред р |
| м, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала |
| te> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да бу |
| а и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле |
| ас у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сло |
| } Али још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних |
| га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> < |
| Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћин |
| оси тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’т |
| и задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само |
| предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дан |
| н је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође |
| се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије |
| ај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Бре, бре! викн |
| S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> <p>— Гос |
| стом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. М |
| мо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цига |
| ива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи с |
| } Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мо |
| ад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђу |
| та слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвај |
| ари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек ко |
| > осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да |
| оји је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му пред |
| тати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних п |
| Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек |
| , вели Калча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Ц |
| о јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а об |
| иљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није мог |
| ђа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани |
| више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа п |
| у, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад о |
| ва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као нато |
| кове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна сл |
| а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с пр |
| видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их |
| тељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се н |
| су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обила |
| ли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без моти |
| сука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па пра |
| .</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се ц |
| а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да с |
| ветитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши пок |
| в бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале |
| испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на |
| повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} |
| ко је био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друш |
| тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, |
| тију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише до |
| обивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му |
| председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећ |
| учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</ |
| азе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јест |
| нога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник |
| е (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што |
| лепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они друг |
| манеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда с |
| бринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напра |
| пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу |
| збечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, и |
| нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирал |
| побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дуг |
| обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је о |
| ју са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} За |
| анике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек И |
| моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је |
| Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. |
| некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и о |
| и самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може годин |
| слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази |
| hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} |
| аље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а иск |
| алча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S |
| кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убиј |
| ишта нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на св |
| , реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није мог |
| је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани п |
| вог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закоп |
| рема наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је п |
| их им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} |
| он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта |
| и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотск |
| фани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пен |
| , како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад ј |
| ју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се б |
| тра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! |
| — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџ |
| } Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S |
| оноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ |
| !</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му с |
| поје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,< |
| ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цв |
| ча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> |
| беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу |
| а младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће д |
| о гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне |
| дравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као т |
| се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на глав |
| на само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је |
| а’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеш |
| о у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио |
| ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} П |
| да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је зане |
| станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славам |
| ирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и |
| ку, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малк |
| га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам |
| ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски п |
| да и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да дав |
| ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шт |
| аву, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — |
| на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, |
| упоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Све |
| разним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се св |
| ску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши |
| наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ |
| тура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен о |
| новима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју |
| вања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{ |
| {S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим |
| Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, ка |
| Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! |
| их зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осе |
| лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислав |
| чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! |
| лепо бих вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољ |
| <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— |
| е на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити |
| Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбира |
| једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица. |
| бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих |
| било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужа |
| .{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовос |
| је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи вероват |
| о су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а |
| рвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово с |
| ’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад ви |
| Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле и |
| ој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће верг |
| } Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе дом |
| а и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! в |
| рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидр |
| , Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немац |
| , па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој |
| ишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мо |
| му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је н |
| е, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, |
| тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да пр |
| стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобраз |
| еке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом жи |
| прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак најв |
| и или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; |
| <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога п |
| себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало пос |
| Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивн |
| ставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је |
| и Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти у |
| > <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} С |
| био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је ј |
| загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду |
| пет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор |
| уђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог з |
| кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову |
| годно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године |
| ам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али оп |
| рбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чуј |
| сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али |
| курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију ч |
| ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, ал |
| toc" /> <!-- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="tex |
| > <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> < |
| S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се |
| м терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре |
| вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђурђев-дан.</p> <p>— А не, не!{ |
| ним цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу |
| тиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше о |
| <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си |
| кака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу о |
| њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> |
| ганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, |
| а.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужив |
| он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшн |
| <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Исп |
| м, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлеп |
| ћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чуд |
| — Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечера |
| нина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је п |
| <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, аман!</p> |
| а си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун |
| ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Кара |
| ило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад т |
| затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју |
| аунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због к |
| има најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, |
| и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећа |
| еднога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{ |
| ога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред ку |
| — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима оп |
| по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Не |
| ђа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, |
| ање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћ |
| бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није прого |
| казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли |
| ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како |
| ишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност |
| дседник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да о |
| д друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о ст |
| оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче |
| н предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болесн |
| " /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јест |
| вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од п |
| фалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутра |
| реба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан од |
| азити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави |
| /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До п |
| љега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, |
| ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кар |
| , и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволевају и закерају. — Идући так |
| е онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке к |
| а, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, да |
| узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n |
| собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кр |
| ћа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате |
| е!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топ |
| о ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам |
| ђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога |
| ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки |
| че Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак оставља |
| а <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било позн |
| ој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се |
| узом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посв |
| последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разго |
| ахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав ј |
| а, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— |
| у.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окр |
| } Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола обр |
| p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој нач |
| да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година пр |
| спођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну |
| еће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклај |
| S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газд |
| уја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ј |
| па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n |
| мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удо |
| Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> |
| ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јо |
| е те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— П |
| д куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и с |
| , те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара |
| рагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и нап |
| То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово |
| дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем в |
| у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димо |
| т.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прим |
| аш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Да |
| те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Б |
| се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p |
| кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме |
| е онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан н |
| а останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одгова |
| велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> |
| , што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да р |
| кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад |
| овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти с |
| и, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авл |
| свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, ј |
| укао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на но |
| м сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а з |
| кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А |
| ајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Ам |
| врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија ј |
| уј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удов |
| ели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели |
| бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то |
| ама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ |
| заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и п |
| ље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџ |
| нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, |
| од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic |
| ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био сл |
| Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви с |
| ензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што ка |
| је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре не жали, |
| јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, т |
| видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је м |
| ћи густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од се |
| код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво |
| којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још наји |
| човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће |
| м да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; |
| ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот |
| о-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на |
| то стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толик |
| на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је о |
| ените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> |
| какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да |
| , него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фал |
| е још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш |
| таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без |
| стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), ст |
| , господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу с |
| ли Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џор |
| је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побра |
| ри мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за т |
| то, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, госпо |
| полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје |
| од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учи |
| капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, а |
| се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока |
| оди Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Мо |
| пет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, |
| p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> |
| ат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совје |
| ку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку |
| саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> < |
| “, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, ш |
| дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни његова |
| лану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој |
| у; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Д |
| ака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек |
| ши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему |
| овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде |
| ст година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморн |
| натога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем |
| нику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одма |
| га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твој |
| } Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?! |
| на крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у |
| е сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве |
| ви сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику ре |
| } За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авли |
| ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си |
| .</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да |
| ! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како с |
| , богме, и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као гос |
| и сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> |
| ча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска |
| енце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара С |
| >— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах |
| у Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, как |
| ад?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на свој |
| ек.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, |
| кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер о |
| е</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио р |
| Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, с |
| а већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Кал |
| е, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обукао и да му н |
| <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који |
| екад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господи |
| у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта |
| а нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, до |
| ајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месни |
| p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањ |
| ој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па |
| , па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у г |
| нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! |
| ли Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} С |
| , узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb |
| буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти |
| вден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред |
| имо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама |
| редлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба |
| коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало.. |
| дан јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све |
| госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница дожив |
| је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече пред |
| брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад |
| ођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дот |
| Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако је |
| тојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се час |
| од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива з |
| ајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле |
| е.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем б |
| е ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — ш |
| ж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво |
| а свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „А |
| ју „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нем |
| ку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а не |
| Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крут |
| осветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто с |
| ш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми |
| частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> |
| о заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас д |
| .</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав |
| и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p> |
| p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p> |
| ђују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} |
| једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутв |
| да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас слу |
| се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште |
| </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Сед |
| ићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких ха |
| — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га позна |
| . посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да |
| жавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још |
| ла, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, Калчу, ч |
| од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим |
| кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напрај |
| н.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? |
| клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мо |
| <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{ |
| ју у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам д |
| ио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, лецедер, са |
| > <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се до |
| „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, прем |
| овинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки е |
| поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи мо |
| ли.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол |
| што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас |
| ни представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда ниј |
| е дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S |
| су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, |
| знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећај |
| p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p> |
| срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да |
| оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ пл |
| .{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће |
| заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је |
| и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола час |
| месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и |
| абе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што |
| пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, офици |
| ас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Мас |
| друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за |
| а одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> |
| /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, н |
| за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из м |
| домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше в |
| тигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше ч |
| спратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{ |
| вко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисуј |
| {S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим слав |
| на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајк |
| >— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> |
| е’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га п |
| јеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше к |
| ечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да |
| амуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} |
| ang="la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а |
| је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаш |
| рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној на |
| вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следуј |
| слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше |
| са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Би |
| “ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циг |
| т морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с |
| дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом с |
| Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да см |
| очео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам игр |
| ла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p |
| ко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па |
| ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дер |
| ољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели предс |
| уло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од |
| боље задовољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламова |
| ећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{ |
| их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин |
| оузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n=" |
| евет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па |
| колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} |
| е око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између |
| она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешт |
| ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегр |
| краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара з |
| Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три |
| се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских |
| зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нам |
| стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да |
| све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S |
| кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> же |
| орђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји |
| да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, |
| ешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p |
| ук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, види |
| S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сок |
| ко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не з |
| че председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А к |
| зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страх |
| д пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави |
| могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пу |
| е гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим би |
| ете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима |
| меш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањ |
| Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="grou |
| Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове ч |
| . — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, |
| а, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда |
| вим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окураж |
| н шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права в |
| х више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам ве |
| па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда |
| /quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па ле |
| хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хлад |
| осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, С |
| часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили з |
| цом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца к |
| ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону трој |
| им...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те с |
| па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да |
| колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису |
| лико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег |
| <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође мо |
| ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све с |
| ћи бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Свети |
| и оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пу |
| е, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, |
| и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а пла |
| зила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидн |
| ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А п |
| ј прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће исприча |
| оште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S} |
| па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би |
| ј податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb |
| го ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S |
| а и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се и |
| n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</ |
| , дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од |
| причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке годи |
| S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда |
| , да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка |
| гујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав ре |
| главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у |
| !{S} О да да Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је дан |
| ући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капарисује за о |
| /p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно израбо |
| беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад б |
| за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промин |
| n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше |
| е с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали |
| и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ ужи |
| Море, ком да казујем моју бруку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у |
| иш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће т |
| 147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може посл |
| подине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама |
| (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш |
| б’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си н |
| l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечи |
| че, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је |
| и не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си с |
| Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— |
| Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — |
| ну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми ч |
| чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Ц |
| како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер ви |
| их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како м |
| домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} |
| ети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— |
| јке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз св |
| седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p> |
| ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш |
| и Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то с |
| Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па |
| м, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањ |
| .{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Мариј |
| алауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, |
| талиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му |
| ратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кев |
| се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и цар |
| а.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— На |
| - <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </div> |
| И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела |
| није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни |
| амет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што |
| им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и б |
| „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме је овом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наслед |
| оја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} В |
| прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гл |
| на, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то |
| ише вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели |
| ај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то |
| оју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га |
| та се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здр |
| — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} |
| ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе |
| је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посе |
| Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да |
| Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И тр |
| збиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не |
| мију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја с |
| дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилиј |
| сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</ |
| — Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Ци |
| еири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> |
| улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновић |
| те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлиј |
| ребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> |
| — Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече И |
| вље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја |
| ја Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, ис |
| тујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг |
| зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све п |
| оспода, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, |
| вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајд |
| подин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да от |
| ве челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, |
| а године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо |
| фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како кр |
| и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га |
| ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ив |
| ш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} |
| заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знав |
| чка мајка како ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како |
| е дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-да |
| у, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај |
| е седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и п |
| опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и |
| ди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је ис |
| н, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, п |
| ви, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити |
| до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, |
| Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо |
| и лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p |
| . — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са ч |
| >— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта |
| дашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те |
| На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писа |
| но стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе |
| о, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, |
| } Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работ |
| ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој б |
| н човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{ |
| биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не можем |
| е неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се на |
| шмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо |
| !{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И те |
| господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало |
| пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је |
| а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побра |
| года, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> < |
| <p>— Лошо, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> |
| су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показ |
| Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, госпо |
| е на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватр |
| љима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом пр |
| пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у |
| ба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} |
| осле си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, р |
| домаћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си са |
| ан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="17 |
| -версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да п |
| акав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— |
| .. ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у све |
| о Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових ми |
| <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.< |
| и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S |
| ањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— |
| .</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се пр |
| још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи м |
| како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Уд |
| гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и м |
| и своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш |
| Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли |
| ас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно |
| и јеси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па нек |
| !{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јов |
| S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко |
| вац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво |
| к, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако по |
| ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће |
| Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и |
| баво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже |
| братиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.< |
| су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајсто |
| даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако |
| >— Јагње, господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те |
| и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, т |
| и! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, |
| арски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и ма |
| а криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вел |
| од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... |
| ећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом с |
| и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обично воле много да изволев |
| д ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад поче |
| иганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште б |
| логе (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар |
| ре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом |
| д јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку |
| ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја м |
| а погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је ла |
| Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели он |
| убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну |
| шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу ус |
| pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао |
| аФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар |
| ија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" |
| лум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један |
| и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што п |
| па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (ка |
| а спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису см |
| а, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није |
| м и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих |
| о у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад ј |
| то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокц |
| p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! |
| је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родит |
| ик својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја |
| > сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кр |
| дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84 |
| ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и оп |
| ља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка |
| ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако рад |
| ељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, оп |
| Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi> |
| о онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му |
| ећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али ос |
| ате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, мо |
| подине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од оно |
| свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебљ |
| Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p> |
| !</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</ |
| јак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па |
| па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих треп |
| а узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си и |
| м даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле |
| и и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ до |
| , па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо |
| братим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли |
| ких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам |
| о му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости прола |
| — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја |
| и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — |
| ка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час мета |
| оше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} |
| </p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се |
| .“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ам |
| >Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама ба |
| ну, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије |
| обити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога |
| ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедо |
| смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! пр |
| идосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„ |
| страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала |
| јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Мар |
| Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, |
| мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око |
| аде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је о |
| исти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свак |
| да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па за |
| еће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се уб |
| е на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будал |
| неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка; заборавите ме, ка |
| па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг с |
| </p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте |
| ам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре |
| овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И св |
| а им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разго |
| — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди |
| учки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали |
| ш са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим |
| , и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде |
| т онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, ј |
| онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пре |
| Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да |
| b n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо |
| ашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там |
| лаву пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председнич |
| б’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше |
| а криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="11 |
| , ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садраз |
| ме, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да |
| и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младож |
| шавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — ум |
| не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуно |
| лакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке |
| ">corpus delicti</foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. пр |
| си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, |
| овек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг |
| е једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да н |
| шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине п |
| ако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко и |
| жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га |
| лисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си |
| ћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па |
| вите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће остан |
| данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јуч |
| а-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, |
| да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден |
| мек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоич |
| ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим |
| е брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p |
| у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> |
| Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и зами |
| ча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се |
| а да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Мо |
| у а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и |
| апраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сир |
| најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они д |
| вам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“ |
| /p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољуби |
| ако ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, гос |
| е траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, |
| рану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштен |
| тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју |
| знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да б |
| си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{ |
| и Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме веће капари |
| па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курја |
| би шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с |
| о ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг ш |
| а, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги д |
| гоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви |
| не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек |
| њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису |
| он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за |
| аде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одв |
| јеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! |
| нт па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n= |
| ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољуби |
| ска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— |
| огало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, |
| же чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рука |
| на буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она ж |
| pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те |
| да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија |
| ли љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А |
| што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврст |
| ко гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> |
| , па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, е |
| од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги у |
| ј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Ст |
| ре, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше |
| га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци |
| , гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска |
| ен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу. |
| јд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се |
| јалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив |
| ост, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и |
| ако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара |
| ођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} С |
| маћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико сла |
| о обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет |
| ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљд |
| ију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па т |
| да и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надл |
| ба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли |
| ратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не се |
| ри иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ив |
| при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти глед |
| кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— |
| већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док |
| забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се на |
| } Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се |
| /p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже |
| >Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми х |
| си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас |
| у! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па |
| твар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које |
| де си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — |
| свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испр |
| мук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског ж |
| Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Ста |
| тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените |
| ознава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прош |
| ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којек |
| ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хо |
| муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу |
| ја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и п |
| S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда |
| нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових |
| не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет мл |
| или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Б |
| Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, |
| то, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побрати |
| p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нек |
| па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> |
| гооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из |
| уђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако леп |
| ићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. |
| опрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!< |
| оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>И |
| S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како |
| мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем |
| у јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>... |
| викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и |
| ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтед |
| гне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обе |
| оним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало д |
| мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари |
| га је дуго држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда |
| капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на |
| шир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, |
| е захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} З |
| вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео н |
| на женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је |
| {S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав |
| ара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} |
| ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ ј |
| у, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти |
| ва!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па д |
| о авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина ил |
| а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли |
| се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега ( |
| м, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вал |
| е, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> |
| ловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам п |
| } Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у |
| , видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чарши |
| ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Т |
| му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам |
| га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће |
| {S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно |
| ратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну сил |
| амет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада |
| а им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихов |
| ућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и |
| рин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то |
| си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— |
| жише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже де |
| орник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине |
| век беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за три |
| да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па |
| упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бра |
| ебице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то ј |
| во.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре |
| авио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је М |
| ва слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па |
| ели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели |
| мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S |
| таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим ста |
| отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако |
| на сомота који је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S |
| Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Осв |
| >— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по с |
| p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га поглед |
| .</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћет |
| ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици |
| , пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да |
| Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећа |
| <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао н |
| ленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевте |
| ко си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— П |
| покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А ви |
| и, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> < |
| n xml:lang="la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Панте |
| ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо тр |
| > <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је |
| чи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> < |
| здан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе |
| викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</ |
| гњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче |
| <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.< |
| ле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина. |
| скева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим |
| а туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за час |
| о вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на |
| ашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак ур |
| е им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредив |
| господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и по |
| нанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, М |
| видира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку нам |
| председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нек |
| >— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а т |
| ако не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљује до |
| ва ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на о |
| дај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колик |
| Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> в |
| се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш к |
| дне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз |
| а.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у |
| апом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле к |
| Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, |
| мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њ |
| саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— |
| хиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што |
| нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш к |
| ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> |
| еб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ |
| ла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, |
| ило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах |
| убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без кале |
| Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; |
| неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они |
| бору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидн |
| откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг п |
| ју, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукне |
| на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум пр |
| ирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола |
| г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и |
| “ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.< |
| посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: |
| да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била |
| дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побрат |
| > <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише |
| позиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не уз |
| <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам |
| ђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгу |
| Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није |
| а главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је |
| дном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Циган |
| а здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради |
| ационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и че |
| босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше |
| ки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друшт |
| о, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до |
| ује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се |
| тор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и до |
| а речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станем |
| ћа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево |
| — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете |
| осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку ка |
| учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао |
| е се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb |
| ему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме мог |
| ... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде не |
| ју... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га са |
| а!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја |
| ој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га п |
| ругу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам св |
| м се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научи |
| пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" / |
| венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у м |
| а њега као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша |
| ад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по |
| чин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, |
| , а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је д |
| ш да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у л |
| усти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој |
| ећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Циг |
| ти што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} |
| а у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч н |
| тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћ |
| ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи |
| погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њо |
| Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике |
| и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па п |
| ко уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ пи |
| >— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који |
| дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде |
| фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске |
| тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и н |
| а ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше ов |
| S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} |
| !{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да |
| просио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча |
| с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле: |
| клу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирал |
| ију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, |
| , а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не |
| ућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „С |
| одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то ник |
| ас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— |
| не, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, настављ |
| овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред ку |
| е приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не |
| итујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па је |
| кренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} |
| ћи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне |
| олети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p |
| сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо мо |
| изикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви |
| ца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једн |
| ачки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају |
| куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме о |
| о и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што знат |
| сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је |
| кате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо м |
| ле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер |
| ица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, |
| ска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! де |
| их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> < |
| редсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиме |
| и Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим п |
| Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани |
| >За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док |
| ај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем |
| ом, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си има |
| њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их не |
| енелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и при |
| у песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропал |
| тра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : д |
| тајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} |
| .. ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту. |
| о, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљаво |
| рафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p> |
| приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — н |
| авимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из |
| љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Мариј |
| ..{S}Него да ја дочекам, наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђ |
| , <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побрати |
| тиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наво |
| и ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старо |
| упи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пе |
| ате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како |
| ох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си |
| , дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} |
| али би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је |
| гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких с |
| болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: |
| болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је |
| служује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> |
| прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак |
| ањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} |
| у ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак н |
| S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из л |
| будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</ |
| ету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца н |
| p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две |
| едам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Ст |
| Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а |
| ну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, тргов |
| >пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</ |
| ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интерес |
| ичање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панор |
| дине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен д |
| стресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Напр |
| како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, |
| } Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, |
| Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу в |
| малан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва пра |
| се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чи |
| ски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре в |
| истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „ |
| ко на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искоч |
| мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо ј |
| мешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S |
| ам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко |
| негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, |
| Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме |
| трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да на |
| > <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија |
| .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практикант |
| ега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му у |
| на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да п |
| вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не |
| и фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се |
| ео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише в |
| брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје |
| несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да с |
| икаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта заманда |
| како ловџија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па |
| зиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове п |
| , шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни |
| а послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> |
| онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Н |
| , да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окре |
| а.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p> |
| ез каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци |
| емљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дош |
| тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита о |
| ! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Не |
| пет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми сви |
| uote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом м |
| > <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, |
| управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, по |
| сане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих |
| неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободи |
| м! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од |
| саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ам |
| <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, И |
| /p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш она |
| у, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{ |
| p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и од |
| дан глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај |
| p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, |
| у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник х |
| } Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, |
| це? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да |
| се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљених позоришних п |
| да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те пр |
| свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у т |
| ње, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно |
| ешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше леп |
| у слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом про |
| тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај в |
| џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, госп |
| пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука |
| авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у соб |
| ре, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад |
| и заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. |
| ава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче није |
| легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде вер |
| лу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Сте |
| ледује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), |
| преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмен |
| добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виногра |
| з разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запе |
| слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, рад |
| ! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско |
| су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до с |
| длучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни један више не назива Бога том ка |
| е чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и |
| > <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања |
| није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујућ |
| се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш |
| је имао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и саве |
| док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па |
| побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— |
| што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> |
| онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испуш |
| ан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побр |
| , а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду и |
| да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; |
| те од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} |
| зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, в |
| записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Б |
| ла, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек |
| ве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пр |
| уги иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} |
| ни га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече |
| омшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ла |
| јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам |
| ани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она |
| овек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже |
| м дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да |
| жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали; али Божја |
| р у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слав |
| ли су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом об |
| мо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав кум?!{S} Кум!{S} Н |
| се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога |
| оше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћ |
| .{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори |
| њу целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да |
| жива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} |
| е чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако |
| уло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и о |
| {S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за |
| а уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} |
| да си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, р |
| , да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани |
| олио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим го |
| л-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као једа |
| ј нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па |
| зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} |
| да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p |
| франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја |
| јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави к |
| Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећ |
| тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу бат |
| је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Тол |
| им Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на чо |
| : „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Ку |
| шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то ј |
| антазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па |
| бе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је |
| ступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l |
| такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као |
| то збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кол |
| де, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврс |
| љубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, |
| о помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало поче |
| дили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> |
| а како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били.. |
| ема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба |
| си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја г |
| ој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас к |
| г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— |
| ене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна д |
| ! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ < |
| p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се уб |
| Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што |
| ског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је |
| ма три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жал |
| то шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ б |
| бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, с |
| од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, |
| .{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће |
| абатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољнији и најбезбрижнији, ваљда |
| е Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га б |
| може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, ка |
| ко, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> < |
| и испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам < |
| изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за |
| на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Ш |
| ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баб |
| р, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— |
| уг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега |
| у (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из |
| ти — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би д |
| осват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с |
| спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара о |
| и кујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућа |
| и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет |
| не пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вел |
| што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пу |
| под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће |
| ди нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукав |
| се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после ј |
| рта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш |
| сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам |
| аном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије |
| комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</ |
| почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си кли |
| не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Ми |
| вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако |
| hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’ |
| где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бо |
| м и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бо |
| а је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од С |
| е преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта |
| ао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једно |
| ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метне |
| лавеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонл |
| гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим н |
| {S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „зара |
| ан, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне |
| ошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак ст |
| како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и |
| остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију |
| ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја т |
| p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — |
| .{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што |
| ини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест т |
| ијолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и си |
| елијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо в |
| љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="1 |
| да, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се |
| ставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја.{S} Ја мој грош |
| о! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није |
| домаћин није знао имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину т |
| ко запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чап |
| да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а |
| да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брг |
| би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео |
| <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашч |
| их кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па |
| о долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да |
| се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да |
| побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да |
| у сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у с |
| епо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти |
| верити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па |
| <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуч |
| он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, ви |
| — Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> |
| што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, |
| ка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; |
| ршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, |
| ш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу н |
| — Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, |
| ако требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за |
| е баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“ |
| {S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, и |
| о шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми |
| тавио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час |
| Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> |
| гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се пос |
| Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветуј |
| ца Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} |
| а, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, т |
| ркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у плани |
| е, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно поја |
| им“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее |
| , да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слу |
| угих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако д |
| ужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Д |
| } Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него |
| је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му ка |
| теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију |
| ! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лу |
| доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на пр |
| уша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбе |
| ве ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси |
| де, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како |
| </p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S |
| } Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја р |
| } Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и |
| ; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узб |
| председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збор |
| ао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметл |
| се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а |
| да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, |
| ја му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика |
| јаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно |
| ка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си з |
| ана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када б |
| > <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају |
| па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти пе |
| ави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и паз |
| , од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како гугутка, как |
| па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ј |
| простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и ки |
| луживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Мари |
| време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг |
| њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће |
| што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет |
| ан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила |
| ашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће |
| а.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то |
| uote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па в |
| S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, |
| е попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам ј |
| деље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месеч |
| ви за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полак |
| пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле |
| ма, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољуби |
| ођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездем |
| Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госп |
| јте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Ч |
| жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет |
| целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на па |
| саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,< |
| и дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читал |
| ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, за |
| а овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и до |
| .{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’ |
| ше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па |
| онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Ни |
| /p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што |
| се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари |
| ми се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај п |
| до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детен |
| ућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан лова |
| само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам годин |
| а Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“ |
| је се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, |
| ћама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, ч |
| не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај св |
| ај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p |
| дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: |
| <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели |
| ву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, |
| свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку |
| и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кус |
| убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво |
| и, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто отку |
| јолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после н |
| ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</ |
| <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш мож |
| b n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опе |
| е, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он с |
| оти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S |
| стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђовско |
| >— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} |
| сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог |
| /p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен |
| талија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, |
| , нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита |
| ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак |
| >— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — Светис |
| абруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и |
| уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Фран |
| свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он |
| вко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко |
| ла, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курј |
| ук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комо |
| дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако |
| о за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како |
| де ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник сво |
| <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. |
| у поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа |
| размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, и |
| и само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Ка |
| свим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је |
| лим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели п |
| ласе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— |
| рина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, го |
| ; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друк |
| и му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Свети |
| Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајд |
| а.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— |
| о!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, |
| } Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Не |
| у; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! |
| десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем |
| а славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за |
| b n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто за |
| и госте да запита, је ли добио овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следуј |
| вам ништа, морате другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, |
| ођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинул |
| тању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на М |
| оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи |
| адор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време ш |
| е рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измл |
| о руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што |
| стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, |
| е управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропа |
| <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму |
| S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци |
| резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива л |
| пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ |
| Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка |
| некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се |
| а једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја |
| м, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га не |
| рим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господин |
| ло тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно. |
| и скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устај |
| доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И ониј |
| бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који |
| вота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја ка |
| оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио |
| ом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беш |
| — Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> |
| , алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— |
| о ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не |
| и на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се |
| о коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке св |
| <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима. |
| износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </ |
| у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} |
| идети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} |
| и то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, |
| бро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак |
| е! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што |
| уће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па и |
| мо нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, |
| власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима н |
| но угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и реч |
| једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ |
| дно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари ј |
| Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овам |
| ј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како обично за часак о |
| па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај |
| н.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе |
| де тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душ |
| {S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксан |
| не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не |
| ај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госп |
| ма, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мис |
| p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко |
| их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим |
| .{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад |
| , па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, п |
| кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, |
| вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да т |
| и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али о |
| па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад ј |
| и, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тес |
| дњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд |
| дник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми од |
| на! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу |
| те, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, р |
| ала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше коло, а за |
| лча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј |
| ом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчица |
| кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастук |
| ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете |
| ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душмани |
| овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја ова |
| слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и је |
| него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! реч |
| један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш ка |
| ћемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> |
| о је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, по |
| зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чит |
| > <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> се |
| цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{ |
| испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, с |
| д скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а о |
| ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да с |
| дник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{ |
| {S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пиј |
| по да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и т |
| еднем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, |
| махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је |
| , да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе И |
| јпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још |
| него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидат |
| да иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: |
| ми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, р |
| ти с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ |
| } Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном д |
| е јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забр |
| извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље не |
| воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интерес |
| > <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и д |
| /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли |
| удима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудо |
| {S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} |
| риста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људ |
| руја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> |
| се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не каз |
| е. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, л |
| е, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовн |
| и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слаб |
| она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде д |
| риш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прег |
| ачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јо |
| hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и |
| поветке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова |
| Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш |
| после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{ |
| га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свад |
| се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су стар |
| а ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, и |
| кну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — ка |
| доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S |
| Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад м |
| ло за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само ма |
| рјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби |
| је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не верујеш, изиђи да видиш ка |
| же.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, са |
| је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} |
| {S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторо |
| оје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене |
| ана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватс |
| ине уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу с |
| она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну как |
| докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и саст |
| му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> |
| /l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> |
| ице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? |
| опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да |
| оба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако мла |
| ест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају |
| p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске |
| одина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тог |
| сто што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрењ |
| знати није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет р |
| аријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је |
| А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму |
| наће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре по |
| г убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пц |
| Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно |
| лужитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцај |
| ултурнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша се |
| у се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју гр |
| !{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељ |
| ке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку |
| х официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао та |
| пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке |
| одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ов |
| олико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за |
| амо Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси |
| служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једну, благосиљају га и као полазе |
| ад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је |
| он не зове лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} |
| естан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако |
| Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич пр |
| ужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да |
| !{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p |
| у, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и истепа. — А он |
| за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} К |
| му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли по |
| , ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају |
| један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог |
| рђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко |
| ујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Ко |
| p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор са |
| олестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће |
| влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Нач |
| ше, а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ |
| и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што б |
| ао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем |
| јење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко. |
| у главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке |
| то ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против |
| уписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекат |
| ајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па д |
| же и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се |
| авим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па |
| е!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четвори |
| а на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како ј |
| скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро в |
| S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с гос |
| <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слав |
| То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично о |
| у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и |
| .</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме врат |
| ош на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам годи |
| S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како |
| их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога до |
| пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — |
| {S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко |
| чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{ |
| е им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело он |
| осветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па |
| и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне ин |
| S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум ч |
| зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у |
| тим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дан |
| Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Иг |
| Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећ |
| редивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су |
| , ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа нашли, али је један |
| {S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше сл |
| па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако д |
| <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, |
| еби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче |
| да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> |
| — Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — ш |
| бије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? |
| а баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb |
| ад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја |
| е у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова |
| јеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја |
| а Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се т |
| па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други |
| и такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според |
| } Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињ |
| едниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p> |
| нуја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топр |
| други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све з |
| } А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовано |
| ло да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, го |
| е и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У дом |
| с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како |
| један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели д |
| ема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S |
| чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их |
| не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш |
| е, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више |
| ена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} |
| беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје |
| убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век |
| не, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти |
| p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону друг |
| } Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше |
| Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одгов |
| ша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мо |
| бедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Ше |
| ћ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не |
| од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се ма |
| , а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младос |
| е једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па |
| ат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ вид |
| не кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и |
| ! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да |
| равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко |
| ан!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса |
| они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се п |
| Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано! |
| гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило |
| демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! |
| </p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} |
| — Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако па |
| девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па |
| ику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали |
| и је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на |
| асвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си |
| се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што треб |
| <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S |
| о војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфе |
| А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, ру |
| е ваља, господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, |
| </p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S |
| у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад |
| р ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, |
| ћ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је |
| а, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврт |
| у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који је био увек озбиљ |
| мче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштв |
| ом, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „п |
| ди, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! ра |
| не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти |
| другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчи |
| малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли с |
| ју смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу ан |
| па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, |
| !{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Ста |
| с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! ве |
| .{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па т |
| мад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога трену |
| повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради |
| сти, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истера |
| одине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми к |
| после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао ув |
| икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шета |
| зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и п |
| Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко |
| ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, баја |
| S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јо |
| шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми п |
| и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муш |
| ој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти сино |
| никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће |
| вку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас |
| еје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин |
| рдаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите |
| коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која |
| а запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Раки |
| дам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис как |
| до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зр |
| , Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А |
| ратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу д |
| о ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} |
| о смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило |
| <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, |
| и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлешт |
| д ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да |
| ли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми |
| апраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!! |
| , рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па н |
| ажиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и п |
| девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, е |
| пски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога. |
| и чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, |
| господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија. |
| А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много воле |
| гојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несре |
| сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради о |
| њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао р |
| ку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око ср |
| буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена |
| <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па |
| ТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако |
| м машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за |
| м како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу т |
| >— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, |
| шу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас с |
| ам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мој |
| коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и |
| нчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум |
| о поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветови |
| p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S |
| {S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" |
| овакој да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, госп |
| сподине, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, с |
| јим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној врем |
| у додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко |
| кову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, т |
| туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг |
| и ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, |
| ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb |
| а да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу |
| до су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки |
| ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам |
| мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из |
| аше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде |
| не! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, |
| м.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — |
| г теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="11 |
| е и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и в |
| а да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнац |
| да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све. |
| ану који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у |
| прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онака |
| , по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, ка |
| смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека |
| } Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-присед |
| и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком цр |
| надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сва |
| , дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо ви |
| ође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је |
| је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморног |
| рши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n |
| у да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је нај |
| Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати |
| неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није |
| е се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у креве |
| ли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога погано |
| та г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими |
| н-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и мо |
| угима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше |
| и пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,< |
| све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога р |
| сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, мет |
| вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новин |
| сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} |
| , верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Прист |
| вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна |
| </p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“ |
| рталисаја, а овај ме веће капарисује за онуј другу годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме |
| о да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што |
| пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбе |
| ди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа! |
| онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па |
| Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S |
| оп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по си |
| о онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, |
| е, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Ка |
| еше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели дом |
| рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</ |
| то се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ с |
| ре, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто |
| алте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко |
| искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи б |
| што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас |
| м, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се |
| али мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, |
| > <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њ |
| /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом |
| > <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли ст |
| у га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље |
| <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чуј |
| и дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал |
| ет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какв |
| и дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, |
| е поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су о |
| а си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те |
| S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па ј |
| > <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> |
| ео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из |
| гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да |
| ивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући. |
| рену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Кал |
| едседнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити |
| њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, |
| е наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу |
| p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ |
| на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут ниј |
| о зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, гос |
| и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више. |
| ој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријол |
| и пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с |
| е после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једно |
| е спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе |
| м да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече п |
| викне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за посл |
| и и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и |
| стадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није б |
| ра стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и тр |
| елешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре |
| то!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам глада |
| и на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— |
| јо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опе |
| фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка |
| дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио об |
| ти.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се проб |
| жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; |
| с.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто ш |
| ако је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А |
| ка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, нар |
| {S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и маљица. — |
| а, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се |
| p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, карда |
| ?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— |
| обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S |
| же на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан ш |
| Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак |
| в-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се о |
| <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живува |
| вокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући < |
| n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па |
| а је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти дана |
| } Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то |
| буде доцне“ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И |
| на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођ |
| кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p |
| реди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда |
| Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној м |
| тазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их д |
| мем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађе |
| } Одсвирао је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је г |
| техе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап и |
| јима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p> |
| и је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка |
| ц је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и |
| чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сик |
| даши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Поб |
| ослужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли? |
| без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостиј |
| е госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости пре |
| ира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе ок |
| с њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си поп |
| убезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на е |
| ије! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само пог |
| никако друкче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар ни |
| ала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослетку. |
| личанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, б |
| И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тро |
| беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило уве |
| доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и |
| тиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Мор |
| дан са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</ |
| дређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би |
| човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; од |
| оје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се |
| S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина |
| ати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и |
| где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије |
| ах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога |
| ао оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте на |
| , још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је |
| мала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том но |
| ости добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни пар |
| ени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су б |
| <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p |
| ли пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се ср |
| /> <p>— Леле, мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' куртали |
| S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне сво |
| храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је |
| вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они |
| а овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад |
| ећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављу |
| што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем! |
| ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, |
| очите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се |
| логлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свр |
| подине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник |
| рилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу |
| о имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на ду |
| „Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} По |
| Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што р |
| , а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено |
| Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија. |
| , знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’ле |
| им?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на и |
| а ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би |
| се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су |
| >ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. |
| ви кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соб |
| до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати |
| n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! |
| После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварит |
| пи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очај |
| се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ћ |
| носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да оста |
| оја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како |
| а! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, ш |
| вори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре |
| уче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћ |
| и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а |
| ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славу |
| , кад бисте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p> |
| ујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу |
| ?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље |
| ор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што |
| а, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накри |
| !!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако |
| био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу п |
| ја, гостију? запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господ |
| и се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Фил |
| чи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и расп |
| . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="34" /> |
| ишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} |
| сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А о |
| седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Г |
| па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је з |
| ардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки св |
| Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— |
| 4" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је он |
| у свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Мар |
| не!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим по |
| што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћи |
| се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! ви |
| ада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ ви |
| браћо, имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још |
| } То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не |
| е они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети к |
| па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг |
| :'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он |
| и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, |
| же, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав ком |
| ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, |
| е од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбир |
| ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! |
| пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друг |
| слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка |
| А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — ре |
| муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је |
| </p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже л |
| што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесас |
| у.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши |
| пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два |
| је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! в |
| Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и |
| прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, |
| ја мислим, да је већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега греш |
| ратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="9 |
| а ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да |
| !{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жен |
| нуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав |
| е, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека про |
| ју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу м |
| тап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и к |
| ју из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, б |
| и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о неком занимљ |
| е пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напраји |
| на, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла |
| рио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пр |
| Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> |
| било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с и |
| е врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p |
| <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам |
| у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— |
| о шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар |
| то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, |
| е да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде |
| рицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави |
| да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi> |
| шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне неку каФану, ни јед |
| о забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на |
| еки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те н |
| ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговор |
| оседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава |
| ересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајк |
| ве и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас кер |
| ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Мучно да б |
| бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, п |
| тељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаре |
| > <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од |
| S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близ |
| Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој К |
| х лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, го |
| сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо |
| ине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како |
| {S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и |
| екује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пили |
| и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде. |
| и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су |
| ба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам |
| ни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је |
| уде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — |
| њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ништа наш |
| моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле б |
| аза га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота |
| пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ив |
| ика, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај |
| не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кар |
| ева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, |
| мо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{ |
| урјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа к |
| них, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у т |
| Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене п |
| алчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам |
| аки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина до |
| је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и |
| ш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и |
| Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само план |
| молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због на |
| Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. каз |
| да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем |
| де — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! ве |
| јано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а св |
| ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше |
| , а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катла |
| акав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Бат |
| и од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не |
| вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} |
| о још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курј |
| p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивк |
| ег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак поло |
| бима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни био з |
| ера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од сл |
| </p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога |
| ти за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги |
| е полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало посл |
| јбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је |
| је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што |
| мају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да |
| задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, доша |
| момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p |
| (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник ка |
| <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако |
| едник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ст |
| сна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џ |
| .{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао |
| уштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о т |
| ћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велик |
| ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише с |
| 81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук дон |
| ставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима на |
| десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> |
| тима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <p |
| гиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија нас, много нас острамотија, газда-Ивко! пра |
| ачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који по |
| мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи бес |
| набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове годин |
| питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу купити“ вели |
| била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у свој |
| два нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина. |
| одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фанта |
| коли ми је драга она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не |
| уби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као |
| се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Ид |
| а узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којек |
| Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за мед |
| ирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фал |
| а му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет г |
| , чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мо |
| ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да |
| да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си |
| ревари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казуј |
| , збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише д |
| то знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после ок |
| саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева т |
| оказа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окр |
| запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго п |
| кон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне ср |
| алча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му |
| p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А ка |
| тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари |
| ољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем |
| и илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ћ |
| преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се |
| р ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, |
| оји се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте |
| свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога да |
| лија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није би |
| да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а посл |
| су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авл |
| т, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио с |
| /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по |
| оба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће |
| ео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Ди |
| ш мање да гукне!{S} Власт, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ов |
| кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код |
| ик има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више видео, а она је дан и по послужи |
| хну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада |
| е, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p |
| ма још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, госп |
| з девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су би |
| опали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али |
| ционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављено |
| нао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, т |
| ао да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадн |
| ем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију па |
| ги.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а п |
| акне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и т |
| полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и вид |
| оје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни |
| рви пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече |
| смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао |
| ="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код свој |
| аскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца какво |
| н научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не бе |
| је онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода |
| га, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да ј |
| има, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш? |
| е и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе |
| .{S} Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступиј |
| <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, поб |
| дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два д |
| ук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они купова |
| !{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’ |
| и ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да пој |
| е по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори |
| а за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша |
| сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па |
| имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први |
| песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша сп |
| ачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вил |
| } Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети |
| и за Курјака.{S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да п |
| ини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да дом |
| на, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а |
| сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник и |
| S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се п |
| га (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буд |
| служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режим |
| ; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А он н |
| >Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> < |
| море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb |
| (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као до |
| е велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Цига |
| рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n=" |
| јим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџи |
| ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну ов |
| м — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама иск |
| аздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка н |
| пи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, заш |
| е, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој бе |
| је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно би |
| у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, |
| га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} |
| и састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармаце |
| шке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и с |
| шене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно к |
| Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим |
| овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао |
| е! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Ка |
| , добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} |
| рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</ |
| , господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристај |
| м!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врат |
| ак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим |
| се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да |
| ознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давн |
| лава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... |
| ерге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај |
| те! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ |
| потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бо |
| ; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што ре |
| ди ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мал |
| е.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обелеше гледајући бруку.{S} Него курталисуј, ама |
| Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво |
| ила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћут |
| .{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па би |
| 120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош |
| истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је |
| ратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> |
| S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живењ |
| подин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па |
| ко нешто везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у И |
| или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила лармала, |
| ја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} По |
| } Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха! |
| вџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} |
| ип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, |
| ш јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача |
| .{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула |
| е, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па не |
| !{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} |
| уке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p |
| к не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао |
| рема њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S |
| свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гл |
| јућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га |
| > слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису к |
| ионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, |
| сна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а пос |
| лепо девојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље |
| >— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет нес |
| с.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Слу |
| ра! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вел |
| свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места |
| за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благо |
| а.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гукне!{S} Власт, болан б |
| а Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он |
| ћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} |
| е, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара калдрме од зубаче тра |
| ћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао д |
| Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога |
| осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, ка |
| држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од вре |
| полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али |
| е, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми б |
| како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени |
| ...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми < |
| ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Свет |
| дељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо |
| и, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разре |
| онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо д |
| а сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта |
| изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом |
| ’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб |
| е у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни ср |
| ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми |
| с, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да завар |
| ого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како |
| ју и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па с |
| смо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помог |
| г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећ |
| беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој |
| стињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, г |
| ала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, |
| а не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није м |
| ... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па от |
| се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем доб |
| зних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече |
| мем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам са |
| <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг |
| то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, мо |
| </p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања с |
| па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, г |
| аћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује |
| н.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— П |
| шега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај |
| -Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} |
| зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> |
| де ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу |
| гледам као буљугбаша!{S} А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без му |
| заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан |
| свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а |
| ество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислити!{S} |
| овуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и |
| вратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— |
| у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну |
| нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бо |
| </p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} |
| о на Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто |
| , господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да и |
| ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и преб |
| ци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} |
| ену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, |
| ји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? |
| акошњи леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума. |
| а дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати |
| p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А |
| , Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи сп |
| рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викај |
| чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми бе |
| на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се |
| да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.< |
| та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, нак |
| /p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p> |
| подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да |
| довину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости поче |
| у!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу млад |
| S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је ни |
| и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} Јованка ме |
| а репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председнико |
| Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка |
| некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли прим |
| у, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде |
| м.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајица Ивко.{ |
| право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш мо |
| сле је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле баде |
| ља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога |
| а се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово тут |
| сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући |
| својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме. |
| , само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако |
| главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; |
| им погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ |
| само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно моја“, „Агнијо моја“, или „Миле |
| нда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap un |
| Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад |
| подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а об |
| а не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају! |
| <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:< |
| >— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамује |
| има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је |
| забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} |
| вља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче. |
| оци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а т |
| .</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна вра |
| му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеј |
| алав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... |
| о их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће |
| довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан |
| а, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа |
| рлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Туго |
| је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће |
| нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; |
| , викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија |
| јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле суз |
| Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФе |
| ше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n= |
| ага она!</p> <p>— Бреееее, отеже Калча, па ово море било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту кој |
| ни бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S |
| то бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге брков |
| — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И |
| е Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа |
| далијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од в |
| а прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будал |
| ам.</p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да |
| а си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг |
| бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани ч |
| од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, |
| S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисан |
| ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? за |
| а у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ за |
| јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па |
| рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пу |
| е поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми дав |
| етеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете т |
| дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија т |
| он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њим |
| оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, с |
| магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућ |
| ти.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; |
| аа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, |
| лча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, |
| ње? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита дево |
| а, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте |
| начеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да |
| и напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу |
| ’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој п |
| нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благ |
| вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђе |
| ице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш |
| а твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго! |
| е и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти |
| p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу |
| на је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а ми |
| о Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно |
| ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да може |
| ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој ш |
| анину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш са |
| седников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године ка |
| ији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ј |
| А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, п |
| да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојо |
| м и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па |
| ислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’ |
| е шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> |
| ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, па видећемо!“ вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим |
| спраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратиш |
| азише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем |
| верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ |
| други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Крист |
| ћи и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистим |
| бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од |
| и као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаб |
| знети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако |
| ли треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег |
| — Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за у |
| те, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је с |
| ница.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој пра |
| ставите га! вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструме |
| па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па ме моле — ем како <pb n="88" /> ме моле — да ве напу |
| прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ло |
| мљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p |
| } Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече |
| } О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече |
| о неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни |
| очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може, господине, истин’ мо |
| S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да нап |
| од ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка |
| срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те |
| Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> < |
| а ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без |
| ти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пут |
| руство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне |
| о: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башт |
| путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што |
| > <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n |
| удноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, |
| слав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шт |
| , очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И |
| респијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти |
| ој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</ |
| ратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је |
| братими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем |
| камо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има |
| поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, в |
| } Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, |
| ма живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама |
| на.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а |
| силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који |
| м.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џ |
| гне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не |
| лудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, |
| а...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште |
| > <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење |
| ош по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Е |
| а румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад |
| њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста |
| hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, те |
| ="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана пос |
| а сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ |
| hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће |
| манче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше |
| да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.< |
| ве године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе препл |
| > <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова з |
| ви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и |
| Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни |
| ад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчиц |
| а удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по креве |
| ће ни моја! вели Ивко.{S} А бре, брате, па млого је !</p> <p>— Много је кад бију! вели новајлиј |
| осподине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и у |
| ам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми ј |
| и Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да |
| ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал |
| ета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше |
| истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслу |
| љам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се |
| де на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замисл |
| ине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, |
| е овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало |
| ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси |
| ам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак |
| рамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до |
| на на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l> |
| тпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стад |
| гоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— К |
| > Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави |
| метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Мор |
| , жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p |
| , а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један сн |
| ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l> |
| к буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му већ нађосте <pb n="136" /> и девојку и кума и ста |
| дине.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је ту |
| и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да прав |
| ас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Бољ |
| ад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите ку |
| алче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Д |
| ман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи |
| ите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за |
| е, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама < |
| е да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да |
| е нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бања |
| вање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се |
| и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу оч |
| има у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћили |
| а, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима ски |
| ољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме остра |
| изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, |
| умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Ка |
| колико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће |
| и капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душ |
| нче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду |
| не куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска |
| S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој |
| епшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече па |
| е панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и |
| Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога |
| ; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се пон |
| не и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јошт |
| ку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, го |
| Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си п |
| , тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи ч |
| ла Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну р |
| своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у најве |
| } Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђав |
| х гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да |
| писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у припо |
| аст, болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија |
| служиваше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’ |
| оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, |
| тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, |
| попадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су д |
| ! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Кал |
| ало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и |
| ’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> |
| А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румен |
| о негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку |
| све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! |
| хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи з |
| е.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p |
| очим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{ |
| сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, |
| кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите |
| {S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха- |
| ого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће |
| па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а м |
| туче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис |
| лковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаш |
| i>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— |
| /p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешир |
| ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као вла |
| амо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви |
| а се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Леле |
| рат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, т |
| е оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, берем за су |
| ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пу |
| још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и би |
| ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што |
| лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било |
| , мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем |
| ра кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не го |
| ише пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ |
| ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хар |
| сао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке |
| етим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да остан |
| ди мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ вели и иде |
| леда јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— М |
| оју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја ка |
| погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демарк |
| а, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети- |
| д сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми .. |
| , Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И |
| зирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, |
| групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете к |
| комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан фор |
| <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседни |
| за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! |
| лаго Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по душ |
| чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица |
| им си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на п |
| т! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој д |
| е, бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! п |
| врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-д |
| не.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен |
| влачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l |
| викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да ра |
| је.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага |
| ред порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па не |
| , па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседни |
| и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па |
| имена, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није |
| а на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гу |
| но — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где м |
| стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quot |
| ол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ как |
| пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l |
| м нешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде |
| <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не о |
| а дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ |
| иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више го |
| је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутат |
| да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро |
| ама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не |
| дући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти с |
| му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу |
| за, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачу |
| сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво п |
| а таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p> |
| </p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до |
| и Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да |
| Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава ј |
| </p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор |
| ве ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, ка |
| па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта |
| нам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели пред |
| ај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смиреност |
| од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па с |
| {S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше |
| <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици . |
| и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ак |
| је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пр |
| рдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, д |
| уче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ет |
| е гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председни |
| онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њ |
| а га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калч |
| иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја |
| екају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице. |
| анчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’а |
| а си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулу |
| и девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пустосват. |
| ’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска |
| и на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба ила |
| мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у |
| а свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо |
| } Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а најв |
| ш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да |
| напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, н |
| с, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо |
| преми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало |
| тијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и пок |
| ка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружин |
| а.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на све |
| онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Реч |
| ча, па накриви капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама |
| p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште. |
| апија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, г |
| ве два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочека |
| се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас пр |
| те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече др |
| свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе са |
| и је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг |
| нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, на |
| осподине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, |
| и.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како |
| с, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због |
| <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </ |
| овачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узу |
| ; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог |
| Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше |
| а, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— М |
| .{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па |
| м, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е ф |
| Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко |
| /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А ш |
| побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па |
| " /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у |
| еци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, |
| е Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, м |
| о?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и |
| ецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и ј |
| д трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у |
| {S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи |
| , ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће д |
| кнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Диво |
| } Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди |
| до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стад |
| А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.< |
| /p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте д |
| телеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’к |
| .{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне |
| лаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, |
| смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека с |
| саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да |
| И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на ка |
| је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при з |
| лавеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку |
| в кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како проца |
| танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред п |
| ју му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.< |
| погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем и |
| асно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф ту |
| супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан |
| доумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и |
| ашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци |
| > </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други |
| .{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтели |
| насонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си |
| име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставише, да спасу свој |
| да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајк |
| pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за |
| утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-К |
| ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њег |
| жја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врли |
| кос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се напл |
| в буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми |
| егендисаја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <p |
| жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следо |
| ајлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, је |
| ислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, бол |
| запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</ |
| о: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} |
| ислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Пог |
| ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица мек |
| да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} |
| кшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: |
| него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и п |
| некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадос |
| ка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање |
| ачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p> |
| тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги |
| к; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образим |
| дно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти з |
| ол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седи |
| а, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју чест |
| } Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је |
| од има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што см |
| ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Р |
| утњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— |
| аве на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севда |
| ад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђур |
| дим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог |
| n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу |
| искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— |
| <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> |
| али; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, а оно не |
| ем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разго |
| уштене курзискиње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зн |
| чија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} |
| и како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују |
| ј време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад |
| Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, г |
| кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> < |
| у ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам р |
| ан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како |
| у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана |
| че за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и |
| оједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друств |
| ознаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па |
| , па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p> |
| реноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто но |
| е, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани |
| мо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државс |
| > <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му жениц |
| ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p> |
| данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без буб |
| вија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из пам |
| могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка д |
| требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте о |
| дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, д |
| Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, |
| ан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита |
| што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је пр |
| та Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напудимо!{S} А куде му, море, остависте капу ? |
| ?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, |
| адам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мај |
| идомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике |
| кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да |
| кво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче |
| лаве многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} |
| м, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало по |
| а дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиск |
| вско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, |
| пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо. |
| чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапиј |
| о!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p |
| и људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!< |
| мо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не ожени |
| ше подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса неста |
| </p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p> |
| беше му веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје |
| е, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесас |
| </p> <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба С |
| ме, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и уд |
| Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, |
| а фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од сме |
| ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{ |
| се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љуб |
| >— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> |
| хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће |
| ала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али не |
| ече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, а |
| се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и о |
| ндисала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да с |
| понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је |
| те, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми ш |
| па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окре |
| мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош |
| ј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од |
| у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога бел |
| , па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу |
| осподине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако |
| он), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру са |
| идати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} А |
| ’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сет |
| ло просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} |
| /> а нисам ни био овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p |
| л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште мал |
| }И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, с |
| милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати з |
| <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже с |
| .{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мно |
| осинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи н |
| мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду з |
| час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробу |
| има паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови |
| ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> |
| а, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>д |
| како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си |
| те, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с вра |
| шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантаз |
| д тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, гос |
| аже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до |
| дина, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — |
| и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да вид |
| ладике, адвокати, гардисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако |
| о, море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тог |
| т онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавут |
| Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред |
| сис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу |
| вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад с |
| не.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија он |
| ваничне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или не |
| ак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија |
| овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагње |
| не, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јор |
| ош важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међутим моменат би |
| абар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан ст |
| ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побего |
| Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p> |
| по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене |
| ко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија еш |
| а ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, мо |
| после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече К |
| клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде по |
| а га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да |
| ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, бра |
| тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледа |
| иш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију |
| н — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; сп |
| ма домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука |
| кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке п |
| S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Ант |
| ло пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не ка |
| ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш |
| аје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо о |
| >— Научи ме, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној... |
| цију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар |
| одине.</p> <p>— Јесте много...</p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш с |
| јка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у |
| замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? запита госпођа каз |
| гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку |
| што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде |
| вите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан |
| смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску |
| идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели с |
| д смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди |
| и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, та |
| вашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га неко одно?!</p> <p> |
| о па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јо |
| ше је друство, де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и д |
| ели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> < |
| ере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Н |
| остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Мари |
| етио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин. |
| е тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А и |
| .{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — не |
| узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патериц |
| ом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда |
| се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, |
| е као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачат |
| ијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да ис |
| ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут |
| p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је.. |
| ја кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућиц |
| је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— |
| казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, |
| ко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да |
| ер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче инте |
| } Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем |
| и мало већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане би |
| ћу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче |
| њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код с |
| име, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зв |
| у страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.< |
| а смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — ов |
| сали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, ко |
| ’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p> |
| па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље |
| .{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! дана |
| да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни |
| а само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е |
| засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p |
| је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да |
| S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста. |
| ма зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нит |
| Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се ни |
| .</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> |
| — А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пе |
| а видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, |
| а г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупа |
| учно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Бог |
| виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не ка |
| оће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} |
| и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> < |
| а, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више инте |
| е, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам приз |
| збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајт |
| езнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} |
| кну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за ме |
| уди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} |
| рад и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Та |
| , Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, |
| диш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из о |
| ђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију? |
| /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни т |
| ја ги и <pb n="49" /> не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болу |
| — „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пу |
| они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи к |
| сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па |
| ги Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Циг |
| слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се |
| те други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па св |
| ај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да ст |
| <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи с |
| ем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска |
| е ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Ка |
| нтазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и по |
| даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да |
| е познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава |
| де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово |
| водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био |
| <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи |
| , шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татк |
| -л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита он |
| S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без |
| ајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ |
| а гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мера |
| џијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> |
| {S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, |
| ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај |
| чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не ид |
| нчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу |
| лију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, |
| е, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— |
| уз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109 |
| виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си |
| осподине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред |
| ка саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, |
| дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин |
| е да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вик |
| „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја с |
| ом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је в |
| , што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу про |
| нтика-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S |
| Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си |
| е, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели |
| Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш ову несрећу, како ми, вели Курјак, дира |
| виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивк |
| је био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекиди |
| и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, параку |
| големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} То |
| вку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави д |
| че, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње п |
| .{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено |
| што; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p>А о |
| мо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш |
| не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си бере |
| .</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану д |
| ољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно |
| дниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што |
| руги гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, С |
| !“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамб |
| к на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Ка |
| Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмо |
| викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекн |
| e> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се о |
| шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна С |
| ија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у н |
| девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! |
| ! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, |
| данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’к |
| сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч |
| а промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} |
| </p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и |
| у..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! ве |
| е убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де |
| , ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, |
| о да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— |
| хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А |
| <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Мол |
| у.{S} Него курталисуј, аман!</p> <p>— Е па лепо, има лека.</p> <p>— Има велиш!{S} О да да Госпо |
| да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола |
| е, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли |
| а моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} П |
| реба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли |
| /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло |
| </p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола |
| ам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује |
| нећу, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд |
| а слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па |
| а, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се |
| аврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет р |
| остан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо ч |
| хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? грак |
| !...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивањ |
| си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и ост |
| дила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! зав |
| Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика |
| > <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ам |
| такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — |
| и, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си |
| још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, он |
| ја ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина пор |
| лко запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при |
| ели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво |
| ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевај |
| те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги н |
| ани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?! |
| саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја |
| у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Е |
| срећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева? |
| /p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побр |
| ију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</ |
| вање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво |
| је, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га каз |
| може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви |
| {S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, р |
| ре крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Ниј |
| ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по н |
| чне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било т |
| е можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе |
| година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену |
| ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек |
| ше давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p |
| реме, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ћ |
| брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу к |
| вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А |
| време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си |
| ’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га! |
| рстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} |
| и да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева з |
| там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при коко |
| а Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... |
| па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А |
| Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе |
| а ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето с |
| ревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га р |
| и; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица |
| маше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мај |
| се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та |
| а, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављ |
| а је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, |
| Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, |
| чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза |
| ! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је |
| е ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као го |
| !{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ј |
| па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S |
| S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е |
| лим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката |
| девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> |
| а кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ ба |
| вам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, н |
| Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици. |
| “ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вер |
| она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни |
| у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни |
| ија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, |
| и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чира |
| :{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте |
| е.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ |
| да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што сед |
| } Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж |
| онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и |
| , пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо н |
| о тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј м |
| е он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из |
| алу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ крајње време да м |
| о јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па вика |
| дине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ |
| шил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије |
| пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, шт |
| акито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ |
| те друство?!{S} Зар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— |
| не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, |
| е сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг куртали |
| м тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Ка |
| о!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један |
| ју што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за ид |
| је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче наме |
| А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како пој |
| уј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђ |
| госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бог |
| ели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте |
| м’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а |
| а се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама берем кафу? наваљ |
| удале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и по |
| но.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војск |
| рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> викам:{S} Да не да Господ, |
| ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели |
| } Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да сврати |
| л’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како б |
| викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е |
| испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? |
| но, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се |
| и, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију |
| Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си чов |
| је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ |
| обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <h |
| што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб |
| ко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ив |
| искаче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> < |
| лена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак |
| сник“ брани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не |
| о скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, бра |
| се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу |
| а Калча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да г |
| > <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.< |
| удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{ |
| дарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си ко |
| а, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекн |
| не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ |
| берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па |
| е да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седи |
| а удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако обли |
| што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S |
| занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и со |
| дана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек кати |
| /p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, ве |
| искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што че |
| је, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко |
| идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{ |
| с’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, |
| е си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ив |
| рјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да |
| дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко |
| домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А |
| е сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друств |
| ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да |
| о, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калч |
| у Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда с |
| Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када ве |
| о је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи |
| ег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из |
| вља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи окани |
| орђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама |
| , па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш м |
| ема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ет |
| <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p |
| ваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете |
| овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А м |
| тиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ко |
| а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време |
| ни ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он |
| о за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до дру |
| као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј |
| чени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се на |
| се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразнил |
| да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто |
| ј дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше с |
| ако викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости |
| ћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да |
| м из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само з |
| /p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије |
| S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} |
| !{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики |
| епознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мал |
| , кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Ка |
| тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго дете, не би га ни њ |
| ела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била јед |
| ику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Вид |
| поје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — в |
| <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— |
| > <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући мал |
| е овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко ви |
| онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па г |
| човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} З |
| ану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> |
| те једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quot |
| а може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си им |
| ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Гос |
| веј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко |
| „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p |
| погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто |
| атарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову п |
| ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седе |
| ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на је |
| век! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л |
| и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гла |
| икаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А |
| ам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удов |
| д, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј |
| и човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та |
| па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам |
| наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Маријолу.</p> |
| јем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не м |
| гутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! пре |
| тими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти |
| и од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ |
| ојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти |
| ћи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли |
| дне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а |
| , па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> |
| рјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С |
| Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запи |
| го улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећ |
| зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Ј |
| усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то гов |
| p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А |
| и сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија без |
| Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milest |
| .</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле |
| да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, дру |
| а, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликам |
| ође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, |
| ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти |
| но требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n |
| ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници |
| <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разго |
| ваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комш |
| ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то |
| издило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја ист |
| имо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послу |
| то и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> |
| вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радо |
| с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они |
| хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ |
| трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бак |
| провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем д |
| беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи |
| ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још |
| , карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избациш |
| е. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да |
| — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа |
| болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „ |
| </p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то |
| т, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет бе |
| е г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с г |
| Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви пос |
| е ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинч |
| шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте приро |
| мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелам |
| мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји |
| у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече |
| е кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем |
| е договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као |
| вко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, п |
| алаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да с |
| та друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цига |
| ад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, п |
| ; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, |
| ајприродније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне гр |
| ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— М |
| знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на |
| аг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожи |
| терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Позн |
| дино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад успра |
| па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракиј |
| ете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критича |
| веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све |
| рста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. |
| у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си |
| у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, пар |
| екни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Мом |
| Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> в |
| о видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво напл |
| Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девој |
| гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младе |
| е да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>Пос |
| мо алис како браћа од једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада |
| нако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слик |
| римеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак |
| иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И д |
| бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, |
| жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се |
| кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли |
| .{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чап |
| </l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Го |
| лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде |
| {S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил |
| лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’. |
| зности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостој |
| Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p> |
| м да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S |
| Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло и изиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и |
| {S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а о |
| у кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чи |
| узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и |
| ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Бо |
| уће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја |
| испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у |
| </p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, вели Кева а не испушта га; д |
| стовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то к |
| јиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још ни |
| ло матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побољ |
| о и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ почео биват |
| дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника |
| м момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дува |
| ву на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушал |
| оспод! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај на |
| Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> < |
| лот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше < |
| ба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у не |
| , што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Цига |
| еркези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који |
| е — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло |
| ла.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко |
| /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкч |
| } Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си бе |
| рати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке |
| е ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуд |
| до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} П |
| алуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се н |
| стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} |
| што пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— |
| што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> |
| како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј |
| и седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански об |
| S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Кал |
| а ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до годи |
| ажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</ |
| {S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник |
| и нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. |
| Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и |
| знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да |
| Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та |
| <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без |
| S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас н |
| ајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он |
| меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето ре |
| ше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час ш |
| „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доб |
| ани да није болестан и да му ни па крај памети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже. |
| ма у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Забор |
| и на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај см |
| ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек и |
| ред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, |
| асти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко годи |
| , сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали |
| шао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, мол |
| емојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на д |
| адо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="16 |
| о; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципел |
| жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комес |
| а веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште и |
| , да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да |
| чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским врат |
| ло, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружи |
| осподину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> < |
| два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> < |
| ине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш на |
| а, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p |
| е њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и |
| много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито |
| обље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања |
| о и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као свак |
| је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у |
| и и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и |
| издаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p |
| е.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у свој |
| још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наред |
| Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Ци |
| тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="1 |
| ће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си са |
| бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава с |
| че председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођо |
| с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништ |
| је чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, |
| тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сирот |
| острањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{ |
| ар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни |
| Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека ф |
| комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре |
| >— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господине, неје кућа, неје авлија већ |
| ко да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват |
| та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фо |
| n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верује |
| м, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом |
| тит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ д |
| ло па се окретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и пе |
| м другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у |
| ајгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">n |
| је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај д |
| <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ дове |
| ерујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло |
| о, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква |
| саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију |
| , ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па |
| да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — |
| беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље |
| меџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њу |
| у според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија |
| ед вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет |
| он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по |
| јим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> < |
| се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око је |
| ти.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем |
| ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а |
| ао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога ча |
| лча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да в |
| епшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се ска |
| чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће |
| нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си |
| оле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само ч |
| „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и |
| ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким ве |
| ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта в |
| конодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим глас |
| век си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Би |
| ’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то |
| излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с |
| нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да |
| ити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и м |
| је деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема дец |
| ави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле г |
| вим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, |
| оји је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну |
| илцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и намест |
| >ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли са |
| ем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у н |
| железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,<pb n=" |
| Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не б |
| си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и |
| к ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и |
| ису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци |
| да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, |
| Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курј |
| уридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад. |
| , куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћи |
| кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А |
| оклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће |
| зиђем онако љут из дућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за |
| си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич |
| ложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У |
| мдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако |
| а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— П |
| нете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги броји |
| ју ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане |
| обро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је оп |
| ве лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S} Иду једни другима као и досад.{S} Калча поче |
| вој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су |
| ат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал |
| и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и вид |
| уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер с |
| ше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија |
| <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по с |
| говорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један и |
| е да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти |
| жањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам |
| !{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајк |
| 36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозво |
| с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! р |
| , ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас тв |
| рекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је л’ данас онда Марков-дан ?!{S} Ако не ве |
| празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла |
| ="75" /> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалоста |
| 61" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Ф |
| човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побра |
| понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, господине, на оној ста |
| тим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? вик |
| ла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да см |
| е, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— |
| — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што прав |
| их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> |
| какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред л |
| и ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их. |
| идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их |
| — Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица |
| ! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n=" |
| седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима |
| то ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има |
| е ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали ре |
| ослужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти |
| азначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима |
| и.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> |
| уће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л’ имали, госпоја, гостију? за |
| ек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окр |
| дравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљин |
| нако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже.{S} А био је разг |
| ао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мор |
| а зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на |
| тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клеве |
| лебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет |
| кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скупи |
| ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb |
| унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш загр |
| .{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и |
| да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... |
| особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} |
| кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет њ |
| та Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а те |
| поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад п |
| рђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада |
| баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p> |
| о је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле |
| зу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад |
| неџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} |
| ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</p> <p |
| Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има как |
| ице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, младо нежењено, |
| ак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија |
| о!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао нас |
| и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стан |
| ам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму већ н |
| ица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој |
| у форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Са |
| е хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то |
| ан дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави с |
| окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, по |
| ; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p |
| моћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да |
| обро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, |
| тислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча. |
| дише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога |
| ко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако |
| а красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његов |
| ло кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да |
| буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учи |
| з комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за к |
| си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, тр |
| кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ |
| ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} |
| Пеки, пеки!</p> <p>— Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ ју |
| за јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцк |
| лим, да је неки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, госп |
| о ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па |
| њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е, господине, неће’ ми верујеш, веће живот |
| “</p> <p>— Море, несам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш |
| аћи?!{S} Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пеливанска! грди га Јола, па га истера напоље и приђе о |
| о дофатим овуј лопату из будак, несрећо пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> < |
| се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара |
| све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, |
| е за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, |
| збашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{ |
| увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после |
| и голим коленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је |
| ма молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да |
| >Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, м |
| е чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господ |
| одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања п |
| маш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Д |
| рипали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, |
| знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа н |
| клане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му |
| Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па н |
| кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. |
| о ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам |
| сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <p |
| ше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госп |
| а!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте |
| знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се |
| вате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се |
| p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава |
| пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и дев |
| атим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p> |
| дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљ |
| е.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно ка |
| S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се |
| у.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са |
| ман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, |
| у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуше неколицина од с |
| оћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеш |
| ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе |
| у да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са п |
| с пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве |
| кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и |
| тар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне то |
| егао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу |
| што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си м |
| .. па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, сев |
| ...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам |
| дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш златан занат |
| чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим није могао д |
| ишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, |
| ...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под |
| па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, заш |
| , циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес |
| изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ра |
| у.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а |
| , тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладил |
| и пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на |
| пских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до п |
| појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па д |
| а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам |
| ински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу г |
| и, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, |
| 7" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљ |
| Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после |
| биџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, |
| хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по н |
| ?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али |
| n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те св |
| чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога молитеља, |
| , господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{ |
| р наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — |
| — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и к |
| ећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља о |
| пу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јут |
| славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове |
| доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Ку |
| а и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре с |
| требљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је д |
| ја, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, |
| ца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које |
| RP18950_C5"> <pb n="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера |
| зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мај |
| вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаш |
| га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комш |
| 08" /> мерак на њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем |
| ас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, |
| подар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало ск |
| нако мало крадом га загледа од главе до пете.</p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Ми |
| нцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... |
| ија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и |
| S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаш |
| у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та ш |
| шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како те |
| ају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подиза |
| оворио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се |
| је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l |
| вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} |
| а гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, |
| ви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, мор |
| S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрик |
| саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај посл |
| ио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шес |
| пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога месеца, на име плате писара |
| а Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Са |
| ше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не о |
| онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови саст |
| гај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, |
| у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у |
| беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђурђ |
| трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не вик |
| {S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог ре |
| што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га он |
| крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; залиће је вином, запевати и заиграт |
| председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, ве |
| едседник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља |
| малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан та |
| е одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја во |
| а он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} |
| , верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{ |
| ање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту |
| } Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора |
| кер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{ |
| ед вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, |
| ра!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди ов |
| а лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, ре |
| седаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једн |
| > не зовем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што д |
| две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат |
| о још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби. |
| м буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг |
| је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без пам |
| S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад |
| га пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино |
| кује мустаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је она |
| > слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти |
| мо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој про |
| ко радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— |
| стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та |
| се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, |
| нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p |
| без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да |
| S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди |
| ред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у |
| мо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасон |
| е како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како |
| .{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристија |
| је. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми |
| 5" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p |
| , тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути д |
| /l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</ |
| му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета |
| ем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали |
| е ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Х |
| еди си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и |
| о ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’? |
| то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да не |
| познати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, ви |
| ва!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, |
| } Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— |
| погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да |
| “, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Ку |
| ад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и |
| ди! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. |
| S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <p |
| се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал |
| о појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак См |
| /p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели |
| но виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све |
| домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских |
| х све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <h |
| и, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, г |
| е мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} |
| њерлије и ђевреке за мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде н |
| /p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господи |
| нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи ист |
| гли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста |
| атими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за п |
| о!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни један.{S} Ам |
| а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да |
| и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l |
| д њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије |
| у, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па |
| ше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вел |
| да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јаг |
| ?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек з |
| ко поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} |
| у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде |
| Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко |
| ња расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S} Господе, зар је нагазија на ништо; |
| {S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич |
| ми у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— |
| а, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Посе |
| ави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море |
| кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да дава |
| днога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао. |
| !{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прс |
| едседниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари ј |
| ћених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијам |
| <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Изви |
| утујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова |
| иње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд иш |
| него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си |
| диш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и |
| узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који је обу |
| о ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, |
| ога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест д |
| к, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само с |
| што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао |
| е.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах по |
| је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па е |
| поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име п |
| већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребн |
| ети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у ис |
| ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну сли |
| т, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователн |
| слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово. |
| ко се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на |
| господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија глас |
| чка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" |
| аже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој |
| на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и п |
| па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци |
| } Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, п |
| зите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побрати |
| ним!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</ |
| Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепа |
| а даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази |
| о је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му пре |
| икају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Мо |
| ли више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде |
| лост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада би |
| чно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако п |
| осле још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, |
| збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?</p> <p> |
| ар ми дор дођомо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у |
| <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко |
| ас</hi> је Марков-дан.</p> <p>— Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад |
| Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! в |
| ачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комш |
| 1" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољуб |
| виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дош |
| ија...</p> <p>— А је л’ богата околина, пита г. казначеј, има л’ дивљачи?</p> <p>— Па има, има, |
| p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па |
| и му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курјак?!{S} Ал |
| пет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А он јој одговори : да га |
| вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви ди |
| Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— |
| .. ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тик |
| ’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На т |
| и плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па онда“, када знате боље него ја |
| тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти |
| па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</p> <p>—- Ама баш зато и да идемо, ве |
| Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да ку |
| ну Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је раб |
| е вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p> |
| p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само |
| и нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</ |
| а му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд |
| овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке |
| ="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авли |
| е! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане |
| саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да га напу |
| Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш |
| какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Прв |
| јега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и |
| кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вел |
| вко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Св |
| ни се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћ |
| Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују ч |
| патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и |
| .</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.< |
| оси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— |
| > <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави |
| там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-при |
| коме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> <p>— |
| га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако |
| ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одг |
| есмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, г |
| досте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на слав |
| а плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, Дездемо |
| Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а |
| собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за |
| на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</ |
| љно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се д |
| p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја г |
| ла, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут до |
| нам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: |
| исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети |
| .</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема н |
| а и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питује |
| ури, да је као издаље гледа, па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> |
| аво у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} |
| о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна |
| ет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало |
| мен’ на пијење и једење!</p> <p>— Куда? питају га они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! |
| ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђ |
| и питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и |
| упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па за |
| носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају млађи — ба |
| јоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави |
| каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вр |
| , ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивк |
| од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и ч |
| е, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{ |
| х.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?< |
| елиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје годин |
| ачиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од со |
| пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред со |
| ук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може н |
| емогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одго |
| на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да г |
| м.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде ба |
| куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли |
| и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос д |
| же, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су |
| ген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењ |
| , што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели ст |
| питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-т |
| и је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се сраму |
| мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим свој |
| — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се прекло |
| е, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је ку |
| ш како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори |
| маћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек за удава |
| ита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казуј |
| тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ |
| вет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу за |
| хваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си оти |
| оре, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n |
| — Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! |
| казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад |
| јче...</p> <p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} |
| ре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он |
| сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча поб |
| сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, љу |
| дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења |
| пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан пре |
| е посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише |
| лудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, |
| удише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму |
| у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого |
| и у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе |
| ета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ет |
| тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, ко |
| te> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> |
| > <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p |
| стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Мол |
| кну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не |
| Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у ра |
| , главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у |
| {S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? |
| моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из будак, несре |
| поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти т |
| свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тај |
| и од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, г |
| вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овд |
| оре, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не д |
| и.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, п |
| <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру |
| ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S |
| , на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хва |
| рем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју |
| е; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја |
| ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, м |
| тнаестога до краја овога месеца, на име плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и |
| } И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас |
| и не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су п |
| и и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ |
| ’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та |
| да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Ра |
| од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љ |
| </p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море иск |
| то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако д |
| ам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седа |
| е!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само |
| искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га оста |
| цепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш м |
| како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигу |
| рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалости |
| т! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га |
| се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисени |
| , па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S |
| брижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— |
| ако Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у |
| на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под миш |
| втелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n=" |
| , и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич |
| елебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке дево |
| ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу ве |
| о су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше |
| едан од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" |
| рдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је |
| им гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, |
| <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаш |
| уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, |
| е, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно |
| чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте |
| и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијиц |
| ва.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : са |
| ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчу |
| мао за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савеснос |
| није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свет |
| ви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авл |
| наш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! в |
| ога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим |
| , а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’х |
| таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си мил |
| а си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивко |
| една! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је приличн |
| о“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је |
| ађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигар |
| м, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни |
| куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме |
| ј реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај |
| председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, гос |
| ов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера |
| кну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима |
| е за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окр |
| уј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око |
| доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чап |
| и кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним тел |
| Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.< |
| могне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он с |
| то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче.. |
| ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у |
| филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Ц |
| ћи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен |
| он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га наз |
| а, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде |
| завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, |
| добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до мо |
| них а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар је |
| ази на кућу.{S} Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, |
| <pb n="32" /> <p>Гђица Маријола која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и са |
| илази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отел |
| у сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, онако како оби |
| ко су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога дов |
| , ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> |
| а би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посу |
| у како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал |
| а ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме |
| pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов |
| комшиске кокошке како палилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мера |
| и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не уз |
| с свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је р |
| дну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кућ |
| е да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и чове |
| фу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! ре |
| се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону друг |
| } А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а н |
| очеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има |
| , па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и |
| ал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по гард |
| елики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и |
| ш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем |
| а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа |
| гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који |
| кле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа |
| е побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до |
| а њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за муштерије!{S |
| ка, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндак |
| укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумф |
| а и нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужи |
| арани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кут |
| у!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и приле |
| паљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свећ |
| тап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{ |
| .{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на о |
| ет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си по |
| м несрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p> |
| олапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа |
| м... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S |
| нин кад га остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и т |
| а, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имал |
| чака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до |
| везли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински |
| ине, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да про |
| ј пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте |
| тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем |
| </p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог на |
| иш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.</p> |
| укну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећ |
| упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{ |
| ! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што ј |
| <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је по |
| окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећ |
| де и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо |
| а?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p |
| од јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пу |
| <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекн |
| да тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> < |
| ако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалам |
| малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаш |
| шиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и |
| , ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{ |
| еб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пу |
| тише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму уну |
| ама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта |
| м носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Изво |
| знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђе |
| ло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и |
| њак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну |
| к младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</ |
| о и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме |
| ало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад ма |
| ршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских |
| мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Кол |
| инији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то рад |
| мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле |
| дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, по |
| еч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцај |
| неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p> |
| , викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што ј |
| едно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, |
| ме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом дру |
| е с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа |
| чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да |
| е упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни да |
| ји и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомо |
| маћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак |
| и му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Од |
| ло забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на вра |
| како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, б |
| е <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Х |
| епознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас |
| лави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих и |
| је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера ш |
| не двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро д |
| то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам че |
| о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав |
| .</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским а |
| ки, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи |
| b n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толик |
| и на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у |
| енчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме |
| а мајку љуто куне“.{S} Кад оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко |
| жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво. |
| засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па |
| ме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту |
| </p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено |
| ако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па |
| абости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ |
| ојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се |
| о, господине... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море |
| {S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке |
| .{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је |
| и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо |
| {S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он |
| ој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча |
| катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што о |
| ије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ни |
| и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре ш |
| а и мајка њена.{S} Побеже девојче, лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки ч |
| Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па се |
| и?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и у |
| е било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, |
| и ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућ |
| Белога Мемета.{S} Ибиш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу о |
| } Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Ш |
| p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> |
| једну мајку...{S} Пазешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се сте |
| а! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} |
| сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту |
| боље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји М |
| да по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} И |
| ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p |
| ли трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се до |
| ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш в |
| писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете |
| и по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Уби |
| ем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побр |
| pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа л |
| а му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ћ |
| знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а т |
| а керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од |
| ћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само ужив |
| Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зов |
| е? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не с |
| никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њи |
| познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не |
| инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијем |
| екне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севда |
| беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њих |
| Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, п |
| ове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава |
| љаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају п |
| рилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се |
| це горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му оно беше име |
| .</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо |
| Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, |
| другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побрат |
| ’оћемо л’ да останемо код нашега доброг побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне рук |
| овек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} |
| еко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напра |
| довољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је по |
| мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те с |
| </p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин зад |
| чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на слав |
| , а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за к |
| мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јо |
| рјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми |
| азе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?! |
| бригу да не водиш. „Бива ли?{S}" Бива, побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на сл |
| емена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а т |
| и нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p |
| што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој д |
| земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели |
| ави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па сре |
| служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац |
| </p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Ци |
| викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаш |
| ају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је ше |
| заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— .. |
| рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа |
| пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг |
| р мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Сму |
| ој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ см |
| ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! |
| јем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до зе |
| , млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један |
| а ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Св |
| и, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него |
| су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли |
| > <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлиј |
| ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто |
| >— Де, море...</p> <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча |
| ко и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> |
| г како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како м |
| е терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее! |
| и, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је сла |
| ас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бо |
| онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати |
| /p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— |
| обратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сип |
| си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени |
| чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? в |
| дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ |
| кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, н |
| пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели |
| и су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.< |
| ас изда, а не као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта са |
| све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у јед |
| рабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и ч |
| је најмио да му окопавамо кукуруз!{S} А побратиме? пита новајлија.</p> <p>— Истину збориш, побр |
| атиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} |
| ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува ку |
| домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и |
| моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испава |
| иче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча |
| то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вече |
| ва!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чи |
| ојицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћ |
| ни, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ д |
| па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — реч |
| оре, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе |
| уго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да |
| uote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вел |
| вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како |
| видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом п |
| Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и |
| р побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?! |
| , тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па н |
| > <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, |
| а тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја как |
| ка гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама с |
| че за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</ |
| , лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, све онако по |
| А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба |
| о су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба |
| ром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћем |
| јна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу каза |
| не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати |
| е један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али |
| н и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан ко |
| штена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија |
| чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! |
| ало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, госп |
| ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре од |
| } А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:< |
| ло икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак жи |
| ном господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, јер су |
| ј Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана то |
| ти. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна |
| а, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по |
| ме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш пр |
| председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених м |
| осподине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник |
| им... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинц |
| акво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је опет пит |
| рце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; доба |
| ас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија. |
| — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не от |
| је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија |
| ску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још једнако ради око тар |
| и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, |
| одине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат о |
| Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погине |
| ам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју |
| иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, мо |
| стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће |
| .</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махин |
| тити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> <p>— Б |
| ачаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме |
| е (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је |
| за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S |
| тиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта |
| егнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Сму |
| околи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако с |
| ешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си чо |
| ко је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још с |
| погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов- |
| А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринута, она |
| <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се гл |
| сече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! |
| апита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Цига |
| у!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки |
| вај, кад имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>о |
| ао онај кога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смук |
| е, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле овакој друство!{S} Овако једење и пијење и не ’те |
| р салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да |
| преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чеш |
| p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете. |
| пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекн |
| прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је |
| е ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се д |
| и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, |
| председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, чита |
| ало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли |
| тави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта |
| е се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? |
| к сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља при |
| ј нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на док |
| у светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши д |
| вна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ |
| ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца. |
| едомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још т |
| метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Д |
| та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изе |
| а овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бис |
| , гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседит |
| , па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно н |
| их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <pb n="179" |
| ко ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма |
| о назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафан |
| а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно |
| ахалских жена нашла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како |
| т, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побрати |
| накривио капу.{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S |
| своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, |
| ти.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Г |
| од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како |
| о <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, |
| ога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари |
| и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, збор |
| ин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! |
| лча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је так |
| м веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ет |
| могнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, |
| /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје с |
| курдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други зауставиш |
| ше си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад ј |
| да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слуш |
| ори момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</ |
| ич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бех |
| у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још |
| ас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кован |
| жавног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, н |
| као на белу врану (а ни до датог одмах под интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку |
| у, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и аш |
| мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, |
| ајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,< |
| , веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три ди |
| тари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се |
| а, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од при |
| <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса |
| Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима |
| кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен сам |
| то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, нара |
| сподине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто ги је он и зак |
| .</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од с |
| ко јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па |
| подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође |
| Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хее |
| па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан |
| една вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је |
| онцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате |
| ућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и п |
| Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> с |
| крипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вел |
| и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да |
| и познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је |
| тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе |
| Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке |
| milestone unit="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и изла |
| и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да уч |
| не, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су звани |
| летку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужуј |
| ако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а приј |
| аве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко задовољан, као чов |
| ву признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} |
| целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... н |
| ћ мало нервозни г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> < |
| ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свир |
| она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер |
| у.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се о |
| в и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школ |
| и таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са све |
| обљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће |
| ја као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча |
| а се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, ш |
| .{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му |
| ланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p |
| па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} |
| шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као |
| то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држало кад је наследио ма |
| да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару |
| извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, попр |
| капуту који је обукао и да му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели |
| Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест зад |
| саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</ |
| им, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћош |
| доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} О |
| вол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како ма |
| ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, |
| е ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред |
| >— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, ид |
| ики верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мис |
| !{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели |
| хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} |
| цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем |
| Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му |
| е из гроба, вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она т |
| елича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је |
| седник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскапуту који |
| г кардашког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да с |
| ло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се |
| пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне усп |
| и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, |
| Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама |
| ао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањ |
| викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, |
| а мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она |
| <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу ч |
| ивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада з |
| је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат сво |
| S} Нестаде званичног изгледа и званичне позитуре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.< |
| вко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадил |
| авам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита |
| знава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу? |
| нем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, |
| S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, био <pb n="54" |
| ачеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и сед |
| {S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замери |
| дал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Тако |
| каче из моју кућу, а ни га знавам ни па познавам...</p> <p>— А одакле је, знаш ли бар?</p> <pb |
| и, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава!{S} |
| , како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, из |
| ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, би |
| и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p |
| узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за |
| рати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ |
| е зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима п |
| ра бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. |
| ој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{ |
| за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S |
| дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не |
| да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет |
| рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Класично! |
| веде мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— |
| ок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо приј |
| вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кр |
| го дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао |
| и, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко |
| т и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као м |
| еди беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне |
| ље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; |
| има да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а нов |
| има (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Х |
| е не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их к |
| n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андал |
| ешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек |
| убна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољуби |
| ш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, |
| да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и |
| му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из вида н |
| ад и остало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нек |
| , а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и д |
| осле овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слач |
| вка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом пр |
| ас намаме на добро вино — једино ако га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на |
| бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Ч |
| имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— |
| ати.{S} Класично!{S} Диван материјал за позоришни комад!</p> <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, глав |
| еће, истина, главу и бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његов |
| манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Та |
| па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p |
| о и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко |
| седник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и |
| нам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не |
| лче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она |
| што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</ |
| остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ру |
| алог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жа |
| к, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! реч |
| раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам |
| </p> <p>— А зашто да пева?</p> <p>— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S |
| о жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће |
| ина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу!</p> <p>— |
| </p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и ост |
| то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред к |
| а удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p>— Мори, какав адет! „Адет“, |
| ку керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мај |
| еб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли |
| ам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниј |
| што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча изненађен.</p> <p>— А зашто да пева?< |
| твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати пон |
| да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l |
| ак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си |
| да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викај |
| о лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, |
| вајући и осећајући малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Неп |
| у на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће |
| м, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си |
| из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу па |
| из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не да |
| че.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ бран |
| су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили |
| !“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да по |
| S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и |
| , за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље |
| дник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— |
| ије те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} |
| , ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ћ |
| опран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја пе |
| по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу ма |
| а! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада.. |
| коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у |
| А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, |
| како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, |
| саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винц |
| i>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ра |
| роз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па |
| уди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} |
| најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан. |
| S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем |
| мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј |
| <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побрати |
| и...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму |
| , таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Ви |
| рајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, ка |
| ко убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— |
| не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно ј |
| етим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Мар |
| Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је проти |
| уцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, мла |
| све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор |
| ! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчи |
| ани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа |
| и прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристија |
| : понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат |
| е ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напраји |
| ено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с јед |
| то мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни |
| су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; |
| т.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p |
| а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p> |
| ани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> |
| одина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} С |
| е, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше н |
| } Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и не |
| кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газда-Ивка како га |
| S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „М |
| наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он |
| исују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, |
| , писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се |
| осподине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— |
| ече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казна |
| <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, |
| та Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, шт |
| а!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, |
| С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо |
| шта! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти |
| жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту |
| {S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су де |
| " /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувају |
| а узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, д |
| е за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су |
| дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче д |
| че више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерк |
| ма разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија |
| од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забр |
| у.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус! |
| ојој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и |
| оги, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p |
| па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} |
| е куме; а на колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до |
| одбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S |
| ме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на коли |
| а сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје вес |
| ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле |
| бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и пог |
| н без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и не |
| ак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако н |
| једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-при |
| очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од |
| и красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-ра |
| свирају још једну, благосиљају га и као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко |
| ко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад виде како се |
| Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропа |
| сонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и |
| чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а н |
| туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председни |
| /p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!< |
| им једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S |
| јозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано. |
| Ивко, а како му оно беше име? запита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја |
| пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је уст |
| к новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако Калчу.{S} Одакле бесте?</p> <p>— А кој га знаје! |
| p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што |
| Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... не |
| ! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје т |
| и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господи |
| ћа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек са |
| господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова |
| 6" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друст |
| </p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, побратиме! |
| му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов с |
| Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, |
| се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг т |
| а што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће |
| малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету |
| вој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало ча |
| ресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи чита |
| викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспретнога м |
| </p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при |
| зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општин |
| Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си ид |
| јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. п |
| ци очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нем |
| у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, |
| ашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, |
| авесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак |
| о има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени |
| еће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модис |
| етрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без ме |
| а; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опе |
| кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнем |
| а у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А |
| ле првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне |
| авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гл |
| дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S |
| , зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулум и несрећа.{S} Ники ме бре н |
| — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> |
| а Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главо |
| ружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима култур |
| у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газд |
| и се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</ |
| а славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из ло |
| а, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити |
| на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си |
| ко еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иск |
| а и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без |
| ћу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} |
| >— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здр |
| Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа подозриво, па вели:</p> <q |
| агичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди с |
| теринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем. |
| .{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч |
| равље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за н |
| "155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спрем |
| слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је гледа п |
| ездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из буд |
| а кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке |
| , да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад нај |
| ица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p |
| и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је своји |
| b n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> < |
| ија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Криво |
| ајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, гр |
| вет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се иска |
| направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} |
| , кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти |
| „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује к |
| о да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели |
| } Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помо |
| га Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим изва |
| па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— |
| вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! |
| ца, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако |
| ије било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да с |
| побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по ра |
| Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, |
| улум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти. |
| сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нес |
| ен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <p |
| сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јошт |
| ком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке |
| екни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{ |
| ачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S |
| атовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „т |
| омогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налаз |
| и дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко! |
| омињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, д |
| зионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! |
| радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да |
| вко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са ов |
| ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, до |
| да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и посаве |
| остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! ода |
| до и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старо |
| ’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да |
| екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на т |
| сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p |
| /p> <p>— Море и ми да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! |
| Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече |
| и руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поруча |
| а радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се о |
| е па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут в |
| да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћа |
| суству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремал |
| побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, |
| лча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај. |
| дао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, |
| .{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њ |
| имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим |
| рело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећ |
| кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дођ |
| чешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљ |
| цу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио ова |
| што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од залепљ |
| епидемија заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда с |
| крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређено |
| утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојз |
| време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чо |
| ма мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, |
| роша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курја |
| че Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје |
| к, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се |
| дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта |
| рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послу |
| л’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па њег |
| ито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је |
| рту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Унику |
| ол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под |
| рио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућ |
| а је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Кур |
| а, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за т |
| арица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патар |
| чи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје |
| и председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо |
| че други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који |
| како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало н |
| нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— |
| нских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко дв |
| ва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје |
| не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај р |
| испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана |
| ледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворика и |
| ободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте |
| ким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, |
| даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се |
| страшније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мис |
| ју.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, др |
| падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), п |
| је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати де |
| и плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цв |
| оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није |
| о двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} |
| ан рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не д |
| вина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема |
| и парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је |
| атоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивк |
| их домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу кол |
| фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија |
| слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град |
| p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до годин |
| лика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пије |
| мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је и |
| робано перо... мој концепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми |
| ји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја |
| вораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мр |
| и ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у |
| лности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагмена |
| Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за |
| уло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џу |
| !</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ћ |
| Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје ро |
| евојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Га |
| е и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је |
| ан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На |
| карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко |
| т и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако иска |
| ли се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном |
| еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације |
| икање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и три динар |
| ол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па |
| буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас до |
| и кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек |
| о ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поск |
| збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје јоште ни јед |
| ћо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> |
| трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Ка |
| онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојач |
| ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> |
| е тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира про |
| ек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не видим!{S} Очи ми обе |
| Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без ш |
| /p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно у |
| гледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учес |
| прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, св |
| ај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме |
| а Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође да јамчи за њега. „Пома |
| свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски к |
| азећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! см |
| Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p |
| љине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се |
| ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влај |
| или да замоле Владику, да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држал |
| вгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... доб |
| и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и на |
| вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште |
| ас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е нећеш, |
| <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простре |
| алио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног т |
| > <p>Зато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу сп |
| к, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога |
| аг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ пам |
| држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова г |
| S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, |
| /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p |
| н и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-присе |
| таше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик и пешкир и вина |
| ви мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изглед |
| овор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девој |
| у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, м |
| нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек |
| е, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра оп |
| ђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви |
| и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће вре |
| их Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светисл |
| подне долазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере |
| (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај |
| на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, дев |
| колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са ж |
| н.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да до |
| ако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка догово |
| Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а |
| ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како е |
| е, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају |
| Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p>— К |
| лча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S |
| оју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те н |
| берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поскоро по једно каФе! вели им домаћица.</p> <p>— Благо |
| астави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— |
| .</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — |
| ра на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи ф |
| , као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина зимње-летња |
| да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, |
| p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да |
| , и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и ина |
| о да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p> |
| уци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, н |
| вапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, |
| војој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мисле |
| Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч. |
| , господине, ђурђовско јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, |
| ше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће о |
| успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је п |
| и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је треб |
| ала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, гос |
| S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па до |
| е на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину год |
| егао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац |
| p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и |
| :{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> |
| му, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, |
| ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берића |
| ме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га пошту |
| ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — |
| даред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{ |
| аламу.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Св |
| дно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то |
| /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, |
| ад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал |
| јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па мука за мушт |
| а свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било о |
| дникова брига; биће места за њега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S |
| шати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксен |
| ахмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних |
| ?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Ш |
| а пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, ва |
| ирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти вели |
| хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатељ |
| ан.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да б |
| моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S |
| о су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао |
| знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може после доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију. |
| врди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да б |
| те, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш как |
| бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дијагнозе ипак поз |
| , ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздра |
| компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за |
| сла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу |
| е добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор |
| и и тај податак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога изле |
| ајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb |
| о се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други |
| да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не |
| ка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Та |
| ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па |
| али! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, |
| Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не |
| ате?</p> <p>— Па Марка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег п |
| !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брат |
| смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам |
| S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ |
| јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године |
| да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шал |
| тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљд |
| да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне |
| го.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, |
| да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> |
| да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уни |
| се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> |
| мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, |
| су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а |
| скопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и |
| дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је писцу немогуће |
| овек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су |
| ... немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне |
| први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, нег |
| едно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уж |
| па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не |
| ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе |
| тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обо |
| се, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се није унела ла |
| оложио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео |
| посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући |
| је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечн |
| е је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на |
| ебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. |
| ином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако крас |
| е Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем с |
| че, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! |
| ају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било какв |
| омоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас |
| е није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде |
| се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник |
| ебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој п |
| дина венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни доп |
| леп глас веродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} То |
| путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и маха |
| н у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје |
| ма љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи |
| } Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до године, |
| И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не д |
| а.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здрав |
| , ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину |
| , могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели она |
| тао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њихо |
| илибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а ј |
| жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у х |
| у.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p> |
| сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Позд |
| никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може си |
| вели им домаћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штеди |
| питује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је |
| раном предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо |
| и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обич |
| домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p> |
| е по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткише |
| /p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послужи Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече ов |
| и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде |
| >— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p |
| што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после ово |
| та, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— |
| енијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва пос |
| нисам је више видео, а она је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије |
| , али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала |
| рко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну до |
| кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино |
| ... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг д |
| } Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у |
| е тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накит |
| вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} |
| стини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како |
| дију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то |
| и у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Ма |
| о и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После п |
| а ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавамо кукуруз |
| S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то ј |
| то прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p> |
| и се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.</p> <p>— |
| н, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудиш |
| ва што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној |
| мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је |
| домаћин? пита Калча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као д |
| цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за |
| не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О |
| д интерес новца није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, д |
| бе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калта |
| и турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што д |
| само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу |
| е, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, е |
| и мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам ни био овде — вели онај. |
| — Истину збориш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе |
| а; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине |
| наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Ка |
| то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува |
| ла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује го |
| ћ, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторов |
| ага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus delicti</foreig |
| а се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{ |
| орбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ м |
| , а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја |
| о је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија |
| не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. |
| сте димове и не гледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S |
| е — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су |
| ад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту и по св |
| /p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека |
| до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када |
| рно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с љу |
| е!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори |
| едан и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име сво |
| е.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су друг |
| раји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> каква је буд |
| .{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И о |
| а несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Је |
| } Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} |
| сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одск |
| n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, |
| екне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не |
| ре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече з |
| па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Срби |
| то да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој |
| таро време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје |
| ре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салт |
| па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по ку |
| „Несрећо, вика гу мајка, ловџијска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пушти |
| пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — |
| >И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graphic" /> </div |
| рјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа зал |
| више носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и |
| мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече |
| е ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилб |
| Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а л |
| емо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек ус |
| а режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као ста |
| вао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на м |
| председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што вид |
| ању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употреб |
| дође? вели Калча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске |
| ће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу пр |
| и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли |
| џије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти |
| Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вел |
| ој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој п |
| им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који |
| Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како |
| апу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, |
| и нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</ |
| мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо |
| и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле з |
| су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акцио |
| испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за |
| о ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који |
| и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{ |
| ије по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али је, на жалост, писцу немогу |
| <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гла |
| акију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена цига |
| у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за |
| е паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно ч |
| аФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све до |
| е човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли |
| ширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред |
| номе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море |
| ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без т |
| Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме |
| нуше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S |
| омаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је |
| циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочек |
| диш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и по |
| андурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши |
| е у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради паро |
| неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су |
| ја и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре в |
| е!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што |
| ; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили ч |
| мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, п |
| имитује га Калча!{S} Бреее! како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај |
| у потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Ми |
| ма ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брат |
| вако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се мал |
| шћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од нових гостију из оне друге групе да пр |
| сно и багателишући г. Мирко који је већ почео бивати нервозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате |
| Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, |
| ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), ал |
| беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем ж |
| исправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Ран |
| че домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’е |
| им више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај. |
| знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... |
| "subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, |
| зиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да панду |
| сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обичн |
| лико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше |
| ј срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажет |
| Иду једни другима као и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из |
| аравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивил |
| друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И так |
| ога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој |
| посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је дуго држал |
| каше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, в |
| устаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па |
| ју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не |
| ислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, |
| од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпој |
| Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из |
| па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети |
| д један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и |
| ам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти |
| те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја мо |
| толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Н |
| и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете |
| је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући прими |
| антелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших офи |
| .</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у ов |
| ао човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио сво |
| е све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — |
| ућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> цига |
| ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећа |
| право патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјак |
| ану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узне |
| азио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену с |
| те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... |
| ије било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то |
| знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко х |
| ника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је |
| мевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" |
| су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина прес |
| . оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад |
| ашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болес |
| си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњ |
| је горео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му |
| свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зн |
| ужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази сваког |
| те и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, |
| нас, много нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од |
| узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, ј |
| и ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан< |
| д одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више нег |
| седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у п |
| пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господи |
| ан, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује |
| е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па нес |
| онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— |
| ов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у |
| ио да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени Герик закопа тален |
| емам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег |
| мпаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и |
| ког конзилиума и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме зв |
| ла, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све |
| у на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Мар |
| х.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здрав |
| ене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији |
| о, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{ |
| мага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, с |
| а пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге |
| S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p> |
| душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у му |
| гао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у крев |
| , да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихв |
| си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш:{S} Мил |
| <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одам |
| о сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, |
| уд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам |
| шће на Маријолу.</p> <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па за |
| ! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је |
| Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча |
| >— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла и нисам је више |
| а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да на |
| јнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде л |
| ерује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. |
| Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, |
| еном сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће |
| ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} Онај је био помоћник казначејства |
| терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ |
| а практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пит |
| за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гл |
| ашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпоч |
| има да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Ча |
| пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш |
| е, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе |
| а, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попов |
| да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета |
| а да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да |
| е и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на до |
| {S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} За |
| фору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> |
| ечи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према ко |
| аког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о тро |
| јући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} |
| а и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има виш |
| отепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Још |
| господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној |
| рос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — |
| ц нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ни |
| “ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, |
| да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да |
| твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вел |
| ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, |
| и пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се сп |
| теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, |
| било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, ви |
| илир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат- |
| омагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} |
| рате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас з |
| е! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} |
| черу?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и сваш |
| Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми б |
| упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше |
| Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква |
| .“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за < |
| азда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у ве |
| едним указом — а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти |
| у је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бр |
| ше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по г |
| еш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча |
| е испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво |
| кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} |
| екни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто по |
| аде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, |
| ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, |
| човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште јед |
| онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; |
| једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О |
| зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мај |
| уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, |
| ступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} |
| г па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, вика |
| па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пи |
| !{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем < |
| о ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре |
| просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прош |
| , ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће |
| , али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апотекарски помоћник |
| променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{ |
| сет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошл |
| "SRP18950_C1"> <pb n="1" /> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ћ |
| вала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле |
| штва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми |
| капија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крс |
| аденцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, |
| ратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове ја |
| рни салонски капут, који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Б |
| зва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу ш |
| !{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p |
| е видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши |
| едник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се |
| сти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га први и опази.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорав |
| реко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у он |
| аничан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос |
| !{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био! |
| це); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, со |
| момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину |
| х по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови др |
| “ — „Море, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће |
| д овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па је |
| /p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући с |
| највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, та |
| имају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и |
| ке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају с |
| не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а до |
| од форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодо |
| време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријол |
| прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> < |
| лавама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уж |
| ре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку |
| тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће |
| узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шт |
| те ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику |
| ене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb n="41 |
| ила и попили осам до десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и ви |
| сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, |
| је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће |
| о да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А |
| еше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесе |
| било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне |
| подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаници, посете су з |
| како допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!< |
| ад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у мал |
| то на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па |
| А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Никол |
| тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књаже |
| прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Цига |
| неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не |
| који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — |
| новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак кр |
| апослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођице Маријоле, девојчета што посл |
| ако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, |
| p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и |
| од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на кола, н |
| је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро |
| елити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па са |
| н председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, у |
| равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију |
| је у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај |
| онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, д |
| се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш к |
| СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослет |
| е коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћ |
| чију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана била за овај дан. — „Комшике |
| друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек и |
| о неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад п |
| па лепо видим, баш љута жена на мене... пребацује ми ... каже ми: „Не, не, немојте ништа да ми |
| дне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је д |
| едер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прс |
| будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А др |
| ину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође вре |
| а и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> м |
| о, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да |
| Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да |
| ном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену |
| увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је издала!{S} |
| </div> --> <!-- <div type="TOC"> <head>ПРЕГЛЕД</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </div> -- |
| вено, <pb n="185" /> бирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крен |
| уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — к |
| ељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледај |
| 53" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и п |
| остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без б |
| си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја м |
| си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се в |
| -хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Б |
| аврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав н |
| не, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, |
| аф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи ка |
| !{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ д |
| одина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша с |
| ’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ пор |
| } За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду |
| Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и сед |
| из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</ |
| олим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво |
| во да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате дру |
| које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију |
| ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми н |
| те, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и за |
| и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одо |
| н’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по т |
| затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме |
| једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и ода |
| агор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаље |
| упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели |
| није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на |
| авао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако |
| вра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> <p>— |
| зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је ту |
| у пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми мно |
| и или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авли |
| о ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вел |
| ми не добисмо вечеру? запита Курјак већ пред зору.</p> <p>— Како бре не добисте?{S} Зар не вече |
| па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> |
| су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо нежењено, |
| <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље сви |
| само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ |
| А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи |
| ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или |
| ођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућ |
| p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето види |
| Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуште |
| искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Т |
| господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники па |
| било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створ |
| а његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брат |
| p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, |
| Има ли довољан број да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>п |
| <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="1 |
| рангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Кур |
| лава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да просл |
| .{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја. |
| — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добр |
| S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, гало |
| више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљај |
| сподине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на т |
| ардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па она |
| решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А |
| после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту ст |
| нај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</ |
| ом водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> |
| едњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина |
| е унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био познат као један славан друг за друшт |
| ке славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А зат |
| чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и приче |
| ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље не |
| рилике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слат |
| ог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{ |
| ља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим |
| Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо с |
| о.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p> |
| слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани |
| оће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике мож |
| четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројиц |
| етислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа в |
| /p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама |
| ?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседни |
| ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; |
| ача на пазар.“</p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb |
| арин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.< |
| одине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизн |
| такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, н |
| чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао. |
| г у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од к |
| од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ов |
| у беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си по |
| p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чуп |
| после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} |
| мо!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетин |
| на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у |
| му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по а |
| ју се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</ |
| Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита полако |
| бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је ш |
| <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задр |
| </p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек |
| >— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ет |
| ч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А међут |
| е зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја |
| <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Ц |
| </p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Г |
| најхитније, а за оно има времена! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико |
| опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господ |
| /p> <p>— Батали, добро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и л |
| дине, млого!</p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан с |
| мо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери јед |
| та чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па он |
| .</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако |
| их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати рад |
| збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} |
| >— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{ |
| ра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је д |
| па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} А овај, ето, дошао јуче, па му |
| А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела |
| ђев-дан.</p> <p>— А не, не!{S} Господин председник има право.{S} Јуче је госпођица Јола отишла |
| аго.</p> <p>Ивко оде једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду к |
| есече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, |
| иком (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа |
| ти. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си |
| нцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Мо |
| да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова с |
| ш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> |
| >— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... г |
| мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треб |
| <p>— О да да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писар |
| јакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и |
| кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе |
| ма који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; али чим изиђоше и |
| е једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p |
| бечку Игру.</p> <p>— Море, не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна с |
| настави одушевљени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, |
| в.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега.{S} А после има |
| ди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме |
| е зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председ |
| строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар |
| и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је |
| ажио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се |
| е право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да |
| епте правим, а госпоја начелниковица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p |
| извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служ |
| подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико го |
| аро време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада да |
| , мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али |
| од света... па бих вас молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да |
| , домаћин наш, побратим Ивко, господине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А м |
| ! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува о |
| т!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p |
| не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазност... ваша готовост... како са |
| а засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> |
| жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да с |
| еда како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати |
| >И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура шт |
| није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих |
| де модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и |
| аву, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нис |
| адосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и и |
| и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи ко |
| , а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постоја |
| ра калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош з |
| за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на прим |
| ут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у |
| адије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама |
| е; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари мон |
| да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и |
| ="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у з |
| ва, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочија на очи, за |
| ала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један р |
| ли сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек |
| с нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове.. |
| ричајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стад |
| и опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, науч |
| } Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре |
| ..</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а ми онда веч |
| мет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлега |
| внодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито |
| а снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} |
| пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а н |
| а и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оста |
| дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови г |
| ајслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друство?!{S} Зар м |
| је познавао.</p> <p>Пауза.</p> <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p |
| све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш о |
| Е, па нећу да је „пеки“, него:{S} Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била патарица, е је |
| ан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан?</p> <p>— Јок! данас је! јуче ј |
| па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Ци |
| говорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S |
| ље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> на данашњи да |
| то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан |
| ује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити |
| (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попус |
| ад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне н |
| па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, ку |
| побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, |
| насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо |
| ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод о |
| , је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу |
| „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као как |
| ало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не |
| ак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника |
| хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из к |
| кретао да види како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао јед |
| се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, |
| м, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше |
| посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p> |
| лу, повуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе |
| домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила |
| ико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овд |
| — Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ј |
| још пре двадесет и више година и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честита |
| век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем |
| с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивк |
| гаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Ве |
| А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим веће ни моја! вели Ивко.{S |
| ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p |
| па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, |
| .</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} За |
| , ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ в |
| дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, у |
| лава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава |
| немам домаћицу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је п |
| } Боже здравља...{S} Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> п |
| ој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа |
| е да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, |
| > <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке бе |
| S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је остав |
| ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан |
| е у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што |
| трасне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме јо |
| ја физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако п |
| ли Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> |
| > <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требал |
| а од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с |
| ауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се позна |
| <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— |
| из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде |
| равдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од могућих критичара, који обичн |
| кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и према њиховом сопств |
| ка свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не |
| бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Ку |
| скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе! |
| убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је |
| ну; а летњо време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол |
| : „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?! |
| 57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ |
| Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! |
| бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви п |
| жи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па вид |
| ан само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој |
| си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ с |
| главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за |
| не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које |
| нате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе и преклиње </l> <l>Да бегам |
| е нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на н |
| цепат није никако поправљан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико конц |
| нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p> |
| мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> |
| !{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гост |
| наш, (па намигну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџ |
| аву славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мо |
| г ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирал |
| </p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</ |
| е и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" / |
| ем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазув |
| то рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је |
| рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n=" |
| } Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г |
| ога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у |
| ентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био ник |
| се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у пр |
| што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кућ |
| сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га биј |
| ин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га |
| азар, зашто може после да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дав |
| ко гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем неприја |
| ечива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Нак |
| Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мен |
| адоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с б |
| Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л |
| те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје адет!</p> <p |
| баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} За |
| па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику |
| , челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски па |
| арабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може |
| ијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин |
| аш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар |
| ачеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си зна |
| се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија |
| , — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, ши |
| ужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде |
| смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече |
| да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило |
| лија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па |
| мите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, д |
| век' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамил |
| ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет |
| е поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи |
| давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узм |
| аставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А п |
| није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену |
| о Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко м |
| слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два |
| добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробан |
| и ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... |
| знатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, |
| му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни |
| и к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац |
| ="175" /> <head>ГЛАВА ПЕТА</head> <head>ПРИДА</head> <p>Како је онога вечера на Марков-дан о пр |
| ка! грди га Јола, па га истера напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га |
| ећете ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фал |
| <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, |
| о! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; |
| море, — виде ли како је воспитано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога м |
| и неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште |
| а доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како му |
| господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој да је било — неје, господине.{ |
| Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита их Калча.{S} |
| а удовичку керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-верс |
| но Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, признај, куче ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скит |
| } То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И је |
| а вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек |
| ак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола |
| га ми, не могу; не могу, па ето боље да признам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога до |
| да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине к |
| :</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пе |
| ри Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напа |
| ако су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} При |
| осте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вели гђа ветеринарка з |
| ам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија посл |
| на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после п |
| у, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње |
| и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду |
| се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, |
| кога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном уг |
| ало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш па |
| кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је до |
| ише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегр |
| е, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прост |
| нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу |
| едседниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, ко |
| ене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не з |
| S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој концепат |
| сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, и |
| долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отиша |
| р па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш ш |
| а на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. |
| одина и јавимо преко новина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! |
| е сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, ј |
| аје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и |
| ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знали, јер |
| мастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} |
| у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал |
| ула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана |
| ише, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас о |
| ели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да |
| сподине кума-председниче и једини прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све накази |
| буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно |
| нулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} |
| анчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности отуда, али беше и доста непријатности!{S} Ч |
| н се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца или још |
| ам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се |
| о без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан према њој; милује је по коси и љуб |
| скача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за |
| ам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ак |
| косно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како те |
| Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј |
| неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што |
| т од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ |
| на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, може пос |
| Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине, како |
| познали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-д |
| м се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговар |
| , је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онд |
| <p>— Берићат-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и ски |
| ловџија, наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га |
| аг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јоште побудалу од овога нашога побратима, ете |
| мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернха |
| провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде — али |
| ече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p |
| оставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прилично петљања, било повуци потегни, и умало што није |
| “ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, заста |
| и страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши једа |
| ало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па |
| ао на железници кад онај на билетарници прима паре, даје билете и враћа кусур.{S} Па иду даље,< |
| <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошл |
| азда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не |
| а ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко |
| нар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, |
| део дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чу |
| творена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незв |
| чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ов |
| кав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлиј |
| ва различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико |
| , место да му г. начелник захвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест г |
| овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, |
| казује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу.{ |
| ари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без |
| ли онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, при |
| зволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како |
| ворио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и |
| гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити |
| је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешт |
| ма, како и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га прими |
| наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђењ |
| мирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио |
| ве неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ло |
| так и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао н |
| о направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни г. пензионар већ |
| а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао напра |
| маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и п |
| се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава |
| А ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У |
| редставе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни |
| ао Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбри |
| нство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смири |
| .{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је |
| х“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи |
| ателно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, мно |
| значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Св |
| жних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседн |
| реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али кра |
| динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да ид |
| на у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вел |
| рада.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и |
| јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— |
| ћи.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викну Ивко, мислећи да су |
| е — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој |
| ад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да ј |
| јци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао |
| е, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече |
| > <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко |
| ости.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од зако |
| сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, |
| таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јошт |
| реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да н |
| ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— |
| Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд |
| без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај н |
| Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весели Калча, а накривио капу.{S} А |
| век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљени Ивко, |
| простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у |
| дариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ |
| Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар нема; ете признавам!{S} Ама овакој |
| ајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, види, види!{S} |
| и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, |
| еху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да |
| ник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му |
| <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре б |
| pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако |
| јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па с |
| викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па |
| искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безак |
| ету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град |
| </p> <p>— Па викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој |
| чинио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</ |
| Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чу |
| овеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и |
| а дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју сл |
| и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше |
| е да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} П |
| ко.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, |
| ке!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Си |
| де да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, |
| <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га |
| ће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се ст |
| рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак |
| ча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p |
| шао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане, |
| , а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити |
| као читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апелов |
| а, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђ |
| неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, |
| че Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе |
| д нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и т |
| му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S |
| ба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте |
| ако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече ка |
| ао...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рук |
| а се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар |
| аџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; |
| од нових гостију из оне друге групе да прича, како је оставио дуван, па да га не бисте опет мо |
| опадала ова Калчина зимње-летња ловачка прича.</p> <p>— Зар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњ |
| е што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} |
| како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слу |
| а, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хва |
| а; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали б |
| ок се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна |
| да ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колен |
| <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко в |
| пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.< |
| , који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави ст |
| ричало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на зл |
| тера! прихвати онај други.{S} Знаш како причају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га |
| ју или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприк |
| од точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош зн |
| јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је |
| био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} За |
| нар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд |
| а и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је при |
| живај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једа |
| ознатога онако испод очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета |
| председник, а већ га поче интересовати причање Ивково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та |
| акав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, |
| а, коме се компетентност мора признати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још ниј |
| , јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, велим, јер ч |
| љак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} |
| {S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство |
| н остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машт |
| је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање |
| .{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да уле |
| ања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем једно каФе.{S} Јоло керко, ’ајде поско |
| те, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беш |
| зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од |
| ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више вашим |
| овор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и уз |
| стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ |
| слав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разгов |
| срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папу |
| колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав ша |
| басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш. |
| мо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како |
| нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га |
| је већ да је болестан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми |
| . дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти м |
| седник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти |
| су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Св |
| коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одма |
| ту.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n= |
| рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за табаке |
| , па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> < |
| а ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Кал |
| Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање инт |
| собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрнд |
| ку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала је. „Па, керко, кротк |
| алваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда д |
| вкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има |
| дник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живо |
| изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спр |
| е тога да је и он један од оних који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутр |
| </l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас те |
| тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити |
| дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераш |
| е затим леген и ибрик и пешкир и вина и продужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и |
| тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} |
| низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знава |
| ако ми не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну |
| ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели К |
| е већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, в |
| зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брат |
| други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједн |
| увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се млад |
| како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја вам још не |
| ј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог |
| е бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па проја баје, купуса нестаје!“ Ја како, али ја |
| b n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па н |
| за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се ко |
| тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен |
| Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилул |
| еди и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, |
| мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека бу |
| } А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у пес |
| о курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово м |
| има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги дост |
| ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па <pb n="28" /> вика |
| пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и д |
| и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једн |
| коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{ |
| домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</ |
| ј да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, в |
| плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџи |
| > <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> <pb n="69" /> <p>— Бре, бре.{ |
| х врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} |
| ућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараш |
| а овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче |
| о цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов ков |
| осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, так |
| рзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би |
| ена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила |
| к никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га п |
| Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с |
| а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, |
| одине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те |
| у грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опр |
| S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мо |
| а триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни коло без Кокана!{S} Е па бива ли од јед |
| у! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си |
| е саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење |
| искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, слу |
| е таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сик |
| ардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали с |
| овори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стањ |
| сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, |
| ја.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да свр |
| а и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у |
| еше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, |
| е људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин. |
| ујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— А |
| 137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! ре |
| S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се |
| земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— |
| их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити |
| одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је с |
| <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти |
| /p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао |
| јаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи |
| м будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко |
| ="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно |
| али!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам |
| рзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, |
| граФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, |
| е свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као ш |
| </title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурни |
| а већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и ко |
| не друкче него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је |
| сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком |
| да одекламује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче |
| пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад могамо на о |
| е учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај |
| уја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни т |
| <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу види |
| арко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких трид |
| , доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и заслужио да га и дуже жали |
| е било <pb n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} |
| десет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, ниј |
| некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а |
| један мој добар познаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како |
| тар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и дива |
| <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабам |
| Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест |
| ку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стар |
| астиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: без девера, без велике ларме и галаме.{S} Отишл |
| о је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запа |
| же мој, па једна несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости не |
| јд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао три дана код теб |
| ледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим ур |
| мамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} |
| е не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чи |
| им се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, |
| се на једном листу, онда извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је |
| је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим оч |
| } Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са ми |
| иште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај т |
| и, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник кур |
| хова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до с |
| ћ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... т |
| ји су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устан |
| </p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, |
| опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; |
| њак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де о |
| S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је ужи |
| ају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га жена, како му је?{S} А о |
| је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! ве |
| гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју |
| /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде |
| оком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смеју |
| љен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang=" |
| ју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав |
| .{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој т |
| правља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, вел |
| е још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, |
| о за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се о |
| у, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S} |
| је.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па |
| половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сладила се надама |
| рога Ивка, на домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина |
| ина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па та |
| <p>Како је онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Све |
| рком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше до |
| ла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко |
| } Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уго |
| атове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова |
| {S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. — |
| он предложи друштву: пошто је већ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућ |
| моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Т |
| ети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту |
| жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за пос |
| бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гле |
| Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на ком |
| ако гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.</p> <p>— Благо вама, вели госпођа пензионар |
| се сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{ |
| башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се нап |
| и свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је |
| шлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и ц |
| један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или |
| и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама све |
| са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципе |
| ачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зе |
| — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да |
| Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: |
| и, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} З |
| ћу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто |
| ар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па |
| } Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, |
| ету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестр |
| нда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па он |
| а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње пече |
| ече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште пол |
| аравши домаћици очи) макнула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост у |
| стеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једно |
| та Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг .. |
| обратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, |
| <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ств |
| вратише инструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа |
| малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не |
| ко ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Мо |
| што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} А |
| кав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, сп |
| амује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко как |
| ађен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то м |
| послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђав |
| лас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} |
| ј пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p |
| .{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми |
| мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ т |
| сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислит |
| >„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћу |
| l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote |
| да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па његови, како, ете, |
| игну јетко) долазе господа, преседници, пуковници, владике, адвокати, гардисти, инџилири, — па |
| ћ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више |
| и по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска мла |
| ке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} |
| ћ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А п |
| ... двадесет и две, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да за |
| вом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро нико |
| ко улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" / |
| ецу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни обр |
| прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у син |
| игну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене к |
| тимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="1 |
| ољио и блажено, гледа их неким очинским пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те ма |
| а и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџ |
| се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, |
| свет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А |
| Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’ |
| рши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина пре |
| па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу доч |
| „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? пит |
| газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за |
| ају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фал |
| послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби |
| е ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов |
| S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</ |
| вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, |
| ирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да вод |
| осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{ |
| ад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p>— А лако |
| је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Унику |
| де, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Предс |
| естину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по |
| аконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отид |
| не.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} Како дођоше |
| сле никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет онај.</p> <p>— Дивота — |
| ожеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека тр |
| и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде |
| м си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l |
| шем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чи |
| </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од н |
| S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l |
| је био он, него неки други, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао |
| човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се п |
| грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па |
| општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?! |
| ија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу п |
| о хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола о |
| ећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толи |
| ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној вр |
| н и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перј |
| Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} П |
| част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замо |
| о могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и |
| је ли примила неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за рук |
| а се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <q |
| азговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је оставио дуван.{S} А једна госпођа другој о |
| подине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калч |
| " /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а ониј |
| а прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ вик |
| питују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли било каквих симпто |
| ву иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p>— Ни корак на куде нас да неси п |
| се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек се |
| ле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши |
| цише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш из к |
| царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, |
| ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама |
| испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како с |
| во јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за оно |
| икам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је т |
| ио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Пад |
| лазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.< |
| зије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљн |
| и што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да мо |
| муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце удар |
| рсте новорођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курј |
| ио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове год |
| љаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапу |
| кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицо |
| јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; |
| де једним, а господин председник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, н |
| реба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’ |
| ле се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, |
| га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> |
| ри пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове |
| верити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свет |
| и спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео |
| ате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ |
| ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: |
| алуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло некол |
| врши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њег |
| акеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у к |
| појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} |
| губи у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубље |
| е, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и од вас?!</p> <pb n="97" /> <p>— |
| ј Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирит |
| зи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} За |
| Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да вер |
| те, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комши |
| } Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само ка |
| се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јошт |
| јом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на |
| наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама |
| е кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се |
| тко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пр |
| ед ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говори |
| один-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не |
| ота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било |
| <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може |
| и ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још |
| е чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А ниј |
| ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми |
| S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах |
| сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Т |
| са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје |
| ’ и онако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, |
| мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте св |
| к који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чи |
| рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замаја |
| ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа п |
| , Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, |
| ачеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Да правите о |
| -л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек |
| ли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, |
| то монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја |
| о ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умр |
| нзионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пуши |
| сподине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас |
| l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l> |
| ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда |
| амбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате М |
| амо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> < |
| инеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да п |
| викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махал |
| њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже право пут општине.</p> <p>— |
| е!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од |
| с да неси пошеја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле |
| уткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча |
| у, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите?</p> <p>— |
| ерич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето то |
| ило у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једни |
| Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је |
| дин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви к |
| ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и |
| с бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија Кос |
| па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџи |
| да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! ху |
| заног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлиј |
| Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се |
| игао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе димове и не гледајући Ивка.{S} Овај пос |
| </p> <p>— Много, Ивко! вели председник, пуштајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, би |
| о здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Са |
| о.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, зајед |
| не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас |
| у често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сув |
| О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно |
| уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно т |
| ли је?“( вика неки од нас; и а гу један пушти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па дру |
| раљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како ј |
| а побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коњ |
| .</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и |
| Помагај, газда-Ивко! вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све поко |
| н си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило |
| ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта з |
| ин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује |
| о је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век |
| !{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! ре |
| че поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама под план!</p> <p>— А где га набави, Бога |
| зда-Ивко!{S} Аман, домаћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’х |
| а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли како је воспитано, — па признава |
| н, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! |
| ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послу |
| ако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p> |
| — Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мајка гу не беше ништо к |
| ри дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задов |
| о.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Си |
| S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за |
| ник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— К |
| е могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја с |
| њу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као |
| <p>— Море, да горе, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, о |
| не за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазво |
| ће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку |
| а када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ |
| за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује нико |
| берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој |
| и свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се по |
| си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му с |
| достлук и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, К |
| пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива м |
| .{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад |
| буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавн |
| ују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио |
| ег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је |
| то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пауза, коју прекиде домаћ |
| з — не верујте му, велим, оном мирном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} В |
| е зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по |
| ека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто |
| је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разго |
| јци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то ш |
| о’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, |
| ледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> |
| аконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} |
| несе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми в |
| многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био њего |
| батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро |
| е младом јагњетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цига |
| де кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што |
| оји види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта |
| пак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — |
| балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо |
| де као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да с |
| о рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши |
| чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармон |
| Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— М |
| улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb n=" |
| а.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и |
| у! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг |
| е то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, ал |
| колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба |
| па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</ |
| анога Јордана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побр |
| , вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слоја |
| у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} К |
| следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расеја |
| рстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то сла |
| ћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш |
| јтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та б |
| д! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа ш |
| ри, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— |
| еше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни у |
| о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „сре |
| рсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по с |
| и ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па за |
| оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако с |
| д!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> < |
| мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол р |
| т’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека к |
| Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, |
| де ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште |
| ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље вр |
| {S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да пра |
| све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако в |
| стима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице ча |
| </p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бро |
| ј му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Кур |
| код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија |
| ачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сик |
| а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељ |
| вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: ве |
| тари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају д |
| а којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни једа |
| ке донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо |
| када наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{ |
| кво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и сла |
| се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му с |
| но малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жало |
| па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар |
| втеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивк |
| а зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали |
| наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала |
| у да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и |
| ослужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој |
| још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе. |
| ростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом ј |
| људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они прв |
| ној и домаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А н |
| колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве га |
| клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, шт |
| Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би!{S} |
| а му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S |
| у на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. |
| омшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да |
| шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је |
| алча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајс |
| сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{ |
| онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грц |
| одине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафане изба |
| ревета недељом ону велику паклу дувана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве |
| ју!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p |
| затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта |
| ла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негда Пенелопини пр |
| ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре |
| авају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица |
| е ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани |
| — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватр |
| ању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф д |
| ’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} К |
| те девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, |
| аш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те и |
| е, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, х |
| p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се |
| и син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, сл |
| полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кр |
| се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, к |
| мек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један чов |
| си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, |
| а <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, |
| на па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’! |
| тоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, |
| рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разбирам де! вели Ивко нестрпљив. |
| поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> < |
| е, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја |
| S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми т |
| че Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде з |
| лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледат |
| е, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартиј |
| ете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака |
| ије ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада д |
| вес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што |
| тио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још |
| хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председ |
| нику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гл |
| су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се н |
| о их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је већ п |
| </hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она |
| један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други пут како је ос |
| могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „ |
| рије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у |
| ни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко |
| руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се |
| едседнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се р |
| омињак, малко леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} |
| едан до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели К |
| знапред мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си |
| ици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то |
| д једно а некад друго дуже.{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Го |
| с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети |
| ратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p |
| хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћат |
| уре домаћинове и настаде жив, интимнији разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за |
| адите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на С |
| .</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што м |
| .{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се при |
| ="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о том |
| срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па м |
| шља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такв |
| ју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија д |
| ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук дел |
| на! вели председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, по |
| шко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако |
| ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и ока |
| e> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куц |
| ећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је |
| це и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} А |
| е исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће мој |
| ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па |
| е, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у |
| унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Ср |
| ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољ |
| га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух преко кров |
| тна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева |
| тепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јаребицу, |
| м тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печ |
| и, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси сп |
| зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> ш |
| во туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, |
| хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна |
| а столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на |
| зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који |
| S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришља |
| не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и |
| <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан |
| е.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач |
| , силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи г |
| е!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде да с |
| та да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да п |
| ?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S |
| дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој при |
| авим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, би |
| ао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се |
| p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p> |
| него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а |
| — Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, за |
| па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на ча |
| ’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч о |
| он, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> < |
| S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох |
| а, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разуме |
| рилике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста, де!{S} Не |
| Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивн |
| то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и |
| о је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и з |
| у анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси ракије малко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ив |
| иџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају још једн |
| <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за в |
| за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за |
| ћу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладов |
| шку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја |
| вко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Д |
| фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си и |
| колико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумар |
| их година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p> |
| ад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и |
| усто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми ви |
| песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l |
| ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! — |
| а гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> |
| ас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> |
| <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и г |
| <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледа |
| <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l |
| м фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру |
| ме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица!{S} Куме, д |
| еч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч |
| а, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> |
| м рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели |
| ка.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јо |
| >У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а |
| логичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и |
| и час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— |
| ине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За онога Курјака једно пиле на |
| на си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — |
| икусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатн |
| , из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за тв |
| да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да |
| појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> < |
| рло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао |
| И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се она |
| (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима |
| лазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ У |
| си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно |
| крупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини вер |
| ма г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> прили |
| !{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше |
| маћица Кева.{S} И она дигла, онако мало расејано и забринуто, обрве и пази да ко не остане непо |
| а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек са |
| утито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам |
| ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, |
| вуче један дим, па је лепо остави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, |
| ес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ го |
| та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удо |
| амештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом ра |
| уталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а |
| , ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, |
| овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега као квочка пилиће од копца.{S |
| помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишч |
| ени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола |
| уна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и сп |
| ући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мил |
| шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског |
| отнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" / |
| па је опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успом |
| ичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто |
| оснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друк |
| анас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Ка |
| ко красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу оставио у |
| ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, |
| ку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, |
| ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од поб |
| вој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, он |
| начејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошк |
| на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се |
| фтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнуто |
| х: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога гр |
| нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазе |
| b n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ив |
| запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли! |
| дим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</ |
| в, мило му да дочека и почасти.{S} Води рачуна о ономе коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Ш |
| к зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им |
| Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море какав |
| сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си п |
| дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за |
| о испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p> |
| есрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, е |
| о, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега! |
| момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прилика... а знаш... ко га <pb n="143" /> зна, мо |
| њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешто око та |
| аради друство да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивк |
| вино! вели председник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и |
| му председник, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим |
| то опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га ж |
| ио нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове |
| !{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, ка |
| ита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како |
| а, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p |
| ове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој |
| уд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћа |
| вирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинск |
| а Курјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му |
| г у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p>— Е па ја зн |
| амке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју |
| она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— П |
| {S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да |
| о ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у |
| урбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска са |
| p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому |
| старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обич |
| а жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то |
| о је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како браћа од једн |
| Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не |
| викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине |
| >— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невес |
| како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p |
| н си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је |
| и берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ств |
| си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим прилази, па је нежан |
| се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде с |
| укну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> |
| ине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! пра |
| и да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јо |
| обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, неје |
| си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече предсе |
| ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гос |
| се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај ста |
| онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме н |
| не љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и декорације (т |
| у је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после |
| е, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.< |
| неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; в |
| општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као чл |
| рном и равнодушном изгледу и изразу као резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; прит |
| е му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо н |
| исте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искат |
| ако на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И т |
| о кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам да идем.< |
| како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си |
| је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће с |
| па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све |
| ти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си н |
| Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју сл |
| ујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ м |
| "56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га зн |
| ене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија ст |
| дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтари |
| и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> < |
| жевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу г |
| ече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ нареди |
| ешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</ |
| нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше |
| које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе |
| би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се ди |
| г. пензионар већ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, в |
| узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. Мирко који је већ п |
| ма и дијагнозе ипак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било б |
| ко ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, н |
| убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ра |
| ана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне сл |
| истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на |
| сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуш |
| слио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску |
| слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала. |
| Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чуј |
| оре, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светл |
| беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразн |
| по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он |
| , и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми по |
| ашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је |
| ош не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у |
| севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и жив |
| ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич |
| оно, вала, исти овакав.</p> <p>— Ама да рекнем да неје, јес-је, господин-приседниче.{S} Инћар н |
| а знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</ |
| <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да |
| скочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па дев |
| и да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на домаћина, ете?</p> < |
| ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће |
| па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче |
| гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја |
| ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n=" |
| Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, погл |
| </p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да з |
| а може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="1 |
| најку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбираш ли?</p> |
| ђе му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а |
| p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, |
| > <p>— Да ме пријавиш код господина.{S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Са |
| е, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, жестоко му памет померила ваше |
| је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол' |
| си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни. |
| ас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисув |
| а, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је н |
| S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убиј |
| S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ |
| и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава њ |
| убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чув |
| {S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} |
| ек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а д |
| ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде дом |
| био најмирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; п |
| фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолч |
| и?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си |
| море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас на |
| паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Бо |
| нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они там |
| ече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпр |
| а они.</p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и он |
| Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се |
| ес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за о |
| ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и при |
| бро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“ |
| а, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, нас |
| е, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p |
| и Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча |
| е га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим глас |
| /p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накри |
| у што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! р |
| ! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, |
| и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у к |
| се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестаје!“ Еј, господин-Мир |
| треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да |
| онолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели пен |
| рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још о |
| једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама |
| е и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могућ |
| p> <p>— Е нећеш више, Мирко , да пушиш! рекох ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Б |
| а видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! |
| а наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дув |
| е, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Ше |
| а — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Ок |
| тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево каже |
| > <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. М |
| двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па |
| руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуц |
| ло у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> < |
| а једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир он |
| казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну д |
| има редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онд |
| па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} |
| ир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> |
| у га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с |
| Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаве |
| иловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Ка |
| аместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} О |
| он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где |
| ао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као |
| оји су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти.</p> <p>— Ооо! повика Калча који га |
| вко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ |
| страга дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пу |
| а махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> |
| ине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пристаје на неш |
| ом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</ |
| кне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="1 |
| пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, |
| он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприноси д |
| е године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из т |
| ђутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, и |
| требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И ти |
| ли Ивко нестрпљив.</p> <p>— А за момка, реци, да је већ председникова брига; биће места за њега |
| S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каже, да није рђава прил |
| на!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама |
| да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадни |
| } Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, |
| а већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне н |
| , а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и њему да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи |
| Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ћ |
| то онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?< |
| е љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли ме још? па падне на једно коле |
| је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве го |
| ер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</ |
| е!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће ј |
| о свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, т |
| газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га |
| о си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже ча |
| су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може негде натрапати на њих.{S} А |
| воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p |
| д, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао |
| га!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе |
| дговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу |
| о седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, по |
| д побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала |
| баво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} О |
| Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} Уба |
| азасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај |
| <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја |
| ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p |
| Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па |
| ам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с ви |
| еч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би |
| еоград у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не знате...</p> < |
| а се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас |
| ну овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — |
| ни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде |
| јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курја |
| о да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу |
| !</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује |
| у!{S} Какву госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— |
| /p> <p>— Код моју кућу, не л’ ви реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> |
| А, без бркова, па дивота!</p> <p>— Ба! рече женица презриво.{S} Без мустаћи да ми неси искочиј |
| о теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке |
| га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како сече печену јаг |
| век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих димова.</p> |
| !“ Зна он боље него ја!</p> <p>— Наука! рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је |
| ио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p |
| лију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— П |
| ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и сме |
| ењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају |
| <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p> |
| еч до реч је истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради о |
| Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му беше пцетиште, ама |
| ш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног п |
| > <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је |
| ја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође. |
| астурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био |
| скачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слатки |
| Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је д |
| о, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој |
| за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пели |
| и осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изг |
| Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и |
| ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој |
| е.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и |
| уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа фи |
| рник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јо |
| у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Ма |
| рећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} |
| роши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авл |
| ше воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, госпо |
| мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде прек |
| дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} |
| почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи |
| ричајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју ве |
| је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога |
| ме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухва |
| <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! рече Ивко девојчету и показа на говорника.</p> <p>— Ах, |
| њег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуд |
| еће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побр |
| <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, ш |
| вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување |
| м!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твој |
| тиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погле |
| тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама за |
| н!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> <p>— Как |
| еси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде ка |
| е Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причањ |
| нај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на |
| дај господину писару.</p> <p>— Разумем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!< |
| — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стад |
| ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, б |
| авање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање |
| муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и |
| жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрам |
| еглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а пандури од |
| p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калч |
| ан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше ј |
| тијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!< |
| е, није, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' |
| председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да в |
| роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме пре |
| /> <p>— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— |
| це Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и |
| <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испр |
| реко’! рече Ивко.</p> <p>— Па да идемо! рече Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нис |
| мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, ха |
| Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до |
| л’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.< |
| иде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куд |
| бро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лагао је; није могао никако.{S} Муч |
| ати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— |
| да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш |
| </p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} |
| а (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је неср |
| арут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивај |
| .</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану ч |
| без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ћ |
| pb n="73" /> ком збореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— |
| ако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен санд |
| Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> |
| „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непознати.{S} Кла |
| пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} То |
| да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па |
| зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</p> <p>— Калакурдија, потврдише |
| у Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно доша |
| нгије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, ид |
| азговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџиј |
| ко да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да з |
| врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би жал, па < |
| м рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, полазећи и закопчавајући капут љутито, кад в |
| алча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самн |
| ва их намоли.</p> <p>— Море, побратиме, рече Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај на |
| , рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Проку |
| о!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} |
| идати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!< |
| викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, как |
| ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући |
| врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; нату |
| звол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала |
| и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, госпо |
| ’ да пазари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њо |
| леменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уобра |
| л такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беј |
| у даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да пр |
| а к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер |
| ђа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви нем |
| кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад |
| ас промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га загледа |
| а муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згод |
| емо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, |
| вако лепо друштво, али, верујте, морам, рече један дотле и неопажен из буџака, и поклони се и о |
| па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друство не |
| к и нашо друство не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S |
| о! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, и |
| Непознатога кафом.</p> <p>— Благодарим, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја |
| лисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до д |
| Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, |
| алчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се т |
| аш овога газда-Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска |
| заустављајте нас ... морамо.{S} Морамо, рече гђа ветеринарка, имамо још на једанаест места да с |
| послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш тв |
| работа.{S} Овој најпаметно изработисмо, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти |
| >Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти |
| и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг кр |
| о саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, р |
| го волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па |
| } Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас ша |
| ече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ј |
| аб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господи |
| вели Кева.</p> <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да ж |
| о.“ А ја гу јоште реко’:{S} Да запиташ, рече ми господин-приседник, најпрво девојченце; зашто м |
| тога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</ |
| а да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика |
| <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока |
| "61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала |
| ке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја с |
| кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Д |
| јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по р |
| не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, прате |
| кције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} |
| вим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа |
| то је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> <p>— Не можеш бре без нас, приз |
| >— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{S} А ко вам је ово? запита п |
| ако овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</ |
| ринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb n="24" /> <p>— Ама мол |
| седниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу пол |
| јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно к |
| >— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па н |
| требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, |
| вана, разастрем једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, |
| p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетне — С |
| си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као змијски цар |
| лачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда |
| !</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од |
| ој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на |
| госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</p> <p |
| саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар |
| рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — неса |
| p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{ |
| Ивка пред гостима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори вр |
| ућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ |
| е керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она |
| лава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева шт |
| у керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно заб |
| онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад |
| овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака |
| акле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита предс |
| памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и |
| е шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг п |
| ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече |
| ас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, го |
| њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} Па да г |
| p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за ш |
| p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кад |
| но, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, ка |
| дниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха- |
| у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг до |
| убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га не |
| одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, б |
| ик.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S} За до |
| приседник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас ала |
| а три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја |
| да! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну |
| једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си г |
| шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, |
| па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти чов |
| подин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не |
| мујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p |
| ага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казн |
| батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — |
| сјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гос |
| е прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло |
| доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, дати да јој |
| ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — Па как |
| је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и у |
| нај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л |
| ој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као расту |
| и у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у при |
| сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јо |
| што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио. |
| м непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и до |
| ете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „ |
| е, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митк |
| </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дузд |
| о сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бр |
| ини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати и |
| а не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остад |
| дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после пре |
| — Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг |
| , док побратим не избечи очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „ |
| ап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине об |
| ослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се |
| моти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у п |
| у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по |
| ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас же |
| писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгр |
| ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је |
| кочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— |
| ређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} |
| {S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побег |
| уће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Ос |
| о остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо причати |
| , зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весе |
| у!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се |
| а.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те |
| тајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Дру |
| дине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек |
| осподине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S |
| кутије; друго дете, не би га ни његова рођена мати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан |
| Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Фо |
| ако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а |
| га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, |
| дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја мора |
| к она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} Здраво, |
| ази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на са |
| једна госпођа другој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту к |
| ве виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује |
| рењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог |
| Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад |
| апој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом иде |
| лне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да кв |
| нија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивк |
| тнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прок |
| жем, да вам је ваљда од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, |
| м једне званичне новине — рече и засука рукаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола о |
| лекара, верује кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, ве |
| ушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледају |
| писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном на шамији исп |
| звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба сво |
| подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокош |
| вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> |
| гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фами |
| је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, |
| лча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фанта |
| ој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним п |
| ваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, |
| !{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селск |
| > <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, д |
| е тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало гл |
| >— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда <pb n=" |
| па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум ч |
| јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених с |
| обратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; |
| Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету! |
| за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, |
| /l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше с |
| х, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа као онај кога из кафа |
| је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не |
| ли Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} |
| и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија з |
| .{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче дома |
| , господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас |
| ин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Ту |
| рјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамиј |
| него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, |
| љине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут |
| За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтел |
| тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек с |
| ка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и |
| де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године |
| е који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева |
| атим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, исп |
| Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је |
| поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} |
| г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле тре |
| како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кеце |
| се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази |
| претио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски ш |
| како безазлену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто |
| у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука |
| атија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{ |
| гње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па |
| је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој |
| било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у р |
| {S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, И |
| од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и о |
| емисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ с |
| им — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги нак |
| теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p |
| дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, |
| к који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свак |
| ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Може |
| дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и |
| знати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас мој |
| подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говед |
| излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и ко |
| еде си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом |
| те да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте |
| и платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не л’ двапут вечерасте?!{S} И не л’ ви реко’ |
| ра напоље и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато |
| а се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријол |
| а сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да р |
| пасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхар |
| рече домаћин.</p> <p>— Оно јест истина, с почетка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр |
| дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом |
| егову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазе |
| > <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако |
| није могао да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да |
| оре, какав доктур! вели опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па |
| } Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се |
| ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и де |
| ачеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар чове |
| мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с |
| име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас до |
| ставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и |
| еше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за |
| не.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с ов |
| ине, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мајке, говори Ив |
| p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај тра |
| едан, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То |
| , па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми не дођете!“ ве |
| .{S} Море, а да л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не позн |
| игнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар |
| вет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољу |
| S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући |
| /p> <p>— Господин-приседниче, виче Кева с врата, да кажеш:{S} Драгичка!</p> <p>— Море и ми да к |
| а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не м |
| јемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— |
| S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да б |
| авија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође о |
| >— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} К |
| помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, |
| p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и |
| остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! в |
| у у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— Зар баш одосте? гракнуш |
| еси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и |
| Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу д |
| ... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столиц |
| руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љуб |
| е Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча |
| </p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, х |
| и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! |
| жељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо с |
| ћа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p |
| ушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет она |
| еше дошеја.</p> <pb n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, |
| а коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па накриви капу, кој |
| веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ |
| > </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, к |
| а, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да |
| откуд) бојала, да јој Маријола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега. |
| тује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте му, вели |
| случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хом |
| овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да |
| и да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем ште |
| родадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф |
| о, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до с |
| амо јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а |
| Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица |
| тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Кал |
| светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши п |
| не десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута жена |
| збиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није м |
| врдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и |
| ђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пе |
| ="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ћ |
| ди.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{ |
| аврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина п |
| вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> |
| а коњу, позајмљеном од неког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али |
| ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га |
| свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо |
| е вратити као ни младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што след |
| дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити |
| клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески |
| ије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељск |
| у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена |
| , а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја |
| ет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи |
| ена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, рос |
| слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи. |
| } Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ |
| е, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта ј |
| ети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био к |
| и ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао |
| ечена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето |
| с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бат |
| мке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча |
| е млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајт |
| пођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафа |
| } Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А ј |
| побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као она издајиц |
| су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кар |
| ало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, |
| ли срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако леп |
| ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а б |
| } Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што зна |
| пом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаш |
| и некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником (јер Влајко <pb n="17 |
| е то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог |
| ри места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па |
| сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и |
| Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} |
| деш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S |
| ћи се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на гл |
| знати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, није ни приметио да су се соб |
| значеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчи |
| их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе; некад једно а |
| вели им Ивко, и они одлазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и буба |
| слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац .. |
| Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће. |
| ’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у он |
| пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су |
| ећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран. |
| ико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислав |
| сле и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а |
| } Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја |
| сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка оста |
| друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и ова |
| да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина М |
| на, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. |
| ај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући. |
| ен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни |
| ли Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, |
| ју!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очи да га не види), па за мен’ беше берићат-версун.{S |
| S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде к |
| на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, |
| хове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га |
| ркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељу |
| црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у к |
| Фун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, једним главатим и буцмас |
| ленима, а за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре јед |
| лава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским |
| анице (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забавља |
| нар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, |
| } Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманет |
| им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све је |
| уву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији |
| руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живк |
| е умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n=" |
| нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</ |
| а</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у |
| се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, |
| им панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као же |
| стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварен |
| ети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је |
| хватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n |
| страна дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФија |
| утујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ |
| ганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запа |
| , ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте прав |
| То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Ку |
| а гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу |
| l:lang="la">nolens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, |
| гурну домаћица и он остави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па к |
| ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мисли |
| фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и нав |
| по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и поседаше.{S} Донеше затим леген и ибрик |
| жи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} У |
| а гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Сму |
| највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно |
| p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да п |
| мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... |
| ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама |
| брњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи- |
| ом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим он |
| ваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p |
| оследица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбо |
| p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко. |
| би за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-па |
| авом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И |
| и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, д |
| лаву не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер |
| а се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете задовољни, а највише да буде нашем Ив |
| не у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је г |
| чује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадра |
| ме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби |
| у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан свој |
| ојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; про |
| а... — добаци један, баш гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и с |
| јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и мо |
| да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди |
| елики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења |
| ’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну во |
| им, једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, |
| , једним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, |
| Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка |
| таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине |
| е газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} |
| некако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и уне |
| з виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, госп |
| е фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу |
| омињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина начелника окружног, а све поводом о |
| енце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка |
| ћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи |
| један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpus deli |
| и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко |
| он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кар |
| евојче дугих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капар |
| ном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом св |
| аш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавешта |
| глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те |
| Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном и граном н |
| у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме |
| е би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле |
| ал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајду |
| рате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} |
| на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „втор |
| ви сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти |
| угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто |
| ас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пц |
| S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли |
| м шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагик |
| се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а врат |
| посред њих по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивк |
| љни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио опет с њима и на њих |
| пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље |
| андисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска |
| биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с миндерлука распарани |
| вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш |
| е! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p> |
| </p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ |
| лики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, најв |
| ија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала |
| и се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио до |
| еној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак месне полиције кутин |
| и гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које |
| смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p> |
| богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, |
| разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смер |
| као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв |
| учите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, саг опет па Маријолу.{S} Јуче домаћицу, а данас па Мари |
| ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чап |
| , Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} |
| ш ли ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лоп |
| ашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја пи |
| д муку, и њојни и па његови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од |
| беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у |
| што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога.{S} Млого је мера |
| закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и |
| ведем... ама, ете, саг видиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p |
| а жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> <p>— Па о |
| {S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да |
| вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракит |
| бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па шт |
| ренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, |
| вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима |
| Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачу |
| ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.</p> <p>— Молим, молим! вели онај.</ |
| ам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бо |
| несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим |
| ашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S |
| и се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па бак |
| .</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’ |
| је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике н |
| јстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет збори!</p> <p>— |
| а ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбели, на ништо!</p> <p |
| имаш златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да |
| ко и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и |
| деру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг |
| е, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да |
| дине.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је н |
| је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете виде ли, неће да поје; намћор бе и напред, у о |
| удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача на пазар.“</p> |
| — „За давање ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче |
| је дан и по послуживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија |
| месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се |
| улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— |
| сала. — Берићат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо |
| >— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачу |
| {S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија |
| и па зваја, ем ме искараше из кућу — па саг јоште иска <hi>ја</hi> да га женим!!{S} Море, моја |
| меха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се |
| шир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике |
| .{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно Ивко.</p> |
| Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече |
| а скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њ |
| да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли је зар код нама? пита га домаћица.</ |
| Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пр |
| ар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, п |
| ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си |
| {S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу |
| тиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> |
| чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а |
| једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прош |
| уј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, |
| , уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје |
| му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> <p>— Да |
| а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село |
| зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} |
| чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплака |
| је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} |
| казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си |
| ле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди |
| сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си |
| ан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за мој |
| ајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Б |
| лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као девојк |
| стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше |
| , па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удови |
| интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до |
| <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И саг, и саг, господине!</p> <p>— А велиш била лепа и као |
| ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће н |
| и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јо |
| сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па |
| на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им р |
| екни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, рече И |
| капу, оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, так |
| ге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газ |
| ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође |
| риседниче, вели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка |
| да видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, |
| ржавски!{S} Па викам: право ли је да ми саг батисују кућу за ништо, за ништо, бре брате!{S} Па |
| ви и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитањ |
| S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши |
| ар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да м |
| — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, мор |
| улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она |
| у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо |
| смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, |
| </p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ |
| седник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешк |
| у бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли |
| ијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} |
| /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да |
| је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! за |
| </p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, б |
| ос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} При |
| војега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ћ |
| њујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми |
| а Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батису |
| а ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, |
| јиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да |
| Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима мо |
| из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од |
| сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани |
| се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не по |
| Ама какво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што |
| } Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</ |
| душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Кур |
| ли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па |
| лко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, |
| ра, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} |
| , наводаџија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, |
| и помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњ |
| а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песм |
| а овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у |
| на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти |
| , вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, в |
| S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две |
| ју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— |
| > ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p |
| дседника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да тера |
| с’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, |
| џеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не |
| ан кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви |
| о.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се |
| /p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да |
| е, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} |
| кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За |
| за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с го |
| Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, ра |
| шим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти дуван !</p> < |
| } Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} |
| тнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет |
| — Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља он |
| S} Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуст |
| </p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, госп |
| неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Наста |
| е оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S |
| се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има |
| ели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли |
| {S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, н |
| господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, |
| а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се сел |
| службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — |
| л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је дигла мало забринуто св |
| се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја |
| у?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за пр |
| .</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели председник.< |
| Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да остави |
| ј.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је |
| и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључеви |
| отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности и пустише је да иде |
| е пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на |
| , навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Н |
| инкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узи |
| >— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој |
| а така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши с |
| сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја! |
| p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима, и на Калакурдију <pb n= |
| т интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ поноћ пр |
| ба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лој |
| дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како |
| ир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти с |
| ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум |
| бијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету |
| вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} |
| ли очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} |
| а ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, |
| ?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb |
| ад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој млад |
| свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!< |
| страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих .. |
| р видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову |
| као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А |
| о да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p> <p |
| ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— К |
| а као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио |
| изикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p |
| стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и |
| довољена, јер нису некажњени, за ово до сад, промакли!{S} Њихова општина их је рекламовала, уло |
| капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каж |
| ан предлог.{S} Како би било да отпевамо сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; т |
| ној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подру |
| гу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем |
| жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Не |
| је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Кур |
| е неисправности.{S} Могли би, вала, већ сад почети да долазе, мисли Ивко, а никако да зазвони. |
| ручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама ја |
| кера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојен |
| ме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се по |
| рдан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мир |
| и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; |
| угој о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барон |
| Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудориј |
| — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох |
| S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгл |
| о везивало.{S} Најпре Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој |
| гог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А з |
| јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш |
| , као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} |
| власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на ст |
| и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку кр |
| чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете |
| де) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању |
| бог очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари |
| Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад дође монопол |
| отпуштени општински писар, жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору |
| а, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од п |
| тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми тре |
| хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви |
| ђа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уст |
| ати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од |
| си... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у са |
| ам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безако |
| и капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго ј |
| апуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом |
| ту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те не |
| са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година |
| а на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми т |
| веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј м |
| њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја |
| /quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код |
| есме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, п |
| рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу |
| презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Ништа нема да ме |
| а појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чира |
| они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председ |
| ће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурич |
| ала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па |
| а идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристија |
| вејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене кис |
| разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџил |
| е тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе глас |
| о, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} |
| је.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал’ на два реча! рекни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и |
| , и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам |
| ом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми то |
| а!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, ја |
| ога из кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја |
| по комшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ |
| , а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’.</p> <p>— Јок, јок, ве |
| {S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, |
| .</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање л |
| ш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни |
| <pb n="113" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та д |
| како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у грамат |
| по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица ка |
| но јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук он |
| аво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p |
| ој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да |
| нл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело |
| сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима |
| па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га |
| кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да |
| више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидн |
| Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама у |
| м побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми н |
| ако да није морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Нат |
| уком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године кад је |
| стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијам |
| цима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у сакс |
| , па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Мо |
| н човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску |
| беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и |
| ара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја |
| да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, зна |
| прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> |
| сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спаци |
| иле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, |
| Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — н |
| здадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, лел |
| кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар |
| .{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки |
| ја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота! |
| аји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’ |
| јци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је мага |
| о?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз ви |
| а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не с |
| а ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што |
| како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S |
| стаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ ку |
| ј време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, оно |
| брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, изв |
| собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин. |
| сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казн |
| : ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и прис |
| .{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а пошт |
| ше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а б |
| у против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшил |
| лаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што ј |
| устра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек! |
| и:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па ча |
| Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач |
| зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог зна кад бих им и да ли бих им <pb n="23" /> |
| лужбу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу д |
| дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је |
| ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, з |
| у од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече Ивко, по |
| зашто нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпе |
| вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега д |
| д сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам кажем да нисам после никад узео н |
| опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</ |
| дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите веч |
| вљам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, |
| А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, |
| ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па |
| р гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па |
| <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, |
| о као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу |
| еклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав |
| шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“</p> <pb |
| Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште ј |
| тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез плаћам бре, двадесет и т |
| изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели онај.{S} Не знам сам |
| о сад овако <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, п |
| врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишт |
| кочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом |
| а.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, |
| разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин |
| љ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време. |
| е као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од куј |
| дела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начел |
| а, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела |
| е долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и с |
| о, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове кућ |
| реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb |
| а.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} |
| </p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све |
| <p>— „Па онда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви! |
| сподин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једн |
| домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чор |
| човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пушим, а другу већ правим |
| ше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му н |
| quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</ |
| шли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — |
| у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем |
| — Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебиј |
| е а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко вре |
| дем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам |
| џија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш з |
| Ама казаја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам |
| њеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, |
| иска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и |
| !{S} Па, ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам п |
| ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', |
| S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не |
| век, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и за депутације и за до |
| , несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу с |
| на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори ли |
| ћу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим |
| вратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо пос |
| за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и оп |
| и су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које |
| S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пак |
| та пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и с |
| молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје б |
| де? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракну |
| S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде |
| ! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми |
| јаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и к |
| твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стад |
| зу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће |
| ачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад |
| т, а откуд да купим и где да купим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Т |
| не и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посл |
| ок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам |
| дине славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја к |
| не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Ј |
| л’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре |
| >— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Има |
| Не мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам к |
| пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни замерити; али сад... већ |
| мо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и |
| и: „Милост, Лезирк је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнрих |
| Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога |
| p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па Марка, |
| иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{ |
| е не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S |
| а ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по |
| ркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога |
| Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сик |
| кој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорт |
| к, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћ |
| то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по нека |
| како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих ва |
| <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први |
| ли још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је |
| вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га |
| туј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оно |
| ледњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један ту |
| те из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94 |
| нда“, када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’ |
| а звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га зваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њ |
| ебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије станул |
| Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> |
| скочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, п |
| па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми неје |
| и џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више |
| <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија< |
| ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо |
| степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј зе |
| ажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа не |
| познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе р |
| елебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву с |
| идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и нашо друств |
| Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје вре |
| арин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пор |
| смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од мен’, |
| од мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Ч |
| о дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Непознат |
| ј жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у |
| , и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београ |
| а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути |
| } Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах ја |
| /p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела на |
| о стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Све |
| ote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ |
| Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па |
| запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, |
| њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видет |
| А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} |
| ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве |
| ене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био живо |
| е љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, з |
| ору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, |
| иће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... остарело се), али знам |
| амо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, к |
| ало дувана, и муштиклу од пене, а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређ |
| едно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-да |
| сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је |
| м видим, ама не могу, немам куд, научио сам!“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се она |
| Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{ |
| азним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време |
| ако, због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те јо |
| аш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје го |
| , Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га не видим, исти |
| <p>— Море, не знајеш, господине, кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па л |
| несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p |
| Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си и |
| не гледајте ви госпоја, на мене!{S} Ако сам ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седа |
| да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како с |
| ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и н |
| здрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео |
| ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при пл |
| час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се за |
| и је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— |
| јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески пис |
| апску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му |
| оспођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад уз |
| о је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} Кад |
| } Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободн |
| > овога нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо н |
| и ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним |
| ци како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задо |
| рџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, нави |
| сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! рече ј |
| 7" /> па још, ако је за државско; зашто сам, ете, и ја државски!{S} Па викам: право ли је да ми |
| ато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим. |
| Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послу |
| м двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим из бунар.“ |
| о вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења |
| илега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде она |
| {S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! в |
| пек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, |
| S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крст |
| рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Ивко и полети гологлав за просиоцима, а п |
| олан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, |
| јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад |
| де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом |
| извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни сал |
| p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па јед |
| уру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па |
| запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, |
| ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</ |
| азлику између гостију, па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто |
| д Ивка и довео их дотле, да је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Ка |
| ад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити |
| маћица их испрати до врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како д |
| ји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита |
| , вели Курјак, да нас и он остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник |
| у, а данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрум |
| је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Кур |
| славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је до |
| ногих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и |
| италаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шта су радил |
| анпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, гос |
| Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, |
| којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S} Лете |
| ко ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а к |
| Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу |
| се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџи |
| алча Курјаку.{S} Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели |
| ор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Ч |
| е и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још ви |
| Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада |
| , ни Курјак, ни Калча, нико ништа нема, само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, |
| ројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страста |
| бега од залепљених позоришних плаката, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је |
| ирно и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним с |
| муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми |
| е у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео ба |
| .</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од |
| га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Д |
| тефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донес |
| } Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и |
| >— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице |
| атали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хо |
| госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и |
| е за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и прев |
| , кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох |
| <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му оде |
| е слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, |
| ине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без |
| и.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надимао груди као шт |
| би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} |
| ола је ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n |
| p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је . |
| амо ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што |
| дно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно К |
| до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да ми <pb n="120" /> ниси в |
| p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, г |
| ли сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па |
| p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам |
| ило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само |
| ика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престад |
| срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да |
| слешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам |
| ба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да |
| дина како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} |
| к, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо! |
| еранта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш |
| ђа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба |
| урјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то |
| ус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p |
| ан ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести |
| лепо побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је |
| ема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, вели Курјак, а мене нека Бог подрж |
| молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, |
| ао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио |
| м, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поно |
| неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам |
| {S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) остави |
| и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, Мирко , д |
| ш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га бата |
| може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" / |
| дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде |
| он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава. |
| неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло |
| но и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а |
| в, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, |
| м и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде |
| ео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на |
| ..</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидат |
| ли ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} |
| ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја сам пуно љубопитан! прекиде га онај.</p> <p>— |
| де мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од |
| > <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи... |
| ош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ свак |
| вај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} |
| ђи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</ |
| е знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад |
| асова и примамљивих песама; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне |
| е, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако.. |
| па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не, не!{S} Ви још не |
| им.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ам |
| е иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, |
| ислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја |
| па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="12 |
| викну Калча.</p> <p>— А лако је натаћи само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али тр |
| и ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина д |
| Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје д |
| замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ |
| ј пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више |
| д самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рек |
| ли госпођа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све в |
| , жив премро био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— |
| обро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам оп |
| ђа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад узмем |
| четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски п |
| д је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру од страха, |
| о — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потраж |
| ваша љубазност... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па |
| , двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако. |
| ен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што |
| оверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини мор |
| „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако мало по |
| вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо з |
| Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} |
| сто, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам |
| ник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! з |
| ће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{ |
| аво општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било |
| прила, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлоги |
| а да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су м |
| ровремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да с |
| е; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из |
| а ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капља отровнија</l> <l>Него |
| дна ј’ капља отровнија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми |
| у.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девој |
| За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, господи |
| а, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу п |
| огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помагао је |
| страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужу |
| аље од мене онда <pb n="134" /> мисли о самоубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна |
| а себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужу |
| ко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је р |
| мо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господ |
| и оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на друг |
| оју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо |
| ао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Кал |
| ре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам п |
| ote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Ка |
| и да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, к |
| акво појење!!{S} Па не појеше како саг, сас пућет и из ноту, веће из памет, како петал што поје |
| А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите ш |
| сују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени са |
| ка, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у мо |
| Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <qu |
| Па, замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне |
| оли ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа |
| ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и |
| н’ — не бива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ |
| .</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га С |
| да-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{ |
| ашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} |
| побратиме. ’Ајд’ да га посрамимо. ’Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону др |
| ote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Ан |
| магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се |
| l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни п |
| твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне |
| саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је |
| ам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште н |
| слиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, |
| ше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па берићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— |
| ле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Д |
| ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко леблебеју, а малк |
| стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане |
| Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а |
| алови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ доб |
| еклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, |
| време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што |
| ча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учт |
| — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријате |
| ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-п |
| на да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, |
| ад ви дођу девери из општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} |
| ућу без календара и комесара и па после сас приседника.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Спол |
| ољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава |
| ју они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни г |
| ење, оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S |
| ј побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из м |
| Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збор |
| и рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — |
| Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, |
| у страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да пр |
| у Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, |
| ек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање |
| > карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! |
| ми.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча |
| ар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, |
| а славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије |
| осподин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала |
| га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Ми |
| е тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас така |
| елки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ |
| што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у |
| ад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да |
| а један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча |
| мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, |
| , и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!.. |
| а-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Паз |
| ме, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авли |
| нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, |
| е, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим |
| видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, и |
| пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас |
| ?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па н |
| ек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— |
| ко мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>С |
| њу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да |
| , па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како |
| басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, |
| ш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашт |
| ан, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-б |
| у си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, ка |
| ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па з |
| а јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ да искочите? |
| ше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес |
| подин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председник својом званич |
| р сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је закупија |
| у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крил |
| /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да нач |
| ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас ж |
| еду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си ви |
| ега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p>— Видићемо |
| нија па луди Калча засеја насред авлију сас пушку <pb n="109" /> преко колено како онај Муса Ће |
| там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча |
| о, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па |
| е веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, |
| Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божида |
| да.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен |
| ију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па малко комињак, малко л |
| бава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да не знаваш, па да не рекнеш да гу је мајка, |
| ого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој |
| гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој знаје и |
| и му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> |
| кочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там се |
| ети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патериц |
| је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога доброга Ивка, на д |
| трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћај |
| сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S} Пардон, господине! вели онај.{S} Ниса |
| м његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад |
| .</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу |
| инем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркаци |
| је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутал |
| оро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, ма |
| ца.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још |
| /p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да |
| раћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мно |
| ока зрела бајиновца, равна ока, — па не састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек м |
| е чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S |
| Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{ |
| {S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча |
| аритон и бас, па један диван квартет да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица |
| Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој |
| ти.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрским сватов |
| нске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и |
| ролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ |
| с, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председн |
| } Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цига |
| пак позвани прави лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али т |
| ки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{ |
| ад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у ка |
| мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако |
| сом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не |
| жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шако |
| ање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p |
| а несрећа, један кијамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.</p> <p>И гости некако осетише од |
| дуката.{S} Е онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дал |
| е пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко.{S} Ама никако!</p> <p>— А сад б |
| наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом и рече:{S} На, могу мислити!< |
| где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за т |
| иш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, поб |
| <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и пета |
| познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега н |
| светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужи |
| овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одо |
| нето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле с |
| едно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погле |
| ту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани |
| е, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лек |
| "11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леб |
| а дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јастуци с м |
| доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина |
| слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам вес |
| , јер онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и |
| ни то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} |
| -колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар < |
| с лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да не |
| ело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само се |
| га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као |
| смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска глава... порез |
| ица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивк |
| е ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве по |
| већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — |
| науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецина |
| урабије! рече Кева, агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! кл |
| се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли |
| ни нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, в |
| је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по нек |
| е, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она |
| дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да ј |
| алу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ласт |
| та и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин |
| крали!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p |
| д онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погле |
| њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и |
| еј, који је, наравно, као <pb n="30" /> сваки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и |
| но смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком |
| их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, ш |
| мали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопхода |
| октури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да |
| ој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господин |
| !!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето т |
| ко није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се свак |
| и у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још |
| ине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И |
| ости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <p |
| то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и река |
| љакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г |
| лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре |
| 27" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише вол |
| рнога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљењ |
| лаву, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који |
| и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него |
| и су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су те |
| {S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то из |
| јавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да ви |
| да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека |
| доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имал |
| је проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био ј |
| знаш како је, господине, вели Калча, за свако иска време да му је.{S} Има време за зајци, има з |
| з њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксат |
| у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и |
| ја и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутур |
| p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може |
| аршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на |
| раве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па |
| ер вазда будно око председниково запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мис |
| ругог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесков |
| учно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Т |
| Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по |
| да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мило.</p> <p> |
| n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојч |
| , који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> испуштају из |
| ијан.</p> <p>— И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, |
| ад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешк |
| у.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма |
| он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и |
| а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се |
| ’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, пристаде |
| ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па о |
| и и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Об |
| роје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три |
| ра пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да |
| подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није прошла ни пун |
| е веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, официрски |
| у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} |
| лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда |
| Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међ |
| ли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пе |
| ens volens</foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови свато |
| на раскршћу с другим неким, официрским сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барја |
| ву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пр |
| с прошао; а ономадне могло је, Бога ми, свашта бити. .{S}Јер га је ономадне оштро полицајско ок |
| рко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам г |
| /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није |
| а у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курја |
| ој си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{ |
| <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</ |
| дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, госпо |
| си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти |
| милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко п |
| ан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањи |
| па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, |
| — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, та |
| више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чу |
| >— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и |
| се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од ониј |
| } Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу. |
| о стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен ки |
| ало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! завр |
| председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је |
| наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у |
| м — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за |
| оказа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живуј |
| рестала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и |
| ="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, кажем вам као у |
| зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми ост |
| ично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дан |
| нђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" |
| веде једну мању али одабрану дружиницу, све онако по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се |
| нако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка |
| превртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи по |
| , брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, опису |
| и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да |
| урјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле |
| /p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— |
| ри бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p> |
| нија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по лојзе; а ш |
| па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, к |
| ој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, н |
| код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и |
| } Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бу |
| вари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкез |
| е тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чи |
| десет литара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали |
| .</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се прима |
| ца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} |
| А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно маг |
| и приђе огњишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајао |
| /p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће м |
| именом господина начелника окружног, а све поводом оне гране коју јој је купио г. начелник, је |
| ужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад б |
| рко, на настави вишим и јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> |
| ш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ им |
| ричеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Мол |
| како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</ |
| м неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад |
| мен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да |
| од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, з |
| идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си ес |
| тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( зав |
| рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и спремао се једнако |
| ре, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна несрећа |
| ова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и познате и непознате госте.{S} |
| ти-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све нап |
| м лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не сла |
| а то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{ |
| лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што |
| погледима.{S} Издева јој нека имена, па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А |
| да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ д |
| слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље с |
| ики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљин |
| ле пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показ |
| екога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самог |
| а ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ ја са све приседника!</p> <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> |
| авим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— |
| ационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како |
| дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, госпо |
| а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{ |
| траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: по |
| а једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то ста |
| у данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој |
| другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан ве |
| еког оФицира, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у ц |
| зато му је дуго време.{S} Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости п |
| вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{ |
| рков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венча |
| о пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то спо |
| о сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спр |
| ебарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!< |
| јешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (и |
| е помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисањ |
| еее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дер |
| га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — мо |
| <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— И |
| радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци |
| ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очи |
| опет пита још јачим гласом, који расте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на |
| пи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим |
| p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћ |
| вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко ц |
| веду! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам |
| ="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја |
| миндерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућ |
| иво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, |
| е једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила л |
| е Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S |
| Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га |
| пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће ба |
| чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми |
| и, <pb n="59" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му |
| тељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хв |
| више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да |
| слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} |
| о, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу |
| о од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бо |
| аденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћилибара) |
| , када знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те с |
| фка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Х |
| > и пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви |
| ушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорк |
| пет година, ал’ опет ... после је ишло све лакше.{S} Купим бадема, па једем, госпоја, да завар |
| смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану |
| о димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити шт |
| нодушним гласом.</p> <p>— Па знате, оно све једно је, један Никола је ко и други, летњи ко и зи |
| па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} Па, госпоја, брате, проје; „па пр |
| Дакле ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дак |
| ко како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>М |
| ј.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а кад |
| {S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало.. |
| ица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пи |
| апу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— |
| ересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га |
| зности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи |
| ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако с |
| међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита |
| забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише |
| дно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутин |
| уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неки |
| веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; |
| же, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> |
| вито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <p |
| и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш л |
| и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко |
| , буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу |
| са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред |
| и су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је |
| зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, |
| без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати |
| ити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>П |
| овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је |
| и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! реко |
| накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоцима отворена, не вреди вам ништа, морате другу ку |
| ако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече |
| могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, |
| ма и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и |
| допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште м |
| сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> |
| а треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Кл |
| јагње; а од њег’ послатка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, |
| — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако г |
| ше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав д |
| оже веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио с |
| <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што |
| ада закопа као калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац н |
| том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола н |
| на крај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно |
| чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију к |
| да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момц |
| , а не побратиме!{S} Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, |
| најеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого |
| ко не верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> < |
| . посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога т |
| рак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{ |
| о и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у ло |
| ра-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини то |
| омаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрел |
| оже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, н |
| гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се |
| ил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по род и по л |
| нтазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки |
| ку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Мо |
| ш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! |
| ћат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча! |
| лава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, госпо |
| ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ет |
| е стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ с |
| еб’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако је, викам, и ја да <pb n="60 |
| а како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћи |
| ки судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и |
| 9" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p> |
| га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упре |
| али ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом у |
| к озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би |
| и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председниче, ка је |
| те а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и |
| домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јор |
| кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упозна |
| па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар св |
| молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли |
| ићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дан |
| ем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се су |
| апраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају мн |
| их«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Т |
| фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћин |
| лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева |
| p> <p>— Доиста, признају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави |
| урјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја дочеко о |
| већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! реч |
| ви очима и зашкрипи зубима.</p> <p>— О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слуш |
| , мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек |
| колицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с го |
| к.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да би |
| о је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang= |
| некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете д |
| и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} |
| тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, у |
| оворено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Ку |
| опчавајући капут и извлачећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и преда |
| т, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> < |
| што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} Дед’!</p> <p>Беее! имитује га Калча |
| ратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви |
| Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћ |
| метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутс |
| им шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао пре |
| га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасењ |
| чеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још |
| ћају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио руке и разарусио косу, па изгледа |
| увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више |
| .</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па |
| а чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви |
| p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да т |
| авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, д |
| таћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— |
| енада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан ре |
| !{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа! |
| , једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћ |
| е весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</ |
| на, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита председник.</ |
| е ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би било да отпев |
| коше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Кал |
| м, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет |
| атали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на |
| овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} А баш је |
| упај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и де |
| атима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија. |
| а Господ!</p> <p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{ |
| у, господине! вели Ивко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ бр |
| д’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо из |
| е разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!< |
| из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb |
| /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p |
| у не даде Курјак, а ни остали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, |
| Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... изволите! вели Св |
| си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курја |
| <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прај |
| .</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’А |
| таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе ж |
| би славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вел |
| м чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, |
| на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од |
| обудалу од овога нашога побратима, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рек |
| јаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражи |
| на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} П |
| лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај |
| том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угреј |
| лици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се ч |
| то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} |
| ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, |
| ће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Св |
| здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим |
| ајско око вазда буднога и неуморнога г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, |
| ељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} |
| право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, с |
| толика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од |
| и се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, |
| рорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највиш |
| је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред |
| p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!< |
| ознато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва за експлоата |
| кородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на |
| ечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа и према томе |
| И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и по дина |
| вији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а о |
| а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш |
| жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито з |
| да виде, гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли к |
| ргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, п |
| капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, колач и жито, па се крену црк |
| певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још ник |
| в. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао |
| њих.{S} А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светисла |
| !{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да нав |
| Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су п |
| ко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципе |
| н је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког |
| и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина ник |
| ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо о |
| ислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене |
| {S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити |
| пут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих н |
| чну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један |
| } Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се ту |
| едајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И о |
| трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, |
| грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћи |
| еси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Мари |
| и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и |
| поља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузм |
| се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и |
| а чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко врем |
| о, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са ц |
| ерно пружене!“ вели Непознати.</p> <p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и в |
| ичан, јер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, ка |
| >— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да |
| показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке |
| ине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимс |
| з бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљице на несрећнога и неспре |
| тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман |
| обу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни парови.{S |
| Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу врану ( |
| слава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завир |
| у није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како |
| е.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду н |
| ам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S |
| Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко.{S} Изнапред мај |
| то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ доне |
| тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ј |
| <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и пријатељи, и друс |
| /p> <pb n="160" /> <p>— Нећемо! викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она |
| ола не падне с конопца каквог!!!{S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети |
| разговор.</p> <p>Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по д |
| ак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, замуцкује Ивко, ја ви |
| све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, |
| ка да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се |
| <p>— Аја!{S} С Богом, домаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А к |
| је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим могуће.{S |
| распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита |
| ских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омас |
| виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, п |
| ој Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у рад |
| узећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отима |
| га посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, |
| какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидн |
| да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb |
| е, зар га не видиш?{S} Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напр |
| Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb n="27" /> |
| о.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима |
| ганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Свак |
| ци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала |
| ли то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механ |
| а га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} |
| господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почињ |
| Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А |
| верен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-п |
| авише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истуко |
| е како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</ |
| Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, гос |
| се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусов |
| </hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај ч |
| он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море |
| S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па ви |
| освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је о |
| в да купим, а и онај је био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој доб |
| ица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! не |
| цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксији |
| его као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак пит |
| а је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорга |
| атом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном њ |
| вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципел |
| у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлијом.{S} Сасвим онакав какав беше онога ју |
| есрећнога Ивка по глави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— С |
| е послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслу |
| откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке ис |
| им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мајку љуто куне“.{S} Кад оду, н |
| ских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима културнога Запада |
| а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек |
| јстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не заустављајте нас ... мор |
| ман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине сво |
| >И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи |
| од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назове |
| а буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча истина добар друг и човек и |
| их хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчицама |
| иканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери |
| одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне |
| ади и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „ |
| ку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш |
| игао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а |
| ину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше |
| риђи верглаш.{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да |
| е не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивк |
| е сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и |
| е.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море, не знају |
| гани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и |
| ео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у |
| ли оставку неће дати.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке |
| и Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! |
| ли Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председн |
| х, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се |
| едбу.{S} Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошл |
| , ако по малама не нађу, па нек’ доведу свираче.</p> <p>— Колико?</p> <p>— Кол’ко их нађу.</p> |
| ирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручи |
| о а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> |
| p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српск |
| ичка погана муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да |
| рећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и ста |
| дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок јок, свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ |
| кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми св |
| други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, |
| алча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам и |
| о Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, как |
| си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — |
| уку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја |
| такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму (ама гу, ете, заб’рави, па неће да |
| радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ |
| те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пуцање и подврискивање једно, па се до не |
| а сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима својим ниј |
| ест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочец |
| има, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S |
| у што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских |
| у, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Панте |
| ги славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни п |
| S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти |
| ше домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилук |
| молио, господине председниче, ка једног свог оца, и, рећи, пријатеља, да ви“... а председник пр |
| ио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати |
| сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви љ |
| да кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвен |
| е морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки п |
| је видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско дру |
| је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну половину године уживала у успоменама |
| — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији пи |
| одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и ра |
| је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила |
| ди тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} С |
| ма, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али ј |
| оме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш кол |
| ном, запевати и заиграти и засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га ук |
| али Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Ча |
| е може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војск |
| рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрт |
| ао страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат.{S} Али је он ипак био још најзадовољ |
| етислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљ |
| речима г. Светолика, којима је накитио свој рапорт и доставу).{S} Било је богме <pb n="15" /> |
| је ни мало претерана била.{S} И ако, по свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-б |
| су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање интересантно и поучно од овога довде |
| се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом друштв |
| {S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, кл |
| естише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S |
| гова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и поз |
| ватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре |
| дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским врати |
| ајмања, а камо ли највиша повлашћења за своје предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и п |
| еди, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако те |
| ично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима |
| тали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; ал |
| им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца к |
| рдесет и пет година равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам |
| бим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мени... ах, коли ми је драга она!</p> < |
| ан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као |
| , па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у р |
| таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света |
| е Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и |
| S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити сво |
| омаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго вр |
| етло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их мож |
| апетит.{S} Она је дигла мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу д |
| ако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окрет |
| и ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и |
| шла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; небо ведро |
| бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је на |
| им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: |
| а.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим |
| аву у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао п |
| алча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кути |
| е и песме весела кућа његова, али очима својим није могао да верује ни сад, на лицу места, усре |
| S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— |
| што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе |
| својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; тр |
| , а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку |
| се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха |
| Калча задовољан и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше ст |
| јуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно ј |
| ја оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестраг |
| и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, |
| е биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме б |
| иве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешн |
| о, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, |
| и, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао |
| е подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврд |
| ча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова |
| и раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја присед |
| салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, је |
| , с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје малих и једним већим, је |
| друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на дан своје с |
| се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је |
| с нас? рече Калча, јер га г. председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Кој |
| адио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонск |
| је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и зад |
| паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мери |
| к и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p |
| је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија |
| мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стар |
| лећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин туж |
| ђа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће |
| } А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и окол |
| сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облив |
| јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на завршетку, онак |
| шо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и где да ку |
| ао удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим |
| ио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи ле |
| а саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си |
| је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} З |
| шири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да |
| > <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу |
| гави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ... |
| сад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote |
| у председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах |
| е само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{ |
| де види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ |
| {S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чини |
| .</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивг |
| инарка, имамо још на једанаест места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, |
| а нашега грешнога Ивка.{S} А зато сам и свратио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џу |
| е носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к |
| т на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— |
| рене, па иде даље за послом, а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман сед |
| оказа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два к |
| и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и глед |
| ину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да п |
| господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> |
| — Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита пр |
| ост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада |
| ва са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? |
| Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско ца |
| шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема м |
| > <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела |
| ако може, а ми онда вечерас лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћ |
| узме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курјака.{S} |
| признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најпри |
| ћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кр |
| {S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, д |
| один-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику |
| {S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција к |
| ало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <p |
| ућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град, па ће, |
| и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико |
| ани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и |
| крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— |
| ече председник, окрећући <pb n="123" /> се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на |
| председником (јер Влајко <pb n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи |
| вратима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газд |
| и или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Уве |
| , а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко |
| , ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама з |
| се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, ка |
| на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу са |
| пи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на св |
| да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одре |
| о време, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Ко |
| А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, |
| >— Јок, јок!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И так |
| им! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњ |
| е?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, ве |
| и налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује |
| а лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти |
| дговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре з |
| ива!{S} Не бива, господине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па как |
| да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болестан и да му ни па крај |
| а, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</ |
| о!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији пандур, први момак у својој |
| аријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку |
| то се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећ |
| ава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И та |
| p> <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и уба |
| рога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и тан |
| олици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо з |
| p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш чов |
| тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прош |
| та!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си ки |
| оже, <pb n="146" /> каква је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побр |
| зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је м |
| од једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.< |
| } Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте |
| и човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу вид |
| као она издајица Ивко.{S} Побратиме, да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад с |
| ај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да ру |
| дисти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Кур |
| идиш како је... саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вел |
| свирите: „Побратиме, побратиме, ете, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и пева |
| учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S |
| при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти |
| ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; т |
| чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, п |
| чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један м |
| /p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне |
| сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си |
| } Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима з |
| S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да јед |
| ек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} |
| — Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама куд искате па саг ви?{S} Лошо ли |
| ћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Тр |
| век дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојт |
| је. „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку |
| о да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> |
| лаву — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо |
| хиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак |
| није могао ни пола дана да издржи а да се не види бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су зај |
| ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко шт |
| помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} П |
| ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку није |
| гу, ете, не беше јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје ста |
| се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио |
| бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућ |
| ош мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и ви са мном да будете |
| доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— Батали! вели Ивко.</p> <p |
| овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} |
| је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се ква |
| уме, да пијемо!{S} Куче ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад |
| да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек посл |
| е вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладимо, вели он, никако друкче!“ Морадох напослет |
| ашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунапарте ратови, боје |
| .{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском т |
| ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф |
| ло му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p> <p>— И до годину и до годину, св |
| очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш... гледај га само, колика му је коса!{S} Да м |
| и и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега |
| казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бањ |
| ади, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда ј |
| сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојни и па |
| а да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да стане |
| ели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе ру |
| опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај м |
| ни су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад с |
| а ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га бије.</p> <p>— Батали, Ивко ! вичу сви. |
| пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му н |
| е тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, |
| , није познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се |
| женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј |
| оги пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим неким, оф |
| а домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана |
| > <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил чове |
| бива ли од једнога зајца девет коже да се одеру?!{S} Зашто, господине, да дођем ја саг, ете, н |
| <p>— Па има, има, господине.{S} Може да се намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину |
| ако искају да идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, |
| што, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко |
| >— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, ве |
| и оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може |
| г совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пу |
| кше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети |
| е би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!< |
| аравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — |
| зи свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко |
| уж без љуске и казначеј без куће, не да се ни замислити.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— Па јесте л |
| она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, |
| пак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте му, и ако га видите како дос |
| онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ |
| изнам! вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, |
| го овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} А, после, ја нисам дошао онамо |
| ?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а све о |
| да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да |
| n="69" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Ку |
| Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, |
| да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био позн |
| а две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да г |
| ија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А |
| еба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си |
| . увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито К |
| и!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја уба |
| сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брат |
| друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли. |
| о! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо и без госпођице Маријоле! вели Непознати.{ |
| ша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је |
| лице које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и п |
| не столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и ду |
| p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— О |
| на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човек |
| ас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми |
| стали.</p> <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, сед |
| овде — вели онај.{S} Па...{S} Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не бр |
| а ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем |
| ри ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На |
| зар и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и |
| } Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала; кажи да је зато и остао |
| га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не |
| није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па се све око њих |
| те се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли т |
| аку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" / |
| о авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала |
| е нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако |
| а, бранио, али како никад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" / |
| маћинска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пит |
| оћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! |
| ћат-версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! |
| нак на пићу.{S} И нико га није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијан |
| чно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да |
| обавештава свет, али му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са |
| говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не |
| асет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих т |
| и је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и |
| ала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, призн |
| , као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним |
| е.{S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долази |
| ни смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! команду |
| ро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још ј |
| , море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <p |
| И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— |
| Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прош |
| недељом, кад немам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> сла |
| ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> т |
| ек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се уз |
| l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг |
| а да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује |
| ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им о |
| ље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли |
| рче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} |
| услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око председниково запази сва |
| ужељубље наших официра не допусти му да се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} О |
| ам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је |
| еко’, додаде домаћица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је |
| азао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него |
| метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да |
| ичке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властитим речима г. Светолика, којима је на |
| лешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; д |
| ију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долазити.</ |
| викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће кож |
| ео као жеравица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се п |
| га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Ка |
| ођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} М |
| !</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не бе |
| и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} За |
| то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одм |
| p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене кривица — вел |
| се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам |
| ђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно |
| по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађе |
| ијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако привучем кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неј |
| ам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: |
| е сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p> |
| игне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p>— Па, з |
| с у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу н |
| Престадоше и гости долазити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то ниј |
| твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче и |
| ој време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика |
| , баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књ |
| {S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" / |
| е почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта траж |
| им, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам |
| већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само |
| али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова |
| и их да не кваре оно друштво, него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају |
| ју.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p> |
| ва — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што п |
| ш је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па ј |
| ако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлин |
| еде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S |
| ту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, к |
| .{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: ј |
| рење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој |
| косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ де |
| о, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то с |
| -Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се г. Мирко, на настави вишим и јачим гласом, а све кра |
| му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама се и диже!“ вели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће |
| страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те вик |
| устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А |
| преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> системати |
| видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} |
| луфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, |
| у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихватио.{S} И к |
| као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први |
| ућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја к |
| да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курј |
| па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни |
| требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за ина |
| га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шт |
| трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу |
| ’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на д |
| латкише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причекајте берем је |
| акле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! кл |
| с госпођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— |
| ош једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше |
| > <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и |
| полете на гомилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газд |
| лопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S |
| кој по једну ракију, почасти некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онд |
| хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ив |
| адем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати нај |
| <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А дев |
| бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> |
| епом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председником ( |
| е не помешају са овим новим гостима, па се све око њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово тутори |
| јим великим и као бадем дугим очима, па се изјадао председнику и замолио га да се он заузме.{S} |
| p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца |
| задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја с |
| а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, н |
| рилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала.. |
| си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запит |
| један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакле, Калча, дед’ запев |
| ао човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби з |
| е зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивк |
| мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута о |
| в, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, |
| име! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово |
| таде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па |
| умен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад по |
| чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу ј |
| не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мус |
| испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, К |
| год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, |
| седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, м |
| а је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му |
| у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, |
| Рад би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не |
| оја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем |
| , болан брате, отишла да га заштити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија зар |
| адне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да з |
| егда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ов |
| звању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, |
| е онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, |
| рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућа |
| бре! викну Ивко зачуђен и изненађен, па се окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче |
| пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зо |
| ешто!{S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде ку |
| ева.</p> <p>— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги |
| > <pb n="156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор доч |
| , господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председ |
| {S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености у |
| !</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето в |
| ледајући Ивка.{S} Овај постоја мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник < |
| гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! в |
| једно пуцање и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{ |
| ћу од пет и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, |
| чког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпи |
| игане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, моли |
| ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да м |
| .{S} Видео како други иду и свирају, па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па |
| n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за ло |
| ’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплати |
| о то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и панд |
| кој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо |
| кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и с |
| p>— Маријоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.< |
| лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто |
| ији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за с |
| се и гледајући по авлији онај вашар’ па се заустави на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то р |
| за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А |
| спођа казначејка.</p> <p>— Живи људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога м |
| } Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у |
| — Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него ја!</p> <p>— На |
| виксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како му падају панталоне преко висок |
| , виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а дру |
| тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{ |
| — А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговор |
| председник.</p> <p>— Ивчо бре! раздера се Калча колико га грло доноси.{S} Ивчо бре, поскоро да |
| би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спа |
| зглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и |
| да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем |
| жеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше стар |
| же и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракн |
| таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, |
| и игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама |
| из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до |
| искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рек |
| си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Калча, |
| овек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на др |
| да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зау |
| си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће не |
| едно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p |
| иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци |
| ђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. |
| p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За о |
| ну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и |
| ту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво |
| Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гл |
| вајте јутре берем на патерицу; патерица се вика женски светак! вели домаћица,</p> <p>— Дакле, н |
| одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али како никад није морао да се поз |
| целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као |
| , однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-коле |
| <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се |
| 24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да |
| </p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само |
| икако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, |
| у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се п |
| е овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тар |
| лчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јуче |
| ребати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попац |
| шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључав |
| ака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једино ако га по |
| , ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видо |
| ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФера |
| вак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p |
| неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, |
| {S} А баш је згодно могао отпочети, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница и не тре |
| ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, |
| а само мало ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> |
| онише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у па |
| еаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па |
| .{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" |
| одине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а о |
| у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — |
| а беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни с |
| шка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече |
| „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен’ да ме салте не мрзи да се мај |
| а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S |
| емате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас м |
| е се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с |
| погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекламује нешто из дела „Лаворик |
| и.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— П |
| се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила |
| опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман |
| ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема |
| } Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и |
| игара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и |
| ди.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! в |
| теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, ка |
| у дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо |
| ил’ га неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — |
| иси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и маг |
| час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г |
| седник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ |
| вртала из нестрпљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под то |
| дна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима.{S} Једна је гомила ларма |
| оји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, б |
| осле напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу о |
| .</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се н |
| дуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем |
| !{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И |
| барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати ваша |
| у?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу |
| иташ лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— |
| кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Ју |
| ашар по њој.{S} И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечи |
| /p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравј |
| демо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин д |
| S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа |
| одине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да ост |
| ва такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече |
| и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне |
| уб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја |
| а не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, мо |
| еста, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. фи |
| ="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава |
| рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгледало д |
| ко чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награис |
| ши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми |
| саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А о |
| ору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, ил’ га |
| Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и о |
| ва, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за |
| ј му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си |
| обратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким очинским |
| убљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После по |
| сница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те мил |
| о огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана |
| треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} |
| се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом |
| ког друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благ |
| е гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и ци |
| ања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, |
| прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у је |
| е.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек |
| ј ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Си |
| ет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И |
| ково.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, |
| велико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} И |
| ник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше, каже |
| ли Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</ |
| е само јуначки!“ Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, |
| као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а ша |
| долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год сл |
| уда свира и пије и ракију и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца ок |
| >После овога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И |
| м тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш так |
| , келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите |
| {S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зн |
| Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у |
| ређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тад |
| {S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћи |
| рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да пом |
| руг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, причао је после једног |
| онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жа |
| ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће ка |
| ед авлије, па се подбочио као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па |
| } Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није н |
| а; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не сврша |
| ијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— Има ли довољан број да потпомог |
| p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли |
| од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици би |
| лте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> <p>— Зашто кад се иде, бива ли д |
| вол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{S} А велиш, може доста да се налови? |
| А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе |
| о.</p> <p>— Видићемо га, и после, бране се гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} |
| иповина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна |
| <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покуш |
| ла, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за сила |
| ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети кој |
| дричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се ј |
| наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> < |
| рамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} Аман, домаћине |
| „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гл |
| ака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџиј |
| веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биб |
| ме разумеш!{S} Реци, неверницо! раздере се као луд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љу |
| глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују |
| ити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> < |
| јим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам И |
| у неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без |
| ј ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S |
| и их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи |
| е мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" |
| е мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као ра |
| рвозан.</p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте |
| же оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене в |
| јдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p |
| Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли јоште можеш онако убав |
| етну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко л |
| ну, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде ув |
| будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па |
| /p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече |
| ћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p>— ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели |
| ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познаваш.{S} |
| ме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби! |
| о! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је |
| онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади |
| рам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођ |
| ки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</ |
| ове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе |
| мајке, говори Ивко идући општини, јоште се несам ни од овија овогодишњи' курталисаја, а овај ме |
| ја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стар |
| Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, |
| ="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пан |
| ју...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у |
| и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак |
| о га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је било п |
| ење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво |
| отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој д |
| Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће |
| у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет |
| ..{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побрат |
| а коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су изве |
| аг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комши |
| сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно ја |
| своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му |
| ардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам пу |
| аде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима к |
| за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p |
| чак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан |
| оште не вечерамо?!</p> <p>— А, зар веће се познасте!{S} Е па на здравље ви! рече Ивко, видећи и |
| оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} |
| нам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна он боље него |
| > <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збо |
| мује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви кап |
| > <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је још једнако онако |
| p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јова |
| во три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Шт |
| ујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, |
| прошевину.{S} Поседише и проразговараше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћ |
| а на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово |
| оравио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га зау |
| из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да |
| S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; трој |
| не.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџиј |
| напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ п |
| Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је ве |
| олико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} П |
| мови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!< |
| омаћине, а и ви сви други!{S} Поклонише се и одоше.</p> <p>— ...{S} А кад се врнусмо из лов, на |
| кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму |
| а сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их једва дочекаше, јер Светисла |
| они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим |
| у нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га |
| ј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо дв |
| ашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хл |
| ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, |
| илазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пе |
| сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о |
| мо то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и р |
| ко на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано |
| ча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си д |
| ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели |
| е крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{ |
| а бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви |
| позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођ |
| Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад им |
| таде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном листу, онда извади мараму, простре је на б |
| м кум, вели Калча мало мекше и заустави се.</p> <p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми |
| ?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па |
| се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, |
| ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрз |
| још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола |
| ук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лај |
| време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и а |
| подин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње ве |
| јаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што |
| >— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама с |
| о ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> осветим! вели Ивко, па пође а Кев |
| па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, Кево, р |
| поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко |
| ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!</p> < |
| летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— Па з |
| же, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будал |
| ву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једна пау |
| сти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!< |
| ено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} |
| {S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг при о |
| та то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, рече он |
| вим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти |
| че неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> |
| .</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} |
| !{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> <p>— Леле, мај |
| и, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих |
| сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: пониза |
| био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} |
| жиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим ше |
| а никако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио. |
| му искочи!“ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — |
| ага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни младост наша.</p> <p> |
| .</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш д |
| сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем |
| другу купити“ вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Б |
| рјак.{S} А остаде и онај Непознати који се нешто живо беше заговорио с Курјаком па, рекао бих, |
| p> <p>— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.</p> <pb n="113" /> <p>— |
| жено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! р |
| едисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчиног причања плашљиво врпољио |
| вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га |
| у и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и не |
| говорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучн |
| ио помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — па |
| лав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? запита председник, а већ га поче интересовати прича |
| ошо и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бр |
| пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема |
| кла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је |
| а си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p |
| ата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од ко |
| ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки др |
| ени да му више ни Бога не приме.{S} Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, |
| ли, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима није никако ишло кући, јер онај зао демон који |
| , на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно ра |
| им мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођ |
| и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи порез — не верујте |
| је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и јавимо преко новина |
| и они сви, сви без разлике — па крстили се или клањали — омастити брке печеном јагњетином; зали |
| так, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, |
| S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги |
| јиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми се Бога ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! ре |
| икус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа |
| p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— |
| е. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{S} Ем га несам ни видеја ни па звај |
| сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вел |
| јзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при к |
| славе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да б |
| не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не |
| лко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је |
| ли домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— |
| и:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганс |
| а Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p> |
| ру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а добио са |
| х га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> |
| оћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој |
| ф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поизд |
| {S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— |
| <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: „Проја баје. купуса нестај |
| S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да |
| , а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј биј |
| јатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} П |
| <p>— Друство, све пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је |
| се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{S} Па ко би презрео |
| н рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, ле |
| е да Господ!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам |
| у, па никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p> |
| А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак н |
| саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вре |
| па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се |
| ме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је та |
| кошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И са |
| ла, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S |
| мири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од |
| есам Јованка, несрећо пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш с |
| {S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’а |
| ша знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси |
| Ама оно друкче било, господине.{S} Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Ве |
| иде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли |
| н другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те |
| е рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против теб |
| х знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— |
| н дотле и неопажен из буџака, и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј дома |
| баџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те |
| Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кв |
| ао што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега од зал |
| туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ј |
| е Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ам |
| ш да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ја с |
| си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле |
| S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, |
| <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="1 |
| и, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина ј |
| што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} |
| га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљс |
| се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан за |
| ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вал |
| сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, |
| потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јареби |
| олан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ив |
| авити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет от |
| е, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И н |
| ле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше |
| S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј ст |
| блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ за |
| .{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадо |
| кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! |
| луопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тараб |
| требно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влад |
| је се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Не |
| едању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.</p> <p>— Да ме пријавиш код го |
| а славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, п |
| не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вел |
| откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — а |
| одужише весеље и без домаћина.{S} Гости се одбише.{S} Побеже и Маријола и мајка њена.{S} Побеже |
| на, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и |
| <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гра |
| поља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови |
| ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Ме |
| ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче |
| ски писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да |
| добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захва |
| ка да не би могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, о |
| л’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет не |
| евету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb |
| гиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па с |
| сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казн |
| и је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те |
| -Ивка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка пога |
| бредише се неколико пута, разговарајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и |
| азати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S |
| те, светитеља! вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивш |
| ко сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слу |
| .{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се Маријоли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице. |
| амо тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу ва |
| ги петли, а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</ |
| патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су п |
| ас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару пред ку |
| славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> < |
| ила, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет |
| рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њим — несам коцкарин, гурбет несам, господине!{S} |
| ...</p> <p>— А зашто па да иде? испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посл |
| мезелук.{S} Једу и пију.</p> <p>А Калчи се дало на жао, па се диже и оде на врата од собе где с |
| аши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде н |
| запита госпођа казначејка, ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги д |
| бити. — Како је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је приро |
| то му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама |
| ом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено. |
| и; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи |
| Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, к |
| оју на самнување, дизај се, море, дизај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накит |
| Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути с |
| оре, поју на самнување ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија |
| коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, к |
| гор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се |
| неће л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n |
| генисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жен |
| {S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини |
| е каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми исп |
| <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза. |
| еди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера |
| јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, Мариј |
| фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после јед |
| је, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрај |
| 17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} Д |
| <p>— Јок! данас је! јуче је! вичу, док се напослетку једва једном не обавесте да је јуче био Ђ |
| мана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прича и по други п |
| ст... ваша готовост... како само да вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи |
| аких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, каже |
| ми.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајући капут и извлачећи манжетн |
| само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по г |
| једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, |
| p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до г |
| русалима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим ци |
| </p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе пилећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј |
| е г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! |
| и белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти так |
| акле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знав |
| ним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кладио!{S} Дабоме да сам је добио, кад вам |
| јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја б |
| славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад ј |
| селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је |
| карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на даскама, то ми је био |
| вљали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту |
| мо у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да |
| тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш л |
| и беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам до |
| сти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују с |
| </p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’в |
| Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: |
| — А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S |
| мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, баш љута ж |
| се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло вид |
| а велику жалост својих жена.{S} Жене им се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за п |
| прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређа |
| ји онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, |
| <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше мно |
| п.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило по |
| ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњ |
| Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За ње |
| остима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S |
| , а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко рђаво живео.{S} Он нашао баш данас да ради нешт |
| свеће Јордана, његова комшије, с којим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсоб |
| е.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’.. |
| S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зб |
| свога имена! дере се Светислав, а затим се исправи и рашири руке, па се још јаче раздере: „Сву |
| !{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па настављ |
| отроши дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек тре |
| е, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вел |
| што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за таб |
| ете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p |
| се, може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— |
| не (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и |
| ветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Одлучио |
| е да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужности |
| драв, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали би |
| га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у |
| му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па ид |
| ајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га |
| све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Ба |
| } Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „ |
| азијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као издаље гледа, па је |
| ву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као ма |
| збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола п |
| адоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она |
| ујунџија, него један дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и |
| је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио |
| лине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина |
| >Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче в |
| А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружин |
| реме причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало нервозни |
| , озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор ниј |
| ли.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овик |
| наф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</ |
| , јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> |
| ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне |
| Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашл |
| о друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> < |
| p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и ја |
| е зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{ |
| едник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја са |
| авио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је |
| пре петнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, |
| вним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек |
| макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви се радују Ђурђе |
| ј дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и свака вера, сви |
| реш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ председник.</p> <p>— Викам га и |
| -е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несре |
| атовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искр |
| он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{ |
| ећеш ми ни замерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш |
| е друство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже |
| ајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127 |
| p> <pb n="37" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без ика |
| сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врст |
| му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону д |
| о да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ет |
| p> <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калч |
| домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати |
| } Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду свеже усред |
| лактове одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и |
| та мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао ј |
| купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како!{S} П |
| ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{ |
| копчавајући капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешк |
| е очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу руку наместила косу, |
| т, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ив |
| к прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљањ |
| до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S |
| <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмакао од куће.{S} |
| да и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна в |
| чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку |
| а здравље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј |
| „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Нек |
| ски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је |
| , из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и љути |
| егли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по |
| вито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад |
| знати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се п |
| а часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја. |
| о:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило |
| Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> |
| м већ по мало да заборављам... остарело се), али знам добро да сам већ био помоћник казначејств |
| ањало се,</l> <l>Избањало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>п |
| њало се, нађиздило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФе |
| већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безоб |
| здило се,</l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} |
| слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко.“ А мен’ ми па би |
| ше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, не |
| а је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године п |
| S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један па |
| нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и |
| не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! реч |
| лезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима да не знаје, бива ли, а? |
| p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; |
| и лено прошле, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватов |
| све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи) макнула и превукла |
| Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А ко |
| Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не |
| то си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председн |
| укче!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погоди |
| Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си |
| Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умр |
| ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био!{S} Па нећеш ми ни зам |
| Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> <p>— Одамно господине, и ја ви |
| рате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, с |
| ожи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и к |
| јбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вин |
| абе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено |
| у.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем |
| чи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густих ди |
| .{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из в |
| — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да ст |
| жи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у |
| има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лиц |
| б’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманск |
| ’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели |
| вет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; |
| дно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете |
| вчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера |
| еће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> |
| оре, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{ |
| јбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе годи |
| 8" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше дев |
| ја Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Т |
| се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глав |
| мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога |
| {S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обузима |
| ршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет сами. |
| главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече онај.< |
| аш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако кр |
| И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ам |
| ако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од в |
| да да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брат |
| а ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} |
| него их јуре као ајкула лађу).{S} Нешто се разговарају врло пријатељски и газда-Аксентије је ве |
| ма што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ остане |
| <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свирите мој |
| >вели Светислав, а дигао руке и окренуо се према Ивку и домаћици му који одоше својом мисијом.< |
| ада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примера |
| > <p>Да би прекинуо паузу, г. пензионар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивк |
| ли жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гу |
| ије чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан |
| животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не падне с к |
| ред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се водио онако с прекидима, мало дијалога па мало паузе |
| га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и онија па дру |
| јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзн |
| у честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва |
| и се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел и |
| ању и намештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључ |
| з кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час вид |
| стина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају |
| је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што ис |
| Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија |
| с.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели |
| ији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпо |
| да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију |
| о натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попови, као да разносе депеше.</p> <p>И код мајстор- |
| о нас острамотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} |
| <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у врати |
| .{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле < |
| узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да по |
| о ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад о |
| <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу д |
| <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се.{S} Непознати кукуриче, а Калча буди Ивка који је за |
| {S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волу |
| Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је |
| да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калч |
| еди си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг ов |
| ни гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е са |
| ак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку |
| тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?</p> <p |
| омаћинској кући да послужује.{S} Радују се обе комшинице, а радује се и Маријола.{S} А није ни |
| еме стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да |
| Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Под |
| Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ва |
| брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док |
| <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет И |
| о у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћош |
| !{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} |
| рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом с |
| вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људ |
| ло — рече Ивко па накриви капу, која му се од некуд нашла на глави — веће ништо полепо не беше |
| а је момак рад да се жени, а девојка му се допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не |
| "154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је |
| си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S |
| отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мно |
| да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су |
| ote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут уд |
| , а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вел |
| ери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђ |
| тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{ |
| чува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је на |
| познати.</p> <p>— Како викаш! окрете му се Калча.</p> <p>— Кажем, да вам је ваљда од помоћи... |
| си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја |
| с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти |
| ми Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискреније.{S} А и како не би! |
| ветих«, знао их на изуст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S |
| се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, стар |
| јим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али |
| ло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господ |
| зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје Калча, ж |
| ајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S} Некада му се радова |
| ! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја |
| прекиде га звоно које забруја и глас му се мило разлегаше кроз онај јутрењи ђурђевски ваздух пр |
| када му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко му се све не радује |
| огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну |
| угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, м |
| ојих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, |
| х, ко му се све не радује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиг |
| и други, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газ |
| избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне љубавн |
| још никако да звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старо |
| ма.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга |
| n="173" /> се звао председник), и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} |
| лен, као сваки наш пандур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, нег |
| момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а |
| м па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли |
| ило урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Пет |
| к су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авли |
| > <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој |
| им шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог ф |
| као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радо |
| о пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: |
| више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се |
| Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неко |
| ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али |
| и 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно н |
| из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босо |
| а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој с |
| <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици мање |
| морни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} И |
| ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— |
| умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали пушку за Ивком који побеже |
| амо био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори |
| у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао |
| врбовим гранчицама и јоргованом; кикоћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу |
| н ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> < |
| кле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; ма |
| head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Прем |
| !</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђ |
| <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, з |
| аФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала |
| ком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш н |
| но.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па |
| ари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњ |
| ш, или да ми нешто замериш!</p> <p>— Ич се не брините.{S} Нема љутење.{S} Знавамо се де... имај |
| то гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и |
| е, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. |
| један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија ба |
| кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижова |
| <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Светислав, а затим |
| ни се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога имена! дере се Св |
| ра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> |
| о охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах п |
| гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— |
| је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’ |
| .. ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од то |
| ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојег |
| ком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла |
| акав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, јо |
| и Ивко и окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова к |
| аље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они |
| доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одваја |
| мало, па се после накашља да да абер од себе.{S} Г. председник <pb n="103" /> диже главу и погл |
| ом гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се з |
| СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква је несрећа напољу била, да смо |
| се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га |
| quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњ |
| те! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте н |
| е кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја х |
| јући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали ви |
| ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану |
| чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апе |
| а бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> |
| и него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, као што |
| ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и нама |
| о ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављ |
| ре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући |
| прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши с |
| писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, п |
| жен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке |
| , него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да |
| Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, |
| оште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми остав |
| А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону с |
| к, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те |
| Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи ча |
| а, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асл |
| p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу. |
| луми и па ешеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Ка |
| редседник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и |
| грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај свет?! вели Калча |
| ветлислав на криву грану, а све од кара-севдах — а од кара-севдах поголем болес’ има ли на овај |
| !{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и пуче прстима.{S} Мани се!{S} И Бога ми ви каз |
| Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-присед |
| етиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калч |
| е му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав |
| , већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.< |
| аш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти с |
| кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангубимо.</p> <p>— Ама па зар не видиш |
| е се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се |
| пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни |
| S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаес |
| а овај свет!</p> <p>— Сад никако, а пре седам година, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не с |
| разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...</p> <p>— Молим, молим.{S} Причајте само, ја с |
| но, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узе |
| .</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу |
| и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину; у депутаци |
| о се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе |
| к крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријат |
| и и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знал |
| не па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бак |
| тељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остал |
| ругу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикала а све од праве пене и ћил |
| их који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти |
| н и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез |
| ам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао |
| аг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— Т |
| ла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само |
| ук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S |
| извади мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се по |
| ча.</p> <p>Маријола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први п |
| , нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.< |
| моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Час |
| S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши домаћици очи |
| ања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пр |
| бореше!{S} А батали“, рече, „и ловење и седење, и појење и пијење!“</p> <p>— Па добро је и гово |
| сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извешт |
| ај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И с |
| испречи се Калча.</p> <p>— Па доста сам седео.{S} А имам и посла.</p> <p>— Јок, јок! гракнуше с |
| као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа зап |
| о је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо ли на д |
| рукчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— |
| Зар баш одосте? гракнуше неколицина од седећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! кл |
| а ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идем |
| да буде миран и паметан. ’Ајде, Калчо, седи.</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо- |
| муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оно |
| сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’А |
| p>— ’Ајде, седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпе |
| иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и заустављају га.- „Не ми |
| не можемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћет |
| ку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} |
| p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од с |
| p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као код своје куће! ре |
| ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб |
| Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и |
| си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један |
| рјак.</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>— Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен |
| , демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем |
| нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а о |
| лу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, наравно, много паметније уп |
| руг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан брате!{S} Пао |
| p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на |
| !“ веле му и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је пр |
| да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав |
| па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на ча |
| Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, |
| , та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен о |
| а ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн му |
| ачинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај |
| викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да з |
| с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} З |
| наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Так |
| Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што |
| љен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, |
| ако, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете |
| и, ако... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим |
| председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> <p>— |
| једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> |
| да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S |
| идиш, како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба леп |
| може да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па р |
| у Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил |
| , јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му кој з |
| си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срам |
| ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ |
| и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је поса |
| иђења.</p> <p>Они се поиздигоше мало са седишта и поздравише га.</p> <p>— Не ги знајеш, господи |
| Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, |
| , па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом |
| ине па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како |
| садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и са |
| јак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвал |
| а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — |
| и теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му л |
| Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даљ |
| ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!</p> <p |
| обро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда реци и ње |
| ма, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све |
| спред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искоч |
| а теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гле |
| ким пуним милоште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> < |
| аљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испред |
| Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуко |
| а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу.. |
| ди, куме, радости моја!</p> <p>И кумови седоше један до другога и загрлише се.</p> <p>— Разгово |
| узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју брук |
| баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весеље и без дом |
| у, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, то |
| побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле сеје, да загрли брата око врата...</p> <pb n="80" /> <p |
| и и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам |
| икако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја ка |
| кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад она |
| певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама каж |
| нај коме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на |
| i> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе |
| ито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па |
| ито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо |
| ито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем |
| лиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ |
| а’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</ |
| е своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а |
| аки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирко.</p> <p>— Пре сам се селила из мес |
| кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, оно појење, оно пуцање |
| л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече |
| јим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја тр |
| алча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} |
| p>— Неје од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дан |
| Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.</p> <p>— Не дај, газда-Ивко!{S} А |
| ољни.{S} Нису ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су |
| дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — |
| не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки час сел |
| возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у |
| и тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Боже мој! бољ |
| кад није морао да се позове ни на кога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и |
| органџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дан |
| да-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко |
| апуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компе |
| цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па |
| ма носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а м |
| ац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезл |
| у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! |
| иганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме б |
| леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и ч |
| је и неко наше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко |
| натоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на сл |
| а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти го |
| о ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, каз |
| о дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак |
| ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу |
| гачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Из |
| , фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како вик |
| о?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S |
| је налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога рад |
| >— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да с |
| шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јан |
| мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријо |
| са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са |
| <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За |
| лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком! |
| т каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> <p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три |
| рате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети т |
| ајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{ |
| председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, |
| м) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, |
| ме, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није |
| едну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радос |
| S} Ето од кад је наше друство, па се не сетисте мене да жените и да ми председник буде кум!{S} |
| л’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знаваш ни па познав |
| ега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141 |
| е, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе |
| .{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми |
| е добисте?{S} Зар не вечерамо?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не с |
| а Бог зна да ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад до |
| га коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па |
| овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјав |
| рника.</p> <p>— Ах, какав буран дан!{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја |
| > <p>— Нисмо, знам добро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти |
| браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а ни |
| м, вели Курјак.</p> <p>— Ама и ја се не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћ |
| вима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се после некако искрену |
| начејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим лепо каква |
| гње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда с |
| де шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с којим се Ивко р |
| сав комшилук како се повешао по зиду па сехири.</p> <p>— Јао!{S} Газда Ивко! боли ме , боли за |
| х одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три |
| ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, к |
| рече председник, гледајући Курјака како сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господин |
| тво!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже присло |
| </p> <p>И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена.{S} Велика красна свећа од пет и |
| едник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, о |
| лча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, в |
| .</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш как |
| рганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт |
| А ако је, викам, и ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој |
| S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не |
| а сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим |
| ај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам |
| докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ће |
| Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тик |
| акви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, п |
| ше се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг нема ништ |
| навам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на |
| н си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, протера век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га |
| ре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светис |
| и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на |
| у сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крш |
| ми свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, п |
| к; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — |
| ме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, з |
| их комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, душице моја“ и отпеваше је до пола, отприлик |
| а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше др |
| бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, да си имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу |
| да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, |
| рка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па |
| море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — иска |
| ују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{ |
| ели Светислав.</p> <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам о |
| оји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, ни |
| рим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} |
| Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л’ му ко |
| у, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— А |
| >— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ |
| p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен |
| од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’ |
| како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантаз |
| иседник на мој памет збори!</p> <p>— Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао |
| т није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? п |
| >— Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испо |
| терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти |
| адожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младож |
| ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели И |
| >Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</ |
| е у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати нат |
| л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати свој |
| е туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, с |
| останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к |
| у веће... неће га нађеш ласно!{S} Па да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно |
| н!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! завр |
| беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг |
| с и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо |
| гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал |
| } Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па м |
| : „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме к |
| {S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај деве |
| ашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш |
| ча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо на нашога до |
| селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча |
| ој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} С |
| новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет |
| ло жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви |
| ако теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Де |
| јок, вели Кева а не испушта га; дом да си идеш с мен’, а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само |
| им за Светога Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Ла |
| а само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новајлија се оп |
| аме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу |
| -хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; |
| тидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо |
| ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесија два зајка |
| тим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате |
| те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб |
| и, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама не |
| ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, |
| , резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} |
| он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо |
| да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па |
| се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кев |
| ас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— По |
| га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу |
| p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> |
| о, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по |
| обро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек |
| а шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за ш |
| о лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што |
| овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо још |
| и остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно парченце од авлију, там’ |
| S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, |
| телију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезе |
| бука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас |
| оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте гледам гу керку, вели Калча, па накриви капу, |
| и идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калч |
| да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча |
| , а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, |
| ради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми ви |
| з општину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се и |
| га и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. |
| оју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе да пијем; кол’ко да ги печ |
| Нема љутење.{S} Знавамо се де... имаја си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлаче |
| таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љута војска!{S} Па, ете, и ловџија сам, и |
| кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како |
| познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветск |
| нам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си седиш како већил сас тај |
| , постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен мож |
| .</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно |
| дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне |
| хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — |
| а дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, д |
| да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да |
| куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у гр |
| убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> |
| ању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један руме |
| ако то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курј |
| >— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно |
| и ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, |
| аше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</ |
| S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а по |
| рено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се |
| а саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — к |
| ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после н |
| е тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу гледа и па да се поноси; а |
| Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како једна домаћица од ред, а не како њојн |
| е превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја ка |
| зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешиш |
| одине бре, младо како гонџе од ружу! па си мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!< |
| сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми нес |
| и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си з |
| естоко му памет померила ваше Јолче, па си је саг како брљив без њума!{S} Ошашавеја је...</p> < |
| си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из |
| е.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј б |
| е ми је!“ рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Маријолу.{S} Она си запита девојче а ова се ср |
| и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште м |
| м на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} |
| вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и с |
| кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони |
| си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље |
| лејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у ваш |
| > а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у ан |
| на се санким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> |
| ованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавте |
| онлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си сед |
| ојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> |
| јицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги исп |
| ако Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују чо |
| и бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачу |
| ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: и |
| зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после |
| а поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зај |
| си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — |
| ска!“ Па потера кола побрго.{S} А ја па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <qu |
| а га види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика н |
| ожем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; ш |
| ило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту С |
| маше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, |
| а чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило з |
| асно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вер |
| тврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} |
| ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га гос |
| } Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин он |
| у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, |
| рича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо |
| чања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога т |
| о.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ћ |
| ољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја, ја ли сам га звај |
| ре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на д |
| оручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке к |
| ња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседниче, неће’ ми веру |
| доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> |
| се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја |
| е... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и ана |
| /p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја до |
| ту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни д |
| рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за |
| мо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Ов |
| оћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> |
| в’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на њ.</p> <p>— Молим ве, браћо, и |
| си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} П |
| </p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће с |
| рјака, зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја |
| ожидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си |
| па не мога’!{S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за ова |
| S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— Све си кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ств |
| ста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим в |
| о сече печену јагњетину.</p> <p>— А све си вика, господине, вели Калча, да најбоље знаје.</p> < |
| у керку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну |
| паде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ год |
| бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се |
| и гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, |
| е!“ — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он от |
| па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и н |
| Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је |
| не.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, до |
| {S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, п |
| алча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и р |
| l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l |
| поде, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, бе |
| виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му |
| а ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на л |
| то!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто о |
| белосветскога.{S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— |
| јац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, |
| све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли бар |
| „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре |
| па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, |
| пу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну |
| ?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он м |
| ија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас |
| је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, н |
| ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш т |
| сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севд |
| уп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И |
| а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па ма |
| лебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, о |
| ан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка |
| лча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је п |
| да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па г |
| па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг |
| врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, са |
| један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— Можемо |
| га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако |
| бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме |
| одија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика. |
| луче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушк |
| е за наше жене и домаћице, ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ |
| с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у |
| Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивчо! вели Калча.</p> <p>Куцају се и пију.{S} Ивко |
| такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће |
| мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар |
| ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:< |
| — Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу д |
| ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак |
| кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" |
| што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама несам, лудо, м |
| ед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Дома јесам, сама не |
| p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов д |
| јађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — |
| ао сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукав |
| еб’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат |
| кључеве од празне куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца ко |
| ’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начиниш |
| дниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калч |
| ј; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, |
| p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори си како мутавџије!{S} Ич га не разбирам, ете две ми очи |
| си ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{ |
| нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јес |
| те и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија |
| ј теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник |
| ећ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па |
| е, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да ид |
| и ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле |
| n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и |
| S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, раз |
| д овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у к |
| дседник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А ка |
| ин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не вод |
| и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давам |
| ’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, д |
| нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си ва |
| pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светисл |
| девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси |
| си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече |
| паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! |
| ш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је |
| Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, о |
| ар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог |
| , та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да |
| /p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапи |
| кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! |
| ија си, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен можеш“, збори си Калтагџија, „без паре |
| редседник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> |
| p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаметно изработисмо |
| ејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кро |
| сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си је посал!</p> <pb n="79" /> <p>— Морам.</p> <p>— Е н |
| рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да с |
| аш побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побрат |
| Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је ов |
| смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи. |
| {S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, госп |
| ктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, в |
| ше и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, |
| как, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, тво |
| е л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p |
| ј да је било — неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине |
| не, неје кућа, неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ ш |
| алу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој |
| ма.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си ми |
| е — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе |
| викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређен |
| човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашт |
| Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од |
| } Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, с |
| стор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пођ |
| сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ам |
| лого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је како један, демек, зајац, девојачка мајка како ло |
| еш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли |
| е тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за на |
| редлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Вид |
| ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, |
| им, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија г |
| без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у сто |
| ук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе |
| слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо |
| ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: моја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће сва |
| Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу |
| ојку.{S} Знајеш како је девојка!{S} Док си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на |
| {S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћ |
| захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питујем, зашто знаш може да се и заб’рави!{S} Па си |
| ас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Ш |
| и заустављају га.- „Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S |
| !{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дакле, извини ме!{S} А до годин |
| !“ И веле они, па поседи мало!“ — „Имам си послу.{S} С Богом, па Бога ви нећу назовем, ако ми н |
| а овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо |
| едам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па изва |
| } Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бив |
| бираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепа |
| ре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, |
| лази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седам |
| наш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘ |
| ли Калча, а све љући и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми већ |
| те се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, н |
| ија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студе |
| рећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, де!</p> <p |
| е салте не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се пр |
| а на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако о |
| ећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{ |
| ијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p> |
| рим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, К |
| шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb |
| и тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми |
| даш!{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> < |
| ... рече онај Непознати.</p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како е |
| е, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф |
| ратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.</p> <p>— Ама |
| ај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта |
| човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побрати |
| Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег’.{S} А пцета ни иду испр |
| А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте искочи до Келе-Кулу, |
| блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ си и он, викам, п |
| чеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисар |
| па на Калчу каскандисувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг |
| потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да с |
| ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч је ист |
| а што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекиде га председник.{S} Дакле ако може, а |
| у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брате, лажеш!“ Калча се, истина, бранио, али |
| арико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми |
| ађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</l> <l>Д |
| каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} |
| с домаћицом, вели му председник.{S} Ако си Курјак, не мораш бити курјак.</p> <p>Куцају се и пиј |
| ође пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од та |
| диш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да |
| ма саг неће, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пев |
| чепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па |
| , ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, б |
| езетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.</p> < |
| адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си за |
| ме стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врн |
| море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту |
| ли чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него |
| е море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љ |
| } Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо |
| из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, млого каФе |
| мисли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде |
| , Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али |
| сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти |
| на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калча из |
| о да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и не |
| <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га п |
| ан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и |
| им: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто |
| S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{ |
| смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам |
| и ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да с |
| , Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и |
| ресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— |
| а, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако д |
| допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да |
| ирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, |
| пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, ловџи |
| ца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да н |
| да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{ |
| табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога ч |
| гу изедо’, ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај |
| ја — викну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, |
| дине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — ре |
| </p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле |
| p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа! |
| ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не можем да му заборавим; ни |
| Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да с |
| ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, г |
| Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек к |
| е!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, |
| ђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p>— Ама прошло си је, |
| цније дошо, вели му председник.{S} Опет си ваљда ноћас по свом обичају... гледај само какве су |
| тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође овамке.{S} Можда да неће ни од нашу веру да |
| рамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га К |
| а сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; |
| ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути |
| тиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, а да л’ |
| инце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, |
| се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што |
| д неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам г |
| дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, п |
| ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а |
| прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, рад |
| друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним д |
| ек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покр |
| {S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — |
| бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та |
| ита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућ |
| p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да |
| а лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто не смем |
| па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Неср |
| да зачуди нити изненади.</p> <p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали |
| е, господине, па колај работа, зашто је сигурирана, ама ово је јоште полоше, овај кардашки зулу |
| к, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они |
| ’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разг |
| ла, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту |
| е дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће |
| ок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курј |
| овутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како је, господине, вели Калча, з |
| — Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како |
| вате Маријолче ваше.{S} Може да направи сијасвет зулуми и па ешеклуци заради овај несрећни севд |
| , велиш, брука по кући?</p> <p>— Ене ги сијасвет око кућу ми како око панораму!{S} Оно, господи |
| ше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ |
| м' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попије!) Аја!{S} Никако да се сети.</p> |
| ’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да г |
| ћи и љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калч |
| свим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на ле |
| енчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> <p>— Е, са здравље, Светлиславе |
| лепше девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући |
| ер је кум, а после и исмевају га сви, а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год и |
| да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце |
| из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један |
| ју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као бадем дугим очима, па се изја |
| , што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} К |
| па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и та љубав ј |
| беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Ш |
| ћ да долазе.{S} Прва је дошла комшиница Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и |
| це.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче брк |
| е се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и |
| ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати д |
| Живка.</p> <p>— Па дом да си идеш, рече Сика Светиславу.</p> <p>— Лаку ноћ!{S} Лаку ноћ!</p> <p |
| “ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће |
| ку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигатно забринут |
| јска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђ |
| после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто мож |
| ајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама с |
| ало подаље и мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењ |
| у се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први т |
| <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да пој |
| “.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! вели Калча.< |
| ати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште |
| осподине, како гугутка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... кази |
| је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак |
| алчо, а адет си па онај остаде! вели му Сика.</p> <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старо |
| b n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни |
| наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ниш |
| гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јошт |
| че, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и |
| онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, |
| ај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти |
| вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди |
| и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb n="146" /> как |
| за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу, па си о |
| ал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} |
| ију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, |
| капарисана била за овај дан. — „Комшике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни б |
| ипцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови |
| ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре |
| екао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p> |
| де, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата |
| по девојку.</p> <p>Вечерају. .</p> <p>— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој мајци, је ли још |
| Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чеж |
| дем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: |
| о! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по |
| ри! рече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, з |
| дише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари један јорган, да га максу |
| рећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми |
| иле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја пес |
| си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву |
| час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко’, додаде домаћица, за девој |
| сувашем, зашто и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџи |
| је испросио; <pb n="154" /> испросио је Сику.{S} Допала му се особито одономад, кад оно није хт |
| то седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће |
| мо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за |
| а, мајци девојчиној...</p> <p>— Аа, при Сику?</p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ уд |
| замуцкује Ивко, ја викам, вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне веч |
| ег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да игр |
| а тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, |
| сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб |
| а није могао доћи) — и он послуша мајку Сику која му рече одлучно: да она неће, док је она жива |
| туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко |
| га причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жвркове два наполе |
| S} Виде ли гу кол’ко је малецно?!{S} За силав бре да гу метнеш како <pb n="164" /> карамфилче, |
| е и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Ј |
| авно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сили противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и ма |
| твима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан и разочаран, мрзи н |
| нукају се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста |
| ем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још |
| ин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко из |
| ад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p |
| зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на мој |
| стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: |
| ан мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећнога Ивка по глави, по капуту |
| S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити |
| решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ |
| ђе?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хл |
| по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, |
| је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу сла |
| и, какав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилику, мање јео или мање пио, и т |
| у, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Ка |
| та и стала је баш на оном месту како се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а њ |
| еје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ј |
| о за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто дру |
| Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла да је Маријола већ „пого |
| е сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прс |
| транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој з |
| ме, да му све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{ |
| енелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упор |
| са својом женом Наталијом и малолетним сином Милољубом, једним буљооким лепо обученим дететом |
| аренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији истина, али дете, к |
| ова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама |
| а.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш |
| дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а мали будући медицин |
| тиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све подн |
| то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— |
| ве му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p |
| у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу с |
| а ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а с |
| стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; али види ли сам |
| hi> — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прилази огњишту, диже заклопце и загледа у ло |
| А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Гор |
| викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо за |
| кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сиротиња, господине, вели Ивко; имају си једну кућицу, |
| у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака з |
| овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита |
| , да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</p> <p>— Сиротињски, кад несмо |
| си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ рече па она.{S} Муку, море, имашем сас жену! |
| ти гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.</p> <p>— Па сирот |
| } Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништа не ваља, вели др |
| ре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги ко |
| у шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свет |
| еше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас ру |
| вко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, деме |
| ко рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је |
| бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак д |
| А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како |
| мо труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво |
| једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ов |
| } Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганч |
| овеше мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма приле |
| осито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив и здрав, в |
| запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се |
| 02" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-приседник има ли |
| p>— Седиш си? отпоче Ивко.</p> <p>— Ето сједим — рече, па развали вилице <pb n="102" /> као зми |
| решни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у сал |
| } А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој |
| коро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раздера! викну на њ |
| а па си запјејем, па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,< |
| а тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет да пијне |
| з путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, |
| еб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S |
| ваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које |
| pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава засипати у |
| тити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не зн |
| ко, па седе и пребаци ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А |
| који је или заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке ко |
| ајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А било је већ и крајње време!{S} Јер |
| иш.{S} Па сад бирај!{S} Ил’ волиш да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве |
| аш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господину писару.</p> <p>— Разумем! |
| а.</p> <p>— Овако ве молим, рече Ивко и скину капу и метну је пред ноге на земљу, идите си дом! |
| ! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p |
| че ниједно! вели му задовољно Калча.{S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, ку |
| је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога |
| о, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг <hi>ја</hi> о |
| хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општ |
| та их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова |
| аше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу језу.{S} Б |
| о.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> |
| и у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко ок |
| ричају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, |
| ки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се |
| мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек |
| ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ дру |
| ави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар по њој.{S} И сасвим махина |
| пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро заборавно све друштво, па једнако лупа главу: ко |
| а, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p |
| мо, а ви па да искачате?! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Стар |
| , онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што иска |
| еде! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита И |
| бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају |
| стима.</p> <p>— Како викаш’ рече Ивко и скочи као опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом |
| а радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би |
| Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ам |
| звео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу |
| на.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђур |
| Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а зат |
| плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се неје |
| га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с к |
| бичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, ти |
| авно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, и јамчи.{S} Рапорт пак мес |
| саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чује |
| ита га полако Курјак.</p> <p>— Главу да скрши, откуд му па ја да знам име, кад га ономатке топр |
| си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ д |
| да се каФа пече, а не кува!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да |
| си је млада и луда и зелена, она си је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и |
| е, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све |
| а ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шеб |
| бушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, |
| се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то |
| шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана по |
| } Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим пр |
| ов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербе |
| l> <l>Да пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l |
| задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па |
| је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш-вериш за девојку.{S} Знајеш како је девојка!{ |
| е није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, нег |
| да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу |
| само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођиц |
| {S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што |
| ако залудан.{S} А и иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и |
| хове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна |
| Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године славити и побегао је ча |
| осветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — |
| кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни простаци људи, доста.{S} |
| и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну |
| мало после окрену.{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели дома |
| турњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председни |
| еди; имам си, ете, некуј послу!{S} Ете, слава ми је прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, |
| лча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у |
| , побратиме, а зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p> |
| Курјак.</p> <p>— Ама нешто ми глува ова слава! вели председник.</p> <p>— Како да није! вели Сму |
| ако.{S} Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтел |
| па да сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’ |
| а овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p> |
| РПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Ср |
| к си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да |
| </p> <p>— Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председни |
| ад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не |
| >— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове. |
| а да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> < |
| Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Ч |
| акшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, |
| ек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ |
| андистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а |
| ила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p>— Зар све поубијали?</p> <p>— Ете отиди с |
| а, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се рас |
| .{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога видети који ће им к |
| цу ка он.{S} Још мало, ето прексутра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> |
| ка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог |
| ча, неће може бит’ да дођу; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска сл |
| еко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да |
| ине председниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после |
| <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, пра |
| стаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети Марко.{S} Жалост, побратиме, које сам ја д |
| ф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! п |
| а на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто |
| ију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у |
| , „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, комшике!“ рече Сика, па |
| , викам неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} |
| нају многи, највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџ |
| ево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, |
| што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошт |
| дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена |
| а пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога било је још гостију, докле се |
| раји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?! |
| шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомот |
| ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечеру? |
| јакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господин |
| же се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти дола |
| игани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство! |
| штајући густе димове.</p> <p>— Први дан слава — е, бива, ред си је; други дан вика се патерица |
| це.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? запита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекула |
| рио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав свет |
| а!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас слава на нашога Курјака?!{S} Не знајеш, је ли, несрећо |
| , газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас поко |
| лађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложиш |
| саних руку.{S} Сети се да је газда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљ |
| Сваки зна да је јуче била мајстор-Ивку слава, па сваком мило, јер зна да је и мајстор-Ивку мил |
| људи па се обилазе.{S} Још да нема ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо ком |
| њетином, и добри пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај су |
| са разних <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либ |
| већ пре једанаест година послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре |
| у друштва — истина само да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послужив |
| гости почеше долазити.{S} Наши гости на славама деле се обично на двојаке или још боље на троја |
| азговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупо |
| Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у |
| им после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, |
| и г. председник је био познат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се комп |
| то, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</ |
| в свет да идеш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други |
| е требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, |
| се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се |
| и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико н |
| >— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине.{S} Веће нам се доједе |
| време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Ку |
| страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} О |
| ом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S |
| </foreign> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару |
| вимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : о |
| као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их н |
| дне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њ |
| ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи |
| им онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човек |
| о још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, |
| , па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а ц |
| чики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази м |
| и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је.{S} Виде ли како с |
| , викају, оно Јолче, да ни поје песму: „Славеј пиле, не пој рано!“ зашто је, викају, на Сику ке |
| ко у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не уме |
| м неће’ ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си |
| ма највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" /> <p>Гђи |
| е године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабо |
| вета тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерал |
| ри свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Ми |
| шир и седео на њему све време док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мо |
| е сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са с |
| двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они |
| } Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у п |
| и напраји.{S} Пцетиште!{S} Овако ли се слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре б |
| воме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, он |
| е у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква |
| који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради |
| као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецн |
| урјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се |
| аш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Бе |
| рад бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест цигански |
| се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздрав |
| га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Знамо де!“ И веле они, па посед |
| у на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плак |
| — Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Да |
| од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени го |
| лава пре ваше, још неколико дана.{S} Ми славимо Светог Николу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} |
| а славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ак |
| тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у нови |
| /p> <p>— А ето мој комшија, кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше. |
| ам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се одвојио сам, |
| Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, |
| човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чу |
| мешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја |
| му због слабости није могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} По |
| ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до године можеш.{S} Па, болан брајко, а знат |
| т карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пићу.{S} И нико га није вид |
| а цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, |
| да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да не вид |
| рављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, наздравља Курјак |
| куцају се, наздрављају и пију.</p> <p>— Славу славили, славу дочекивали, господин-преседниче, н |
| не у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, |
| , признати да имаш, вала, красан дан за славу! рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p |
| ’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неј |
| како је погинуја домаћин један, ете, на славу! вели Калча још силнијим гласом.</p> <p>— Да поги |
| цимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, на славу се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало ч |
| оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иска саг да се ожени сас њума.{S} А он |
| <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, ул |
| ло ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за пријатељи!!{S} А ни га знава |
| зашто па да пе бива?!{S} Слава је, а на славу свашто бива.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да |
| чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је |
| те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зове.{S} Разуме се нити се зову нити се т |
| му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, ч |
| овешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смеју |
| тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, |
| ча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p> |
| аш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n="100" /> а нисам |
| боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они п |
| аријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је оч |
| и косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намешт |
| а си видимо кога иска Ивко да испуди од славу.{S} Резил’к од Ивка.</p> <p>— А, не, не!{S} Морам |
| тин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, раз |
| ераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светога Живка.</p> <p>— Па |
| а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S |
| о да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, ж |
| да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{ |
| Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте |
| вцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим велики |
| души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А после ја т |
| ински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И |
| ично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узе |
| си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. „Ја си могу, вика он, м |
| наставља збиља ожалошћени Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене |
| од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сас |
| в-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешни Ивк |
| су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек са |
| о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари при |
| вине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситни |
| а зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем |
| малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> |
| а прошасту, а оне друге половине године сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном |
| а се извалио на једно јастуче, зажмирио сладнострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино мале |
| жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Једна ј’ капљ |
| тко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и но |
| љује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него |
| стерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никиц |
| а бих онда пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</ |
| свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспр |
| ај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим и скоро плаче |
| Кево, молим вас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, п |
| о и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те |
| , агитујући већ као и свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ве |
| и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају |
| , уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а стариј |
| дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја њего |
| меш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на све |
| жем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у крев |
| } Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести |
| јте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем |
| онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај н |
| о мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје |
| исто прихватио.{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у |
| злета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као коли |
| ц с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетц |
| он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често н |
| ила ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим |
| , или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица |
| нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели о |
| па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физик |
| не остане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеид |
| у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, све новије и новије, све лепше и лепше |
| оубиству! „0 Маријола, лепотице красна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледа |
| Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дана који се нигда више неће вратити као ни |
| х и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Н |
| теде овом приповетком да им очува једну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну |
| према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им посл |
| скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} Смук је, на п |
| ри, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Ка |
| ари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаш |
| што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод <pb n="8" /> прслука нова лака памуклиј |
| совица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и из |
| ! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, |
| госпођице Маријоле! вели Непознати.{S} Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!</p> <p>— Е, |
| тарао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пе |
| гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас |
| шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} Љубиш ли ме, |
| проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим р |
| Бадава! остарина и омладина никад се не сложи! вели онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што |
| </p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Кур |
| "167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{ |
| и по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кути |
| ме док је на слави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако |
| а дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да га ипак највише света слави.{S} И таман се |
| о није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији |
| отињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно пруже |
| предузеће — али је оно зато ипак живо, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа |
| на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга с |
| вали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта |
| га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их п |
| и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој |
| ојске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија |
| оје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да питујете за наше |
| руги, да огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, |
| е се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке м |
| свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико |
| ондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре |
| а после једанаест година практикантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник из |
| први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни женици“ и ста |
| а беспрекидне, беспрекорне и беспорочне службе; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам јо |
| допала.{S} Он има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једно |
| ава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало |
| ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине, а |
| вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му одсвирају |
| једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам домаћ |
| те.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча весело, |
| м и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тут |
| аријоли, да послужи госте вином.</p> <p>Служи се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} К |
| век си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и |
| е као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општи |
| .{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... |
| паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносн |
| од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће дати.{S} Док је верглаш свира |
| аиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, |
| а све да нас покољеш.{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ов |
| да-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им Ивко, и они од |
| : е ли је предвидеја законодавац овакав случај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то б |
| аки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и д |
| ај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с врата.{S} А б |
| очешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мо |
| срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим к |
| >А Калча не скида очију с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p> |
| стави дуван и дође са љубазним лицем да слуша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И |
| у песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је к |
| се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он остави дуван и д |
| ао и досад.{S} Калча почешће изволева и слуша „своју жалост", слуша песму из младих година:</p> |
| демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S |
| n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапи |
| луша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фа |
| преко доксата издаје налоге и одатле им слуша — као какву серенаду са балкона — њихове извештај |
| Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто под |
| пролази време! жури их Курјак.</p> <p>— Слушај, куме, вели председник, па ми не можемо ту сад д |
| же за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Ми |
| оденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош знала за леп |
| кад оде Сика с Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p> |
| е од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље. |
| прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и обори |
| и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио |
| м се весељима радо причало и још радије слушало.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ би |
| ехар и како процавтело све и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и сла |
| ; никад кажњен, никад опомене па сад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дј |
| S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не могу да слушам кад неко лаже — рече г. казначеј жени, кад се на |
| еднем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и како процавтело све и озелене |
| и људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканим рукавима, раз |
| ако лисице при кокошарник, па гу сербез слушамо!{S} Мани се! рече Ивко, па накриви капу на друг |
| аку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито |
| јо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а |
| гу ја па зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници чов |
| о по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу |
| ио дуван, па да га не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. к |
| /p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана ок |
| тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било ов |
| викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех |
| туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, госп |
| тоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако казао, от |
| нога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избил |
| мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лиричан, јер је кум, а после и исмева |
| еном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро |
| во запази свакога ђавола.{S} И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак |
| ва, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, д |
| p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</ |
| напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако, де!</p> <p>— ’Ајде, седајте море већ једа |
| има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испри |
| еје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у м |
| е, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што м |
| па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му |
| едан зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекосте: |
| ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си |
| чине места, јер на млађима свет остаје! смеје се г. Мирко.</p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели |
| <pb n="22" /> <p>— Прошће како и коље! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша |
| на по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још као да је изгле |
| ос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти н |
| е! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а ме |
| , ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{ |
| Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти п |
| Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљда није гологлав дошо, и |
| ину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Х |
| о!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да |
| ја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годи |
| , такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, т |
| атим побратима да не знаје, бива ли, а? смеје се домаћин задовољио и блажено, гледа их неким оч |
| кав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине о |
| на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, па јоште и керка гу! |
| нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која с |
| су па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ десет |
| о и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је |
| ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А |
| реплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивк |
| b n="88" /> ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.</p> <p>— Ивко! викну |
| еле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више због пандура; |
| ин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ д |
| се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путем.{S} Сваки зна да је ју |
| то ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> <p>— Па још једна каФа баш може?< |
| а сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија |
| пштина сас овакога писара!! вели Калча, смејући се.</p> <p>— Дакле, куме, отиди оном мом писару |
| мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калч |
| а.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је ре |
| асна, Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица |
| ла чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги |
| је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...< |
| , салте да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојт |
| не, он је једно од главнијих лица, ако смем рећи дејствујуће лице које помаже и не мало доприн |
| онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му зб |
| ртију, метну је пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? |
| додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви |
| више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шам |
| де председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у |
| аше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар |
| се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекам |
| лаве, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{ |
| влији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окр |
| ављао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио |
| аве и изиђе.</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! в |
| , не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи |
| агим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и |
| и се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш и |
| а миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{ |
| о!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Никица</hi>, из <h |
| наведе на нешто, па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а о |
| } Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш!{S} Реци, неверницо! разде |
| лав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си |
| огат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко ус |
| амештању да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима о |
| амо ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју славу славите пита г |
| ће разговарају.{S} Маријола се и љути и смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а о |
| “, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, |
| искашља мало и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу сл |
| .</p> <p>И Светислав се добро влада.{S} Смирио се и не лудује више (бар се пе показује тако чес |
| и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157 |
| мбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући т |
| резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко н |
| Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију |
| о?</p> <p>— Сећа л’ се ко, браћо, да л’ смо вечерали?{S} Ја се не сећам, вели Курјак.</p> <p>— |
| м лепо каква је несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на ова |
| ли му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколико пута, разгов |
| p> <p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да |
| Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и она, |
| S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо јед |
| е би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код |
| ро, вели жена.{S} Сећам се баш добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да остави |
| уче остави па побеже; ама викам, зар да смо и ми како он?! вели Калча.</p> <p>— А зар је ред, в |
| се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу |
| аљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским врат |
| амо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној к |
| сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, присед |
| уство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, |
| на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрав |
| >— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну |
| .. — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућу |
| .{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој л |
| Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и т |
| а.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сик |
| , више пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... реч |
| аза шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Кристијан, данке! за |
| е! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџ |
| ше гу! — да се, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни |
| Сиротињски, кад несмо господа!{S} Е ли смо сложни? пита Калча.</p> <p>— „Ево деснице, вјерно п |
| је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; |
| и ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, а откуд да купим и |
| е брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карањ |
| , бре, брате?!{S} Не бива!{S} Пријатељи смо, кумови се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу |
| Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми |
| и! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани |
| {S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је |
| само је богат Ивко, јорганџија.{S} А ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај |
| ује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} С |
| маћица.</p> <p>— Благодаримо, послужени смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо |
| ар већ!?</p> <p>— Морамо!{S} Па кадашњи смо!</p> <p>Одлазе.{S} Испраћају их.</p> <p>— Е, не мог |
| ставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам |
| ерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p |
| .</p> <p>— Можемо! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих |
| ица, за девојче ич да се не бринеш, ако смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин |
| знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ били па му одемо још једаред.</p> <p>— Ама бере |
| ш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А ба |
| аше га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалг |
| а куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, |
| ми ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послужимо |
| и нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не сла |
| </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! |
| вешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред |
| м!{S} Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је |
| а ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време... и ја сам си тол’ко |
| ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, зашто смо гу и момче намерили“, викају они.{S} Пијани <pb n=" |
| ч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу по |
| ију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а и за вино, одговори Калча, ама оно пије за нас.</ |
| /p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га др |
| е упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љуба |
| остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S |
| аш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, бр |
| се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, б |
| ради и отаљава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види |
| збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, |
| тњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна киша, и ј |
| т.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апо |
| омаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Непознати који се неш |
| p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} |
| ичност или ова различност карактера.{S} Смук је, на пример, био славна испичутура, јунак на пић |
| били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети |
| да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости с |
| о што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ |
| ија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да |
| </p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непо |
| p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га Смук.</p> <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да |
| ене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— |
| ој Ивко, мој жалосни побратиме! жали га Смук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, ка |
| " /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</ |
| лча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предло |
| p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Њег |
| } Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило |
| > <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућ |
| енин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре бр |
| је, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за је |
| на.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-п |
| е Калча и онај.</p> <p>— Јок, јок! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а |
| Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што м |
| им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју мно |
| ’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, |
| обро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</ |
| вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све |
| <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, господине председниче! вели Курј |
| председник.</p> <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама |
| не знају они председников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p |
| <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пије |
| не сећам, а нисмо ни наздрављали, вели Смук.</p> <p>— Браћо, ’оћемо л’ да останемо код нашега |
| ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из подрума са пуним рукама, да ручамо.{S |
| ам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и |
| </p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија |
| љом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете |
| онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалец |
| , ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, па добро, вели Курјак и седе опет, ја |
| е твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом |
| реотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочека |
| " /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p |
| шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} С |
| брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...</p> <p>— Има како онај поља |
| живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је к |
| л’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, |
| вак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу да погинем! р |
| их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивко није био акционар, баталио је то р |
| винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук.{S} Има славан глас...< |
| ју с њега, него га слуша и гура једнако Смука, да га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме з |
| славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ Смукове јал' Курјакове, има доста времена.{S} А он је б |
| te> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појење немам си ич кеф ни па лезет |
| остиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја викам: је ли ов |
| мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а |
| ! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— |
| ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... оно... з |
| у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаб |
| ="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико п |
| , вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке |
| наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му |
| е је до пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— |
| па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини |
| јпре ветар, а после једна киша, и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно |
| не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа |
| ако осетише одједаред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео з |
| ца</hi> са његовим лапавицама, ветром и снегом. — А нама све једно!{S} Зимњег славе многи; већ |
| ћан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни проста |
| кајући силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и |
| ин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и р |
| га.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ход |
| вљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу ли сви послу |
| ло на жао, па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" / |
| е.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветрен; јаст |
| а, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли ст |
| и им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S |
| них цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и |
| ам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За тренута |
| гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучера |
| а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један |
| ! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече |
| ече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је с |
| и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} Заседање беше лепа пространа дворана, лепо и у |
| оља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао |
| већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиск |
| ала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу |
| емо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, пресе |
| о.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — |
| , а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је и неко наше ко |
| опарен па оде Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си |
| пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да и |
| у мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта |
| — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за тра |
| троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’к?</p> <p>— Батали, добро је и |
| и доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица |
| црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ход |
| ао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од как |
| жице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А зат |
| егом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да |
| била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су го |
| е од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако |
| а.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патериц |
| оше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате |
| иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’ |
| шир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} А |
| етује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, по |
| !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше |
| е, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S} А није да се не може.{S} Ка |
| дан ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколи |
| ас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантиш, Бел |
| алте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чи |
| тујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та |
| рија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Мил |
| ш, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и прип |
| да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле Сојтарија? |
| збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} |
| мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си |
| к.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг ве |
| ре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућ |
| разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре н |
| } Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, |
| p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми |
| је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и са |
| то пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој си је сокак! |
| „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Мил |
| ј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу |
| егзерцирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одо |
| еби.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме ве |
| није видео да се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код |
| ко двеста.{S} Лете попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брз |
| о, рече Ивко задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не |
| пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги |
| а што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни домаћин.</p> <p>— Како Божић |
| нога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" / |
| онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни остали.</ |
| им ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и не прав |
| И сасвим махинално саже се и диже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окр |
| аши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Ј |
| — Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју |
| едби г. председника — а и према њиховом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућ |
| и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је |
| не ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их |
| — Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај |
| ење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала с |
| а, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} С |
| {S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Је |
| орбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— |
| па, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пу |
| гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га |
| знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лон |
| да је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онд |
| ече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ |
| о, да си им казао: браћо, људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, и |
| >Домаћица донесе јела и сви поседаше за софру.{S} Дошла и Маријолина мајка по девојку.</p> <p>В |
| запеваше, а гости се посадише за богату софру.{S} Једоше и пише, певаше и наздрављаше, грдише д |
| идне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да |
| ћицу од дужности и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> |
| ва.</p> <pb n="81" /> <p>Домаћин оде да спава, а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди веч |
| ишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S |
| о пола, отприлике донде : „Невина снаша спавала би рај-радо!“ а Ивко их прекиде.</p> <p>— Доста |
| а ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не водиш. „Бива |
| е; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми изби |
| ојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спавати, ако још једну попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија |
| емона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> |
| } Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још ви |
| и богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} |
| > <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и посу земљом несрећног |
| руштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну це |
| посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева |
| су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али н |
| пак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само раз |
| — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не |
| лазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, т |
| же да бега; али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га |
| а види свет.{S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на с |
| чаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како |
| слим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једном |
| ничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од осталих |
| и устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зеват |
| ослободивши се крај мужа.</p> <p>— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј |
| ика.</p> <p>— Море, остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Ке |
| се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Ам |
| </p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у з |
| ештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, жути се липовина на |
| сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне г |
| д — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и |
| сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче |
| а домаћина, ете?</p> <p>— А прошевина?! спомену Светислав.</p> <p>— Каква прошевина? пита предс |
| </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циган |
| е, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров... наступија је, безбе |
| ше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању |
| О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и в |
| пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом гос |
| н зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочито га је |
| ешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда оне |
| еци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си ви |
| же?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча |
| траха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш л |
| могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останем |
| ува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> си |
| з тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово неколико дана грдан |
| ољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је само он жив |
| Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица Кева, жена вредна |
| редседника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мај |
| еловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар т |
| за све време причања држао направљену и спремао се једнако да је припали и ако му је већ мало н |
| свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије |
| бу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али |
| раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо о |
| звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јорг |
| , те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, сам |
| Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb |
| би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече Калча Курјаку.{S} Ето петли како поју на с |
| -версун! викну’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! ре |
| — Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, |
| година и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан |
| Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> |
| </p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макн |
| о онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{ |
| опаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти каж |
| ’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се в |
| ...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радозна |
| S} Море, саг се дизајте!{S} Не ви је ни срам од жену и децу!{S} Јучерке долазише и долазише, пи |
| Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бив |
| ла: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним к |
| не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски |
| грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи ч |
| па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај |
| е.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доист |
| а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда гордим!{S} А н |
| ећ не ваља, и сам видим, вели Курјак... срамота од света... па бих вас молио, господине председ |
| ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то друже |
| да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си м |
| ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— |
| } Гледа ону сомотску јаку, па га баш би срамота од онога поганога Јордана, који и данас још јед |
| ије познавао, а није био опет рад да се срамоти пред њима па да их пита.</p> <p>Разговор се вод |
| 4" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, куче, како н |
| ашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја славу си. — Ако, ако |
| ифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му, вика, воспитање искача |
| јолу.{S} Она си запита девојче а ова се срамуваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку ке |
| S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> |
| в је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.< |
| поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да ра |
| ве руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га и |
| <p>— А видосте ли куче ниједно, како се срамује од наше друство?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.< |
| S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, |
| .</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми в |
| „Па, керко, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку ке |
| да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу.{S} Да си пос |
| инска.{S} Од онакво, бре, друство да се срамујеш! виче му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита у |
| е, демек, разазнајемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — |
| га је као највећег свеца којега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао |
| и, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте |
| еће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — |
| <p>— Мори, какав адет! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си н |
| pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, кузум Калчо. |
| ја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, н |
| Рекаја сам јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па |
| } Ако, господине, — да давам, зашто смо Србија!{S} Да давам и <pb n="117" /> па још, ако је за |
| највећи светац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb |
| ораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога |
| ТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </div> <pb n="I" /> <gap unit="p |
| ију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види |
| е да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет |
| за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљ |
| а заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим |
| си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво тат |
| Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S} |
| јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим |
| ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТА |
| ад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима |
| м.</p> <p>— Света Петка Параскева! вели срески писар и поклони се и оде и он с госпођом.</p> <p |
| аучио путујући по срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка мо |
| ло.{S} За њега причају да је пређе као „срески“ био сила и носио на златним мамузама као жврков |
| а отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те! |
| ти на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су |
| они код мене десет пута.{S} Баш ономад сретнем се с госпојом начелниковицом, па лепо видим, ба |
| мимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побратиме!</p> <p>Куцају се, пију и окре |
| S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове шт |
| ејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се р |
| кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p |
| о, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи т |
| у собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита К |
| ников бакшиш! вели Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како |
| итанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми |
| си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти п |
| и Смук.</p> <p>— Е, па срећна слава!{S} Срећно виђење!</p> <p>Ове године како можеш, а до годин |
| и председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љ |
| вљу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро |
| апоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да |
| еко време, па се врати као да се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p |
| даши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска вода хла |
| само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку ш |
| туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’н |
| ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за живење, ни па за мр |
| ма сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште он |
| њске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка з |
| дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињ |
| да му је.{S} Има време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што ст |
| уташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг погле како и приседник на мој памет з |
| о се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљ |
| t> <front> <div type="titlepage"> <p>55 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 55</p> <p>ИВКОВА СЛАВА</p> <p>П |
| тудену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благоји |
| честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква |
| ељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско гостопримство! вели Непознати.</p> <p>— Море кум |
| свирања.{S} Душу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и уст |
| ветац, има највише слава; пола Србије и Српства слави га, вели неко из буџака.</p> <pb n="32" / |
| тима, и на Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-И |
| оданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли шт |
| амо на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да |
| Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удари |
| и, и ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним преде |
| , ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и п |
| е само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека |
| м дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку је срце на месту; осветио им се свима редом. „Е јест то би |
| и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море |
| Маријолине очи, а сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е тако |
| {S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гостима, а почешће на Маријо |
| што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијск |
| испраћујеш!</p> <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта. |
| вог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрч |
| попијем.</p> <p>— Кој’ неје пија кафу?! стаде питати девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Ха |
| си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од ше |
| кали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као д |
| о на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и у |
| !{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" / |
| ој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} Заустави се на једном л |
| ћ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде званичног изгледа и званичне |
| чи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о |
| Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег |
| те бре, зар ви се неје досадило?!{S} Па стаде на прсте да ређа:{S} Дођосте, седосте, писте, руч |
| и за живење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горил |
| разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено п |
| поје?{S} Бата је ово море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра |
| Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, н |
| ’ дибидуз!</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да к |
| знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и |
| оше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један риђи верглаш.{S} Видео како дру |
| аксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> |
| о ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом бркове... ја како!</p> <pb |
| , тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледат |
| било? запита благим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху. |
| госпоју?{S} Зашто госпоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу |
| вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Господин-п |
| > <p>— Беше му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S |
| челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Ч |
| те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву мараму.{S} |
| да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди о |
| е живот немам!{S} Зашто јоште други дан стаде да прави ешеклуци, а па онија будале пристадоше т |
| едседник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби.{S} |
| о, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Шт |
| ада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и с |
| питоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити в |
| нструменте, и бубањ и маљице и прутић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни б |
| од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млатити и изгураше га напоље без бубња и м |
| стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на п |
| чашћени и обдарени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца |
| ! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — а и прем |
| е узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овам |
| ли, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договара |
| а Светлислава! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шуп |
| обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побрати |
| ислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту |
| м занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од Друден |
| с ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљења да |
| овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb |
| ра вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизмен |
| идиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Т |
| у рекне Кева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане |
| батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред |
| г и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао п |
| ј, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито К |
| дседникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше јоште једна потаква да се наме |
| нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та |
| , та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол |
| цку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче ваше.{S} Може д |
| ка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из |
| <p>А он се опет измакне до врата, па се стане прикрадати као мачка кад види безбрижна врапца ил |
| ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Дои |
| питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује домаћицу и Маријолу, јесу |
| из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чинов |
| а чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем |
| е промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим |
| — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта |
| г ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S |
| ветиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до са |
| ица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота већ се гасе дани!“ заврши декламацију |
| зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочец |
| град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао као татарин к |
| тереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о времену, о скупоћи на пијаци, о безобразни |
| иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама да купи пор |
| е кардашима, а они засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је |
| Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да певају: „Овде нама кажу младо неже |
| ју, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да виде, гори ли свећа.{S} Па кад вид |
| , па се дигао и он.{S} Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас |
| >Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чун |
| га зва’ ни га па зауставља’ — па саг он стануја јоште позулумћар и полуд оди свија онија што су |
| гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу |
| ла да је Маријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друш |
| јбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там |
| га стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао |
| стала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као |
| ју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попу |
| ан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</ |
| пом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} |
| S} Колко више пијешем, све си попаметан стањујем, па ме све више жал и срам за овај резил’к!{S} |
| њих метнуо неку зелену свилену машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли |
| ме кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет прекјучера |
| лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње |
| задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по |
| мислите ви, брате, ништа! — Ама где сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао |
| апуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један в |
| темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, |
| и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбочио као онај коме се пол |
| Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре |
| казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n=" |
| ири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глумачка крв не да се затајити.{S} Не верујте |
| га дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, |
| никада; притерала орла зла година — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајит |
| рљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете |
| што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да п |
| у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слободно да га |
| пођом.</p> <p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света |
| илосав, апотекарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а |
| <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате |
| што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха! |
| аФа баш може?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос |
| једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познавао и ф |
| S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати на колену своју велику плаву м |
| мало и ситно како луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да |
| з једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и старе ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики мо |
| девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часко |
| да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра.{S} Ама кад беше девојче — како саг њојн |
| ја беја’ помагач, паракувар, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, |
| стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га п |
| а <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, |
| а питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Циган |
| <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искочи напред.</p> <pb n="163" /> <p>— Ј |
| ), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласов |
| 7" /> <p>— О варате се, јако се варате, стари господине!{S} Ја бих, верујте, без икаква предоми |
| а вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, |
| ат као један славан друг за друштво.{S} Стари Андалија, коме се компетентност мора признати, пр |
| сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, па која фа |
| т! „Адет“, вика!{S} Србија слободија, а стари адет беше!</p> <p>— Беше си наше, Калчо, а адет с |
| а, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет о |
| амџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p> |
| реду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што |
| м ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, |
| и други, као сви „второбрачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало |
| и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана већ напамет знал |
| ишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка |
| м ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да квари |
| шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па г |
| , слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бр |
| чу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та |
| мени’, Сике!{S} Јоште сам си ја па онај стари мерак!{S} За ништо ме, ете, Сике, на овај свет не |
| рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, господине, ја |
| аје.{S} Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у на |
| и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча |
| ез устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и |
| их.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима с |
| .{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за слаткише извињавају се слабим з |
| рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а кад га питају мл |
| Па разуме се Марков-дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се |
| како ја дочекујем и служим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја ка |
| јући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од старих остадоше казначејеви и пензионареви.</p> <p>— А |
| збрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава |
| ако му је?{S} А он јој одговори : да га старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке гази |
| у пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите, господине председниче ћ |
| м упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она с |
| јемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што |
| Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S} Јоште се ја не измени’, Сике!{S} Јоште сам с |
| ало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и |
| просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сире |
| ено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А л |
| ко Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрља |
| } Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горко, |
| е крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пу |
| ади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме |
| b n="65" /> <p>— Ама прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Как |
| } А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађо |
| <p>— ’Ајд’ си пој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} |
| лно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> |
| едну слику из веселих и безбрижних дана старога Ниша; једну слику старих и добрих Нишлија оних |
| <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, |
| и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, |
| ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидн |
| есасто дере као <hi>Никица</hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће раз |
| и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} |
| ђосте <pb n="136" /> и девојку и кума и старојка и све!{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} Т |
| а ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, |
| ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, |
| да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се пр |
| аг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава |
| та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајра |
| године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло |
| руге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па п |
| причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи ста |
| у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару слав |
| адује!{S} Радују му се момци и девојке, старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови д |
| овора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се н |
| ао члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк ј |
| .{S} И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} |
| чу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одм |
| . вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље |
| hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за једа |
| ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S |
| или на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} Није, брате слатки, није! — Не во |
| идите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не, он је једно од главнијих л |
| и младост наша.</p> <p>И с овим би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не |
| е, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног с |
| не.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па |
| — сам г. начелник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеоче |
| задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је |
| е које помаже и не мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњ |
| час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n= |
| <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам си! вел |
| овао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај. |
| ђа пензионарка.{S} Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то по |
| је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p |
| њиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, описују Наполона Бунап |
| а, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да му г. на |
| , па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају |
| ти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И |
| его како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био најмир |
| идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пр |
| аки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А били су таман створе |
| браћо, и пријатељи, и друство!{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или З |
| сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> |
| лекар рекао: „Још два сахата доцније да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никак |
| p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! ве |
| оже да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.< |
| Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, смејући се и оста |
| уживала.</p> <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни проста |
| истијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, на мајку гу !{ |
| > <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!< |
| ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били млади, и ваша је крв негда бујније кључала, ср |
| по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали једно створење, које не бисте дали ни |
| дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, так |
| о био, вели онај.{S} Не знам само да ли сте и ви приметили? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли |
| ле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е ли сте за ракију? пита домаћин.</p> <p>— И за ракију смо а |
| !{S} Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Из |
| а што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, је ли душу имате?!{S} Е па несам си ни |
| ли? вели Непознати.</p> <p>— А ви је ли сте, пријатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи |
| сподин-приседниче, вели Калча.{S} Не ли сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и та |
| аво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> < |
| — Величанствено!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Доби |
| ује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па из |
| !</p> <p>— Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само д |
| заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се го |
| се и не зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћин |
| опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуш |
| рства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије |
| аш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га ник |
| се, пију и опет се љубе.</p> <p>— Добро сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} |
| за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} З |
| ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да с |
| /p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВ |
| ога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, |
| погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и од |
| ло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај тр |
| фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш око себе.{S} Може да искочи, додаде пакос |
| рошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" / |
| м госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам д |
| } Да ви дођем, господине, на оној стари степен.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој |
| осподине, да дођем ја саг, ете, на овај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-п |
| .{S} А био је разговор онај обичан, већ стереотипан на славама.{S} Говорило се о становима, о в |
| та га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од |
| м, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} |
| поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стефка, биће време, Бога ми; да се ми ...</p> <p>— Ама |
| у оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у т |
| ћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памтим ле |
| чања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та о |
| колико месечно пушио.</p> <p>А госпођа Стефка и не гледа, него гледа преда се, па махну главом |
| ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрам |
| <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па |
| састави ни две недеље!{S} Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како с |
| писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узм |
| сјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка договорили се још пре двадесет и више година и ј |
| за овима г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест го |
| еродостојна бележника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само м |
| потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун на |
| а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батл |
| говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирач |
| агџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји реч |
| иска па овој!“ ...{S} Кад си настане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим |
| више и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И он мора на |
| р.{S} Па иду даље,<pb n="9" /> једва их стигну дечаци њихови који јуре за њима са пуним бошчама |
| тигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници |
| инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак.</ |
| тна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> |
| ли и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога |
| кине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима. |
| дно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе ка |
| рајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидн |
| жило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза па Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти сла |
| појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет литара вина, пре више но м |
| .. путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за |
| лча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће петл |
| а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пар |
| е.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курј |
| како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној вр |
| рађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре |
| > <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује |
| Ајд', седајте ! наређује Смук.</p> <p>— Стој! викну Светислав, имам један предлог.{S} Како би б |
| ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p |
| јвећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се |
| вој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у |
| тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а дома |
| , шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментим |
| ест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне дупком |
| пространом предсобљу и побочној собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно |
| бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их п |
| ац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и јесте да се с ногу овако једе.{S} |
| иду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповет |
| у лицу још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто зав |
| ик пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, избацује час |
| се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у ви |
| несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако мирну ку |
| ад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики у салонски капут |
| је ревидира како је очешљана, како јој стоји одело и како се понаша.{S} Мало јој је на брзу ру |
| те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.</p> <p>— Господин-приседниче, вели Калча |
| и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то дон |
| отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у с |
| собици стоје послужења, а крај њих већ стоји Маријола — једно младо и лепо девојче дугих курју |
| старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и немам домаћицу ка он. |
| н знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан чо |
| љени Ивко, а дошао већ до председникова стола — неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не беше ј |
| ула и превукла прстом преко политираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S |
| сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто. |
| них глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесак |
| у узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу уз |
| имена није знало.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној ф |
| аруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ј |
| ег Калчиног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ |
| алте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли по |
| S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу сто |
| председниче, рече Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ |
| узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb n="126" /> <p>— Столицу! викну Калча и |
| ну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и један јаст’ |
| ећих.</p> <p>— Дакле:{S} Свети Алимпије Столпник! клања се г. Пера и излази с госпођом.</p> <p> |
| у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочек |
| ши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у |
| н; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели предсе |
| {S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, з |
| е да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и за |
| за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, море...</p> <p>— Бер |
| Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А луд је, луд, господи |
| ли домаћица, и мен’ ми беше некој време стра’!{S} Кад би пред легање, а Ивко си изишеја беше на |
| више жал и срам за овај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем |
| Кој га је најмија да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалги |
| !{S} Газда Ивко! боли ме , боли за овуј страмоту! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани! |
| као полазе.</p> <p>— Да заборавиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће |
| едица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље |
| оју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно |
| у на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећ |
| л’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја ми |
| , жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов по |
| лушала.{S} Накривила мало главу на леву страну и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до |
| и какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од |
| ђим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате дев |
| се! рече Ивко, па накриви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује |
| не преда ме и остави да бирам, на једну страну биФтек, или какво друго најлепше јело, а на друг |
| зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! |
| иседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју к |
| нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окр |
| емљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{ |
| b n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добр |
| ти љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — р |
| Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забатаљивао свој алат и занат. |
| ај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе |
| ближе кући примицаше, све га више неки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, |
| ојој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Криво |
| ганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб |
| ло покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари ни |
| ра; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје |
| украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се изненада да их све чисто |
| звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшо |
| кад је отишао кући и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p |
| и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:</p> <p |
| јте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу з |
| ш силнијим гласом.</p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита с |
| {S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима т |
| се!{S} Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им |
| морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата издаје нало |
| из авлије морају да се јаве, да викну: „Стринке, стринке, мори!“ а она им онда преко доксата из |
| р свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењ |
| -приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде председнику штап |
| <p>— Лелеее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, д |
| Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, уб |
| ражен вашим поверењем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну гл |
| ја заразила!{S} И њу је занела и понела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и |
| ад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетентнији је, вала, |
| е поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} М |
| урцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари |
| .</p> <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече па |
| моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . . |
| па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога И |
| утра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им з |
| остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко |
| 3 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најл |
| уди Ивка који је задремао и виче му, да су већ други петли, а затим сви запевају куцајући се:</ |
| х њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутр |
| сли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продај |
| ке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, е |
| к!{S} И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Ч |
| , велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми ј |
| — Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па п |
| сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише м |
| а сто оке луди!</p> <p>— А који рече да су?</p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} С |
| акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво закопано и већ давно заборављ |
| среће пандурске! викну Ивко, мислећи да су пандури (као сироти људи) поткупљени.</p> <p>— Ми си |
| д оду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну от |
| ке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb |
| де су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи |
| ндуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је посла |
| онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па вели:</p> <p>— „Јованка ме је |
| седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после у |
| е и кад вратити.{S} Али је свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извешт |
| аком па, рекао бих, није ни приметио да су се собе испразниле.</p> <p>— Па ја ве и не пита’, ’е |
| старо више не боли, ал’ се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати |
| м то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S |
| , господине, један без другога, како да су родљаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било |
| је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирн |
| на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше |
| о су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ су отишле, п |
| три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти |
| пет с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} |
| <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да |
| и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духове, а Мита Курјак и Сика одмах по |
| .{S} Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми бе |
| на, није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није мог |
| наци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па |
| човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно |
| згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Ку |
| Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала испред куће и марширала са сокака у а |
| неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар з |
| еби Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га заустављали или избацивали, и ко је сломио штап и |
| ћи.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви ста |
| ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи пут видели, какав је изгледао, је ли бил |
| ену и малу, погрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива пре |
| лико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слав |
| и бар с једним, ако не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да |
| , па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лаја |
| кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ К |
| е је све лепо и красно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима |
| је говорио а није се расположио ни кад су стигли свирачи.</p> <p>После пола сахата стигоше сви |
| м вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне.{S} За трен |
| е га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пита Ивко, не видећи ништа друго до саме Ци |
| > <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p> |
| е цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и лено прошле, без ичега особитог, само |
| ас по свом обичају... гледај само какве су му очи...{S} Одмах да одеш до берберина да се ошишаш |
| оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или |
| г таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали |
| начејеви и пензионареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуг |
| , па се диже и оде на врата од собе где су били гости, па зовну Ивка.</p> <pb n="84" /> <p>— Ис |
| нице, куће необичне, или са калдрме где су га одредили да очисти двадесет квадратних метара кал |
| А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу н |
| ављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су би |
| рећа да су моје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да с |
| гли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и сва кућа окречена и сав намештај проветре |
| ко по избор бољи од бољега (а пријавиле су му се већ биле и две отпуштене курзискиње за наивне |
| бџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један |
| еника.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пу |
| почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи |
| ити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> < |
| олазе обично они даљи познаници, посете су званичније; а од подне интимније; а од вечере још ин |
| од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} М |
| олицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срц |
| азговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад с |
| </p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на св |
| ући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота.{S} Сви су за, па и сам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он ус |
| ан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремајући, а највише Ивкова домаћица К |
| пао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и |
| не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-председниче, па сто оке луди!</p> <p>— А к |
| цаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљаво |
| поручивао кафе и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла ве |
| и сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по |
| рој да потпомогну овај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек с |
| та ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћина и показа на ону т |
| и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побр |
| су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери |
| што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијани, ипак имали мало и респекта од власти. |
| Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија |
| мајстор-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу в |
| атарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све |
| стану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник |
| заједничке особине њихове биле, а имали су и специјалних, сваки својих.{S} Сваки се нечим од ос |
| ама као жвркове два наполеона.{S} Знали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако р |
| ивота...</p> <p>— Аха, сећам се, писали су ми из Београда за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А |
| обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редо |
| о је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао |
| мало пораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако прос |
| а са пуним рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погуб |
| уди који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да |
| а Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на велику жалост својих жена.{S} Жене им |
| је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надзором!{S} А како су по |
| леда, разговарао се с њим дуго.{S} Били су подаље, на им се разговор није могао чути али се од |
| .</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам нећу бити досадан, ш |
| створи, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је б |
| дило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мисли |
| еће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао |
| ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци ј |
| а, без велике ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и св |
| чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једн |
| ного крајцаре и дукате, голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш г |
| теља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!! |
| о не са свима.{S} Кад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} |
| у остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p |
| {S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабдевени захиром, јелом и пићем у н |
| је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, |
| Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} С |
| да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а он |
| уку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; |
| епа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p |
| свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари с |
| кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као он |
| кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и промицао ка |
| верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је |
| дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шета |
| ка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их |
| задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-пр |
| медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га |
| кли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p |
| рша и скупише сав комшилук деце.{S} Док су бандисти свирали, комшиска деца су се егзерцирала ис |
| — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку б |
| му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест |
| ну, а емино-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којо |
| кол’ко сам ја баксуз, а онија па кол’ко су луди!{S} Онија па луди Калча засеја насред авлију са |
| Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани с |
| жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и |
| отеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а оста |
| уету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко с |
| ше му његово! рече и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! |
| од неким полицајним надзором!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да |
| p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, није по свој прилици ма |
| о гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и че |
| е уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S |
| и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} |
| Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, грешни Ивко!</p> < |
| иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и так |
| е добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је |
| звани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и спец |
| уј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се пред |
| седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали смрзну |
| у!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракнуше с |
| позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да |
| а их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско зд |
| него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су мо |
| и Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закоп |
| гли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог пом |
| еџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да |
| мо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој |
| да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што |
| Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, |
| , знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би се повела о њима реч |
| ’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Они куповаше и доносише пљачку алексиначк |
| поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама |
| И њих, и све.{S} Знају они Курјака; зар су му мало свирали Мекам и Зејбечку Игру.</p> <p>— Море |
| “ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре ме |
| ране коју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све врем |
| заборавно или не може да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са ра |
| влија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозор |
| идне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ су почели и да долазе гости.{S} Долазе и извињавају се |
| свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оц |
| у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратит |
| ио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и посетиоци овога дана в |
| одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад |
| сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двест |
| па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Кал |
| јаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничк |
| намери од Прокупачко, а и одовутке, оди Суву Планину, има ги доста, сијасвет.{S} Ама знаш како |
| тнији је, вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само |
| вала, био <pb n="54" /> његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне ча |
| ин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи |
| смеја се Ивко мало горко, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како |
| “ виче жена и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћу |
| пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте в |
| p>— Павлов-дан! клања се г. старатељски судија и излази с госпођом.</p> <p>— Света Петка Параск |
| екарски помоћник, даље и г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још |
| е, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. |
| , кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му |
| ?</p> <p>— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Н |
| м тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти н |
| протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли најви |
| е читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полете |
| ричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— |
| p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, а |
| е да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се ж |
| будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а он се блесасто дере као <hi>Ни |
| и тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} |
| ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече |
| ја! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебиј |
| {S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш |
| да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и најзгодније било за њ да па |
| ва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној |
| } Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирн |
| а би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо |
| ма ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда још најискрен |
| дети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте |
| јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су бога |
| ран дан, магловит, облачан дан; дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S |
| и да омане, јер поповску њиву не спржи сунце нити му виноград бије град.{S} А Ђурђев-дан су мн |
| ти, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се по |
| <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, |
| а, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то |
| нчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте |
| нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужич |
| ин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се |
| вели старатељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, |
| а; а плаћали су наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани |
| ли, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им ето тако каз |
| .</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем |
| чимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да и |
| нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, |
| и код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пита га |
| n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „ |
| /> викам:{S} Да не да Господ, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо в |
| азда-Аксентије је већ позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разгова |
| да кажеш, јок! вели Калча.</p> <p>— Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наш |
| домаћица,</p> <p>— Дакле, надајте ми се сутра засигурно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћ |
| ушу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, веле они, „држ’ се само ј |
| јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шт |
| свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, још се страшније |
| но нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да ник |
| се осећа ко да су га мечке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још д |
| а луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола поређане |
| ми једанпут веће из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се вес |
| аже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе н |
| еби одмора.{S} Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе.{S} Ивко је мало после |
| ако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да ради |
| и, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стој |
| е?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који о |
| Маријолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове и гледа се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде |
| и могло! рече Курјак, ребрећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побра |
| марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе в |
| а Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. |
| уновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Кап |
| дан туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да иск |
| аријола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — исти |
| „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман! |
| умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста само мало ... (па се закашља) ... кад |
| е налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ |
| } А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здрављица, приседниче! вели му весе |
| ашога Ивка, или је панаија на домаћина, та да смо жални, па да не смеје да поје?!{S} Да поје, и |
| век беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак |
| да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да |
| у имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што реч |
| , зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А |
| алте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та са |
| мско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше девојченце!{S} А и саг си је |
| оможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гр |
| па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да |
| S} Е па несам си ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> < |
| жем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш ба |
| ајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде с |
| ако се не видомо, а и ви га не видосте, та да га доведем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А ус |
| ан таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивк |
| Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти |
| викам да искочиш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Е |
| титиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор |
| елешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да г |
| не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на |
| а ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, а |
| мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика |
| те!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју ку |
| а бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни |
| мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да |
| } Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их ле |
| ми за наше паре да си купујемо мезел’к, та да не поцрцамо од глад.{S} Па мети си берем при нас |
| и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> |
| м у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу |
| о овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред? |
| те?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше с |
| не зато...</p> <p>— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој |
| /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој п |
| да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марик |
| та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ру |
| /p> <pb n="84" /> <p>— Искочи, несрећо, та да видиш срамоту и резил’к домаћински.{S} Да видиш, |
| обра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С ки |
| .</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та он би ми само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се |
| аре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Како, не т |
| и два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре поре |
| и накриви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу ка |
| ек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по |
| нем из лов, а онија се па врћу из Бању, та се нађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију |
| ’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та да си не промењујем веру саг под мој старос’ и стане |
| при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти п |
| л’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мил |
| бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људи |
| Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> <p>— Па |
| ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече |
| ј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два т |
| нча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише работу, — а та |
| одине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча још |
| девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој в |
| ашто после може да стане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашт |
| је се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалс |
| <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто м |
| ише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; бу |
| е девојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и посла |
| вај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <q |
| не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је |
| пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некаквих седамдесет |
| Ама зар га не познајеш? вели Курјак.{S} Та ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с |
| на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест да |
| на колену своју велику плаву мараму.{S} Та да!</p> <p>— Молим ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} И |
| рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну па |
| кове... ја како!</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, т |
| пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа |
| , знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> <p>— Море, не знајеш, |
| ићат-версум!{S} Бог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти |
| м и рече:{S} На, могу мислити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, пр |
| д’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. |
| што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дал |
| као казначеј друге класе) ...</p> <p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пи |
| сенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде |
| у: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни |
| . прихвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог време |
| А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми |
| та није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— |
| е друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнод |
| те искочи до Келе-Кулу, па се премисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да |
| S} Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.< |
| ује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако искате Калчу, ја сам Кал |
| Пред кућу?{S} Зар смо си ми па коленде та да, како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће |
| , карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{ |
| о.</p> <p>— Јок, море!{S} Не окањује се та вера! „Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да |
| — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан да |
| </p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Цигани |
| ешеклуци, а па онија будале пристадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душ |
| је била једини предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла |
| е човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на |
| е молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од закона! рече Ивко и додаде |
| ска да се отидне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне |
| д се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да у |
| да си пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће |
| ) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но |
| како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја!{S} А мен’ ми стаде жал не |
| о премру од страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} |
| S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! |
| иле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбо |
| е ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та си је работа!{S} Зашто може после да буде слаб алиш- |
| да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу питује:{S} Е ли гу је девојче за давање, демек |
| n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> <p>— Па ваљ |
| е </l> <l>Да бегамо од женскиње.</l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</ |
| се Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти тво |
| стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује својим дуваном, доноси |
| и још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по |
| пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко даде Маријоли очима знак да послу |
| И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и неш |
| е и како девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помо |
| падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} А |
| .. а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, диже се Калча |
| таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово |
| по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето |
| ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Најпре таван јагњетине, па таван вина, па онда таван кафе, па |
| а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још ник |
| у право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си ви |
| идиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на С |
| омшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенц |
| „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.“ А ја гу јоште реко’:{S} |
| о ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се |
| у извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели |
| е мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј стр |
| отепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, |
| од куће.{S} Да му собучемо и путине, а таг бос нек си иде ако може..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па |
| ву славу; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дан |
| мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеш |
| .{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си коморџиска љу |
| да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, |
| туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци |
| ику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве |
| вти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прилику и јошт |
| аде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} |
| ичека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жал |
| и седоше, веће се та вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е |
| , зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда неће дотле да дође.</p> < |
| ћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па |
| амбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте д |
| и, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа |
| {S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, <pb |
| {S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше |
| онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине прокај на |
| И Бога ми ви казујем, јоште полепа беше таг и од овуја керку.{S} Ви гу не знавате, а ја си и по |
| ако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Накашља се |
| ију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к |
| пред ручак, а онија по ручак — како си таг дођоше и седоше, веће се та вера и не диже од таг и |
| нга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, |
| И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како, како ’но рече!{S} Ама з |
| pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш |
| је коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда о |
| дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргује |
| ихова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њиву не спржи |
| ише ради самих попова.{S} Кад су славе, тад је њихова берба; а кад је добра нека слава, тад мож |
| е не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Т |
| на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар |
| сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и з |
| гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости престадоше долази |
| и будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да |
| ли често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту циг |
| — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним колачем и гледао који ће од она |
| вице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однесе у кривичк |
| ала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а ф |
| е, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу |
| био помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ни |
| pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да |
| {S} Питујем онија: који ви беше, викам, тај? а они ми казују! „Наш побратим!“ — Питујем па њега |
| , да га нећеш оставити?“ вели ми Марко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро |
| ет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати п |
| је морала и сама власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: |
| кантске службе било би, вала, и право — тај исти г. начелник избруси г. Светолика и пита га: „К |
| {S} Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! уз |
| S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{ |
| слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разним косметичким средствима; намазал |
| сане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити |
| и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb |
| засвирати за свој рачун.{S} А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и к |
| е с Калчом.</p> <p>— Ее!{S} Ашколс’н за тај реч! вели Калча и потапка Непознатога по рамену.{S} |
| ати познала како га је Ивко дуздисао за тај дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки с |
| Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да вид |
| обратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је нас |
| ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да пр |
| зео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} |
| баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једн |
| та председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...< |
| добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...< |
| , мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и милујући задовољно! |
| еџија... та, знајеш како је!{S} Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он |
| друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута пос |
| ке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где је тај домаћин.{S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј |
| и па без ред.</p> <p>— Ама па кој ви је тај?</p> <p>— Из наше је друство, де! вели Калча.</p> < |
| слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људи од ред; |
| /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мора |
| човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га доведе? запита Калча, па га стаде гледат |
| ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде ак |
| ло у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је Калча неко време после овога, у дета |
| ро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније легли, ипак су врло рано |
| а, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p>— Миле С |
| , и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не к |
| исана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди с |
| кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Ш |
| век сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, |
| а ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вел |
| ци, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, поб |
| ај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</ |
| ми смо бескућници, једни гурбети.{S} Ни тај Курјак, ни тај Калча, ни нико нема ништа само... — |
| лиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, вели |
| Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше с |
| а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни |
| тнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари вам тај за кућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се |
| ко ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за |
| ко; при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш н |
| ао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао да дозна име зато, јер оне, с |
| Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја |
| ко је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље гово |
| мери да је прецрта и изда наше војничке тајне каквом нашем непријатељу (да се послужим властити |
| еме!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кућ |
| љда гордим!{S} А није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докл |
| иви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под |
| није за њихово друштво; па ипак ни он, такав какав је, није могао ни пола дана да издржи а да |
| , кујунџија; а дугмеџија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он |
| алча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор м |
| > <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми га Ибиш Арн |
| вреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али |
| зашто ги је он и заклаја, па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ |
| краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митан |
| не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Пад |
| да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да н |
| меша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ивко се опет окрете, па га гледа неко време |
| с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, |
| тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све |
| жете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух |
| ашога газда-Ивка, па не беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} |
| мет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славе |
| врата а домаћин до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу б |
| себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се |
| н до саме куће.</p> <p>— Таква си, алис таква, беше и како девојка.{S} А да гу беше други табиј |
| приповедања!</p> <p>— А, сви су старци такви.{S} Бадава! остарина и омладина никад се не сложи |
| е не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг мож |
| да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће и |
| за мене !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун |
| ми верујеш!{S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи |
| — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антик |
| болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— |
| лира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћали би се празних чутура и пун |
| "52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао).{S} Где су, куд одоше, ку |
| ћ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она ди |
| ати, причао је после једног „весеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико год |
| ива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, а |
| ="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет изма |
| врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а јо |
| .{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> |
| допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један почне да носи зимски капут, сви |
| и него сваки ручак код другог света.{S} Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по |
| за сваки болес’!“ Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиу |
| то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То ј |
| тац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада наш народ радовао.{S |
| укаве — па растресем бајиновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим ци |
| о свима нашим надлештвима — пандурског, тако да га назовем, силина коме нема лека.{S} Мрзовољан |
| и а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па |
| шо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико |
| и помеша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та др |
| /head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви деца жива, искачајте ми једанпут веће из кућу! |
| о целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, |
| та један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине |
| хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добр |
| едник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Кра |
| {S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-а |
| иликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ам |
| Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... п |
| окрену ономе.</p> <p>— Јесте, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> < |
| атите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Врата авлијс |
| сте све више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — |
| ра на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су |
| штву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једн |
| о неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чврш |
| ко ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочеки |
| Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука које вас чекај |
| а радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад |
| ус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да није морао да квари монограме на салветама, шну |
| А међутим моменат био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испрос |
| је саг како стока, је л’ <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је |
| b n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, |
| м:</p> <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, М |
| еднако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да зво |
| редседник.{S} Дед’ још мало ребарца.{S} Тако.{S} Па онда да се лепо разиђемо, па и ја с вама и |
| нтимније; а од вечере још интимније.{S} Тако је почело и код мајстор-Ивка.{S} До подне су му до |
| да ми је доста све до друге недеље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> |
| , вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли |
| е, господо, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, в |
| о турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толик |
| ити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене |
| као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног по свима нашим надлештвима — |
| гог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека сам |
| то је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај са |
| давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија ид |
| амо мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенце, вели Калча.< |
| ло и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побрат |
| ми.{S} Ми смо само мезетисали.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Тако си је.{S} Оној си беше салте мезенц |
| емешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и држи га дупке на крилу, а м |
| дмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научио путујући по срезу док сам још био среск |
| ни који славе, а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, друг |
| реклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђе |
| сату) — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Преглед |
| — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било |
| огуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде |
| ачајте људи из кућу, жива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S |
| и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Курјак, |
| зи, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јол |
| су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет вид |
| х опет остави.{S} Паметнији попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у |
| киридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— |
| е многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А |
| > <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, н |
| а гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} |
| себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде још по једну!{S} Н |
| рће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спреми |
| , смрт му је, да седи беспослен.{S} Иде тако, па где види познанике, а он се онако уморан сврат |
| из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарници прим |
| он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="graphic" /> </div> <div typ |
| ујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ето дође тако неко, па ... рече г. Мирко љутито, кад су већ били |
| и не дођете!“ вели и иде даље.{S} Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракиј |
| а то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни он сам, није |
| год слави и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на |
| .</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што |
| ране вечне правде и морала, и правда је тако најбоље задовољена, јер нису некажњени, за ово до |
| љаци! вели домаћица.</p> <p>И доиста је тако било.{S} Били су нераздвојни.{S} И мислим да вам н |
| ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко |
| о и извлачио бркове.</p> <p>— Е, кад је тако — рече председник и пружи ђуровачу да му се наточи |
| де! вели Калча.</p> <p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p |
| ст, и ни један му се светац, вели, није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави |
| се и не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; |
| јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи |
| а се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиља |
| јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах |
| алима), па их пребрајам.{S} Забављам се тако, госпођа, да заварам прсте, па као да правим цигар |
| о је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот |
| Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либ |
| ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен право општини, мислећи у себи, |
| Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло зг |
| мало доприноси да се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према ње |
| руга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lang="la">nolens volens |
| е, на прилику, мање јео или мање пио, и тако нешто.{S} Па онда иду и обилазе га.{S} Поседе мало |
| х то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S |
| е, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он ос |
| и монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и малолетним сином |
| бро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Али му не даде Курјак, а ни оста |
| у наизменце, данас један, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кард |
| дне, они после подне, и они на вечери и тако даље.{S} Пре подне долазе обично они даљи познаниц |
| господска посла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва јед |
| а ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S}И тако вам ја ни дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало |
| још више дала мизеран изглед.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено |
| еб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би са |
| нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели онај и пољуби се с Калчом.</p> <p |
| о моја“, или „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шаш |
| али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који ј |
| има као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу с |
| <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а < |
| ос још као да је изгледало да неће бити тако лепо.{S} Ја сам, верујте, жив премро био, вели она |
| много да изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању |
| остави овако саме!</p> <p>— Е, па немој тако, Мито — рече председник онако меко и благо Курјаку |
| дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> |
| то нас багателише домаћин?{S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S |
| Пардон, господине! вели онај.{S} Нисам тако разумео и мислио.</p> <p>— Да ми је пре седам ...< |
| ко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, при |
| о соби.{S} И собе се опет напуне дупком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи |
| да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао |
| рка, казначеја!{S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <p |
| ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад ч |
| старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за с |
| , читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија |
| мери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— |
| му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Не |
| онда таван кафе, па ништа лепше!{S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после |
| си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето тако.{S} Ништа!{S} Мислим нешто!{S} Ето од кад је наше |
| вама, вели госпођа пензионарка, кад ето тако лепо имате своју кућу, па се не морате сваки час с |
| мак света, има још дана... да си им ето тако казао, отишли би људи лепо...</p> <p>— Ама казаја |
| а после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узме |
| !{S} Ама није опет ред ни да му ви опет тако набијете огњиште, рече председник, окрећући <pb n= |
| их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу. |
| и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по с |
| ослужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Радуј |
| а неки низ бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори ј |
| некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издев |
| није, вала, ни он домаћину знао, па су тако били квит.{S} А домаћину тај непознати није могао |
| и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе |
| ко, како, како ’но рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како м |
| тим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да поје |
| рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није сме |
| за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ивко још оно вече, ид |
| </hi>, из <hi>Старога Баке</hi>.</p> <p>Тако се, ето, они почешће разговарају.{S} Маријола се и |
| кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им прича Калча, кад оде Сика с Маријолом, а кардаш |
| кра, рече други онај Непознати, који је такође поодавно дошао па никако да се макне из ове куће |
| о! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седај |
| арија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија |
| стало прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чор |
| рам, маале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја п |
| вој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председн |
| убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти са |
| с мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без |
| викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо ку |
| побратим, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не буда |
| ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по |
| шеклуци заради овај несрећни севдах.{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p |
| ћица, смејући се и оставља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и приј |
| град.{S} Па викам: „Главу пред главу!“ Такој си је ред јоште од старо време.</p> <p>— Изволите |
| , та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} |
| му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S |
| ен веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб |
| дин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се оти |
| и мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процав |
| гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча |
| ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј |
| еју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они |
| , а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е, сал такој, севдалијски, асли севдалијски, рече Калча, па ис |
| маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам такој да ми свирите та да ви све плаче кемане од жалос’ |
| неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та такву снајку да си добијемо?!{S} То |
| се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га погледа, онако мало крадом га з |
| да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и |
| мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук са |
| вом лупежу изневерила, Јованка је лорда Талбота наследница — Јованка је <hi>за ме изгубљена</hi |
| в његов.{S} И наш несуђени Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и п |
| стио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву и наивну љубавницу ос |
| ромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, жртва обести |
| , какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета |
| пи од комшију једно парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и к |
| адим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне |
| вак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> <p>— Е, па саг иди си |
| у и вика на свакога „Живо здраво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па |
| оцавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момц |
| кав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Мит |
| омињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, з |
| на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу пред главу |
| очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} |
| агашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник. |
| quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не как |
| и озеленело; слушам девојчики како поју там, одгорке из лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на |
| зулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чуј |
| а ред за онија безаконици!{S} Да отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од т |
| но.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, господине |
| мислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се гости, спремни за одлазак.</ |
| у!{S} Па како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољу |
| а.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне и |
| да саставимо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја |
| сладила се надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10 |
| е, да га ипак највише света слави.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао |
| а тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он бац |
| ори, него како их састави!{S} А били су таман створени један за другог.{S} Мајстор-Ивко је био |
| упе око вергла, па свирају сама.</p> <p>Таман оде верглаш, а гости почеше долазити.{S} Наши гос |
| плоску сас ракију анасонлију за појас а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агуш |
| си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана боси |
| чиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија б |
| клоним до земљицу за тај један реч, ама тамнина је, па ме стра’, неће да видиш!</p> <p>— Де, мо |
| анске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичне, или са калдрме где су га одреди |
| љубавник — а зна да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спре |
| о што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко |
| меџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику?{S} Кол’ |
| о само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у в |
| госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти |
| } Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се жени, а девојк |
| ве, да будеш паметан.{S} Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да бата |
| ...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! пред |
| баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се |
| себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S |
| и састала никад са светом!{S} А ја сам тамо деловоткиња и концепте правим, а госпоја начелнико |
| ше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у |
| е ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помо |
| ашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој у |
| Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа |
| још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које |
| ена, зашто си ја беја’ помомак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми |
| ско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, знајеш |
| ћмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше бућмеџија... та, з |
| дадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, |
| учерашњу девојчицу...</p> <p>— Маријолу Танину?{S} Јесте, господине.</p> <p>— Е, па видиш.{S} П |
| а, па накриви капу и стаде сукати своје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, |
| а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, |
| !{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Ј |
| едним буљооким лепо обученим дететом са танким ногама и голим коленима, а за овима г. Мирко, пе |
| моју славу да погинем! рече жалосно, и танким гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као |
| <p>— Јесте, господине, ја сам си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње |
| да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; |
| се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— |
| , ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће |
| капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу каскандисува |
| скочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танча!!{S} Та када веће би „голем нишан“ и наредише раб |
| маче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо с |
| ?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Зн |
| ику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с |
| кче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ ово |
| вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а он је, до душе, и засл |
| ога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Танчу онога!!{S} Знајеш, рекни гу, за онај стари реч : |
| ијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, |
| и доброга стања, само је Калча био мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало више забат |
| и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели |
| е домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он |
| ете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако волите х |
| } А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> <p |
| р апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, ка |
| три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да |
| нам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Калч |
| азбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех |
| како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, |
| ен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју |
| ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n |
| „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још с |
| и Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi>Тапија</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми с |
| ели да ги испудиш из кућу ели да ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да |
| етац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! сме |
| обеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њима и Јордан комшија, с кој |
| ер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да |
| азда-Ивку слава била, па одлази брзо са тарабе, окрећући се плашљиво да је није ко видео.{S} Ул |
| дана, који и данас још једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} |
| S} Он нашао баш данас да ради нешто око тарабе, да сеје ладолеж!</p> <p>Кардаши продужише весељ |
| лице и провирује онако неубрисана кроз тарабу да види откуда долази тај жагор, блене у комшиск |
| днако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на вин |
| ењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча |
| избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96 |
| е, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> П |
| ију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и Божидарца |
| жује својим дуваном, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на пита |
| тијаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући.{S} А какав је злопамтило и пакосник, вер |
| Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи.</p> <p>— А виде ли Сику |
| рсун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да пису |
| кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излегајте ми из |
| али, него је сваки јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегали су одатле као |
| јнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко п |
| аћине?</p> <p>— Наша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте |
| а и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Нису ниш |
| Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мај |
| противио, рече онај.</p> <p>— А имаш ли татка и мајку, побратиме, пита га Калча.</p> <p>—Немам, |
| анџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивч |
| свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се |
| аша, господине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију |
| p>— А, за Јолче бућмеџијско питујеш?{S} Татко гу се зваше Тане, Тане бућмеџија!{S} Напред беше |
| би „голем нишан“ и наредише работу, — а татко гу, ете на овуја Сику, дође при мен’ да пазари је |
| не!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и |
| у узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и |
| тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, бас |
| к.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напр |
| у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан здраво болестан!{S} Ајо-о-о-о-ј!“ |
| е јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата |
| .{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно извршили наредбу.{S} Сваки је пандур довео по јед |
| нца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> <p>— Добро, нисам се ни већој сил |
| не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p |
| , па све виче: „О, Дулсино, погледај на твога Росинанта!“ А још кад се попео на доксат да одекл |
| огледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о погледај, стани, Мог живота в |
| /p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, |
| ’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо |
| да кажемо!{S} Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се присети! вели му Ивко пола |
| и, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ викају они. (Побратимија се сас колеру а |
| много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... н |
| при пашу да си седиш како већил сас тај твој кадиски памет — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на на |
| ут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, в |
| А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће |
| ле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос |
| викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А т |
| ате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} |
| вели Ивко.</p> <p>— Јес’, јес’, брате, твоја кућа, твој сокак, твој град, твоја и Србија.{S} С |
| преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве вод |
| а шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече о |
| овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом |
| ук, па мету пушку преко крила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салт |
| {S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин да |
| >Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> <l>Него море самог меда;</l> <l>Ј |
| ко ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ п |
| викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керка од мен’; да гу Ивко покрива сас алал, кад н |
| ова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам |
| е, господине, ела...</p> <p>— Па да оде твоја жена, госпоја Кева, мајци девојчиној...</p> <p>— |
| сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, господине ! |
| ете, признајем; твоја си је кућа, салте твоја.</p> <p>— И јесте! рече одлучно Смук.{S} Моја, ја |
| дише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја |
| испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од прекојучер неје, вала, видим ве |
| код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда чове |
| бавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а ми за наше паре да си купујемо мезел’к, |
| <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га госпођа Стефка.</p> <p>— А пра |
| к, твој град, твоја и Србија.{S} Све је твоје, а ми немамо ништа!{S} Ни ја, ни Курјак, ни Калча |
| узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове сердарс |
| 2" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господин |
| ке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Маријоло: љубиш ли |
| да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа слађе |
| олан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас твоје очи, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште ни за |
| ш, господин-приседниче, та да видиш сас твоје очи моју бруку и мој жалос’.{S} Ене ги там седе с |
| шике Сике“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад ни бидне слава.“ — „Да дадем, да дадем, |
| ање да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, ре |
| оздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута |
| доро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Св |
| неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли |
| </p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> |
| ци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред засео?{S} А посл |
| т, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор |
| домаћински.{S} Да видиш, куче, како на твоју славу арчимо наше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан. |
| а пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му в |
| рећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и испраћујеш!</p> <p>Пољубе |
| .</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— Јесте, господине, ја сам с |
| несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је |
| “</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча руком, |
| јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} По |
| <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{ |
| ане кум пишман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде |
| ју, међу којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се |
| а и брани мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспи |
| го доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p>Један је био |
| па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо решени да му више ни Бога не приме.{S} Али се пос |
| да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом исп |
| ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, п |
| ати, та не видосте кој ни дође?!</p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник |
| чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће |
| ваја? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита |
| ити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоће |
| а су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло б |
| бично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутрадан крсна имена није знало.{S} Око стола |
| своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Форма |
| ма; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’ |
| окаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држи |
| ања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и за децу ( |
| , настави г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а и гори је, а ја већ почо ...</p> <p |
| ерити; али сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума |
| ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, од како не пушим, |
| ам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка |
| јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> <p>— А пошто су сад кож |
| ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели г. Мирко, обраћајући се Ивк |
| ене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, |
| ом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S |
| ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме ниг |
| им друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те с |
| е, пре: те не могу ово, те не могу оно; те једе ми се ово, те спреми ми, Стефка, оно.{S} А сад, |
| Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре |
| зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставиц |
| {S} А и сви остали гракнуше на њега.{S} Те које претње и савети кардаша (Калча је рекао да ће д |
| ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p> <p>— А знаш ли |
| лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато |
| ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p |
| што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко пл |
| идне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти с |
| антазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Калча.< |
| тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко није славио; није смео да слави.{S} Јави |
| у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу |
| алча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда |
| срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш, а он |
| а знам да немаш.</p> <p>— Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си |
| е, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и проју, па купус у у |
| за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове!{S} Него качамак и |
| </p> <p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, а |
| му Курјак.{S} Оди овамо, куме.{S} А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!</p> <p>— Море ка |
| шеја да ве водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до |
| <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што |
| напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предв |
| е на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам за побратима!</p> <p>— Је л’, Ивко, а како |
| са нестаје!“ Еј, господин-Мирко!{S} Бог те видо!</p> <p>Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе |
| овољно као да се <pb n="48" /> нису Бог те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима с |
| га па не познава!{S} Како бре дође, кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избаци |
| а да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесе |
| Па да, није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ остане |
| неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад те видо’, газда-Ивко!{S} Извини ме, ал’ баш нисам мого. |
| пада код града.{S} Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваз |
| вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керк |
| м кревету...</p> <p>— Де, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша г |
| из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па ч |
| ац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилен |
| -дан! грди га Сика.{S} Несрећо!{S} Није те ни срам од овој дете!{S} Како да појем при мужије — |
| } Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш ве |
| а домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умре |
| а нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искусе с |
| о курјачка, не можеш да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Јед |
| емо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Бог |
| лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија.{S} Н |
| свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола са |
| уј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо чо |
| л’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му Сика.) Ама са |
| прогута од страха.</p> <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија |
| аале-башијо Калчо.</p> <p>— Е, е, такој те искам...{S} А саг, искам да ми свирите онуја песму ( |
| узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калча.{S} Седи си, побратиме.{S} Куче |
| S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуче с |
| Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов. |
| Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће м |
| ви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вели задовољни Калча, а без т |
| S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фа |
| док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обријем ове серд |
| ом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство душе своје! — А она, мен |
| па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по к |
| у а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p> |
| у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао |
| } Нема га нигде.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, |
| да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, иш, Бога ми, |
| , — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се поздравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чап |
| тво! рече Смук презриво.</p> <p>— Молим те, побратиме, сал' за један реч, вели Ивко.</p> <p>— Н |
| е није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више п |
| ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, т |
| ећ само како се замислити може!{S} Како те најгоре мрзи'.{S} Једна вика, једна свирка, једно пу |
| то тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право.. |
| е и окале ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, госпо |
| маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите га! вели им |
| е разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те тањире од ватре.{S} Е, пробај сад да једеш!</p> <p>— |
| Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слав |
| вили их на једну страну.</p> <p>— Добро те се и саг сетисте и наканисте! вели им домаћин, излаз |
| а.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— Јок |
| у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак. |
| стаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и |
| е му, море, остависте капу ?{S} Ама зар те, истина, неје зваја?</p> <p>— Па на славу се и не зо |
| муслафирска, забађава да му свираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{ |
| барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, своје |
| бескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, о |
| но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је глед |
| , Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату из |
| веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! ве |
| м, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само |
| </p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А |
| буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="2 |
| а авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и нукају се, до |
| у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Ш |
| сретају се на авлиским вратима. „Извол'те!{S} Извол'те!“ веле <pb n="17" /> и једни и други и |
| прекосутра!{S} Ајд' са здравје, па, ела-те, изволте!“ вели и одлази негде као мува без главе, а |
| ште погледом и нуди их да седну.{S} Ела-те малко да поседите.</p> <pb n="45" /> <p>— Е па, Стеф |
| попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре берем на патерицу; патерица се ви |
| Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је-л-те ?</p> <p>Г. Мирко га само погледа па извади плаву џе |
| } Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко |
| те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, чо |
| , ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! |
| Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као |
| м’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас сла |
| слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам ја његову нараф. — Е, па с Богом, домаћине, с |
| } А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жен |
| , имате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, |
| прекиде га онај.</p> <p>— Да ми је, ви’те, ко реко пре седам година, поче г. Мирко вишим и јач |
| се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! вели п |
| једно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има в |
| четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине председниче... не знам ја кад ми је слава |
| знаваш га; викаш:{S} Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за приј |
| водим код мен’ малко.{S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на п |
| смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p> |
| живео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, причајте! рече пргави старац и стаде превијати |
| {S} Ела те, извол’те, друство!{S} Извол’те, поскокните малко до мен’ на пијење и једење!</p> <p |
| он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред го |
| дине председниче, вели Курјак.{S} Извол’те, седите...{S} А ми... мало свратили... ко људи.</p> |
| рјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, Курјак стоји и служи.< |
| м ...</p> <p>— Молим и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу преки |
| се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Извол’те, господине! одазва се и дотрча један наочитији панду |
| атка манџа нема на свет!</p> <p>— Извол’те запонац, господине председниче, рече Курјак.{S} Калч |
| њавају се слабим зубима.</p> <p>— Извол’те пуслици, нуди госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— |
| Ивка, да се и он смеје.</p> <p>— Извол’те, брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми ми |
| и он служи и нуди госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви прав |
| јде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гл |
| о, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код нас, наша је слава пре ваше, још неколико д |
| мук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, господин-приседниче, мало винце.{S} Ама је винце, в |
| Није далеко... ето прексутра, па извол’те и ви, господине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ће |
| шије! вели пензионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан |
| ’Ајд’ са здравље!{S} А до годину извол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ћ |
| ећ дваред поднео машину и рекао: „Извол’те, запали, брате!“</p> <p>— Разуме се, вели казначеј.{ |
| умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> |
| ја, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј. |
| овам’, куче ниједно, виче Калча.{S} А, теб’те никуд нема!{S} А знаш ли, јагуридо, дек је данас |
| е, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{ |
| како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време |
| и и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; |
| <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој |
| укасте ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо |
| — Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Госп |
| — Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје зар |
| ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола. |
| о са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече о |
| новом побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да |
| Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће да намери |
| тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, |
| p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Ка |
| рчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Ништо ме |
| аобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> <p>— Ето |
| е.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми |
| веци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, |
| оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно |
| ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратим |
| еси мустра! вели му Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки ч |
| тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} Море, саг се д |
| рате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> < |
| ријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју про |
| оју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ |
| беше помеђу нас такав реч како данас од теб’!{S} Одлази, нестрећо !{S} Па га стадоше опет млати |
| т-версун, побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — |
| Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће |
| се при нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Ов |
| ка сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нем |
| , збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љу |
| петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.< |
| а слава, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си мил |
| на памук од јорган, кад промине прокај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</ |
| остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А |
| е... живот немам... од зулум побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем |
| и:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А р |
| м, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости м |
| да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, господин-приседниче: има ли га у ов |
| па ја. — „Пратише ме, рече, из двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у |
| па неће жена да бега од мен’, а не како теб’! доврши Калча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам |
| е за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па на |
| асно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, |
| Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у |
| дине, вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p |
| мо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’х |
| .</p> <p>— Ба!{S} Од данас немам веће с теб’ „живо-здраво“!</p> <pb n="170" /> <p>— Калчо...{S} |
| <p>— Е, е, такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава г |
| -Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} |
| p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе ни откуд.{S} Седи, побратиме.{S} Раскомоти се као |
| !</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речов |
| говлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... овај... тако кажи, нека каже тамо |
| шка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> < |
| тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си аши |
| л’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија |
| ћо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S |
| е.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, |
| три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, више него од мене.</p> <p>— Научи ме, |
| памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али остав |
| алост, побратиме, које сам ја дочеко од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се ти |
| — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живо |
| ла, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде |
| а; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, до |
| ми баш добро одморисмо и заседисмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калч |
| момиче,</l> <l>Не гони коња, липцал под тебе!</l> <l>Како и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> < |
| председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија не |
| тагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди тебе, дете си, аџамија си, Калчо, мен’ ме послушај; зби |
| e> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан пио:</l> <l>Једна ј’ твоја капља слађа</l> < |
| знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живу |
| и ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и д |
| у за тебе,</l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово |
| >— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</ |
| ко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p>— А... |
| овориш?{S} А како би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар |
| ече Курјак љутито и по мало пакосно.{S} Теби да певају!</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; ч |
| салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курја |
| таратељски судија.{S} Данас мени, сутра теби!{S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, |
| „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми о |
| љ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, |
| варед недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред славу биле су све собе и |
| и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Ох |
| друство!{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели |
| и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има г |
| вели ми онај матори који се диже испод тезге.{S} Не купујем ја, вала, више!{S} Бацим им пакло |
| ше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па за |
| е доклен беше Св. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура |
| ку да не види и гура гу сас руке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да с |
| пева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збо |
| {S} Оно веће ништо полепо и послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје |
| у да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше |
| е пута и преко године, а ми, какви смо, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече дом |
| се сваки, кад би се повела о њима реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p |
| ори јој неке ствари буди Бог с нама!{S} Тек се само раздере :</p> <p>— Маријоло, љубиш ли ме, М |
| ацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требат |
| мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензиона |
| па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побрати |
| о дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине свато |
| у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред |
| није, Бога ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити так |
| } Јер видиш како је!{S} Курјакова слава тек сад почела... једва сам их одвратио... а хтели да з |
| се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> < |
| јола већ „поголемо девојче станула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина |
| лно, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после |
| ="subSection" /> <p>После подне настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се |
| сише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула |
| овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече |
| ла.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедрија махалских жена нашла |
| ли ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу п |
| забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв друг |
| е да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не |
| ању, званичан... вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па |
| икако да се макне из ове куће а који се тек сад мало откравио и мало већи монолог изговорио.</p |
| Кад погледам само на ствари, а мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано |
| мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулц |
| и одлази негде као мува без главе, али тек мисли да ради и отаљава нешто, јер није научио, смр |
| ина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S |
| Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p |
| комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело ли |
| човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Зн |
| топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидају ови с врата!{S} Неће им више мећава з |
| срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти ми |
| е цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Нема ни Курјака, ни Смука ни Калче (Ивк |
| , па оне послужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћи |
| ираш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године т |
| да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш |
| еше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем и |
| а кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на ш |
| ресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на једно јастуче, зажмирио сл |
| зи г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он и његова госпођа, сушта слика Вертхајмове |
| ече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их глед |
| капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу в |
| она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l> |
| <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сик |
| <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми ш |
| <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да |
| о да саставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, поб |
| ко <pb n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један д |
| .{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван квартет да састави |
| у, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас моје |
| кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се вр |
| море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и |
| зује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су |
| да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорб |
| век прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре, брате?!{S} Не бива!{ |
| у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана ком |
| !{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обојица.</p> |
| тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, није му право...</ |
| ! виче Смук.{S} Нисам ја ка Ивко.{S} Он тера госте из куће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја |
| није му право...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да |
| уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мај |
| обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а |
| кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којег |
| ог грла сви и наредише кочијашима да не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај т |
| зове.{S} Разуме се нити се зову нити се терају гости са славе.{S} Је ли тако, побратиме? вели о |
| зговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти |
| p>— Ништа нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти |
| с моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’ |
| зговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не беше |
| н.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски судија.{S} |
| пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије.{S} А после сваког таквог излета и пута враћал |
| би.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе. |
| p>— Па баш ако је тако, ако сам коме на терету, ја могу и да идем.</p> <p>— Да си идеш, господи |
| ију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе |
| езел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садил |
| тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p |
| и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарн |
| , облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле |
| цујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!< |
| ао да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{ |
| румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, |
| на ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} |
| 9" /> врне па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеш |
| ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си испразним пушку, зашто |
| с а тамбуру под мишку, па си искочим на теферич сам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтел |
| и!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико мно |
| а добио сам је на дар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и п |
| и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложи |
| а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} |
| јоште петину <pb n="118" /> могашем а и тешем да преведем... ама, ете, саг видиш како је... саг |
| ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јесте, вала, лудовао и из |
| ос перјао или највише носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.</p> <p>Јутрење и служба б |
| женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У на |
| ="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Т |
| и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г |
| урјака једно пиле на зуб, а једно јагње тешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S |
| Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Ал |
| је тешко?{S} Знам ја!</p> <p>— Ама како тешко ! осече се г. Мирко па се закашље. „Знам ја!“ Зна |
| <p>— А је-л-те да вам је с почетка било тешко; је-л-те, признајте! рече опет онај.{S} Не пушите |
| {S} Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да т |
| нисати?{S} А момак је воли и било би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Св |
| <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко лепа, тешко страшна,</l> <l>Љути отров дана наши’ |
| ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А |
| жи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ствар гледам.</p> <p>— |
| честе и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како он |
| окај теб’!</p> <pb n="165" /> <p>— Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наред |
| ратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— |
| Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан чо |
| а га и овај слуша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно |
| Још да нема оне наше Женске Подружине, ти се не би ни видела и састала никад са светом!{S} А ј |
| и се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме |
| адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за ф |
| еле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас. |
| олина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и гости долазити и новај |
| е већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук.</p> <p>— Е, |
| p>— Куме, несрећо моја.{S} Није друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има |
| ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог |
| ка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не куртал |
| остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, д |
| /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким |
| о је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто |
| да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дак |
| пита г. пензионар Ивка.</p> <p>— Викам: ти зар не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фал |
| ’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и |
| рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да |
| ним гласом.</p> <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријат |
| они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А саг пог |
| ка чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не |
| </p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко г |
| <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћути |
| ?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, |
| ини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{ |
| све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да ужива |
| а од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се |
| вко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, |
| еш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, |
| д њекња!{S} Како дођоше на Ђурђов-дан — ти ми дође пред ручак, а онија по ручак — како си таг д |
| председник онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А |
| то славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да зн |
| маћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— Ти си иди на спавање, кокошко; а за нас ич бригу да не |
| ива ви деца, и ја тако ви жив!</p> <p>— Ти искачај, несрећо домаћинска.{S} Од онакво, бре, друс |
| Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече |
| а, једно или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих |
| р, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па |
| шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам |
| ају и љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не да |
| !{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно |
| вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после с |
| Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плакање.{S} Овој си ј |
| еш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! |
| поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а теб’ ти па за инат.{S} Заради друство да поје, неје заради н |
| у сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> |
| зор, веће сас кеф и сас алал.{S} А теб’ ти је керка за давање? — „За давање ми је!“ рече она. — |
| > <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, п |
| {S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S} Зар, деме |
| с еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема кар |
| о“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти иска душа паре, а мен’ ми иска па овој!“ ...{S} Кад |
| да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, реч |
| удем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде место оца.{S} А, Калча, пристајеш ли?</p> <p>— |
| прошло си је, оној старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, сраму |
| — Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побратим Курјак.{S} Па кад си не задржа |
| д си будала! вели Курјак.{S} Ил’ ја ил’ ти из кола.{S} Овако заједно не можемо!{S} Светиславе, |
| ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се намес |
| ача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај < |
| подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало и да се постараш за Цигане. |
| к.{S} Па кад си не задржаја два дана, а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како љу |
| је како селска невеста прокај девера, а ти да га избацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у те |
| амо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да сас побратима може да б |
| све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него дођи мало п |
| за онај стари реч : „А кум сас прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може |
| добро да смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натра |
| кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини!</p> <p>— А зашто да кварите друств |
| брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па видећемо се, Ивко. |
| очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш.. |
| човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} А |
| дниче!{S} Калча ме испрати сас пушку, а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на бр |
| .{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, |
| S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим не |
| Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Б |
| је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га |
| си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нем |
| ’Ајде, вратите се да не озебете !{S} А ти, Сико, тако без мараме! вели Курјак нежно.</p> <p>Вр |
| мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’ |
| ко те дочепам, па избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} К |
| збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; вик |
| ! вели председник, ако смо готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортира |
| наваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели |
| е цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пи |
| Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, да будеш паметан.{S} Немој да ми се там |
| па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви су с |
| бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништа сла |
| крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу |
| {S} Знате како кажу. — А јесмо л’, Бога ти, жено, били код нашег Јелесија, код поштара?</p> <p> |
| е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него т |
| — А кад идеш одатле, а да л’ виде, Бога ти, где моју жену?</p> <p>— Па она си седи дом, како је |
| од план!</p> <p>— А где га набави, Бога ти, кад је такав? запита га казначеј.</p> <p>— Даде ми |
| Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате!{S} Ништ |
| ут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј в |
| идне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пеки, пеки!</p> |
| ако би, ето реци по души, теби било, да ти он дође на твоју славу?</p> <p>— А зар је једаред за |
| p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n |
| Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладни су, |
| а ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, ама тамнин |
| једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти не дава Господ ни да ги ’раниш ни да ги појиш!{S} За |
| ућана!{S} Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, в |
| {S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, |
| игани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па с |
| да их скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све |
| вај резил’к!{S} А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пија |
| грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-х |
| .{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у п |
| ш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да |
| овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти. |
| ајмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја ка |
| ем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а |
| ах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој писар преда кључеве од празне куће.</p> <p> |
| л’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n="71" /> |
| несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; полако |
| >— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> |
| /p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, па што |
| слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, госпо |
| ште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да с |
| ога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ете, викам неће’ ми верујеш!{S} Од как |
| } У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не ка |
| пијем да се јопијем,</l> <l>На скути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф па |
| „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли |
| лежи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате!{S} Не |
| е ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, ута |
| што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, по |
| : „На скути да ти преспијем, на грло да ти летувам.“ Леле, па малко ли је?“( вика неки од нас; |
| кути да ти преспијем,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> |
| ... ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким д |
| <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти буде мес |
| ако мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми |
| дај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако. |
| l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да |
| {S} А пцета ни иду испред пајтон, а' ја ти гледам, па ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мој |
| — Да си мене питао, вели председник, ја ти, вала, не би’ дао ни да га сечеш.{S} Јагње се живо к |
| зне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју |
| ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам кр |
| нема да ме молиш.{S} Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава м |
| ро пријатељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукаст |
| а чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним д |
| каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни ј |
| овољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинца |
| маћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти јуче господа, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не тре |
| алос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираш |
| p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се заг |
| јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, ка |
| ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, |
| за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки |
| не, не!{S} Морам да идем.</p> <p>— Ама ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{ |
| му нареди да пође за њим.</p> <p>— Ама ти си опет доцније дошо, вели му председник.{S} Опет си |
| ad>ПАТАРИЦА</head> <p>Море, Ивко, јадна ти слава и жалостан Ђурђев-дан, ама ми не добисмо вечер |
| Курјакова! вели Калча.</p> <p>— А јадна ти слава без свирача! вели Смук.</p> <p>— Весело, госпо |
| да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећна ти патерица, домаћице; а куде је домаћин? пита Калча.</ |
| диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти д |
| иш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, |
| шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш |
| > <pb n="159" /> <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Свет |
| фли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} |
| велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо |
| па му се примаче столицом.</p> <p>— Па ти ето видиш, какви су ово зли поданици.{S} Видиш да ов |
| и и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча |
| ка-девојче, кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Н |
| ан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо чове |
| запојеш! вели Калча.</p> <p>— ’Ајде па ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при го |
| же да пије.</p> <p>— Море, остав’ ме па ти!</p> <p>— Е па иди, иди кад си реко! викнуше сви на |
| ца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка никаква?{S} Бија си комор |
| а сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! |
| ар се окрете домаћину:</p> <p>— Е, мора ти се, мајстор-Ивко, признати да имаш, вала, красан дан |
| шу ниједан!{S} Ти ли си гу њојн муж, та ти да гу не даш?! викну Ивко готов да се бије и да га б |
| ме плате писара ово-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, го |
| од мен’; да га пазиш, рече, како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме |
| и па рекне: „АФерим Миле!{S} Море доста ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а |
| ијатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— |
| имо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вел |
| ник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове |
| есе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— Ништ |
| безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине. |
| ја смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивк |
| } Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... уп |
| вице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чи |
| ај степен?!{S} Па викам, да искочиш саг ти сам, господин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј |
| некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а сада: лел |
| ад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ак |
| боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> |
| p> <pb n="169" /> <p>— Јок, јок!{S} Кад ти тако мислиш, онда боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, |
| н' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, |
| баш зато и да идемо, велим ја; јер кад ти је најслађе, веле наши стари, а ти баш онда прекини! |
| нак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа |
| , а сада: леле и помагај!{S} Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гор |
| p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчи |
| вџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Пој |
| тво не можем да заб’равим, рече!{S} Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си чов |
| има која закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и |
| ште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Ка |
| л’ му кој знаје име?{S} С кога бре дође ти?{S} Познаваш ли га, Мито?{S} Не познаваш.{S} А ти, Ј |
| чи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, куће необичн |
| , за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећеш славити, а до г |
| вко.</p> <pb n="140" /> <p>— На здравље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нем |
| па мука за муштерије!{S} Море, мен’ ме ти питуј, рече Калча задовољан и изненађен и сам овим с |
| ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, уч |
| да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да остав |
| гу славим! јаукну грешни Ивко. — И жене ти долазиле и плакале и окале ги дом — па ништо!{S} За |
| дите си дом!</p> <p>— Море, какво идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, |
| о се, а не поврнуло се !</p> <p>— „Море ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми о |
| и што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар |
| једног бољега од рођенога брата, да се ти мене не сетиш, него да ја морам да ти напоменем.</p> |
| ти, инџилири, — па нећемо, брате, да се ти стидиш ради нас.{S} Ми овако сиротињски! вели Курјак |
| дне.{S} А деца ми имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p |
| а Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово у |
| зашто си приседник?!</p> <p>— Ништа се ти не брини, Ивко — рече председник својим благим гласо |
| ?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> < |
| едај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме ... него паре, паре грувај, кад имаш |
| помоћник казначејства (не знам да ли се ти, СтеФка, сећаш), рече пензионар жени до себе — памти |
| знаје како ми је!!</p> <p>— Не брини се ти ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси веш |
| то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} К |
| дем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> |
| ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на јар |
| им из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{S} |
| не моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да поје |
| кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумб |
| срећан с даном...{S} А кол’ко оно имаше ти соба?</p> <p>— Па, слава Богу, како за нас једни про |
| ти си берем жена... „’Ајде, комшија, и ти си па како онија!{S} Не води гаирет сас сиротињу!“ р |
| аст, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светињ |
| ни смо, разбирамо се; и ја Кристијан, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше м |
| к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући |
| ше паре.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човец |
| наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да |
| p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате |
| амо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p |
| м зар!</p> <p>— А... оно... знаш, ама и ти си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти дру |
| нар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауставља га Ивко.{S} Ете такој |
| си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја |
| редседник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти саг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и чов |
| 9" /> <p>— Бре, бре.{S} Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак. |
| Курјак.</p> <p>— О, Света Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па |
| адиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашчија! рече председник, гледајући Курјака како |
| Видиш, сад ти се враћа.{S} А зар ниси и ти по некад био ако не гори, а оно, вала, исти овакав.< |
| гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче И |
| апита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукн |
| реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побрати |
| та ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, н |
| та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећу да с |
| /p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</ |
| а, домаћине, за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S |
| жемо!{S} Светиславе, оди овамо!{S} Седи ти до овога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се |
| </p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! </p> <p>— Ама кој да иде, плану Ивко, ја ли да идем |
| ко једне столице.</p> <p>— Ама реко’ ли ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бо |
| оправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет |
| пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону |
| урјак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, |
| е му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој |
| но што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сум |
| ветислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ мо |
| оја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија б |
| комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њим |
| е?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ |
| граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће |
| а будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатемати |
| боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више дру |
| .{S} Ако, ако!{S} Неси ни погрешија, ни ти с нас, ни ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хај |
| {S} Не познаваш.{S} А ти, Јоване?{S} Ни ти зар; па ни ја га не познавам, вели Калча, а ни домаћ |
| ели му председник, доста!...{S} Не гори ти кућа...</p> <p>— Море, да горе, господине, па колај |
| жалостивно.</p> <p>— Е па ја знам да си ти, Калча, адвокат!{S} Ама није опет ред ни да му ви оп |
| ас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп |
| је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, р |
| им, скарали и посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хе |
| ништо не зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} |
| побратим!“ — Питујем па њега:{S} Кој си ти, бре? — „Њихов побратим!“ вика он. „И твој побратим“ |
| ивам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! плану домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај |
| шаш, а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо не |
| , овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се |
| пада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да по |
| едседник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— |
| господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућ |
| а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мало... немој одмах за мном, него |
| се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме .. |
| а: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидн |
| то и он си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и м |
| опада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? ви |
| ену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич |
| е!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш шт |
| ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l> |
| че, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две очи!{S} Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> < |
| — Па, молим те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, |
| си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S |
| срећо ловџијска! вели му Сика.) Ама сам ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам б |
| ваља оно!{S} А да си ме послушо кад сам ти говорила, могли смо имати своју кућу.</p> <p>— Јест, |
| због дугог времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још ка |
| не праји — па ич не помага, ем како сам ти молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот б |
| p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, Боже мој, па једна н |
| Извини ме, ал’ баш нисам мого.{S} Нисам ти мого доћи на славу... знаш како је... посо... <pb n= |
| раш тако...</p> <p>— Е, а зашто бајађим ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} |
| при себи, ако желите...</p> <p>— Желим ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у |
| </p> <p>— Јок, јок!{S} Нико други, него ти!{S} Кад сам се први пут женио, нисмо се познавали, а |
| х да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, в |
| „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала! |
| ве једно!{S} Зимњег славе многи; већ ко ти га и не слави!{S} Па тако нико ником скоро и не може |
| ! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћут |
| подине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде? испре |
| нас, али госте да ми не преотимаш, ако ти је глава мила, вели му Смук — а које је мени доста д |
| а ништо, за ништо, бре брате!{S} Па ако ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! |
| е, реко’ гу ја, ако смо муштерије и ако ти је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се пр |
| сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> |
| и хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро. |
| баво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, К |
| маћица од ред, а не како њојн муж, како ти! вели Ивко.</p> <p>— Па где је, кад је дома? пита га |
| смо једни простаци. <pb n="132" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи с |
| ита Калча, па га стаде гледати.{S} Како ти је име, бре?</p> <pb n="89" /> <p>— Побратим се зове |
| отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p |
| <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?! |
| ве више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, |
| > <pb n="179" /> <p>— Маријоло!{S} Тако ти и овога света и онога, питам те:'љубиш ли ме, Маријо |
| — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубав |
| сад... већ ако се не оженим, те ми тако ти не будеш кум... да заступиш старога кума који је умр |
| е све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си ма |
| и си по некад био права напаст!{S} Мило ти, кад ти другог нагаравиш, кад му обесиш тенџеру, а с |
| > <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —</l> <l>Продадо’ пушку за тебе,</l> |
| демо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетк |
| еп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; то |
| ..{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћ |
| p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као <pb |
| ој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и Кеве.{S} Вратише се обоје весели.{S} Ови их ј |
| пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!</p> |
| ум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му беше |
| кше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари к |
| акле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101" /> |
| вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Кал |
| Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Госпо |
| >— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом.{S} |
| , седајте море већ једаред!{S} Седи бар ти, Курјаче, ти си бар паметнији, виче нестрпељиво Смук |
| е...</p> <p>— Море, Калча!{S} Немој бар ти да се правиш луд.{S} Давно се баталио ред овде.</p> |
| ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим дуван?! — „Е, п |
| чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко |
| урам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, так |
| и му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљд |
| гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а друга је била мирнија |
| с њима и на њих. „Плаћај бре, ваљда су ти од татка остале!“ вичу му они љути и зловољни.{S} Ни |
| — Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, па да стану пред кућу и да пев |
| Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке кинеске курјуке, а ја обриј |
| А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, п |
| век се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме о |
| збруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој брате |
| мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подружине |
| у, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кревет и домаћицу! плану домаћин.</p> <p>— Не дам |
| ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу |
| Мита, ни тај Јован, ни тај Мича, велиш ти.{S} Срамота болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је т |
| боље да сиђем <hi>ја</hi> с кола, а <hi>ти</hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> |
| <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева К |
| Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> < |
| с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да |
| .</p> <pb n="182" /> <p>— Па скочим као тигар на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било ди |
| е ратови, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} |
| фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисуј |
| па онај Микал Николић Калча.{S} Ете од тија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</ |
| веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивиј |
| ге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де оди тај паш зулум, мајк |
| ће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују |
| понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџи |
| јемо који смо од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="9 |
| ли опет онај први, с очи да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S |
| младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S |
| ’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силн |
| на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике заради адет, како ловџија...</p> <p>— А је л’ бога |
| ник.</p> <p>— Па ваљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— |
| ништо, а, белки, ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, т |
| {S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а |
| И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачк |
| па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама |
| као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Курјак, а председник исто прихва |
| јако сујеверни, — као сви људи који се тим мислима носе.{S} Волели су и отимали се, сви сем Ка |
| и, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко |
| учно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много |
| и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас веродостојна бележни |
| — није ни до сада био његов обичај.{S} Тиме би се огрешио о досадању скрупулозност и савесност |
| ко га је дао Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је |
| њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то |
| } Сваки се нечим од осталих одликовао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да |
| чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па |
| у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оску |
| а сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи од теб', несрећо |
| ам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пеш |
| Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му чита |
| су ништа нашли, али је један сељак — од тих њихових — некоме поверљиво причао: да су наишли и н |
| ој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли прекиде га звоно које забруја и глас му се ми |
| иди да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих, мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вр |
| е свак знао да су извесно морали добити тих дана какве поуздане извештаје од каквог сељака — оп |
| ине онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> |
| пред председника, па се смерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га предс |
| ње, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, |
| да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да ч |
| официрске коње, своје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла |
| узимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан у |
| о је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад |
| иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чи |
| ! вели Калча.</p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Не |
| о, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо |
| ! рекох и одох без с Богом.</p> <p>— А, то није само вама пасирало ...</p> <p>— Е нећеш више, М |
| >— Благодарим, вели старатељски судија, то би ми била деветнаеста од јутрос.</p> <p>— Не мари в |
| и побратиме — од како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} За |
| учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му неће ма |
| био животу који значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли |
| лико времена нашега дружеског живовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побрати |
| опет онај.</p> <p>— Дивота — недивота, то му је сад, ал' ја не пушим више.</p> <p>— А је-л-те |
| и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је исто и с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; |
| иљак не испушта га из руке!</p> <p>— Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да п |
| , кад се растурује друство?</p> <p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три н |
| ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, |
| а госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време радио, само првих дана.{S} А сад |
| а ме обожаваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи с |
| вам се одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам дана |
| /p> <p>— Јесте, да се мало излуфтирате, то је здраво.</p> <p>— Прима се!{S} Да идемо ! вели Све |
| уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ради, а |
| д их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, знао је сваки само |
| > <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад да га не видим ; да га н |
| се и нису Бог зна како пазиле, али они, то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, к |
| најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље |
| еда неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру.</p> <p>Ивко дад |
| само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осет |
| бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече |
| оздравили га, а и он њих на свој начин, то јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у |
| тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележ |
| како мечке почемо.</p> <p>— Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли |
| проба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! в |
| да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! |
| избацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искар |
| S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... пр |
| ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто |
| , за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: при |
| у кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасви |
| Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господине, кад бисте знали!{S} |
| ли која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах |
| најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине, вели Кал |
| неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пр |
| , зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те |
| већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и |
| у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако се сећате, пројектирани девер, али се п |
| и један снег и просто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло |
| уђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени једна жалост велика!</p> <p>— Море батали то |
| јом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја |
| ћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет онај.</p> <p>— Ама кој ти ре |
| /p> <pb n="77" /> <p>— А, то никако!{S} То ја нећу никако допустити, вели онај Непознати.{S} Пр |
| </p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је так |
| !{S} Е, зато ме је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, мо |
| p>— Ето видиш овога овде Светислава.{S} То је наш писар; добио је данас службу.{S} И ти си ми к |
| ражење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се г |
| земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и протоколисало овој |
| ик, густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као |
| ћно, Светиславе!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, |
| у, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се свак |
| и иде па славу признаће да је тако.{S} То су они до подне, они после подне, и они на вечери и |
| рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} Т |
| е да је дошао као власт, па настави:{S} То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S |
| о и сваки пас, не може да буде сведок — то је остало мишљење по свима махалама: да је Калча ист |
| н-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели |
| ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш доживети! рекох и одох без с Богом.</p> |
| се гости, спремни за одлазак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па |
| ногу преко ноге а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узн |
| че, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти |
| учерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели |
| ако; али ови за жива и присутна Ивка, а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену |
| им...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, до |
| него ти ево кажем, да нећу да пушим, а то је вала, мислим, ваљда, доста. — „Ама да се опкладим |
| {S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Как |
| ту следује на једној таквој слави.{S} А то ради и домаћица Кева.{S} И она дигла, онако мало рас |
| но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана толико још виш |
| Рапорт пак месне полиције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жа |
| једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је твоја кућа, је ли, домаћине?</p> <p>— Наша, госпо |
| етара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да га је цела варо |
| , да га он зовне и посаветује.</p> <p>А то га је спопадало почешће и држало га подуже, а нарочи |
| смешно јој.{S} Она га воли, али кад га то спопадне, а она се, богме, изјада мајци, па се онда |
| .{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострели |
| анију или паприкаш, мани се!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо пап |
| м побего’ до теб’...</p> <p>— А од кога то?</p> <p>— Море, срамујем се и да ти кажем... ама, ет |
| Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља, вели госпођа пензионарка.{S} Кад погл |
| ло, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тума |
| м фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја знам и јамчим. |
| p> <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да |
| .{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А сад, вала, могу по мени баш слоб |
| тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ славим Ђурђов-дан?!“ — „Зн |
| удиш из кућу.{S} Јаз’к, Ивчо, од теб за то!{S} Ама ми га не давамо; је ли тако, побратими.</p> |
| г побратима Ивка на вечеру?{S} Ко је за то, нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! ре |
| ерујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, |
| е читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке |
| есет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За Маријолом иде домаћин и са најљубазнијим лице |
| си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођомо?!{S} Како бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од ес |
| ога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чин |
| се сам, а колач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па |
| S} Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужуј |
| почо, онда дај бар мени тај нож, да ја то...</p> <p>— Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше у |
| — А зар је једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми |
| у Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеско |
| Није, брате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспор |
| ме на огрлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово |
| з ред, господине.{S} Аман!</p> <p>— Ама то је свршена ствар, док ја само одем... ти не брини ич |
| ан, то је мој елеменат!</p> <p>— А, има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} Т |
| ерујте и не бих сетила, ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотес |
| му тако лутке, па је друкчији, само она то крије.{S} Издева јој имена, па је зове : „Дездемоно |
| су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ивка, а то ј |
| и једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као намазано.{S} Ти само |
| Не волим после да сведочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика |
| он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господине, ђ |
| овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с |
| у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталиј |
| наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли људе |
| мети није било да зове лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треб |
| Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помеша |
| пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од то доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у мод |
| {S} Е, мој брате!{S} Ништа од тебе!“ Од то доба му се и не мили ни служити; али оставку неће да |
| се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господин |
| отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти т |
| а, за тај дуван.</p> <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} О |
| с од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог знао!{S} Моје је било да то спомене |
| ерлука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чи |
| да знате боље него ја сам, који сам све то и доживео, онда ’ајде причајте ви!{S} Извол’те само, |
| у порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита пред |
| намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p |
| стамбол-папуче!{S} Грешни Ивко кад виде то, а он стао па се скаменио, и стоји не друкче него ка |
| ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће д |
| гра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— |
| име! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти пој |
| а реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали |
| тако могли и свршити!{S} Признаће да је то најлогичнија, те и најприроднија последица ранијих у |
| лави био.</p> <p>И сви се сложише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није п |
| у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оста |
| д авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродн |
| ’те мало.{S} Немојте да помислимо да је то због нас.</p> <p>— Ах, таман посла! извињавају се го |
| ш нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Ут |
| ешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели |
| писаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде намешт |
| езаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли ти, гос |
| Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!</p> < |
| бдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по сав св |
| азуме се! рече неко из друштва, коме је то по свој прилици била и прва а и последња реч у овом |
| бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, то |
| амолио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отп |
| ре, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?!{S} Како јоште данас!{S} |
| , без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причал |
| једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретк |
| о га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p>— Јоште малецно детенце доклен беше Св. Нико |
| лче (Ивко није био акционар, баталио је то рано и није више ишао на тај посао с <pb n="52" /> њ |
| душна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S} Она је диг |
| ли ви немате, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо би |
| е имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за ч |
| од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, ј |
| Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај бар мени та |
| дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> <p>— Разуме се! рече неко из друштва, коме је т |
| ици човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка).{S |
| го убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си сед |
| и <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом дом |
| болан! вели му Курјак.</p> <p>— Зар је то дружељубље! пита га Смук.</p> <p>— Ах бедно српско г |
| о да послужује на славама, али за њу је то доста.{S} После првог послуживања свога она је једну |
| Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} |
| а времена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а не |
| ци. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то иде већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заје |
| ш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е и |
| , то је било за причу.{S} А најлепше се то видело онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим јед |
| х људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ј |
| мо као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада?! заврши онај срчући каФу и гледајући по гост |
| S} После је већ славио.{S} А како им се то осветио, писац неће причати, јер то би значило поква |
| руство!</p> <p>— Овако, видиш, овако се то сече, овако.{S} А како си ти почео...{S} Па брже при |
| ћи ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" / |
| , прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то |
| у никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују место.</p> |
| је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио мног |
| тованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац с |
| амтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и д |
| — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао Ив |
| знаник, један који ме просто обожава, и то само као мени, по коштању.{S} Како вам се то допада? |
| ца, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће |
| </p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безако |
| Данас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> < |
| сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је пом |
| сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железници кад онај на билетарни |
| онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Н |
| је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим |
| : „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био ма |
| о да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кок |
| о је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су паре!“ И то је после све тако као свето. — Курјак |
| удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се |
| ркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> |
| арити.{S} Прочитао је из дуга времена и то — из дуга времена, велим, јер мајстор-Ивку није то т |
| о већи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! |
| хвати госпођа казначејка.</p> <p>— Та и то — рече казначеј — ал’ и онако, због дугог времена.</ |
| ешчице.{S} Између осталих прочитао је и то: како се могу очувати зелене паприке, па да буду све |
| како је света и века, то је знао Ивко и то га је баш највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз ул |
| {S} Калча их је само за кратко време (и то с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до ку |
| на кревет, па те давим!{S} Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели упла |
| итара вина, пре више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наиз |
| на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ове приповетке нису знали више шт |
| о га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запита |
| {S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима |
| е учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p>— Деде |
| , као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџи |
| е уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, |
| није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али то га није ништа женирало, јер ако њему домаћин није зн |
| да сте ме звали — било би доцкан!“ Али то није имало никаква ефекта, јер су сви сложни били у |
| дна жалост велика!</p> <p>— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} |
| рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> |
| али.{S} А није да се не може.{S} Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда пуцо од муке!{S} Може, б |
| ла, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} |
| онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам ре |
| на обешеним јагњећим кожама. — Није ни то ред!</p> <p>— Неје, господине; да кажеш да је ред, н |
| сподин-приседниче!?</p> <p>— Па није ни то — то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! |
| </p> <pb n="183" /> <p>А она не воли ни то, али опет јој је милији и такав него кад је трагичан |
| и под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте ви ово.</p> <p>Сва је скоро варош |
| pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па ш |
| јска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу задева?!{S} Појем |
| оставиш дуван! ’Ајде батали!{S} Коме ти то!{S} Ко, зар ти?“ — Ко, зар ја да не могу да оставим |
| што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње |
| је, на жалост, писцу немогуће испричати то, јер нема ни изблиза тако поузданих података као што |
| ао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети |
| p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду па сех |
| ш — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — тако ти н |
| е Калча искрено.</p> <p>— А јесу л’ вам то јагњеће коже од ове славе?</p> <p>— Јесте, господине |
| мени се тек стегне око срца.{S} Све вам то полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали |
| ози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине облигатни доручак који |
| све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ сре |
| писане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а већ по мени, каква сам ја, Бог |
| ал' мој Пера на то страшно пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна |
| јера где им је била арена.{S} Све би он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вешт |
| етније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} |
| је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одгов |
| Калча, да најбоље знаје.</p> <p>— Како то сечеш, то не ваља ништа!</p> <p>— Не ваља, господине |
| , а код нас зор нема.</p> <p>— Ама како то радиш!{S} Гледај га само!{S} Ала си ми и ти неки ашч |
| ешни Ивко, јеси ти награисао.{S} И како то баш тебе да снађе?!</p> <p>— Баксуз сам зар!</p> <p> |
| а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји.{S} А Курјак све веселији и ведрији, и |
| } Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћу |
| онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Мирко, а к |
| ам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако шт |
| о, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новим гостима, па с |
| о.{S} Или боље рећи, знао је сваки само то отприлике зашто су отишли, јер би се сваки, кад би с |
| >— Море батали то сад.{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само |
| > <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Ето то ти је! вели Кузман, казначеј, који је, наравно, као |
| у му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О го |
| га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар |
| он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на доб |
| у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци |
| стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! |
| се то осветио, писац неће причати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетци |
| сту; осветио им се свима редом. „Е јест то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми г |
| пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се р |
| pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} |
| ац) куд и камо вештије извео.{S} Али му то избише из главе, јер скочише сви, колико их је год б |
| тове су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и |
| ек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао наравно ни |
| ом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани мал |
| оће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па кад |
| о ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Непознати.{S} И тако ви сте се бо |
| тебе да снађе, све тебе!{S} А од којих то безаконика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги |
| </p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумар |
| а помогну!?{S} Ајде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Ка |
| прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су им заједничке особине њихове биле, а имали су и с |
| ћи малу језу.{S} Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quo |
| змилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога |
| !{S} Ваљда си ми женин брат, па да је с тобом делим! рече Смук, па мету пушку преко крила.</p> |
| битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много...</p> |
| магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је!{S} А пр |
| радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити шир |
| тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа |
| , о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Светом Николи за кога се сви сложише, да |
| јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!</p> <p>— Но, могу мислит |
| или најзад пуштени.{S} Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Влајко је забран |
| ли знају и да ли се већ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешк |
| е до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантеле |
| па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb |
| д каквог сељака — опет једног акционара тога њиховога друштва — и да су отишли да копају какво |
| к <hi>Пантелеју</hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} |
| опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш как |
| алча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли |
| пава?!{S} Дивна ноћ их је задржавала од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели |
| вели онај.</p> <p>— И верујте да се од тога доба сасвим друкчије осећам.{S} Знам, Боже, пре: т |
| само на ражањ па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви |
| ава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошеви |
| Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, |
| то била нека напаст! рекоше многи после тога.{S} А ми га још тако жалили онда.“ Те године Ивко |
| тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино- |
| е се више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и |
| амет знали, јер ју је овај сваке године тога дана причао бар једаред — мораде да је прекине, ве |
| но Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних који је продава књажевачк |
| ић — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима |
| рођене (а можда и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио |
| едседник другим путем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упути |
| ју јој је купио г. начелник, јер су пре тога ломили јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутал |
| су своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и сад и њега истукоше на вратима |
| вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујте, држао да је |
| ога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га је за тај дан дотерала разн |
| иво, сложно и постојано радило.{S} Ради тога свога предузећа били су сви јако сујеверни, — као |
| вко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш оног |
| нџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана би |
| вко сам собом послужио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год |
| у која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар познавалац вина; компетент |
| ут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крст |
| ач и жито даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био к |
| ан, сутра други и тако даље редом.{S} С тога су и прозвани <hi>ђувеч-кардаши</hi>.</p> <p>То су |
| ија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски неки; испреко плот си зар дође ова |
| , и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни на |
| ме беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беј |
| па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n=" |
| у са балкона — њихове извештаје.</p> <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} У |
| во ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, То |
| ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти куп |
| да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну душмани,</l> <l>Твоји душмани |
| ’ сас мене, Тодоро,</l> <l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, То |
| l>Да ти купим, Тодоро,</l> <l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам |
| l>Антерију, Тодоро;</l> <l>Ти да носиш, Тодоро </l> <l>Ја да гледам, Тодоро!</l> <l>Нека пукну |
| чи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво аш |
| b n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! |
| како на Божић, пред кућу појемо?{S} Е, тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путује |
| малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме како влас’, е |
| } Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигн |
| икам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ |
| саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча одлучно. — |
| из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете |
| Ама, господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и |
| > <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба д |
| отиде!{S} А другу веће неће да намериш, тој ти ја казујем.{S} А моја Зона, моја домаћица, знаје |
| — ’Ајде, главу да скршите, карам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, |
| с нама.</p> <p>— Твоја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад с |
| ираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с |
| ни, та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Ра |
| ој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{ |
| {S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Тре |
| вљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко |
| хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама к |
| славе, па ако су Кристијани како ми!{S} Тој да знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крс |
| кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увр |
| ло му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</p> <p>— Па није н |
| то, него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побрат |
| , та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калча врло жалостивно.</p> <p |
| оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, |
| ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — мен’ ми се кућа обрну, ете!{ |
| , знаш како је... и ви опет...</p> <p>— Тој ли је ред, господине?!{S} А живувасмо алис како бра |
| се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос јо |
| е тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не |
| и за онога па Танчу њојнога. — Е, сал’ тој, викам гу ја па на татка, неће да дочека твоја керк |
| e>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да кажеш, код нас адет неје, вели Калча; код вас м |
| } Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не |
| бори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли тапија гласи на мен’, и е л |
| рите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накри |
| јани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, |
| — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљамо га, ама |
| ти да можеш да појеш друго, а ја па да тој не могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједн |
| да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја приседник, несреће пандурске! викн |
| и је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком.</p> <p>— Е б |
| идење ти па помињеш? викну Калча.{S} За тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће т |
| 13" /> <p>— И саг остаде работа сал’ за тој да ми домаћица искочи до мајку гу Сику та да гу пит |
| ја женим за побратиме?!</p> <p>— Ама за тој ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте |
| седник.</p> <p>— Викам га и окам ете за тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несм |
| у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и покло |
| Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се |
| ми.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па т |
| се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скелеџијско појењ |
| што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ |
| о крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> <p>— О јо, јо, Крис |
| ки ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама |
| А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознатоме, и ако је овај м |
| S} Млого је мерак, зборе си они, ете на тој девојченце.</p> <pb n="114" /> <p>— Па лепа девојка |
| тем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да |
| руги сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду за онога белосв |
| амо одем... ти не брини ич.</p> <p>— Па тој и ја викам, а ти зашто си приседник.</p> <p>— Е па |
| та вера, викам.{S} Каква је вера саг па тој заступила! викам ги па ја. „Да пратиш, да пратиш, з |
| би одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно ма |
| да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збориш?!{S} Какво је то зборење од теб’ па, Калчо?! |
| урјак.</p> <p>— Ама зар побратиму ти па тој збориш?!</p> <p>— Побратиму, ја како!{S} Ваљда се ј |
| p> <p>— Е, може, господине, истин’ може тој да буде.{S} Девојченце лепо и кротко, како и мајка |
| и сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да пот |
| S} Е ли тапија гласи на мен’, и е ли је тој тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> < |
| ! зауставља га Ивко.{S} Ете такој си је тој!{S} Дор се један дигне и иска да се отидне, виде и |
| ет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахат |
| {S} Ако си слушаја кадгод за Калчу, ете тој си је тај Калча.{S} Микал Николић Калча.{S} Све људ |
| пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски ба |
| има, ете, Светлислава!</p> <p>...{S}Ете тој ти се поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> |
| да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Ја |
| и фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, |
| и!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!</p> <p>— Море, Калча, викну Курја |
| други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, |
| S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> |
| а си бележи и кол’ко вино пописмо, та и тој да ти платимо.</p> <p>— А кој ви не даде да ручате! |
| е овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море, људи, пролази време |
| </p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! вели Калча.</p> <pb n="77" / |
| како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруч |
| И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама |
| а глави — веће ништо полепо не беше оди тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете |
| си па они, ама ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — |
| да дочекаш! вели Калча.{S} Ни татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу д |
| сподине; да кажеш да је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! |
| алча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не види |
| нџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му |
| демо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} Тике викам, вели Калча, |
| је ред, неје па ни тој ред.{S} И ја си тој викам; ама кому да га казујем?! правда се Калча иск |
| ијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; |
| ! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, |
| уго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену оним друг |
| ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му |
| .</p> <p>— Одамно господине, и ја викам тој, јоште од како не оно куче остави па побеже; ама ви |
| и татко ми тој не беше, а и ја нећу сам тој!...{S} А, басис нећу да сам докле се, ете, крстим с |
| ум да је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас |
| е!!{S} Аман, господине, помагај!{S} Ето тој те молим... заврши Ивко, па се искашља мало и повуч |
| не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! реч |
| па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, |
| ла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митан |
| ета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p |
| } Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, |
| свађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко |
| кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија. |
| алаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за |
| како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, |
| ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече Ивко па н |
| је овој дућан на Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли |
| алилулке девојке по гардиста наредника, тол’ко беоше <pb n="108" /> мерак на њег'!{S} А беше ба |
| ри, карађозлико.</l> <l>Кол’ко си мала, тол’ко си знала!</l> <l>Лага ме, лага, дор ми излага,</ |
| о је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за лов! рече поносито Калча.{S} А и мајка му |
| Разумем! одговара Светислав</p> <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> < |
| га човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја када бе момак и мерак на њу |
| може доста да се налови?</p> <p>— Море, тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине. |
| де ли Сику?{S} Кол’ко гу мило за Јолче, тол’ко па јоште и за себ’, вели Кева Ивку, идући путем. |
| зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол, тол’ко ги је он сам потепаја! <pb n="58" /> Та када си |
| па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се |
| што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту |
| при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.</p> <p>— А, велиш, б |
| аква сте вера?{S} Излегајте ми из кућу, тол’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! р |
| ши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што |
| лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да с |
| теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узе |
| е!{S} Е-е-е!{S} Тол’ко гледање, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја |
| бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да |
| еш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А зашто па да иде |
| ајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: |
| сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми |
| апу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!< |
| Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал |
| за млого године и ми теб’и ти па нам!“ тол’ко збори, па си седне куде си милује.{S} А ти што д |
| нати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесе |
| памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; разбирам се, |
| ва дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} Ја сам бре пореска |
| , викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и |
| ништо ме, ете, Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, т |
| иш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо |
| овари’ сас потепани зајци.{S} А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши |
| магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфати |
| а берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лу |
| , друство јоште од време... и ја сам си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама |
| ј тапија од <hi>моју кућу</hi>?!{S} Сал тол’ко!</p> <pb n="104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... |
| а њег'!{S} А беше батлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на т |
| и ни ја битољско магаре, та да потеглим тол’ки товар!{S} Млого, господине.</p> <p>— Јесте много |
| сам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јок! викнуше сви.{S} Иди ти! |
| ек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ниш |
| шман!{S} Та и Сика нека си не тврди баш тол’ко млого пазар, зашто може после да буде зорт кад п |
| чи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{S} Зашто знајеш како је!{S} Момак си је к |
| а, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p> <p>— Аха, сећам |
| жену, а не бити љубљен; — тако ти негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје п |
| уд.{S} Ох ја, ја јадник!{S} А ја сам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав |
| махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас који има нешто да са |
| ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ почо, онда дај б |
| дниче... не знам ја кад ми је слава!{S} Толико године славио заједно с оцем, и после кад сам се |
| није тако допао као исти Св. Никола.{S} Толико га свет слави, а, вели, и заслужио је то.</p> <p |
| ечено поверење поштованог публикума.{S} Толико само могу казати, да је некога ђавола тамо у Кут |
| Ја теби на славу и ти мени на славу.{S} Толико! вели Курјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ћ |
| каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и пође напред пред гостима онако |
| о је добро били, колико ради парохијана толико још више ради самих попова.{S} Кад су славе, тад |
| оста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега дружеског живовања, то ја, побрат |
| е то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разговор с Курјаком.< |
| на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} |
| S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакерист |
| ич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— Млого, господине !{S} Да ти |
| моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фо |
| ку каФану, ни један више не назива Бога том кафеџији.{S} На кратко, били су нераздвојни на вели |
| метности.{S} Као мајка била је противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (н |
| сао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардс |
| уша.</p> <p>— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи... |
| Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одм |
| вао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, ш |
| га ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дужно |
| ote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </ |
| му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрад |
| ет и по динара, а за педаљ дужа и према томе и дебља од свеће Јордана, његова комшије, с којим |
| /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато је од ово н |
| Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који |
| ајна, јер г. Влајко је забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да пром |
| д мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставио стару славу и узео ову д |
| онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава била? |
| аље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, па ни домаћин.{S} Али |
| ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и обично.</p |
| ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> <p> |
| икаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији н |
| и још боље, бегали су одатле као пас од топа.{S} Сад зашто и крошто је све то било, сам би Бог |
| да остане! вели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Г |
| ник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћур |
| скреније.{S} А и како не би!{S} Настају топлији <pb n="2" /> дани, а колико им тек брига скидај |
| ло скромне тоалете своје и јариће се на топлим зрацима ђурђевскога сунца као гуштери.{S} Тек он |
| дан без сунца, небо без паведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака |
| плих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, господин |
| ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад |
| у там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми |
| руги дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ млого! вели Калча.</p |
| авлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} Заш |
| рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, п |
| рум причека си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обеси |
| д му па ја да знам име, кад га ономатке топрв и видо’!{S} С вас беше дошеја.</p> <pb n="90" /> |
| а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па |
| ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, |
| е учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док дакле они то причају — слушајте |
| сет квадратних метара калдрме од зубаче траве.</p> <p>А то предузеће су крили од свакога, ма да |
| ки ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега јастуке са миндерлука и по |
| љене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је т |
| ека травка, и једна реч, али која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе |
| о, па се предаде судбини и баци капу на траву.</p> <p>— Ето видиш, како сад иде све лепо и мирн |
| тиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.</p> <p>Виде опет Ивко да је насео, |
| се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим |
| и тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће... неће га нађеш л |
| у — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправности.{S} Могли би, вала, већ са |
| но, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, госпођице? рече обраћајући се |
| ага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} Зар не, г |
| опет јој је милији и такав него кад је трагичан.{S} Па се онда смеје.{S} Падне на миндерлук, п |
| како је природна!{S} Дивно!{S} Таман за трагичне љубавнице! вели задовољан, па је пољуби одушев |
| {S} Оде сав бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикоми |
| један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну љубавницу и да седи на каси.{S} Али би он, нар |
| а се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} А кад се нађу, а они се гледе задовољно као д |
| што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце... о |
| има нешто масе, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је |
| с једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцула |
| оглав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав т |
| да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини |
| вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и |
| хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га К |
| е шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако |
| а! одговори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише |
| отиди си саг, па нема ич пиле за лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, |
| сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав |
| е, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У |
| едва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!</p> <p>— Ама сал’ да ги направим један пакос’. |
| наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, тражише ми девојченце да ги послужује, а ја ги прати Ми |
| алча јоште једнога и истепа. — А они па тражише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу у |
| о! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то све до овог садашњег монопола, настави г. Ми |
| чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећу сам д |
| о ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Т |
| и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша и скупише сав к |
| у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју |
| су сви имућни били.</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга ста |
| мпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбира |
| а тој, да се, демек, алалимо како људи, трговачки... несмо једне керамиџије...</p> <p>— Море, К |
| кам, вели Калча, бива ли, ели је ред па трговачки да си идемо, а ни „сас здравје“ да не рекнемо |
| е је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва з |
| пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а ка |
| te> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па н |
| ваки трговац (јер и писац је нека врста трговца, који своју робу износи на пазар).{S} Зато на з |
| ет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше помеђу |
| само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргујем... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и |
| му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога |
| n="158" /> једну.{S} Ја сам први тенор; треба још други тенор, баритон и бас, па један диван кв |
| право тамо!{S} Ал’ онда <pb n="142" /> треба и ти да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тиче |
| к не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али која је то т |
| ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, |
| пим, кад сам непрестано мењао места.{S} Треба новаца.</p> <p>— Тек ја знам, да то ништа не ваља |
| тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер на млађима свет остаје! смеј |
| Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш к |
| видиш муку од нас.{S} Зашто мен’ ми саг треба да сам рахат малко!</p> <p>— Е, жене киселе, рече |
| ла која је по неком инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и |
| шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је |
| ара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га |
| ије то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — |
| ода, а ти сад мислиш, е нема већ!{S} Не треба ми више ни тај <pb n="85" /> Мита, ни тај Јован, |
| ч о младенцима, наводећи да пуница и не треба прве године да је код њих.{S} А вели, ако је за ф |
| <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се изнесе онако цело на сини |
| Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — |
| ра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! прихвати Неп |
| Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?!{S} А |
| , кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, рече, из |
| па испећи; ништа лакше од тога.{S} Али треба мајсторије да се исече. ’Ајде, па ви сад једите.. |
| ојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим пр |
| ли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци ко |
| ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — „Море, какав |
| густијозно једући једно ребарце.{S} То треба полако, па то после све иде својим путем, као нам |
| о и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, |
| си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема оп |
| ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то т |
| е.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, е |
| м и претурам по руке!</p> <p>— Како, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Н |
| о, не требају ти, кори га Курјак.{S} Не требају му паре!{S} Него, тако ... са славе на славу .. |
| , да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да |
| еша се казначеј — као пензионар могли и требали да пушите, да, овај...</p> <pb n="33" /> <p>— Д |
| то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме |
| овом сопственом сагласију и обећавању — требало је право кућама да терају.{S} Обећали су предсе |
| } Да неће да се и ти посветиш!</p> <p>— Требало је још горе, вели Курјак.</p> <p>— Ама саг, ете |
| исам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званично |
| предложи: пошто је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —</p> <p>— Кад |
| ремена, велим, јер мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће |
| чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом |
| , ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум |
| ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испо |
| рецепат, а неће му, баш вала, никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше |
| ми душа знаје како ми је.</p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и ј |
| , па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неј |
| о покрива сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Тан |
| и јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај |
| ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и та |
| ахну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ |
| та за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} |
| /p> <p>— А кој га знаје! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како неко |
| ријатељ, ама га ете не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко |
| знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од панораму, ели пелив |
| ијолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а |
| ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p |
| ше науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоћ |
| босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздра |
| .</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за |
| ега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав |
| Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш па дори до Стамбол |
| е да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој затим |
| с?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је |
| стину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ н |
| <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са |
| ао те да га опет не изгуби, па га ни за тренут није више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо |
| ком пуне, мало после се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цига |
| ећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господина једно каФе! р |
| заинтачио па тражио да пева.{S} Од тога тренутка Сика је била једини предмет његових мисли, и т |
| ану и оборила очи, па јој пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала по |
| а кад погледа, погледа испод оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка |
| гих курјука и бадемастих очију са дугим трепавицама — која је још пре две недеље капарисана бил |
| уга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну стран |
| ле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече дахирета, подзв |
| апу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вели, па тресе главом, неси ми побратим, веће си ми, ете, душман |
| ма, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела кућа његова, али очима с |
| иФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав порцулан.</p> <pb n="22" /> <p>— Прошће како |
| естрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да знаваш овога газд |
| знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, с |
| еш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.</ |
| шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча |
| ити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа веселога Ивка, јорганџије.</p> <pb n="138 |
| законика?</p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Попови |
| ивење, ни па за мрење.{S} Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} |
| ки да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гоми |
| SRP18950_C3"> <pb n="87" /> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>МАРКОВ-ДАН</head> <p>Море, тако ви д |
| } Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер.</p> <p>— А то је т |
| ли Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ п |
| ече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати да је до мене |
| о, тек сваке друге.</p> <p>— Море, па и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и трећ |
| више мешао амо.</p> <p>После подне тога трећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај |
| е си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па несам си ни ја бито |
| вера и не диже од таг из моју кућу..{S} Трећи дан данас, господине.{S} Е па млого је, господине |
| па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи дан по Ђурђев-дану.</p> <p>— Па? — Је л’ прекјуче |
| газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одош |
| што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из ма |
| уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли запеваше, а гости се посадише за богату соф |
| је госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, |
| ла ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми с |
| кочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не видосте, та д |
| о је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је |
| ет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де.{S} Побратим побратима |
| а да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, е |
| } Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак |
| него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су |
| ово је наш побратим.{S} Кршан друг, већ трећи дан с нама, па и не мисли да нас изда, а не као о |
| ели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit= |
| се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вин |
| о се скупи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си доч |
| мо једни простаци.{S} Ја берем изучи до трећу катизму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, |
| тим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише и |
| -о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на сл |
| . вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави:{S} То |
| улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник.</p> <p>— А баш добро кад т |
| братимија се сас колеру а не сас мен’!) Три дана како не искаче из моју кућу, а ни га знавам ни |
| , голи су, гладни су, ако знаш за Бога, три дана... — добаци један, баш гочобија, онај са огром |
| с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <p |
| ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирск |
| е комшилук скупљати на тарабе.</p> <p>— Три дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним слов |
| ротињске куће!{S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењар |
| о ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, уз |
| анта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места само.{S} Само к онима сам ишао с којима тргуј |
| но, галопирајући расла и нарасла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што |
| аш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак |
| р онај зао демон који их је задржао сва три дана код Ивка и довео их дотле, да је морала и сама |
| иганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалги |
| S} А мен' ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’.{S} |
| рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.</p> <p>— Па немој |
| те ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{ |
| ше их до на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Ово |
| а твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из куће и сад он да ме учи која |
| ли поданици.{S} Видиш да овај сваки има три срца као Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефл |
| јде па и ти како збориш то!“ — „Море на три сам екимина поручаја пилав, вели Калча, а мен’ ми н |
| станула румена како тетовска јабука, па три дана да гу гледаш!{S} А ја си, дор ги видим, накрив |
| ћу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се знаје гостинско, не л’ ти рече отоичке побр |
| какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ај |
| фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стотинка.</p> <p>— Ама г |
| .</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што с |
| нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те м |
| а глава... порез плаћам бре, двадесет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па са |
| ве, иш, Бога ми, биће и пуне двадесет и три године (почео сам већ по мало да заборављам... оста |
| едело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега.{S} Дремљив и лен, као |
| еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на п |
| анку две за таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адво |
| кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај будала дрта, Калча онај, прист |
| о ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календар |
| је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак |
| } Море муке видомо сви сас њега за овој три дана!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, р |
| плаћај.{S} А ево им од мене, и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Ка |
| просто допала; кажи да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— |
| јег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лицу још више дала мизеран изглед.{S} С |
| е фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се |
| с нећу да сам докле се, ете, крстим сас три прста.</p> <p>— Е, па мораш тако...</p> <p>— Е, а з |
| p>— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни п |
| S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p> |
| скинеш сад одмах с врата, ил’ да ти још три дана праве лудорије по кући.{S} Од тебе све зависи, |
| ј ручак.{S} Пристао бих да гладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар |
| ници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су св |
| ознавали смо се и живели ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј |
| го држало кад је наследио масу од неких триста педесет и нешто више дуката.{S} Е онда је просто |
| за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промине како ни к |
| ма повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од американа, од којих је обично прв |
| и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г. ТриФун, лиФерант, са својом женом и децом, са двоје мал |
| још некима.{S} Децо, напред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, в |
| с Богом, домаћице!{S} Прошћавајте! вели ТриФун, пролазећи крај стелажа на коме се тресе сав пор |
| тан и показује где га пробада.{S} А они трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душ |
| не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се |
| је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{ |
| е што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не |
| ог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а пр |
| засуку рукаве, па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показуј |
| упком тако да бар један, ако не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а |
| — Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једн |
| ити, па се и она саблазнила и њу је ова тродневна епидемија заразила!{S} И њу је занела и понел |
| ле се обично на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је так |
| е ларме и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часниц |
| у, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} Пардон!{S} О |
| ном и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као тресак, а зашиљили ш |
| <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, гос |
| бично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара |
| .</p> <p>Један је био трговац, а остала тројица занатлије.{S} Сви доброга стања, само је Калча |
| ене ги одоше си дом! вели један од оне тројице.</p> <p>— Па јесте л’ били на колико слава? зап |
| прв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого жал и па криво, зашто смо, з |
| к.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га |
| Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут |
| Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{S} Та када ги, ете, дођем |
| . Мирко полако домаћина и показа на ону тројицу.</p> <p>— Друство, све пријатељи; побратими се |
| ицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столичицу...{S} Е ли искате из собу једну и јед |
| ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S |
| о, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од |
| ра и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од |
| , оно.{S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још |
| внашњи пријатељ, ја то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је нај |
| то не велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па |
| па га стану права здрава трљати.{S} Он трпи, верује већ да је болестан и показује где га проба |
| отворим, ситно, брате, ко бурмут, само труње и прашина.{S} Па ово је ђубре, ситно! рекох ја. — |
| алупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, в |
| а петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по њег’ комшиске кокошке како палилулке девојке по |
| је ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђевр |
| вираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еми |
| опаприо и лајао као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. |
| м, доноси им жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћут |
| сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процав |
| S} Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па п |
| ну домаћин.</p> <p>— Не дам ја госпођу, ту жену не дам...</p> <p>— Коју жену, келешу ниједан!{S |
| <pb n="19" /> досад посећених слава.{S} Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са и |
| ненада јаве: да му се кућа запалила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа |
| мук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да останете!{S} А Ивко нек иде, није, вала, никад ни |
| ни сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш |
| > <p>— Јок, јок! гракнуше сви.</p> <p>— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.{S} Море, а да л |
| ше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, радости моја!< |
| намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осече се Курјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, |
| воре.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} |
| лног скичања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с го |
| мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорен |
| ', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата |
| аља, ништа не ваља, вели други.{S} Нема ту ништа него треба доктора звати, док не буде доцне“ — |
| еки гурбет од панораму, ели пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни |
| <pb n="103" /> диже главу и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ д |
| } Он пази где који стану да свирају, па ту дође и он.{S} И добро је данас прошао; а ономадне мо |
| пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па нек’ |
| ку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па |
| Оставим и паре и дуван.{S} Да ти ја сад ту доводим два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш |
| олазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пера, ветеринар, с госпођом, и г |
| <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— За ову, |
| е — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука |
| ијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће озно |
| Таких су доручака имали свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и п |
| ос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, а |
| Петрову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, |
| > <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а |
| пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти |
| а, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали тај разговор! вели му Курјак и заус |
| ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га |
| одине !{S} Од татка ми остаде; татко ми ту јоште имаше, а ја си салте купи од комшију једно пар |
| шти а други гу па прифати, „Ама“, збори ту саг па други, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у п |
| ламовао без суфлера, нит’ ми одуговлачи ту ствар, кад видиш да радим за тебе!...{S} Дакле... ов |
| старовремско, не л’ ти викам.{S} Гледај ту само!{S} Како селска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти д |
| ре било лудо!!!</p> <p>— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, који је |
| ас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курјак.</p> <p>— А за овај реч „буд |
| куме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест панд |
| лајањем дајући од себе јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао |
| емо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он м |
| као, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; а |
| куме, вели председник, па ми не можемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се |
| ј време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си промине |
| спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност к |
| терицу, те бива ли, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин.{S} Бива ли, бре брате?!</p> <p>— |
| ио?!</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чин |
| што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам превртала из нестрпљ |
| како сад иде све лепо и мирно.{S} Седиш ту, а нико ти не каже ни: потамо се!{S} Треба лепо.{S} |
| ишеш!</p> <p>— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побр |
| <p>— Светиславе!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ј |
| запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p |
| пи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима |
| у отпева и ту песму.{S} А њему и мило и туга му кад слуша песму, али не сме да буде много лирич |
| аг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па зажмири од севдаха и |
| е:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој иду од смеха, а о |
| и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био |
| pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-х |
| вој дете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море |
| се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си им напоменуо, |
| (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — |
| ло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само ј |
| нуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и као |
| урјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени јед |
| итницу,<pb n="10" /> за сваку и своју и туђу, ма како безазлену и малу, погрешку, облива румен; |
| Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет! |
| види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она ст |
| } За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, ј |
| само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз |
| иже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тук |
| се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је чита |
| себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да таке тужбе није било — да домаћин тужи свој |
| Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој |
| о један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; а ако један омрзне |
| а комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже.{S} Ево Јордан подигао и тужбу против тебе... баш |
| баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: п |
| p>— Ама, зар тој куче се баш нађе да се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!! |
| а да таке тужбе није било — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је с |
| смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пит |
| — Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С р |
| а прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, неће ми ники верује!{S} Пропадо’ дибидуз!</p> <p |
| — Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким домаћина. <pb n="122" |
| саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и |
| га Калча.</p> <p>—Немам, вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам |
| с њег’, а мен’ ми па све за инат.{S} Е, туј ми душа, господине! рече и показа јабучицу.{S} А зн |
| Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко |
| и? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно.{S} Срамота бре |
| ујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} |
| , веће од овуј страну оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не па |
| рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој |
| мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што р |
| га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, несрећо!{S} Једва ги се курталисува, а |
| петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у он |
| ираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се |
| ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да д |
| .</p> <p>— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у зас |
| {S} Амо, домаћине!{S} Домаћин има ли га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови сп |
| ич не беше разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на сла |
| довичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде онако облигат |
| ложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо више друство и |
| дахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p |
| сас нас, а она таг рече: „Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо |
| по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је. |
| е веће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дан |
| ју ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, збору си па они, ама ништо јоште п |
| и молија, и оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше |
| лећо, па променисмо на јагњећо; па беше туј још неко друство, те ги поручамо сас друство.</p> < |
| сте главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Гл |
| окак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S} Стадосмо и побратими.< |
| љубе с новим побратимом.</p> <p>— Ти си туј седи, вели Калча новом побратиму, ми те не давамо!{ |
| само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покриве |
| да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</ |
| , а она, ’ демек, да не знаје дек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси |
| а!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем |
| спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А ја гу реко |
| р-Ивку мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу лар |
| {S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!</p> <pb n="139" /> <p>— Какви стареј |
| фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче в |
| мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си је.{S} Извол’те натам’!“ Толико само нека каже и |
| рка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује како мајка гу |
| , бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и ту |
| а Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га пре тога да је и он један од оних кој |
| части некога, па се дигне по махалама и тумара све док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У оч |
| , а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} |
| ако ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи ф |
| ме, газда-Ивко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа цига |
| !{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а заш |
| е нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне |
| о,</l> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Тури ми вино да пијем,</l> <l>Да пијем да се јопијем,</ |
| багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас ко |
| век при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курј |
| Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испр |
| у испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а је |
| е и показа руком, како су испраћени.{S} Турк отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па с |
| > <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? з |
| ји, па онда скрстити ноге, па, онако по турски, прстима скидати с костију.{S} Тако се то ради.{ |
| славу.{S} Одсвираше неколико српских и турских комада.{S} Затим почеше песму „Каква си красна, |
| Па, ете, господине, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек |
| Је л’ сте кристијани и Срби, је ли сте Турци или Татари или Зејбеци; каква сте вера?{S} Излега |
| отепаја! <pb n="58" /> Та када си одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: „Калчо море, ку |
| ну Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена |
| се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} А он |
| о волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па о |
| саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираш |
| добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена. |
| Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће |
| рече: „Калчо море, кузум Калчо.{S} Наше турцко, рече, беше овден веће!{S} К’смет!{S} Бог рекаја |
| саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пуп |
| о те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон |
| иш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама сал |
| осише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад паде |
| ј леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако м |
| н, и ти Кристијан.{S} Сви Кристијани; а Турчин, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како |
| инце.{S} Ама је винце, види, види!{S} И Турчин — па веру си да батали заради тој вино, такво је |
| ша г. Мирка.{S} Пушио сам, па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који |
| мати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А ш |
| Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити.{S} Прочитао је из дуга вр |
| па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му бидне за поправљање — хе — |
| е па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па викам ... м |
| о њих налази.{S} Кардаши гунђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гос |
| веци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како с |
| госте.</p> <p>— Извол’те.{S} Кој’ пије тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p> |
| ди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господине!</p> <p>— Боже сачувај! вели г. Мирко. |
| трану оди Гробљиште.{S} Туј куде је саг Тутуновићов подрум причека си дор не падне т’мнина, па |
| моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми треб |
| p> <p>— Море, махну Калча руком, ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време |
| аџакаше страховито и почеше се бубати и тући.{S} Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, |
| у до себе капу на нос.{S} Ех куде ми је туФек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну |
| мет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т’кнуја, кара ме њо |
| о се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику — дор ме ви |
| а Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ак |
| биш га много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туф |
| че, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начини |
| оно пијење, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У |
| време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да искочише |
| ог које се почешће по кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и сл |
| вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— |
| омко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди и |
| девојка.{S} А да гу беше други табијат, ћа да ми она буде жена, зашто си ја беја’ помомак од он |
| тлија петал, имашем тол'ки пиличики!{S} Ћа и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у ло |
| о трљање. — „Да Бог поможе за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав.{S} Истрљам |
| че, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу променим за Светог |
| Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питу |
| ли Калча.</p> <p>— А, да, дакле, куме и ћато... сутра напиши признаницу на пола плате...</p> <p |
| ога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бегендисаја к |
| па паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас њег’, па |
| и нас, вели задовољни Калча, а без теб’ ћаше да буде јексик овој наше друство!</p> <p>— Овако, |
| о!{S} И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча у |
| с.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је д |
| /hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан ко |
| брате, извол’те! прошапта Ивко.{S} Мен' ће да ми мило бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у к |
| ужа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће’ си дом идемо, Маријоло! рече Сика љутито и диже се |
| b n="139" /> <p>— Какви стареји!;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има |
| дамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— А |
| ри, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке |
| ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу |
| аји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак чо |
| а идем.</p> <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</ |
| е, плану Ивко, ја ли да идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте |
| рам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол каса |
| море?</p> <p>— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и пла |
| исују...{S} Стра’ ме, господине, млого, ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допи |
| тво и неје држаја славу си. — Ако, ако, ће рекну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слав |
| а запиташ и најмалецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој си је Калча.{S} Ако |
| ога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им Ивко, праштајући с |
| о ја знам и јамчим.</p> <p>— Е, лепо... ће рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава.. |
| ури, та да се иселим из онуј пустињу... ће <pb n="119" /> да станем, ете, гурбет по туђе кубе п |
| ише: „Прати ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава |
| такој те искам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска с |
| се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча |
| не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајк |
| тој?{S} Повише и од теб’, побратиме!{S} Ће си пеш стигне пре оди нас.</p> <p>— Јок, јок!{S} И о |
| ништо!{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, бр |
| еће ни да биднете...{S} Јаваш, море!{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека |
| > <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на |
| алтагџија, „без паре ич нема живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји |
| напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га б |
| Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети перје по авлију и по комшил’к како на |
| ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте аршини, у |
| ! смеје се домаћица, испраћајући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило |
| ње, оно појење, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пр |
| је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет стотин’ године, бре брате, држаше и |
| што и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја како! смеје му се Кур |
| е ви мене! одговара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си он |
| побратиму, ми те не давамо!{S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да види |
| >— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.< |
| вели Калча, ич не бери бригу, зар теб’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p> |
| за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани з |
| дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?</p> <p>— Е, |
| у, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си правешем, салте да си и |
| !</p> <pb n="97" /> <p>— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.</p> <p>— Овако ве молим, рече |
| па ред си је такав; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач, паракувар, а он б |
| да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Тако прича Курјак синчићу и |
| Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновни |
| бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ив |
| тога дана и слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће ње |
| паца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће овога дана и они сви, сви без разлике — па крстили с |
| за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, |
| се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је |
| .{S} Може да искочи, додаде пакосно, да ће да сте ники род...</p> <p>— А, то још нисмо! вели Ку |
| човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси наш побратим Светлислав на криву грану, а |
| што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је бил |
| оседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати.{S} Кад оду, пи |
| ав је злопамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио м |
| а кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече: „Е, ако д |
| о је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад г |
| и имају си татка, па се ти ич не бој да ће остану гладни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће |
| е право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам главом обилазити патроле и град |
| тње и савети кардаша (Калча је рекао да ће да га бије), које преклињања Сикина и сузе Маријолин |
| и распремао, још се страшније заклео да ће им вратити мило за драго.</p> <p>Ивко оде једним, а |
| онашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски |
| се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је мла |
| еца комшиска и малска пред кућу како да ће панораму да гледају.{S} Пе мога’ да ги напудпм. — А |
| То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно јарко сунце проказати.{S} Тако је ми |
| да терају.{S} Обећали су председнику да ће право кућама, а он њима опет казао да ће ноћас сву н |
| ђевскога сунца као гуштери.{S} Тек онда ће видети колико су богати, јер им неће требати, излишн |
| е, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер срећом некоме паде на памет, да је сада бањска |
| Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, |
| и тија багателе?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару |
| лко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује мустаћи, вадим и |
| да је за карање — карање нема!{S} А ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море |
| моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да у |
| да ги не видим тија екимини!{S} И онија ће си па некому да помогну!?{S} Ајде па и ти како збори |
| недељу Велики Пост.{S} Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће |
| да се ожениш, неће те ни једна!{S} Која ће па за будалу да си пође!{S} Једна беше па се превари |
| љући.{S} Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и |
| b n="90" /> <p>— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, п |
| млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш |
| и гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут |
| пријатељи, ради многих слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и он |
| комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину к |
| су богати, јер им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба |
| њу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме курталисују...{S} Стра’ ме, госп |
| још нисмо! вели Курјак.</p> <p>— А, па ће’ да видимо!{S} Неће ни да биднете...{S} Јаваш, море! |
| осподине!{S} Сас мен’ се је научија, па ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да иско |
| ;{S} А, ће се нађем ја с приседника, па ће га питам, какви има пандурини!{S} Куд су стареји? пи |
| о!“ зашто је, викају, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, |
| в је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама, дете је ... па |
| сам главом обилазити патроле и град, па ће, вели, видети, јесу ли одржали реч.{S} Али се њима н |
| Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салт |
| тво сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у с |
| живење.{S} Ће стигне“, рече, „време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама уба |
| о и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мо |
| па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb |
| S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— |
| , ће се нађе неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га |
| а куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!? |
| праји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочики без мајку!“ — „Не ваља, ништ |
| <p>— Ама па лепо, да си идемо, лепо, па ће’ си идемо!{S} И ја си тој викам од јучерке јоште.{S} |
| S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како ма |
| а ти се стрпи јоште малко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море |
| м, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, па сас домаћицу: па |
| S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— |
| ајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напрајим једно весеље, да се искидаш од смеј; |
| леблебеју, а малко, знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци |
| старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старога кума фамилију... |
| домаћица ми гу нема; спава!</p> <p>— Па ће’ гу пробудимо!{S} Зар и тој па да ми је нека мука! в |
| кера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-приседник, напраји ги та да искус |
| ead>ЂУРЂЕВ-ДАН</head> <p>Још дан-два па ће осванути лепи Ђурђев-дан, млади и лепи пролетњи свет |
| да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ив |
| p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зевајући и осећајући малу ј |
| ше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи ад |
| арам ги ја; тој неће да дочекате! — „Па ће’ да дочекамо, збору си, и јучерке тројицу избацише н |
| Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да искочим |
| S} Какви илачи, какви бакрачи.{S} Сутра ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљам |
| ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша!{S} |
| на!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се већ |
| смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији попушт |
| ти широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зв |
| /p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке.. |
| , бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прока |
| кога, детенце! викну Калча.{S} Море крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је б |
| е, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си бу |
| с нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре |
| .{S} Куче море, ела да пијемо, а од саг ће’ смо си побратими; ја с теб’ како и с овија.</p> <p> |
| ера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, викаш, бајађим, скарали и посвађали!{S} Тако |
| аво...</p> <p>— Е кад те Ивко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо |
| ’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! вели трећи.</p> <p>— Познавамо се, де |
| вол’те на <hi>Светога Живка</hi>... таг ће ми је слава... ће променим, ете, светитеља! вели им |
| а си дор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално м |
| јачим гласом, а све крадом погледа, кад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладим |
| тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њој |
| /p> <p>— Море, Калча, викну Курјак, сад ће да буде још један „твој жалос“, ако те дочепам, па и |
| p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се доса |
| д авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од какве неисправ |
| фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне коло без Кокана, та и ви без нас.{S} Здр |
| роћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да нос |
| > <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче с |
| идем?!{S} Море, ће’ да искочите, па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док с |
| м!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија поб |
| <p>— Па код своју кућу си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! |
| а на коју су страну отишли, нити с које ће се стране и кад вратити.{S} Али је свак знао да су и |
| и саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, ко |
| тци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Е |
| тима онако мало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако друг |
| ом шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у |
| те, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачун преглеђујемо, зашто ноћаске нећ |
| , па све ће’ да појете.{S} Како невесте ће’ искочите, сал’ док си окнем комшил’к... па моји мом |
| што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— |
| с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ајде ви ће берем први да сте на патерицу јутре! рече домаћица, |
| у, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, |
| они се окрећу неће ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко М |
| свршавао с једним колачем и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — |
| машлију, стао је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад |
| еди си ти туј, па ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, |
| и, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско з |
| ште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тутури, ете, да станете!...{S} Паре! |
| себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми оставите кућу, да не пуца брука и од мен' и о |
| урјак, смејући се.</p> <p>— А, такој ли ће му бидне! вели Калча.</p> <p>— 'Ајд', седајте ! наре |
| ако калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му бидне!{S} Погле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребира |
| ели Калча. „Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!“ Али бивало је ипак |
| у’ја.{S} Па саг брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на |
| си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг! вели му Кал |
| е могу!{S} Ако смо побратими, демек, ми ће’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године |
| мке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњац |
| т, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! о |
| вели Ивко; да си идете</p> <p>— Ама ми ће’ идемо, теке викам за теб’ ће бидне срамота, а за на |
| — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да лечимо!{S} Какви илачи, какви бакрачи.{ |
| у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „ |
| окат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајд |
| и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв по <pb n="99" /> саг да видиш муку од нас.{S} |
| чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборавиш; добар си, газда-Ивко!{S} Ама ја не мо |
| , викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња з |
| е им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете |
| да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" / |
| адни! љути се Калча.</p> <p>— Море, кој ће да ви послужује?!{S} Мен’ ми душа знаје како ми је.< |
| ше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, |
| есте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон!</p> <p>— Е па кад си будала! вели Курјак. |
| а, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а |
| ој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво |
| наш ли бар?</p> <pb n="110" /> <p>— Кој ће да знаје, господине.{S} На славу знајеш како је.{S} |
| о ти, викам, не можеш, господине, а кој ће таг да може?! — Ти зашто си приседник?!</p> <p>— Ниш |
| вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је неки пријатељ, ама га ет |
| јицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> < |
| на!{S} Па може тој и да напраји, на кој ће таг, рекни гу, Сике, да потегли на душу?{S} А може, |
| еб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; |
| господине, ако га ете ти саг знаш, тој ће га и ја знам (врат да скрши!).{S} Кол’ко пита’ и пит |
| >— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим побратиму треба да се |
| та такву снајку да си добијемо?!{S} Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце.{S} Разбир |
| тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ће му бидне! смеје се домаћин.</p> <p>— А јутрос још ка |
| и дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мај |
| Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „послу“.{S} Е, и овој си ј |
| онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људи, од побратима ш |
| А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и свршити!{S} |
| еше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш л |
| 2" /> Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кв |
| вко.</p> <p>— Е па, Светиславе, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се |
| ве лекара.{S} Ништа то не помаже.{S} Он ће бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле |
| иђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје.{S} А рекни:{S} Зорт му је ништо!{S} Сал |
| ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава!</p> |
| сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана панађур |
| — Ете тој да ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од |
| , зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасилом осветити и потом мој живо |
| таве, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра |
| хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — „Па кад није пред сведоц |
| од, берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је див |
| S} Да си постидљив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ |
| овек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ паме |
| ачеј.</p> <p>— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по неки пут.{S} Од време си научи’, |
| еро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-ша |
| Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> < |
| , — нема! рече Калча одлучно. — Па како ће’ да појемо?</p> <p>— Па да станемо пред кућу.{S} Сер |
| — Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу |
| вин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезн |
| јакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, |
| о школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само планула, осетивш |
| бацим из кола.{S} А ти како си почо, то ће ти и бити!</p> <p>— Ихаааа?{S} Куд га па ти искара!{ |
| ћ и сећају свега тога. <pb n="95" /> То ће се мучно икад дознати, а тешко да ће га, вала, и оно |
| па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времена, а ми се сваки ч |
| ни од писца тражити да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.</p> <gap unit="grap |
| во татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем |
| реју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се |
| ити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; радују |
| е! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали сад |
| p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да |
| ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели Кал |
| их слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријатељи, |
| из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научија К |
| еш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и туже. |
| азбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако је с |
| ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{S} Ћ |
| викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, ми с |
| мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете кроз |
| да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе в |
| А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко мес |
| обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а Сик |
| ац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здр |
| ојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послуж |
| е лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А н |
| hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, господин |
| сподине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал |
| осе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да и |
| олу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка ника |
| ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а летњо в |
| рнхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам |
| одине моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем да п |
| еси т’кнуја, кара ме њојна мајка, зашто ће на големо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мај |
| улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од |
| ја си је жена!{S} Да гу не дираш, зашто ће свашто да бидне.{S} А деца ми имају си татка, па се |
| .</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајући ни сам да ли |
| а отидеш там’ до онуј моју пустињу; зар ће да ги бидне срам од теб’, па ће да отидну и мен’ ме |
| ња, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Милослав, апотекарин.</p> <p>— Па окануше ли се? |
| и даде им три банке.{S} Раздели им, јер ће се потући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганим |
| онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог |
| ији па истерали питоме.“</p> <p>— И вас ће, и вас, не бојте се, вели старатељски судија.{S} Дан |
| ко тера, таг ће да останеш; туј сас нас ће’ останеш, па да си видимо кога иска Ивко да испуди о |
| суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да пронађе веће!...{S} Море, ти ће да видиш муку сас |
| че, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он.{S} Поздравија ти се Краљ, |
| } А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако ка |
| што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} А на сву тројицу је слава испред моју.{ |
| што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чар |
| ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, |
| к полош од њег’'?!{S} И његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушев |
| њем (а још више вашим стрпљењем), писац ће додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, |
| зним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти неса |
| да-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех |
| из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џ |
| : да је боље било дати паре механџији и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били твр |
| ав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или |
| свакога дана, и ту би појели по двеста ћебапчића лесковачкога стила и попили осам до десет лит |
| ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — ш |
| позвао г. Кузмана сутра на један добар ћевап.{S} Док се дакле они разговарају, и г. Мирко прич |
| .{S} Сас ракију нас служиш!{S} Боље сас ћезап, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некр |
| о урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један |
| >А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да бега; али га други за |
| е, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Вини |
| на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалиј |
| .{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Ци |
| ава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила, ћеманеџије, који је сав бакшиш добивен од њих потрошио |
| собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима с |
| већ!</p> <p>— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.</p> <p>— Аја!{S |
| место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, |
| ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па право тамо!{S} Ал’ онда |
| ваничној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо сад мало да се прихватимо, вели Смук, излазећи из |
| данас па Маријолу.</p> <p>— Јесте, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, в |
| /p> <p>— И не требаш нам, вала.{S} Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.< |
| ми се надаме.</p> <p>— Па наравно, доћи ћемо, вели госпођа пензионарка.{S} А извол’те и ви код |
| Како је после ишло, нећемо причати него ћемо завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да |
| кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефт |
| Од сутра се не познајемо више, а данас ћемо још за оно наше старо пријатељство да останемо, а |
| лав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка |
| е, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка.{S} Испратише их до на сокак.</p> <p>— Е, од овиј |
| ндук.{S} Дошла је само да види како јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што |
| а часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима нарав |
| г. Мирко, пензионар, са женом СтеФком и ћерком Бисенијом која је већ пре једанаест година послу |
| Маријоло! рече Сика љутито и диже се с ћерком, а домаћица их испрати до врата а домаћин до сам |
| >И он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био |
| {S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој |
| рона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме |
| n="109" /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не пог |
| ча, ама оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела дон |
| чати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчије мислити.</p> <p>— Могуће, сасвим |
| одине <pb n="131" /> председниче.{S} Па ћете видети како ја дочекујем и служим госте; онако ста |
| вога будале; <pb n="167" /> вас двојица ћете се ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми т |
| <p>— О, господине председниче!{S} Да ли ћете ми моћи веровати?!...{S} Али не... и ви сте били м |
| а мене.{S} И само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћи...{S} Ја не дам госпођу!</p> |
| ањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онда се тако ра |
| мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвезати, ако... рече онај Непознати. |
| оћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање |
| ен’.{S} Те си напраји’ један таратор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете т |
| Калча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то м |
| <p>— Како мислиш!{S} Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће |
| о Муса Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да |
| болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађ |
| ремисли’ та се врну, не беја’ ништо зар ћефли за лов“ Ел’ ће да рекне: „Малко, теферич си праве |
| е зовем, побратиме! „Е па дотле, а куда ћеш више!“ вели новајлија.</p> <p>— Ама зар га не позна |
| године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплаше |
| и од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г. Ми |
| ик избруси г. Светолика и пита га: „Кад ћеш ти, Бога ти, Светоличе, стећи памети ?!{S} Е, мој б |
| а дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајстор-Ивко!{S} Седи, мајке, малко!“ веле му и за |
| игару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога двога, једно или друго, ја бих ...</p> <p> |
| тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше Женске Подру |
| тиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш другог мужа“, вичу они, „али ми оваквог по |
| <p>— Врло добро!{S} Па ти си басист, ти ћеш бас да певаш.{S} Бееее! проба Светислав дубоким бас |
| господине, вели Калча.</p> <p>— Оно ако ћеш баш право, јагње и не треба да се транжира, него се |
| оба Светислав дубоким басом.{S} Ето, то ћеш да певаш.</p> <p>— А сал’ тој неће да дочекаш! вели |
| аћина престала.{S} И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео |
| пушених муштикала а све од праве пене и ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже |
| а је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо остав |
| е на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше преко њега |
| кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега. |
| вина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштица пуна шар |
| туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом покривен сандук.{S} Дошла је само да види како |
| па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипровачки ћилим, па га простреше по трави, а пометаше |
| p> <p>Осташе кардаши и опет сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се пресе |
| све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ са |
| е!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! изв |
| ...</l> <l>Дизај се, море, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија .. |
| е, дизај, млад ћириџија ...</l> <l>Млад ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit= |
| ких кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па ће самне скоре, вели Калча, зев |
| n="8" /> прслука нова лака памуклија од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му |
| и и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа весело |
| никој га не бере и ни мирише и ни се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и |
| кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тресе се кућа |
| , да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша ; натуштило се, леле, рече, отутке оди Прокупачко. |
| овек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Господи, <pb n="59" /> врне па иска да потоп |
| рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} |
| <p>— Ивко!</p> <p>— Побратиме!</p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазиш |
| командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при кола овамке! зовну Ка |
| — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, |
| зи.{S} Здраво-живо, господине!{S} Море, ћорави ли сте, ели несте окати, та не видосте кој ни до |
| тој ич да не помињеш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију са |
| м; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у посао и ниј |
| је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote |
| икамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до ње |
| м гласом, па сасвим махинално стаде иза ћошка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погин |
| О, Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој с |
| /p> <p>— Да погинем! стресе се Ивко иза ћошка.{S} А зашто да погинем? пита се сам Ивко.</p> <p> |
| опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.</p> <p>— И јоште последњи пут ве молим...</p> <p |
| онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, завар |
| лила.{S} Ту стаде на оном демаркационом ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само |
| с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико, |
| ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.</p> <p>А он је г |
| ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Ч |
| па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку две за таксене марке, и па банк |
| лу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас пушку како зајци.{S} Ће ти се разлети |
| иштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рек |
| јоште кад паде Ниш и заступи Србија, да ћу ги бијем где ги нађем и дор ги видим; па си тој и ра |
| поче г. Мирко вишим и јачим гласом, да ћу ја моћи без тога дувана и по сахата — ја бих, верујт |
| >— А бас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, е |
| викнуше сви.</p> <p>— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље; она се и тако соло пева.</p> <p>Ал |
| в.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а Калча нек’ ти бу |
| же..{S} Ако ли?</p> <p>— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде.{S} А лаг |
| , па добро, вели Курјак и седе опет, ја ћу да седнем, а ја га ништа и не дирам.{S} Ал’ онда рец |
| и само био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си зб |
| е, сами ћемо.{S} Не требе нам он.{S} Ја ћу да будем подрумар, вели Смук, а Курјак ашчија, а ти |
| бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па |
| омоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из опш |
| лавом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти ти мене, а ти остани |
| исече. ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу. |
| е и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му оца, а познав |
| да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, |
| и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити.{S} Боже здравља!{S} Па |
| да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб’ ту да седнем, куме.</p> <p>— Седи, куме, |
| си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој са |
| ебе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си тој.</p> <p>Батали га Светислав, па се окрену они |
| е тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе на један ћилимом п |
| јући их.{S} Ће да дође и ваша слава, па ћу ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује дру |
| о.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију, па ћу му, вика Ибиш, рекнем:{S} Да ми начиниш за кеф туФек |
| о ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и |
| } Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, као |
| пу.{S} Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там тор’ под Горицу |
| ме, Дездемоно моја?</p> <p>— Море, саг ћу те пољубим, плане Маријола, ако дофатим овуј лопату |
| прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сика, поглади је по коси и оде |
| л’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога, детенце! в |
| ило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива |
| допустити, вели онај Непознати.{S} Пре ћу да погинем крај њена кревета, него да допустим!</p> |
| а? виче Ивко.{S} Несам ни вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Ка |
| ем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала |
| ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шако |
| > <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Маријоле. |
| им, веће си ми, ете, душманин!{S} Такој ћу те зовем, ете, по саг.</p> <p>— ’Ајде, не будали ту! |
| много волеше, побоље од пиштољ. „Туфек ћу, рече, нађем ласно.{S} Ћу отиднем, ете, до туфекџију |
| <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљак, вели Ивко.</p> <p>— Ре |
| је Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се |
| ће ме осрамоти, и мен’ и себ’; па како ћу после да искочим помеђу свет од резил’к!?{S} А ако ј |
| , а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онд |
| инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берић |
| ориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочим, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем:{S} |
| муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Мариј |
| Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што зн |
| p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{ |
| измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вел |
| толицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запона |
| резигнације неке.{S} Вук длаку меша, а ћуд никада; притерала орла зла година — али стара она г |
| но и већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавих махмудија и талира Марије Терезије. |
| {S} Те су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а го |
| као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сач |
| ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају се, |
| {S} Да ти мене нешто не лажеш?</p> <p>— Ћурлинско, господине, вели Калча, ич не бери бригу, зар |
| бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти мене нешто не лажеш?</ |
| а, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско лојзе, трогодишњак.{S} Да си бацимо, господин |
| све се топи и лој и бубрег.{S} Дед’ то ћурлинско.{S} Је л’ ћурлинско то вино беше?{S} Да ти ме |
| p> <p>— Изволите, господине председниче ћурлинскога нектара.{S} Нећете ми ваљада дати корпу! ве |
| из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} |
| бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уап |
| пале сенке од трепавица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" / |
| о рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила мало главу на леву стран |
| и јадац.{S} Гђа писарка је за све време ћутала и седела као кип, само се једном ( заваравши дом |
| у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А затим стане насред собе и распитује дома |
| раше се и кренуше дома.{S} Светислав је ћутао.</p> <p>Испраћа их мајка и ћерка.{S} Веселе обе, |
| е већ био нешто друкчији.{S} Већином је ћутао, ребрио се седећи онако; гледао, сукао и извлачио |
| знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго је ћутао, јер не може ни очима да верује, а још мање да гу |
| р... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Ис |
| јда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало п |
| мак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, решен да све поднесе ради Ма |
| а баталим сву ствар.</p> <p>— Молим.{S} Ћутаћу, вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, је |
| н’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћутати ћу! вели Светислав, ре |
| ?!{S} А они ми викају: ти, Калчо, да си ћуташ; ти си мајстор салте за зајци и за срндаки.{S} А |
| Поседе мало, па онда иду забринути.{S} Ћуте само, а тек ће неко од њих: „Море, видосте ли, људ |
| ало поребарке. „Како магаре ће’ поручаш ћутеци“, завршио је Ивко наредбу, „ако другојаче напрај |
| да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Ра |
| че!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S |
| одужим!..</p> <p>— Батали, море, то, па ћути и једи ту.{S} Видиш да нисам... да сам данас прива |
| кад се враћаше од Карадаг; па си јутре ћути, жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А |
| м сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћути, кротка како ђурђовско јагњенце.</p> <p>Тако им пр |
| Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бркове, вуче брк и гледа низ нос, као чов |
| , вели овај.</p> <pb n="152" /> <p>— Да ћутиш, јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p |
| јесте.{S} Ти си младожења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ре |
| дим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једна!{S} Лако је теби, ти ћеш да нађеш |
| <p>— Е, тол’ко ти реч од мен’.{S} Да си ћутиш како немак!</p> <p>— Ћутаћу!{S} Као сињи камен ћу |
| Молим, молим! вели онај.</p> <p>— Да си ћутиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод р |
| жења, па треба да ћутиш.</p> <p>— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу |
| ска Дена, срамује се!</p> <p>— Ти да си ћутиш! осече се Сика.</p> <p>— Сико мори! рече Калча, п |
| ајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану Ивко, а после се опет ум |
| груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та |
| ак, да је Калча неко време после овога, у детаљима својим тако мало познатога излета <pb n="174 |
| он просто бог!), бега од њих као негда, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од си |
| } Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће! |
| беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо!{S} Мани се! рече Калча, па |
| иким цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао.{S} Од |
| троп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по |
| е пред вас.</p> <p>— Ивко! викну Калча, у жену ич да ми не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у |
| радо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сва |
| е ли, неће да поје; намћор бе и напред, у оној време, па намћор и остаде.{S} А ја си салте глед |
| слова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинам |
| на.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} |
| , а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на грло да ти летув |
| брачни женици“ и стари момци и девојке, у радни дан, мало подаље и мало пораније.{S} Курјак и С |
| моју кућу — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p |
| ледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n="115" /> алис к |
| дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква си је, нек си је: м |
| рогодишњак.{S} Да си бацимо, господине, у кљун по једно винце.</p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ сам |
| ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срма-колан и |
| еше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век — кад си ја беја’ момак за кеф — е, приседнич |
| она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује му |
| и се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомотску јаку, па га баш б |
| х сутрадан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов |
| се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} |
| ућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си о |
| ће’ заједно, дружески ће’ да си идемо, у куп.</p> <p>— Ама тој ве ја и молим, вели Ивко; да си |
| па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у ову слободију, па да гу батисује?!{S} Ако, ако!{S} И |
| појем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човеш |
| додати к овоме до сад још једну главу, у име прида, како се вели — као и сваки трговац (јер и |
| са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је пошао, о |
| Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче |
| и.{S} Док је верглаш свирао неку полку, у комшиској су је кући одиграле неке младе модискиње, а |
| ан опет какав излет, али краћи, у Бању, у лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у р |
| дође да јамчи за њега. „Помагај, куме; у душманске ти руке допадо’!“ поручује кум из тамнице, |
| се, вика Калча, да бегенисују младенци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, |
| а; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига бити. — Како је само пл |
| паре порез и прирез на половин годину; у депутацију ако искају да идем, без мен’ не може да се |
| о, кротка да биднеш!{S} Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А |
| си тол’ко пут бија кефли <pb n="111" /> у њиове куће! ‘Ама за онога панорамџију и пеливана... е |
| ко мало познатога излета <pb n="174" /> у Кутину, привијао слачицу по снази.{S} Друго ништа не |
| а с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш!{S} И ми да ти долазимо и ти |
| p>— Посмешија сам се, господине, де!{S} У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече |
| и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до п |
| сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече |
| — оно требе да је Косово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ |
| ме поганац, сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} |
| су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинско здравје!</p> <p>Куцају се и пију.</p> <p>П |
| S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи о |
| и ћебабџији него доктору и апотеци.{S} У томе су били тврдице, и ако су сви имућни били.</p> < |
| ко.{S} Мучно да би и до врата дошао.{S} У овој га је кући једнако нешто везивало.{S} Најпре Мар |
| ојим се Ивко није баш најбоље живео.{S} У пространом предсобљу и побочној собици стоје послужењ |
| равље ти пита, домаћине! гукну Ивко.{S} У овуј земљу веће нема ни ред ни па закон!{S} Пропадо’ |
| ја кућа, наша кућа; тој си ми знамо.{S} У половин дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезн |
| видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</ |
| а погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је у |
| ужија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекњ |
| А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти |
| ли г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За |
| садимо, па онда лепо одавде кући... ил’ у Бању... добро је мало, ради...</p> <p>— Заради воздух |
| јченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак.{S} Разбираш ли?</p> <p>— Разумем! одговара |
| — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, рече, море, Калчо, кој т |
| ја с госпођом, до њега даље још неки, а у ћошку још неко, и ако томе нико имена није знао, нико |
| а ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и на |
| д.{S} Стоји тако смерно и преподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, |
| едњи покушај; тврдо решен да их милом а у крајњем случају и силом испрати из куће и скине с вра |
| ва шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчезлу слику оних дан |
| ели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми је сам |
| џија Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!“ — „Е па лепо, вика он, Калчу, кујунџију, |
| фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па свак |
| и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и помеша се међу официрске коње, сво |
| тлиславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек |
| питујем, господин-приседниче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, са |
| авио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у |
| дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестр |
| и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још више ваш |
| рилази огњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам бол |
| точи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте! |
| није ваљда така зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер |
| <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} А |
| бих им <pb n="23" /> отишла!{S} Док ја у њихову кућу једанпут, дотле они код мене десет пута.{ |
| посвађали!{S} Такој ли си ти премислеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ |
| бацујеш!{S} Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?!{S} Море, топрв ће да видимо, кој ће из пајтон |
| , покрханих столица и тесака без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ру |
| /> преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за н |
| к од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртвак си! ре |
| за ништо, бре, брате!{S} Несам погинуја у рат од душмани, та саг да погинем на Ђурђов-дан, од п |
| е ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ноге а с |
| одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Калчи и куцају се. |
| ирала испред куће и марширала са сокака у авлију и обратно.{S} Почашћени и обдарени, одоше захв |
| без канија у кафани и канија без тесака у касарни. „Ћити, ћити, Ружо!“ дере се Калча.</p> <p>Тр |
| ву и погледа на ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком |
| ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам |
| ањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носи, а он да гу |
| затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, и |
| и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у х |
| гу.{S} Ама алис, ете, таква беше и Сика у овеј године.{S} А појеше како славеј-пиле; ама саг не |
| едао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни трага од к |
| Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — Оно једење, оно пијење, |
| </hi> да га женим!!{S} Море, моја брука у књиге да се писује, Бога ми ти казујем, господине!{S} |
| га она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године с |
| оје је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; ишчез |
| оме се поломе кола на пола пута од села у варош, — стао, па гледа блесасто.{S} Паде му на памет |
| рој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, колико ради парохијана |
| ладе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспослена.{S} Одсвирао је |
| } Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћириџије, јоште мало па |
| комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чу |
| ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слушала.{S} Накривила |
| </p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде!{S} Даље од мене онда |
| а шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити |
| о — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама |
| <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај м |
| ко, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} А данас је тек |
| </foreign> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са кој |
| воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на пос |
| ски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</p> <p>Дуго |
| капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиленом машлиј |
| путу и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те |
| к је невин!“ а доцније сам играо Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лавори |
| је само планула, осетивши се повређена у свом женском поносу!{S} Па како је природна!{S} Дивно |
| куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p> |
| а Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај све |
| ола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели председник.{S} Срећно, С |
| ећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај сад амо те та |
| ађемо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, |
| си зареди’ како епитроп с дискос!{S} Па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све |
| срезу док сам још био срески писар — па у кревету пушим.{S} Љути се Стефка моја, ова до мене, п |
| е, знајеш како је!{S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће д |
| оште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам д |
| калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизода; не |
| м кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распремао, ј |
| скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „ |
| нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу |
| начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је |
| познатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена м |
| и не дираш.</p> <p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не д |
| му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пан |
| у свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лонд |
| в. Никола, вели Ивко, не тејаше да сиса у среду и петак; сиску да не види и гура гу сас руке!{S |
| ко.</p> <p>— Пре сам се селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, |
| верује, та рече: „Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, |
| ије смео да слави.{S} Јавио је пет пута у новинама да му због слабости није могуће ове године с |
| } А где је моја?</p> <p>— Па твоја кућа у твој сокак.</p> <p>— Ама три дана се нисам мако из ку |
| у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</t |
| {S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?! |
| p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет |
| у да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Ч |
| аместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше. |
| и Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви |
| ј.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беш |
| и поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти |
| наби на главу), а ја си могу и гологлав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за госп |
| ковао и тиме био неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, |
| } Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А и |
| н за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то |
| ен’ ми па за плакање.{S} Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промине кроз село! — |
| ли, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?!“ — „Офицер, викам, кој ће да бидне!“ — „Ба, р |
| , оно Јолче малецно, па ми долази и саг у мој памет мило за мајку гу.{S} Ама алис, ете, таква б |
| овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је па ред?! заврши Калч |
| кну Калча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, к |
| чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше |
| се испразне.{S} За тренутак скоро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор |
| а, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> <p>— Ах! не |
| ка зулума било, него онда у Итаци и сад у Ивковој кући 23, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се |
| био знатан и свечан; тако рећи, једаред у животу долази.{S} Светислав испросио, испросио и Курј |
| руку!{S} За овој имаше ли јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— |
| т му паде на памет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у |
| жижице и таслице за пепео; трчи из собе у собу, одговара на питања и ословљава ћуталице.{S} А з |
| но пази.{S} Он то зна.{S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то з |
| имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том |
| за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они и Кутинци, |
| а од тога корака.{S} Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важни |
| и вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају |
| јеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем |
| тако нико ником скоро и не може да иде у посјету.{S} А летњи је већ друго, па ја и Стефка дого |
| , док је она жива, дати да јој дете иде у гурбетлук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чуднов |
| </p> <p>— Ћопек!</p> <p>Гракнуше оданде у један мах кад га спазише, а прангија рикну силно и по |
| та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, али за |
| , мани се!{S} Теке по неки пут кад буде у оној време, а ја се врнем из лов, а онија се па врћу |
| па саг иди си, ’ајде!</p> <p>Ивко пође у своју собу, па се врати:</p> <p>— Море, људи, идите с |
| то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо!{S} |
| кључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је мног |
| б’ ће’ да те л’жемо!{S} Све му је лојзе у Ћурлине.</p> <p>— Онда сипај!</p> <p>Сипају, куцају с |
| кућу, господине.{S} Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, |
| дуго после тога ни по које паре да возе у Еминову Кутину, а емино-кутински сељаци опет нерадо с |
| !{S} Ће’ да видимо!{S} Зар тој па да је у сагашњо време нека мука!{S} Ћу прежалим, ете, банку д |
| де.</p> <p>— Гледај, молим те, ко да је у земљу пропо! вели Курјак.</p> <p>— Ама, побратиме, до |
| , па као сваки Турчин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био к |
| што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар <foreign xml:lan |
| ни предмет његових мисли, и та љубав је у њему бујно, галопирајући расла и нарасла за ова три д |
| који је поручио још прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бест |
| оји продају ја,ја!{S} Боже мој! боље је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет |
| S} Несрећа је, господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје лад |
| е надама на будућу славу.{S} А таман је у оном добу, кад је за сваку ситницу,<pb n="10" /> за с |
| а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.</p> <p>Није |
| рићат-версун.{S} Ама, ете, знаш како је у свет... искочи па Танча; ни ја ни па Калча, веће Танч |
| кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од п |
| урталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, место да м |
| умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послужио Кур |
| град?! викну Ивко, коме ништа паметније у овај мах не паде на памет него то.{S} Заборавио на св |
| } Прође тако по неколико каФана, попије у свакој по једну ракију, почасти некога, па се дигне п |
| и, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест годин |
| е кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што |
| кад ће она да запоје.{S} Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито |
| дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могућим музичким инструментима култ |
| е из свега грла; пролазе жене и девојке у виноград, а посред њих по једно магаре, на коме је са |
| и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели г |
| ре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збори: „Ба, <pb n="57" /> салте и |
| селила из места у место, а сад из мале у малу.{S} Је л’ оно само сеоба, не ваља оно!{S} А да с |
| ада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана ка |
| оше свирачи.</p> <p>Ивко је седео дотле у кафаници и поручивао кафе и примао извештаје, који су |
| као бесан на паприкаш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био ж |
| дам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад |
| читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче. |
| едан дугмеџија ... и он се много разуме у певању! ...{S} Гледај ти твој дућан и пазар, а остави |
| оје је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста акционарског друштва |
| ноги славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни |
| овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како крпа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: |
| ако ... са славе на славу ... из каФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме |
| .{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године и ми т |
| адне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Т |
| еј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си ид |
| ућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не излази.{S |
| одније и најзгодније било за њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе ни |
| век, како тетреб у планину кад си падне у севдал’к.{S} Ехеее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам т |
| и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цв |
| какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лажеш, брат |
| смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вера, бре!“ — Е душу гу изедо’, ете, |
| да види откуда долази тај жагор, блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и |
| аћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља |
| ћих“ кардаша — и да попуне ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћ |
| као одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су подоцније |
| оре, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет повуче и затури, да је као |
| } За свашто има си време, па и за идење у лов.{S} Има, господине, има, за све има.{S} Тике не м |
| скочите?</p> <p>— Нећемо.</p> <p>— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му |
| е и служба била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S |
| вој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе |
| вио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, кад су га зауста |
| Рече па стаде трести главом и лупати се у груди силно као горила.{S} Ела де запој ми онуј старо |
| бно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се добро влада.{ |
| и-башија, тресући главом и грувајући се у прси, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се н |
| е иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме |
| ка како га ми знавамо, рече лупајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана |
| S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... т |
| шак, где је било огризина, и задубио се у посао и није се више мешао амо.</p> <p>После подне то |
| на ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне и јаребице!{S} |
| аса у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потроши дневно кокошјих јаја.{S} |
| то врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваља, и сам |
| е!“ Морадох напослетку.{S} Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?! |
| ако онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане |
| ораније.{S} Курјак и Сика венчали су се у манастиру Габровцу одмах по јутрењу, онако просто: бе |
| 3, 24 и 25 априла.{S} Јер кардаши су се у Ивковој кући разбашкарили не друкче него као оно негд |
| човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — |
| ан, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багат |
| д си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ кад си ми ти књижован ч |
| с прасе, а ти а па сас врећу“, та прасе у врећу, зашто после може да стане кум пишман!{S} Та и |
| аређивао г. председник писару да однесе у кривички одељак.{S} А затим је дигао обрве и нешто пр |
| ријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да дође д |
| Но, могу мислити!{S} Научили сте да сте у послу.{S} Молим вас, не прекидајте, само дање! вели о |
| наше старо, кад гу ја бегенисува јоште у оној време, а она си и мајка гу тврде пазар!{S} Па ви |
| дине! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах |
| Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставил |
| те попови кроз махале и сокаке, из куће у кућу, и секу колач, и то иде тако брзо као на железни |
| уку.{S} И док је Маријола спремала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је |
| квог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као печена риба а |
| бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујућ |
| т прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши |
| аке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се |
| овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас при |
| и гледао који ће од она два која држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фа |
| е ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце наше у висину винут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо |
| один-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу проме |
| рати се онима у соби.</p> <p>Ови осташе у авлији, па се дадоше на посао.{S} Изнеше велики ћипро |
| слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете!{S} Па си искочи до теб’ да те питујем, гос |
| знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки адети. „Па ће се, вика Калча, |
| опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели му Калч |
| уги, „ама за мен’ и теб’ ли оно збореше у песму, Сике?“ —А она се санким љути, бајађим криво гу |
| вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ |
| еци.{S} Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{ |
| ине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пустињу (пуста остала!) јоште од њекња!{S} |
| гови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допус |
| ’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p> <p>— Срећн |
| Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно за сваковрсне излет |
| гологлав за просиоцима, а пандури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>С |
| дборник, и за депутације и за дочеци, и у одбор за триумфалне капије без мен’ не може да промин |
| овњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Кој погину де |
| Господа, беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубениц |
| свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запр |
| оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу о |
| каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, и у протоколи и архиву, и тија багатели.{S} Ко |
| па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за ње |
| у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!“ — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена... „’А |
| собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији.{S} Нема га нигд |
| урјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ не |
| беше ги доста, сијасвет!{S} И у овуј и у онуј собу беше ги пуно, како семке у лубеницу, вели д |
| свој арч.{S} Војник сам, служија сам и у стојаћну војску кад беја’ у Београд, и саг сам војник |
| амо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у зак |
| оју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несиг |
| а!!{S} Ја кад скувам <pb n="25" /> себи у лончић, — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у |
| шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти |
| ву у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само је гладно брке, пућио образе, надима |
| а Сика понајвише, али га поштује и љуби у руку, кад год им дође.</p> <pb n="178" /> <p>И Ивку ј |
| , поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> <p>— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд’ са здравље!{S |
| расно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси |
| ре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p>— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном |
| } Али се после предомислише и одоше сви у авлију да му, веле, не каљају собу и да не буду ником |
| осла, а ми да им дођемо одмах овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све |
| иде.</p> <p>— Доста, де!{S} Несмо глуви у кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <p |
| "67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у песму; ја сам ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си ф |
| а Ивко.</p> <p>— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже н |
| жан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дођ |
| ав, вели Курјак, а мене нека Бог подржи у снази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и нау |
| !{S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани ш |
| осподине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и подајн |
| а ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико |
| и стоји не друкче него као један велики у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксиј |
| осподин-приседниче, до тамке!{S} Има ли у овуј земљу закон и па ред за онија безаконици!{S} Да |
| ли кога видети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџиј |
| ко.</p> <p>— Како ти, Калча?{S} Идеш ли у лов? запита га казначеј.</p> <p>— Па знаш, господине, |
| “ Тој да ми свирите! рече, па се завали у седиште и накриви капу. — Ааа!{S} Курјак, Курјак, вел |
| ржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, него је сваки јурио и про |
| ебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно им не гине |
| лојзе на ћебап или на јагње на лози или у лов или у риболов; или ако им то није згодно, а оно и |
| никаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механџији и ћебабџији |
| вртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у послу.{S} Калча их је само за кратко време (и то с њи |
| ачинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву влас |
| И писар не сме да се правда, јер мисли у себи:{S} Стари је курјак ово, ко зна где ме је видео, |
| озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да н |
| у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сирочики без татка, како пиличики, господин |
| да погинем на Ђурђов-дан, од побратими у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу слави |
| ћ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да ви |
| ја <hi>тутури</hi> не требашем јоште ни у аџамијско моје време, а саг ли ће’ ми <hi>ви</hi> тут |
| ње.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се пре |
| а у најлепшем полету причања.{S} Полани у зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога |
| све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и тој да бидне!</p> <p>— ’Ајте, море |
| ошао је кући раније.{S} Помагао је жени у кујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из са |
| ако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полицајним надз |
| Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јучерашња девојка, а о |
| "156" /> <p>— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди О, Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на |
| еме.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} К |
| <p>И најнесрећнији домаћин, Ивко, ступи у предсобље општинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура |
| . побратим побратиму треба да се намери у помоћ...</p> <p>— Е па не иде то тако.{S} Певаш ли ба |
| е неки мангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} |
| , смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако си почео... ти се загуби, море; од |
| иње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: „Је л’ |
| Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па с |
| о искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; |
| ак.</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, мо |
| идео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди да пође |
| лаби живци, није знао наравно ни падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред |
| Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми само још једну реч...</p> < |
| његова капија, и кућа ће његова примати у своја гостољубна објатија све, и зване и незване, и п |
| врата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и поп |
| } Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећн |
| рамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.</p> <p>И сви нађоше да је то гадно!{S} То |
| ако цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лојзе там’, на куде Агушов к |
| ователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, м |
| се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било.{S} Ивко з |
| и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S |
| своју вредност и намеран је да је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ниш |
| ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (ка |
| гару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} И то ми је, нећете ми веровати, баш најсл |
| ружен и замишљен право општини, мислећи у себи, како врагу само да отпочне своју тужбу; а да та |
| те до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се на топлим |
| послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да послужује.{S} Рад |
| љу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ ка |
| , у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а гл |
| него као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка н |
| ам је толи љубио!{S} А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quo |
| а Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пц |
| е питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калч |
| прилично поодмакао од куће.{S} Пошавши у општину, застаде мало несрећни Ивко и окрете се на ку |
| и већ два дана како Ивко не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авли |
| ве!{S} Немој да се млатиш ту, већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте.{S} Ја и Калча у ов |
| викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до |
| опростити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, |
| ће трећи је дан, како ми се набисте туј у кућу, како да је реквизиција!</p> <p>— Па три дана се |
| ти, ете, болан, Сике; како ранен срндак у Пасјачу сам болан!{S} Погоди ме, ете, јоште онда сас |
| } А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли му овуј седм |
| трча један наочитији пандур, први момак у својој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нов |
| у — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си тер |
| велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p> <p>— Доиста, признају многи, на |
| уће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} А к |
| -о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на |
| ушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску |
| а и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да по |
| а позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.</p> <p>— А зар баш толико много једу?</p> <p>— |
| </p> <p>— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момц |
| на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n="156" / |
| и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак ни он, |
| после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... мој к |
| олено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за ништо!{S} А |
| у кад беја’ у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да да |
| дајте.{S} Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.</p> <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само |
| {S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећер |
| а од помоћи... десна рука... помаже вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Кал |
| небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога.{S} Ал’ врати се, |
| {S} А сад, од како не пушим, само трпам у тањир па питам: има л’, Стефка, још; донеси још!</p> |
| е ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, господине, помагај!{S} |
| Ће стиза свет на патерицу, па мој срам у свет неће га бидне!</p> <pb n="82" /> <p>И доиста већ |
| } То јест, ја сам и сада власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, |
| ћилибара).{S} Па радним даном, кад сам у послу, и Боже помози, али недељом, кад немам посла, а |
| иш!{S} Неје те ни срам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо кур |
| , бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, демек, разазнајемо ко |
| е’ заједно, дружески!{S} А бас да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти ј |
| саг дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, |
| ко дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="subSectio |
| те да си испразним пушку, зашто не смем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија |
| оју.{S} Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из к |
| једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу (имао сам неких седам све испушених муштикал |
| јем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу |
| лази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј с |
| добро снабдевени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради |
| е тај сам си!{S} У турцко време газешем у зимњо доба Мораву студену до пупак, та донесива’ из С |
| тој неће ласно да буде.{S} Ја мислешем у кола... путујећи...</p> <p>Ама само неколико стихова |
| ми, него ми така нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још |
| саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојно мало алено либаде; па <pb n=" |
| д овога ништа слађе на свету!“ Па пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим |
| јим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једном у Кутину, виче Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> < |
| Ту је и г. Јова, срески писар, са женом у либадету са исеченим рукавима и дијамантским прстеном |
| обратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После пола сахата ето ти Ивка и К |
| , жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у |
| па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана бо |
| не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа н |
| аћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми |
| к из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на |
| пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— |
| рави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију својих с |
| дневно кокошјих јаја.{S} А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да с |
| онако свечано обучен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окр |
| арене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу.{S} Сад баш је ту између гостију и г. Пе |
| овије, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу.{S} Сад су собе дупком пуне, мало |
| рну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на |
| е умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира ме он, као да се каФа пече, а не кува |
| председник; власт, болан брате!{S} Пао у севдах, па онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу |
| ато је од ово неколико дана грдан посао у кући Ивка јорганџије.{S} Сви су спали с ногу спремају |
| — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били су — као под неким полица |
| ав свет луд, па не зна ништа!{S} Отишао у зиму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели |
| њем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и задубио се у пос |
| те лепоте природне, оставио их и отишао у загушљиви ваздух дома и легао да спава?!{S} Дивна ноћ |
| и морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што н |
| снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као |
| руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом, па је опет пита јачим гласом:< |
| не терају кућама, него да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа иск |
| како Арапин онај кад је закупија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фр |
| грове, па да се, брате, буди јуначество у народу.{S} Ништа од свега тога, па недељом једна нево |
| би значило покварити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И |
| шу је дао за једно добро српско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Би |
| је у некој вароши бити и палилулац него у некој и сам кмет или гарнизонар!</p> <p>Из тих мисли |
| Има си кућу и лојзе у Горицу и па друго у Габровац — једно лојзе дванаесет, друго сал’ од пет д |
| Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> <p>Ивко стао насред авлије, па се подбо |
| Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио.{S} Море, видосте ли бруку: веће пе |
| век који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да му се кућа запалила. |
| тор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као шт |
| о увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим пос |
| ак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља туршија кад се почне кварити |
| ко се син барона од Друденштајн заљубио у млинареву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „З |
| који, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ к |
| двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо не |
| ма.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који му се п |
| чи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и мага |
| же.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Ка |
| и јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не по |
| му веће! вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, ве |
| залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Кутину, место врло згодно |
| о Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да |
| јоште кад год у свет тужба?! вели Ивко у себи, па се врати.</p> <p>— Море, је ли ће’ да ми ост |
| } А затим се дао у мисли.{S} Мисли Ивко у себи, колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону |
| н.</p> <p>Оде председник, а за њим Ивко у највећој смерности и понизности као човек који је изг |
| титање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпо |
| жних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим гранчица |
| ше спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност |
| ине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'те се! рекоше стари гости |
| n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару причу о т |
| И кујна, и подрум, и ћилер, све је било у њиховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и уб |
| авити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај податак, да је |
| шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чоч |
| се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нестаде зван |
| емала каФе у мутваку, испросише јој амо у соби и мајку.{S} Јола је тек сутра дознала за ту друг |
| кав тиријаћија био ко ја некад.{S} Само у дувану да не оскудјевам, за то сам се старао.{S} А са |
| о могу казати, да је некога ђавола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, |
| ођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да оставиш ти и кр |
| , колико ли тек треба да су богати тамо у Лондону сељаци и палилулци који продају ја,ја!{S} Бож |
| ћемо ми, кад смо ти баш на терету тамо у соби.{S} Знаш, (па намигну јетко) долазе господа, пре |
| л’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарник, па гу сербез слушам |
| и их где одређују место.</p> <p>— Идемо у авлију.{S} Овде ћемо ми, кад смо ти баш на терету там |
| !{S} Па кад ли ти се до године набијемо у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се на |
| о бидне.</p> <p>— Па кад ти се набијемо у кућу — слушаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва тр |
| Калча, та и за патарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’ |
| век.{S} Ако ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море |
| и нас? пита их Калча.{S} Да га примимо у наше друство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у дру |
| ство?{S} Ако ли?</p> <p>— Да га примимо у друство! викнуше она двојица.{S} Сретно виђење, побра |
| мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни п |
| ате; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S |
| Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама с |
| ремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> |
| е се, нема сумње, много налази закопано у овој нашој благословеној земљи која је негда била и ц |
| двор до теб-ке.{S} Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му ники рече за твојега |
| немам на свету том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратим |
| еља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ивко.</p> <pb n="140" /> <p>— Н |
| реподобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју с |
| е, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пре |
| Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очим |
| скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да начине места, јер |
| pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћи |
| ало његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста |
| море! рече, па се стаде лупати поносито у груди.</p> <p>— А и јеси мустра! вели му Курјак.</p> |
| к, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... |
| посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не зауст |
| у кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} Свашто у овај свет!</p> <p>Те се речи као коснуше Курјака, јер |
| бисера.{S} Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ств |
| </p> <p>— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си |
| кад се иде, бива ли да ем испушти пазар у дућан, ем да се с празан јанџик <pb n="56" /> врне чо |
| ам!{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да с |
| само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n="176" /> То је онај, ако |
| легање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, м |
| а доста времена.{S} А он је био мајстор у измишљању и намештању да нагарави кога, и већ се сад |
| {S} Скита се, скита, па се врну при нас у старо друство, куче!</p> <p>Насмеја се Ивко мало горк |
| <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је |
| наздравља Курјак.{S} Како ја вас данас у мојој кући како могу, тако ви мене, ако Бог да, други |
| је обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће |
| рик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док |
| ангуп и залудњак, па ће ме тури у допис у новине, па мој срам у свет неће га бидне!!{S} Аман, г |
| сове!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подг |
| рај да бидне! рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео |
| верујеш, изиђи да видиш како јури свет у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Таб |
| ез човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и ни се |
| а тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несмо та вера, викам.{S} Каква је вер |
| штало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли неки познаник. |
| кад је лане славио Митровдан, па до пет у јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фак |
| да јој не смета; он се онда дигне опет у дућан у коме се само окрене, па иде даље за послом, а |
| д страха, па се забрину и ако та болест у самој ствари није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се у |
| ај дан ће да бидне.{S} Последњи си гост у друство, да ти не кваримо кеф, ете! вели Калча.{S} Пе |
| свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао и |
| гу, тако ви мене, ако Бог да, други пут у вашој кући дочекивали како могли, а, дај Боже, и како |
| S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чу |
| зимњо време беше, кад си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — т |
| слави слава и друство дочекује једанпут у годину, бре брате?!{S} Остадомо сами у кућу како сиро |
| е и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве |
| нуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгуби у мислима.{S} Само |
| ирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила га Сика својим великим и ка |
| г чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је ст |
| опет нерадо су се задржавали, кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становали, нег |
| ија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство |
| аки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, |
| старци и бабе.{S} Они први, да заиграју у колу, а ови други, да огреју грбину.{S} Радују му се |
| ене</p> <pb n="144" /> <p>груди осећају у овај мах!{S} Ах, господине! рече Светислав, а опустио |
| могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у једној а данашњи у другој соби.{S} Ове служи иста јуч |
| би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S} Бадава се „болесник“ брани да није болест |
| овеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се попраји кад се поквари!{S} Море, мен |
| ш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дођемо, онд |
| !-- <div type="preface"> <head>О ЈЕЗИКУ У ОВОЈ КЊИЗИ</head> <pb n="I"/> <gap unit="text"/> </di |
| и г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле т |
| убавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је |
| оносише пљачку алексиначку и књажевачку у турцко време кад беше рат.{S} Рекаја сам јоште кад па |
| оје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди ш |
| : „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Св |
| Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад је ово твоја кућа?</p> <p>— Од преко |
| оре крв ће да легне, како код Келе-Кулу у старо време, ако је баш за тој.{S} Ћу ве потепам сас |
| који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, мо |
| бар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења.{S} Ето то је добро.{S} Ех, |
| , пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а |
| ако остадоше сви.{S} Домаћин посла жену у род, а он остаде.{S} Како је после ишло, нећемо прича |
| ложише се да продуже пут, али да окрену у Еминову Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Циган |
| — И до годину и до годину, сваку годину у овој време, слава ми је ...{S} Извол'те, брате.{S} Ел |
| вергл, а једнако гледа на Суву Планину у намери да је прецрта и изда наше војничке тајне какво |
| из лов, наставља Калча, а Краљ ме викну у пајтон при њег’.{S} Он си седну десно, ја лево од њег |
| е три кардаша и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам д |
| у била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} Те су |
| бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједно са именом господина н |
| вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap uni |
| ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја ника |
| низности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најмањим дахом не утули и послед |
| ду, нема их по неколико дана, као да су у земљу пропали, па нити ко зна на коју су страну отишл |
| су, куд одоше, куд их нестаде као да су у земљу пропали, то нико није знао.{S} Или боље рећи, з |
| енуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад су у највећем касу јурили, викну један с кола „Стој!“ Кочи |
| ружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим, господин-присе |
| њите! рече малаксало, па разбаруси косу у очајању и паде преко једне столице.</p> <p>— Ама реко |
| рову-дне, на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као |
| !</p> <p>— И ја поклоним момку одмах ту у кафани и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини м |
| знам да волите! рече један, па му мету у тањир.</p> <p>— И главу, господин-приседниче, вели Ка |
| , на Павлов-дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „вт |
| да бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. |
| еки страх обузимаше.{S} Оставио је кућу у приличној тишини, а сад из далека проламаше му уши је |
| н позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писа |
| ој прилици била и прва а и последња реч у овом друштву.</p> <p>— И да ми неко, на пример, тако |
| а хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сада тече у бањи по неколико дана само хл |
| е Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она је тек само тако, |
| оји раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, за тој ли ве је послаја прис |
| огле га сал’!{S} Тој ли ти саг пребираш у твој ешечки памет, јагуридо?!{S} Тој ли је дружељубив |
| онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!“ Па и онај буда |
| И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред г |
| а Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му |
| {S} Па те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвидеја законодавац овакав случај и |
| и пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен |
| Курјак, моју славу без домаћице, и још у туђој кући!{S} Е зато мене боле срце!{S} То је мени ј |
| текао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апел |
| да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као негда, у с |
| анас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели председник, па се тек на једа |
| ном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао чети |
| на,</l> <l>Љути отров дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, шт |
| кога ће да појем ?! па си отиде!</p> <p>У том се вратио и Ивко, и сад разрешише домаћицу од дуж |
| док не огладни, а онда иде кући.</p> <p>У очи самога Ђурђев-дана дошао је кући раније.{S} Помаг |
| ености добу својствено и обично.</p> <p>У опште сви живе лепо и задовољно, и кардаши и брачни п |
| <p>НАПИСАО</p> <p>Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВ |
| вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо зашто су лопови.{S} Он |
| ој, вели јој Калча, онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуј |
| {S} Ела де запој ми онуј старовремску: „У башчу сам ружа, докле немам мужа!“</p> <p>— ’Ајд’, ће |
| ад ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Мар |
| ући у виду карактер, стање и околности „у речи стојећих“ кардаша — и да попуне ове празнине у п |
| зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а Калча испали |
| ?!{S} Рђа ниједна! псује Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и а |
| ако глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме |
| дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас ту |
| о смо, демек, муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, ре |
| увасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много |
| ветислав.</p> <p>— Море, пешак си је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, |
| еда се низ нос.</p> <p>— И јоште остаде убава! продужује Калча.{S} Кад гу гледаш сас керку да н |
| едан турцки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p |
| а оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без чов |
| ерем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики з |
| икам салте тој, да си ни жив и здрав, а убавачак си домаћин.{S} Јагуридо!{S} Зар твоја слава, а |
| <p>— Да си идеш, господине, ће ти бидне убавачко!{S} Тол’ко ти казујем, зашто ...</p> <p>— А за |
| пштину.{S} Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из а |
| оруча тол’ко месиште!{S} Те се присети' убаво, па поскида’ и курталисува’ магаре.{S} Па си заре |
| А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми с |
| алко, за данас, па ће’ се ми како људи, убаво, да растуримо.</p> <p>— Море, како ти па тој збор |
| бидне!“ — „Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!“</p> <p>— Краљ! викну Непозна |
| лча и потапка Непознатога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме |
| гледање...</p> <p>— А девојченце истин’ убаво.</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта |
| што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — |
| овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво си знам да неће’ да ми вер’вате, а од реч до реч |
| бе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели задовољни дома |
| ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји туршија, ем добра; а кад му |
| за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком з |
| лума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојченце. — Тој кад ми рече домаћица — |
| како ће овој па да бидне?!</p> <p>— Па убаво ће бидне.</p> <p>— Ама домаћица ми гу нема; спава |
| опушта Ивко!{S} Ако искате вечеру, е па убаво!{S} Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мај |
| знаш, разговор — па ће си такој по саг убаво да терам век.{S} А онија ешеци, они кардаши, ће’, |
| лаву; сал’ дотле да не замрем!{S} А таг убаво ће ми, жене киселе, плате за овај оди три дана па |
| — Море, како да те не знавам!{S} Све ве убаво познавам.{S} Ама имам си послу...</p> <p>— Е, дак |
| ју, на Сику керка, па ће и она да знаје убаво да поје туја песму, а, викају, неће да се срамује |
| <p>— Даде ми га Ибиш Арнавут, с кога се убаво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав ч |
| и онуја работу, па, викам, берем да се убаво наплатим сас мајку гу.{S} А Сика си сал седи и ћу |
| атор за ћеФ од зелене краставице, та се убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, мор |
| еее!{S} Знам ти табијат!{S} Познавам те убаво, како калпузан-пару!{S} Аааа!{S} Такој ли ће му б |
| ви капу на другу страну.{S} И саг јоште убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} |
| ете, на мајку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и ону |
| аг, господине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је поги |
| и петак.{S} Јоште онда, море, па видоше убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенц |
| смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па овој убаво сложило.{S} А прође Ивкова слава, а ето си стиза |
| пријатељи; побратими се викамо, а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо |
| војачкој мајци, је ли јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: |
| знавате, а ја си и побратим Ивко, ми гу убаво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> |
| Добрилу и сина Миленка), иако је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави п |
| а и потури пушку на страну.{S} Ништо ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи |
| а си знајем да је тако...{S} Ааа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{ |
| кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера |
| е убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! ће рекну друзи.{S} А |
| рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје држаја |
| екну, посветила му се!{S} Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари пред |
| и.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побратима, убија је куче, никакву веру је убија К |
| м? пита се сам Ивко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, |
| ратим! ће рекну друзи.{S} А зашто га је убија? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неј |
| море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како је погинуја домаћин једа |
| братима, убија је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па за |
| ама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквирираним ше |
| на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучерања слава!</p> <p |
| Неје га Калча убија, слава његова га је убила!{S} Зар наши стари преди нас — ће рекну они — пет |
| био пакао на земљи без ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори чо |
| че одлучно Смук.{S} Моја, ја како!{S} И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме |
| ле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убила ги Света Богородица и прекојучер |
| чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше |
| смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за тој! вели му Курјак.</p> <p>— Ама зар побрат |
| арити потребно јединство у приповетци и увалити се у другу приповетку.</p> <p>И Светислав се до |
| почо ...</p> <p>— Сто монопола нека се уведе, али ја морам пушити!{S} Пардон, изволите само да |
| ућевне каФе, опада га госпођа судиница, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да м |
| , само дање! вели онај.</p> <p>— Јесте, увек сам мрзео бадаваџије! вели пензионар, погледав Неп |
| дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— |
| {S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту...{S} Баш се види да се турио на моју |
| ад су заједно, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог |
| сто у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је гладан... вечито гладан... увек при апетиту... |
| — био дјејствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим! |
| {S} Има све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко слави.{S} Он то зна и води рачуна, а ве |
| <pb n="26" /> <p>— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> |
| А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.</p> <p>— Јесте, увек је |
| се.{S} Пауза.</p> <p>— Море, па и није увек.{S} Каквих сам ти ја све Ђурђев-данова зампамтио, |
| идем, без мен’ не може да се промине, и увек си идем са свој арч.{S} Војник сам, служија сам и |
| м не гине облигатни доручак који је био увек озбиљнији него сваки ручак код другог света.{S} Та |
| ад да слушам још ...{S} Моје је правило увек било то — био дјејствителан, био у пензији — да ув |
| S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек су били заједно и сваки је казао: да се не чуди ка |
| шта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ките врата и прозоре врбовим |
| вога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање н |
| уги, а он је био пустосват.{S} Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном о |
| , гори ли свећа.{S} Па кад виде свећу и увере се да је слава, а они се окрећу неће ли кога виде |
| сте ми дошли! вели Курјак једва једном уверен и он.{S} Извол’те, седите.</p> <p>Сви поседају, |
| ни мужа који се предао судбини с тврдим уверењем, да ће му помоћи. — „Ти да ћутиш, роспијо једн |
| олитираног стола, али се на њену жалост уверила да нема прашине.{S} Дошао је и г. Милосав, апот |
| погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко Мијал |
| Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том |
| а за вас.</p> <p>— Па сам дошао...{S} А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при ме |
| у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога Мила, ћеманеџију, да им свир |
| док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукли с крушке.{S} Е, то ти је ис |
| ричају за медведа:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, |
| нула“, та тек је друга година како и њу уводе у друштва — истина само да послужује на славама, |
| је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, |
| ви нађоше да је то гадно!{S} То их јако увреди, па се дигоше да га оставе кад је такав, тврдо р |
| него нека се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— |
| р појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни |
| и се женица.</p> <p>А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазила, па ве |
| негда толи жарке и страсне, а сада већ угашене љубави твоје према мени — реци ми, ох реци, Мар |
| вица још као и неко сажаљење према рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и |
| де седи пред вратима заседања на једном углачаном пању на коме је седело и глачало га већ неких |
| тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће |
| у прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчањ |
| онога вечера на Марков-дан о прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и М |
| која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и |
| па курјак?!{S} Алис како гладан курјак уграби ни нашо најубаво јагњенце, нашо малецно Сике.{S} |
| ад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p>— Боже — вели Калча, сав срећан, пола |
| хардски пси спасавали смрзнуте, а овај „угрејане“ путнике.{S} Али на ствар.{S} Ивко је на после |
| а ништа не свршава.{S} Нигде не може да угреје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангу |
| е прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печење да једете — онд |
| Герик закопа таленат свој и малакса; и угушујући богодани му дар и полет, клонуше му и спадоше |
| удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени!{S} Немацки адет у нас нема га!{S} Несм |
| и!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење! |
| од!{S} Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам |
| и ни, море, Ивчо, оно Јолче ; ће’ да гу удавамо!“ О Боже, викам, куд се па тако удава и па жени |
| хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, реци момка на женидбу.{S} Нек’ каж |
| Е ли гу је девојче за давање, демек за удавање, и па девојченце да питује: е ли бегенисује ли |
| баше) друкче да бидне работа!{S} Она се удаде за Танчу, а <pb n="116" /> ја си па таг за инат у |
| пође!{S} Једна беше па се превари та се удаде за теб’, па и она си отиде!{S} А другу веће неће |
| о се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред и на Т |
| е, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Срамување нема саг веће; саг му |
| све мајке своје ћерке које су им већ на удају.</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани сви |
| чисто подмладила, како се по други пут удала, па је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote |
| је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone un |
| ој ли је, куме? пита Калча Светислава и удара га по рамену.{S} Јучерке ме окумија.{S} Здрављица |
| е, несрећо, неје те па ни срам... па га удари нежно по образу, а слуша га радознало.</p> <pb n= |
| , сас туп нож ме заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме б |
| остао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе.{S} Тој ли је ред, господин-приседниче!?</ |
| текао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, у ћеманета, зурле и бубњев |
| варајући се живо.{S} Давно је већ винце ударило у лице, а сада и ракија стаде беседити.{S} Нест |
| аучи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутке се спуштим с пушку, тике зар |
| реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p>— Добро, кад ти велиш.{S} Ама, |
| — Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми имамо, рец |
| знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с др |
| у, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми и слава!</p> <p>После овога |
| Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати.{S} Него тако ка да је сав с |
| аљда неће Курјака!{S} Тике може и њег’, удовац је...</p> <pb n="130" /> <p>— А зашто опет ка да |
| .</p> <p>— Море, теб' ти ласно беше!{S} Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што зна |
| ек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па не мога да се па ожениш!{S} Неје те ни срам! |
| уд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удовац, а ни Турчин.</p> <p>— Па може и ја да останем у |
| урчин.</p> <p>— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеј |
| , и после кад сам се одвојио сам, и као удовац ... па да не знам ја кад је Марков-дан.{S} Трећи |
| и.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удовачки бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је |
| убаво поје, ама се млого срамује, знаш, удовица је.{S} Ама ће да те викнем, ете, једанпут да до |
| хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропада век без човека, б |
| кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} Кућа гу је туј близу до моју, у др |
| јем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> <pb n="65" /> <p> |
| ти, неје те ни срам! вели Сика.{S} Жена удовица, при голему керку, бива ли да поје!{S} Неје аде |
| о је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и данас жена носи ц |
| и се па ћити сас њега — ете такој си је удовичко!</p> <p>— А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке |
| ујеш; у зем да гледаш како и прилега на удовичку керку.{S} А ја саг ћу сам си па туј!“ рече Сик |
| уваше <pb n="149" /> — како је и ред на удовичку керку — некој време, а после признаде си што г |
| уто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p> |
| мао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расположио ни кад с |
| сла за ова три дана.{S} Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђо |
| и, „али ми оваквог побратима никад!“ Па удри још јаче у трљање, док побратим не избечи очи као |
| м инстинкту знала кад треба да послужи, уђе и сад и стаде послуживати вином и слаткишем.{S} Мла |
| пут дошли у ову кућу.</p> <p>Мало после уђе Ивко и замоли их да не кваре оно друштво, него нека |
| а књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је |
| р и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко |
| , а то је тек она брука!</p> <p>Стиже и уђе у своју рођену кућу полако и обазриво.</p> <p>— Охо |
| ише се с домаћином и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела изгледа, здрави као треса |
| сти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је баш нешто свршавао.{S} Ивко стаде |
| ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи ок |
| на послуживала на славама, и напослетку уђе и она прва посетитељка од пре подне, мајка госпођиц |
| S} Пардон, изволите само даље.</p> <p>— Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за па |
| а, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва |
| ишли и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш < |
| јд’, диж'те се! рекоше стари гости, кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ и |
| ији, а друга је била мирнија.{S} Најпре уђоше ови мирнији, поздравише се с домаћином и поседаше |
| а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас |
| гочобија, онај са огромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> < |
| еље.{S} Тако сам вам ја радио.</p> <p>— Ужасно! рече онај.</p> <p>— Е па тако вам је трајало то |
| раздера се Светислав — не спомињите ту ужасну реч, тако вам спасења душе ваше и вечних мука ко |
| ју“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њему и спрема му сјајну будућност. „А, нек’ ми |
| ху пуне благослова Божја.{S} Курјак већ ужива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о њег |
| вам у лову... вели онај.</p> <p>— Море, уживај! вели му Калча у најлепшем полету причања.{S} По |
| искочим из кућу.{S} Ама ти, Кево, сал’ уживај! 'Ће ти покупим и доведем и нишки и масурички Ци |
| p> <p>— Ти, побратиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој |
| својим путем, као намазано.{S} Ти само уживај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, госпо |
| вања свога она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине |
| о овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најмања, а камо ли највиша повлашћења |
| тиме, као нов, ти само уживај!</p> <p>— Уживам ја! вели онај.</p> <p>— Ама кој си ти, бре! план |
| ивај!</p> <p>— Е јес’, господине.{S} Да уживам, господин-приседниче!{S} Калча ме испрати сас пу |
| да нагарави кога, и већ се сад смешио и уживао у освети, звецкајући силним кључевима од свију с |
| ве!{S} Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгре |
| није ништа, ништа озбиљно.{S} Одмах се ужурбају и распитују један другог: кад су га последњи п |
| узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чи |
| нце, вели Калча.</p> <pb n="76" /> <p>— Уз вино, брате, вели Смук, а како ти мислиш.{S} Зар она |
| онај будала дрта, Калча онај, пристаде уз њег’, па и он вика: „Прати ни и мајку гу Сику, ако с |
| ти почео...{S} Па брже прислони тањире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће |
| једнако ради око тарабе и сеје ладолеж уз тарабу.</p> <p>— Побратиме!{S} Ела овам’ при нас на |
| кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галами одоше у Еминову Ку |
| се опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће |
| ило — да домаћин тужи своје госте а још уз то и побратиме — од како је света и века, то је знао |
| о и повуче с пуно респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јошт |
| а се спреми да иде.{S} Остави календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и да |
| усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> Лондону потр |
| , јер се опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве |
| жртва обести садашњега режима, који је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег дру |
| крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S} Окреће, истина, главу и бега |
| потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф тараф начинисте, резил’к ми |
| о!{S} Дивота!{S} И добили сте опкладу?! узвикну онај.</p> <pb n="42" /> <p>— Добио, брате слатк |
| > <p>— Но ово је све то интересантније! узвикује онај.{S} Знам већ све.{S} Опкладили сте се, је |
| је тврдо убеђен био да је нешто друго, узвишеније нешто, прави позив његов.{S} И наш несуђени |
| срце јаче било, и ви се више кретали по узвишеним пределима идеала!{S} И ви сте јамачно имали ј |
| да:{S} Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после и уво и реп, док су га свукл |
| на пазар).{S} Зато на завршетку, онако узгред, још и ово. </p> <gap unit="graphic" /> </div> < |
| кву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парче црвене ил |
| мило.</p> <p>— Ама још ли су зар туј?! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но |
| p>— Сви!</p> <p>— Саг ...{S} Ваша воља! уздахну домаћин и врати се онима у соби.</p> <p>Ови ост |
| ! вели Калча.</p> <p>— О, Боже Господи! уздахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света п |
| и пију опет.</p> <pb n="72" /> <p>— Ех, уздахну Калча, <hi>Сика</hi> да ни је саг туј, сас њојн |
| м сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали св |
| побеже од онога новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезне |
| ргу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циг |
| н! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар ви се |
| Ајд’ сас мен’, вели Калча.</p> <p>Па га узе и одоше у ону другу собу да их Маријола послужи.</p |
| вели им Ивко, праштајући се с њима, па узе жену и замаче брзо с њом.{S} И набивши покојнога Та |
| </p> <p>— Е нећеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му |
| {S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну стра |
| а шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску муштиклу, повуче један дим, па је лепо о |
| и календар, узабра гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пе |
| и што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен изглед. — Па, ете, |
| погинеш; мртвак си! рече Калча силно и узе пушку од Смука.</p> <p> — Ама зар па на моју славу |
| вас ослободим терета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, извол |
| да Господ! вели Ивко.</p> <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му ова |
| “</p> <p>Још никако да зазвони.{S} Ивко узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још нек |
| и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајстор-Ив |
| су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти две о |
| риви капу — ама се, ете, размину, та гу узе Танча, онај бућмеџија.{S} А ја па на Калчу касканди |
| еше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па с |
| ’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде календар па га стаде прелиставати и зевати.{S} За |
| ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, как |
| ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га н |
| , а <pb n="116" /> ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву.{S} Ете, такој м |
| } Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што |
| ње, бре!{S} Тол’ко се гледамо, па се не узедомо! (Кој те је гледаја, несрећо ловџијска! вели му |
| е у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју не |
| е пита госпођа пензионарка.</p> <p>— Па узела ја и моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Ду |
| p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопец |
| зарекао, тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је во |
| а бих, верујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} |
| мајстор-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, к |
| био, кад вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! |
| како је његов дед оставио стару славу и узео ову данашњу (коју су причу многи стари пријатељи и |
| ева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му |
| ’Ајде, па ви сад једите... а ја ћу мени узети само овај бубрег с лојем.{S} Дај столицу.</p> <pb |
| м осветити и потом мој живот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" |
| ицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако стојећи.{S} Запонац и |
| ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисениј |
| Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлиј |
| сада опет вино.{S} И срце и ноге му се узеше у Ивковој кући.</p> <p>— Е такој те искам! вели м |
| ; паре ће напрајите, вели Калча.</p> <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у с |
| ојица болеснику и кажу му: да никако не узима лекара а они јамче и подухваћају се да га излече. |
| послуживати вином и слаткишем.{S} Млађи узимају и вино и слаткише, а старији само вино, а за сл |
| ла се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча.{S} Овако се то једе! |
| ах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мет |
| етнаест година венчао.{S} Одлучио се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје |
| о је, па је размишљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црн |
| кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ја ћу се старати за њега.{S} Познавао сам му |
| их људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко ни обичног празника |
| /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога уђем опет и купим. |
| а да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, кад отворим, ситно, брате, ко бурмут, само тр |
| вља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику паклу дувана, ра |
| мшил’к како на јаребицу, кад ве ја сал’ узмем на око сас овуј пушку.</p> <p>— Па... је л’ неће’ |
| време радио, само првих дана.{S} А сад узмем ев’ ове моје бројанице (а доно ми их је Настас, л |
| одина послужила, вели г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, виш |
| </p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те твоје дугачке ки |
| ије више пуштао из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита |
| ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово ј |
| о и себ’, дек’ си тиријаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је а |
| ор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем |
| пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви |
| јоште сто године! — А ја требашем да гу узнем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не об |
| зи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} К |
| ћ поноћ прошла, да би добро било, да не узнемирују своје по кућама.</p> <p>А била је дивна ноћ; |
| </p> <p>— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш.{S} Сас р |
| рече па она.{S} Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава |
| е тога уђем опет и купим.{S} Опет тако, узо ја да бирам, једва нађем једну набивену, узмем њу, |
| ана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, |
| но или друго, ја бих ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакос |
| > <p>— Па тесто не једосте, гурабије не узосте, а веће искачате!{S} Јолче, ела донеси гурабије! |
| а, те и најприроднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, |
| неје авлија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комеса |
| или у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка, чија је |
| !{S} Почиње заплет! рече онај.</p> <p>— Уиђе си у дућан, па се обрну на куде мен’ па си запита: |
| {S} Рекни:{S} Ивко, јорганџија, иска да уиђе до теб’!{S} Сал' си тој рекни, а он ће да ме знаје |
| ктички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар, а после једна |
| осто једна несрећа!{S} То беше грозан а уједно и диван тренутак!</p> <p>— Јоло, ела на господин |
| ахвали и, на пример, обрадује га једним указом — а после једанаест година практикантске службе |
| p> <p>Тврдо решен да их лепим или силом уклони, г. председник остаде и даље званичан и хладан.< |
| јевамо,</l> <l>Није ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вили |
| } А купиће за тај дан јагње, — макар га украли!{S} И ко се крсти, и ко се клања, сваки милет и |
| ање беше лепа пространа дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима пове |
| је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, сретају се на авлиским вратима. „И |
| е.{S} Стари познаници и не питају, него улазе јер знају кућу, а новији стану па завирују да вид |
| не настаде тек налога.{S} Гости једнако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; инт |
| , таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди |
| то, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> — ја сам гладан, ја бих ваљуш |
| <p>Тога ради и Ивко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово нек |
| лика Вертхајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; т |
| и ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он |
| доба је двапут излазио из моде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих ме |
| аман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пе |
| а замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам |
| } Прегледао је све од авлиских врата до уласка у собу — куд ће гости пролазити — и нигде ни тра |
| како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћине, за млого године |
| ор не падне т’мнина, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи |
| а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију д |
| си у кућу како некој маче од сокак кад улегне у кућу, па се припитоми туј; па саг веће и не из |
| овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто ће погинеш; мртв |
| не па иска да потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте |
| дан, у половин ноћ, кад си милујемо ће’ улезнемо: и кад си опет милујемо, таг ће’ па излезнемо! |
| и просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за жива и присутна Ив |
| его као оно негда Пенелопини просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на |
| највише и тиштало.{S} Зато је ишао кроз улице занет у мисли, кад га заустави и трже из мисли не |
| та Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на улици пред авлијским вратима која закључаваше Ивко.</p> |
| рече г. казначеј жени, кад се нађоше на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} |
| ече г. Мирко љутито, кад су већ били на улици ... ала није, брате, свака ствар за разговор!{S} |
| ући се плашљиво да је није ко видео.{S} Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе |
| е намери такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улег |
| овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг н |
| турцки да лаже!{S} Кад казује кол’ко је уловија, — па оно требе да нема ич зајац одавде од Ниш |
| а, само да не види бруку ко игра његове улоге (у којима је он просто бог!), бега од њих као нег |
| и!{S} Њихова општина их је рекламовала, уложила протест — и они су били најзад пуштени.{S} Како |
| ежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign |
| .</p> <p>— Па немојте да нас сметнете с ума:{S} Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера |
| рилично петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — з |
| јао слачицу по снази.{S} Друго ништа не уме писац, као колико толико поуздано, навести сем још |
| то сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За њега |
| не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни малко запојеш! |
| } Ако је сас зор, е па и ја си убавачко умем!</p> <p>Уа-а-а!{S} А по њега! осу се из авлије, а |
| д ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, |
| и ништа, идем ја сам главом.{S} Ти ниси умео, ниси вешт, а ја ћу то све полако и лепо.{S} Пусти |
| подине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше све, све се разбегало од кућу, |
| , немојте ништа да ми говорите, знам да умете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас |
| ја држаше у рукама пре да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим |
| е нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка била је противна том новом живо |
| о.{S} Добар си мајстор, ал’ с људима не умеш, вели му председник, густијозно једући једно ребар |
| лча.{S} Овако се то једе!{S} Ех, кад не умеш да једеш.</p> <pb n="127" /> <p>— И ово! рекоше тр |
| ца, увек се због тога свађам с њим. „Не умеш ти никако да ми испечеш каку као у кафани“, секира |
| !“</p> <pb n="35" /> <p>— Право кажете! умеша се онај Непознати.{S} Исти сам вам такав и ја (Ив |
| pb n="24" /> <p>— Ама молим вас, молим, умеша се г. Мирко, пензионар, па остан’те мало.{S} Немо |
| ионар.</p> <p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до са |
| Ама никако!</p> <p>— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензионар могли и требали да пу |
| } Ивко се смеје и не да пандурима да се умешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучо |
| — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако не |
| стигла већ на место нереда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све |
| ше крила, као очупаном гушчету, и он се умири.{S} Савлађује себе, али ипак, ипак; стара она глу |
| ниједан! — плану Ивко, а после се опет умири, узе скромну позитуру и настави: — Идите бре, зар |
| и примао извештаје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нер |
| а бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! умирује га Ивко.</p> <p>— Како неје, газда-Ивко?{S} Ти |
| емо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Господ! вели Ив |
| !</p> <pb n="41" /> <p>— Та, Мирко .... умирује га госпођа Стефка.</p> <p>— А, та мени је доста |
| а сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш.{S} Они му |
| о, па где види познанике, а он се онако уморан сврати међу њих и седне да се одмори: „Душа ми и |
| дњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} Мало су се разговарали |
| то ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар |
| ика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да |
| ас нећу да сам, та да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — |
| ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S |
| свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да викнеш Манулаћа док |
| то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста!{S} Ка |
| вовања, то ја, побратиме, жалим...{S} И умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заист |
| е је баш много жао!...{S} То... то ја и умрећу а заборавити нећу!</p> <p>— Па, молим те, побрат |
| сподару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало и ситно како луле!{S} М |
| ка браћа неких тридесет и седам година; умро је ономлани као казначеј друге класе) ...</p> <p>— |
| сле ко зна ког ви казначеја мислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, гос |
| јатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево кажем, да нећу д |
| кум... да заступиш старога кума који је умро. </p> <p>— Па ће може да бидне јоште ники од старо |
| ислите!{S} Умро је, брате, како да није умро; оставио удовицу, госпоја-Настасију, ено још и дан |
| та г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Марко умро; та лане сам га видео!</p> <p>— Кога, брате?</p> < |
| ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, то је мој елеменат! |
| ја.{S} А мој пријатељ Марко, казначеј (умро је, Бог да му душу прости, а познавали смо се и жи |
| ло би му тешко кад би га... </p> <p>— О умукните — раздера се Светислав — не спомињите ту ужасн |
| с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ће, јер |
| е клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на |
| S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте |
| му Калча.</p> <p>— Ама како рече! пита унезверено домаћин.{S} Ко да искача?!</p> <p>— Дошла ти |
| вога било је још гостију, докле се није унела лампа.{S} Тада се дигоше и последњи.{S} И гости п |
| капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуч |
| несрећа напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи д |
| ука распарани и вуна издрндана и све то унето и по новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста |
| лико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! окрете му |
| дочим!</p> <p>— Па то је славан пас!{S} Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! р |
| пусти неколико густих димова.</p> <p>— Уникум!{S} Уникум! вели Непознати.</p> <p>— Како викаш! |
| ћошку од куће, па гледа и слуша све.{S} Унутра већ само како се замислити може!{S} Како те најг |
| ажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председник је био |
| ше и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, па у здрављу да се разиђемо, вели п |
| страмотија, газда-Ивко! правдају се ови унутра.</p> <pb n="12" /> <p>— Неје од наши!{S} Масурич |
| еширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо као да је јуче било, бе |
| и на сводове и све, али бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n= |
| Ама ја не можем да му заборавим; ни на унучики да му не заборавим!{S} Кој га је најмија да нас |
| у све покољем, и жену и децу и синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да |
| </p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа више, кажем ја.{S} То вам се са |
| татељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — имајући у виду карактер, стање и околности |
| се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ |
| ...</p> <p>— Ти би узо и једно и друго! упаде му мало, као рекао бих пакосно и багателишући г. |
| о да му какав сувише прозаичан слушалац упадне у причање и каже: „Калчо брате, одвалио си; лаже |
| асео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онак |
| Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти то, најлепше је и не сећи га, него га онако цела |
| онареви.</p> <p>— А где су вам госпоје? упита госпођа казначејка.</p> <p>— Слуге несмо, госпоје |
| <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од њега к |
| но?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да Господ!{S} Неје ме мајка |
| тедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} |
| ви.{S} И таман се домаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да |
| е!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за од |
| н и изненађен и сам овим својим згодним упоређењем.{S} Помени гу за оној наше старо, кад гу ја |
| и, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, н |
| дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута год |
| иње за наивне љубавнице); па он да буде управитељ, редитељ и први љубавник — а зна да мала и де |
| n="184" /> него онај сметењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружин |
| {S} Али би он, наравно, много паметније управљао дружином <pb n="184" /> него онај сметењак, по |
| осио, испросио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му |
| в бестрага.{S} Ах, то је било трагично, управо трагикомично; да, да, сасвим трагикомично.{S} За |
| ла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира како је очешљана, како јој стоји |
| дупли празник; испросио, а и слава му, управо патарица.{S} Зато Калча предложи: пошто је поноћ |
| увређени Смук.{S} Калча, кујунџија ... управо, није ни кујунџија, него један дугмеџија ... и о |
| ко слабо долази кући и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Ра |
| се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, што су Бари |
| сови споља.</p> <p>И опет уђе једна или управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим г |
| је требало, био сам) — ја овамо долазим управо по званичној дужности, као...</p> <p>— А ми ћемо |
| — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама з |
| вно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А о |
| ењак, последњи управитељ његов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте р |
| ју о овима.{S} А после и г. казначеј се упустио у разговор с газда-Аксентијем, лиферантом, који |
| у кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> |
| утиш, вели Калча који се са Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци |
| него кад га запитају — тако је гласило упутство мајстор-Ивково — а он нека само каже: „Туј си |
| вио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари познаници и не питају, него ула |
| камо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан |
| камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је све |
| испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и о |
| аве!{S} Срећно, Курјаче.{S} То си добро урадио!</p> <p>Сви се љубе са Светиславом, али и са Кур |
| прошевини уговорено, тако је све и било урађено.{S} Светислав и Маријола су се венчали на Духов |
| рана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негд |
| а гости осташе да се веселе.{S} Курјак уреди вечеру, а Смук донесе вина, и кад трећи петли зап |
| ар од неког Ибраима, тефтедара, кад смо уређивали границу па се упознали и после се поздрављали |
| и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су баш у својој кући.</p> <p>— А, |
| још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-мо-но!{S} |
| давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— |
| давала за давење!</p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету! |
| зе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, па се кренуше.{S} Прођоше и Ћеле-Кулу, и кад |
| из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Цигана |
| одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полази |
| за ово довде, за које, наравно, он, по урођеној му <pb n="172" /> скрупулозности и савесности, |
| , нек дигне руку, пита Курјак.</p> <p>— Усваја се! рекоше остали и сви дигоше обе руке.</p> <p> |
| , томе обично нема опозиције, обично се усваја.{S} Сутрадан одлазе сва тројица болеснику и кажу |
| во? викну одушевљени говорник.</p> <p>— Усвајамо! грмнуше као из једног грла сви и наредише коч |
| његову патарицу ће’ да славимо.{S} Е ли усвајате, друство? викну одушевљени говорник.</p> <p>— |
| седник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, а мен’ ми па за плак |
| часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријола на Духове, а Сика на Павлов-дан.</p> < |
| рама јагње, господине... даје понизни и услужни Калча податке.{S} Две дадомо на Курјака, зашто |
| ми ваљада дати корпу! вели онај и приђе услужно и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фал |
| Нож, подај нож! викнуше сви и полетеше услужно.</p> <p>— Ех, сам те Господ донесе при нас, вел |
| вица не одговара и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер |
| ојан податак и био — био је, на жалост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и ниј |
| дседник својим благим гласом, а игра му усна од задржана смеха — не може то тако остати.{S} Иде |
| оли која му окрете љутито леђа и напрћи уснице.{S} Морао сам нов да купим, а и онај је био нов |
| е опет пробуди у њему она стара, узалуд успављивана гуја; одмах му дође на памет, какве би крас |
| она је једну половину године уживала у успоменама на прошасту, а оне друге половине године сла |
| више и више.</p> <p>— Маријоло, тако ти успомене на минуле дане наше среће, када још — о ја, ја |
| ело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} - А сем тога био је и стручан, добар поз |
| дем.{S} А, ако ли?“ пита их Калча.{S} А успут ће и кога још позвати на славу и послаће Цигане, |
| лаву и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обр |
| могао да верује ни сад, на лицу места, усред авлије!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био чове |
| чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, пред |
| пушим у кревету.{S} А по некад и ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мра |
| Они као полукруг, усред њих кардаши, а усред кардаша седи главом он, председник; власт, болан |
| чувати зелене паприке, па да буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и т |
| рћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S |
| ма рано угинулим ћурићима, па наместила уста онако пријатно, и онако сачуствујући клима главом |
| ако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте се! рече неко.</p> |
| м бадема, па једем, госпоја, да заварам уста.</p> <p>— Дакле бадем је средство ... да ... рече |
| , ништо неје ни било!{S} Тике научи сас уста кеф да си прајим!</p> <p>— ’Ајде, терајте већ једн |
| р-Ивко ни обичног празника ништа узео у уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што |
| дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако |
| — е ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па |
| побратимска!</p> <p>— Овамо, побратиме, устаде Курјак и приђе му.{S} Данас ми је слава, Свети М |
| то тако остати.{S} Идем ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га о |
| ем ја да гу узнем у оној време — рече и устаде са столице и накриви капу — ама се, ете, размину |
| е Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да иде.{S} Остави ка |
| ни.</p> <p>— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ |
| сли Ивко, а никако да зазвони. „Рано си устадо’, мисли Ивко, ама, кој може да спије!“ Узеде кал |
| <p>— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?!{S} Кој си па ти? викну Ивко.</p> <p>— Ти да си |
| ма свог.</p> <p>Свануло већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комш |
| од <pb n="155" /> кецеље.{S} А затим је устала и пољубила председника у руку.{S} И док је Мариј |
| о су подоцније легли, ипак су врло рано устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако св |
| >, нек седе! вели Непознати.</p> <p>Сви устану; скочи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек |
| ај предлог?{S} Који су <hi>за</hi>, нек устану, који <hi>против</hi>, нек седе! вели Непознати. |
| из кућу! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. |
| ам домаћин!{S} Дивно, домаћине!{S} И он устао!{S} Први скочио!{S} То ми се допада! вели опет он |
| рпско друштво у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и аши |
| а крилу, а мали будући медицинар забали устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто ш |
| сече колач!{S} Па ако и Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди |
| во у коме иде све онако, без устезања и устручавања.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим |
| би да помогне <pb n="4" /> жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не см |
| ? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Св |
| tle> награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше.{S} Играо сам каракт |
| .</p> <pb n="141" /> <p>— Е, па срећно, утањи Ивко, до године побоље код твоју кућу да гу дочек |
| !{S} А луд је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S |
| <p>— Бога ми ти казујем!{S} А тол’ко ги утепа зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си |
| веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги ру |
| бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не |
| а петла, не тејашем да га дам, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си с |
| ги дом — па ништо!{S} За мало те ги не утепаше, а жене си побегоше.{S} Луди су, господин-предс |
| аква је то реч, то неће још да каже.{S} Утехе ради приређивали би одмах сутрадан опет какав изл |
| све, па се боји да и најмањим дахом не утули и последњи слаби зрачак наде.</p> <p>Стиже г. пре |
| ропар свога свеца.{S} Тако је гледао да утуче време.{S} Али још никако да звоне на јутрење, и њ |
| тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се в |
| а.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га знаје!{S} Требе да је |
| жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе и окренуше се вратима.</p> <p>Улази г. Кузман, |
| ор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и о |
| како пиличики, господине, кад ги кобац уфати мајку!</p> <p>— Е па, Калча, знаш како је... и ви |
| ум и резил’к од онија катили!!{S} И оно уфатило свет!{S} Све побеже, господине, по малу и по ро |
| прави пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је. |
| ста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум-Миту“, да |
| ке газиле.{S} А сутрадан, пре зоре још, ухвати пут у виноград или још даље.{S} А кад му дођу' к |
| јола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији, само она |
| вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут и не пушта.</p> <p>— Туј да останеш, не |
| ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Председник му нареди д |
| нда смеје.{S} Падне на миндерлук, па се ухвати за слабине од смеха, па само виче:{S} Лелеее, ле |
| га г. Светолика, практиканта начелства, ухватило где, бајаги, свира у вергл, а једнако гледа на |
| кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.</p> <p>А Ивко стао, па их гледа.</p> <p> |
| учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и закони, а ја сам си |
| Боже — вели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— |
| воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало излуфти |
| > <p>— Е, па саг де!{S} Вија сте мужије учевњаци и књижовни, а мија смо једни простаци. <pb n=" |
| — Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок, јок!{ |
| а неће да смо у друство с овуја господу учевњаци.{S} Нија смо једни простаци.{S} Ја берем изучи |
| . хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; сал’ к |
| прве године кад је у једној депутацији учествовао.{S} Био је то капут бестрага дугачак, скоро |
| и и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, К |
| .{S} Такој нек’ гу, ете, на Сику рекне! учи их Калча.</p> <p>— Не, не!{S} Нашто ми и живот, та |
| и родљак, вели Ивко.</p> <p>— Рекни гу, учи га Калча, нек' си не тврди пазар баш тол'ко млого.{ |
| збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совје |
| на се нисам мако из куће и сад он да ме учи која је моја кућа!{S} Е, мој Ивко, мој жалосни побр |
| Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбир |
| е да се срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господ |
| вели Калча озбиљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га н |
| ећега дана крене се Ивко својој кући да учини и овај још, последњи покушај; тврдо решен да их м |
| пљења да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{ |
| ита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си |
| ли устима као пуж или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености |
| е му се никако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљд |
| лио га да се он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпоче |
| опамтило и пакосник, верујте да ће то и учинити.{S} Већ је за то кратко време смислио много што |
| за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину, тешили су се његови. — А тада јест |
| о да, нек’ јој рекне, да ће тиме и мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и |
| е преклињања Сикина и сузе Маријолине — учинише, те попусти.</p> <p>И он се жртвовао за кућу и |
| ољубимо, а кумица ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бошчалуке...</p> <pb n="171" /> < |
| ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како да се по |
| онај? запита г. председник и јави им се учтиво, а гледа по авлији.</p> <p>— Па, домаћин наш, по |
| ан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.</p> <p>— Истина!{S} А коју |
| дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све |
| и сам да ли да их гостољубно задржи или учтиво испрати, па је зато и стао пред њих и раширио он |
| и, рече онај Непознати, да вам приметим учтиво, али ви немате, госпођо, ни појма како је то кад |
| у се, док се обично не заглаве од силне учтивости у вратима.{S} До подне, па је већ доста било. |
| ет једна пауза, коју прекиде домаћин из учтивости према гостима (а нарочито према г. Мирку чији |
| о са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим ја лепо |
| да дозна име зато, јер оне, с којима је ушао, није познавао, а није био опет рад да се срамоти |
| омаћин <pb n="20" /> упознао са свима и ушао мало у разговор, кад мораде да прекине своју стару |
| ина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а неје коњ: тол’ко ги сија |
| ој тишини, а сад из далека проламаше му уши један ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из а |
| буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а који је или заборавно или не |
| ија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од сви |
| о се да узме овај последњи.{S} У том је ушла и домаћица, обоје уморни допустише себи одмора.{S} |
| ала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче за образ и пољуби је.{S} Нећу моћи спава |
| м,</l> <l>На грло да ти летувам,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од |
| ? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не |
| ли ме још? па падне на једно колено као Фабијано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, |
| ак ово, ко зна где ме је видео, па која фајда; да ме ваљда ухвати у лажи.{S} Боље ћутати. — Пре |
| еш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивко, заклаја ме погана |
| рече г. пензионар.{S} Леп дан!{S} Није Фајде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разн |
| преклане било ! вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S |
| муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду и несам роден, веће за инат!{S} Па ће да ти напра |
| ине да је код њих.{S} А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу прости), а |
| ао калуђерица, кад још може свет видети фајду од ње, и зато је он проси.{S} Писац није умео она |
| оже бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрч |
| о и грациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новај |
| не пушиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, |
| ациозно да му наточи.</p> <p>— А, Фала, Фала!{S} А одакле бесте ви? рече председник новајлији.{ |
| шиш, господин-Мирко ?</p> <p>— А, Фала, Фала, не пушим.{S} Или, то јест пушио сам некад, а сад |
| лча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе дочекали |
| .{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него овако с |
| асић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину девојче |
| људи, ђаволи, сотоне, молим вас, није, фала Богу, сутра смак света, има још дана... да си им е |
| а, ни сва три дана окрпити!{S} Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда н |
| > <p>— Море, какав капут; ти знаш мене, фала Богу!{S} Од мене, вала, бољег пријатеља знам да не |
| танемо пред кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> < |
| ега.{S} А после има и масу, дакле неће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је си |
| наваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја с тога.{S} Белосветски не |
| сав блажен у сусрет.</p> <p>— Е па ти, Фала Богу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у |
| овориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} |
| другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да |
| црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.</p> <p>Обредише се неколик |
| побратиме, како на прилику од теб’!{S} Фала! вели Калча, па се клања и скида капу. — Па... как |
| да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се прекло |
| а ти ме па саг сас прангије дочека!{S} Фала ви како на брата, рече учтиво Ивко, а у себи се пи |
| ичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште |
| о задовољно, кад беху већ на сокаку.{S} Фала ти, господин-приседниче, те ме овија не отераше у |
| д те отера, теке тагај да му кажеш :{S} Фала!!{S} Двадесет године тргујемо ми како једни човеци |
| тај Калча, ни нико нема ништа само... — Фала, Фала, побратиме Ивко... које смо ми то од тебе до |
| али заради тој вино, такво је!</p> <p>— Фала, Калча.</p> <p>— Ама вино антика ; од ћурлинско ло |
| Курјак.{S} Калча, дај столицу!</p> <p>— Фала, Фала!{S} Запоњац ћу узети, ал’ сести нећу, него о |
| и госпођица Маријола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година по |
| ћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га пољуби у руку.</p> |
| нки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Фала, Јоло! рече госпођа ветеринарка, па уштину д |
| берем кафу? наваљује домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, |
| ребе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А куд ће па да бидне |
| мени учинити љубав, а рећи ће ми после фала, то знам.{S} А и девојка <pb n="145" /> ваљда му н |
| обратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнај |
| дала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фала ти, побратиме, максуз Фала!{S} |
| </p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било <pb |
| Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи |
| “!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај један реч, а |
| ти да се не млатиш кад ја радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у |
| ива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{ |
| оћи на пијаци, о безобразним млађима, о Фалбовим прорицањима, о броју слава тога дана и о Свето |
| ели Светислав, задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће в |
| те се и погледа све и виде да никоме не Фали јака.{S} Ко ли је, Боже, заборавио ову јаку и прел |
| џовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти казујем |
| , дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Калча јетко, стежући кајиш о |
| ује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, господине.{S} Има |
| овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не брине, а има и масу, то ја з |
| оноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.</p> <p> |
| ко наручено.{S} Он млад, леп, од добре фамилије, таман прилика; а и она лепа...</p> <p>— Лепа, |
| ећу, како ми, вели Курјак, дира и вређа Фамилију?!..</p> <p>— А, фамилија јоште несте! вели Кал |
| оже да бидне јоште ники од старога кума фамилију...</p> <p>— Куме! да се пољубимо, а кумица ће |
| а.{S} Познавао сам му оца, а познавао и фамилију, и јамчим за њега.{S} Ако да, нек’ јој рекне, |
| доћи неки још гори.{S} А овоме бар знам фамилију.{S} Од добре је фамилије, за то нека се не бри |
| да почне јести — уметло се баш на твоју Фамилију. — Госпоја Кево, молим вас, немојте му више да |
| у...{S} Баш се види да се турио на моју Фамилију“, вели задовољно и поносито Курјак и ужива у њ |
| а да знам саг да ћу да умрем!{S} У нашу фамилију, тој да речеш, басис, ете, — нема! рече Калча |
| о се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не давате Маријолче |
| иљно.{S} А истин’ може да учини тој!{S} Фантазија је, бре!{S} Лудо, бре, зар га не видиш?{S} Мо |
| пеливан, на ту сорту прилега...{S} Нека фантазија, господине.{S} Ни га зва’ ни га па зауставља’ |
| а.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине предсе |
| а.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!!{S |
| о ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш де |
| љив и од невесту!{S} Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S |
| аријоло? па се измакне.</p> <p>— ’Ајде, фантазијо! вели му женица.</p> <p>А он јој опет приђе б |
| ме, Маријоло?</p> <p>— Море, остави ме, фантазијо, какво љубење у дан!!</p> <p>А он се опет пов |
| јано Фабијани.</p> <p>— Море, дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се же |
| пеливанска!{S} Карађозлијо никакав!{S} Фантазијо!</p> <p>— Добро је, вели Светислав, задовољан |
| иш у кревету, па као спаваш...</p> <p>— Фантазијо! вели му женица меко.</p> <p>— А ја се полако |
| >— Море, куме, ти ме збуни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— З |
| /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до |
| им сватовима, и коњ господина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те |
| е, без ичега особитог, само се Милосаву фармацеуту десио малер у Маријолиним сватовима. <pb n=" |
| е овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за |
| избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да ги испудиш |
| та га у свет нема!!{S} А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!</p> <p>После |
| ше из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S |
| /p> <p>— Од онија несрећници, треска ги фаћала!{S} Онај Мита Јовановић и Јован Поповић, и па он |
| ј и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне рамно стоти |
| , тол’ко ги има, та сас голе руке да ги фаћаш, господине.{S} А код мен’ добро око, добра пушка, |
| аваше.{S} Играо сам карактере, то ми је фах... посветио сам се био животу који значи свет на да |
| кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани б |
| и, а прву и наивну љубавницу оставио у „ферзац“ као касирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код |
| {S} И набивши покојнога Танче бућмеџије фес на главу, оде право тасту да тамо са женом преноћи. |
| !{S} А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па си запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quo |
| стане и стигне пролет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску са |
| гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један турцки реч.{S} А и саг јоште па је у |
| p>— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао |
| хајмове двокрилне касе; за њим улази г. физикус Милан Ружић (пређе Мориц Розенцвајг; тако да ни |
| /p> <p>— С Богом!{S} Клањам се! вели г. физикус.</p> <p>— Милољуб, тантику у руку! наређује гос |
| лавиме трећи дан Духова, јесте! вели г. физикус.{S} Дакле ми сме тако слободни, ми се надаме.</ |
| дан Духова слободни сме надати се! рече физикус, клањајући се и излазећи.</p> <p>Одоше.{S} Од с |
| дете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусовица.</p> <p>— А, не, то сам само неко време ра |
| лољуб, тантику у руку! наређује госпођа физикусовица.</p> <p>— Дакле трећи дан Духова слободни |
| > <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја.</p> <pb n="43" |
| јављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко сажаљење према рано угинули |
| ли?</p> <p>— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.</p> <p>— Море, пешак си је |
| да терају право у Бању, а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кр |
| рјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <gap unit="graph |
| у једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у приправности.</p> <p>— Па ће те молим |
| љубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера.{S} Несрећо курјачка!{S} А овој саг ће смо се, |
| </hi> седи! рече Курјак, па сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а буд |
| ни тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па онда лепо одавде к |
| > <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>Према наредби г. председника — |
| едник нађе узенђију! командује Калча, и фијакери стадоше.{S} Ћопеци, бре!{S} Ела при мен’, при |
| му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима који су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што |
| Ама, ти си нека будала.</p> <p>— Стој, фијакерис’, док наредник нађе узенђију! командује Калча |
| о поуздано, навести сем још ово.{S} Они фијакеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуг |
| у којом се један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ вр |
| а, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције. |
| и-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрај |
| рета! рече један гост и узе па попи оба Филџана каФе.</p> <p>— Па ела-те, изволевајте јутре бер |
| муштерије.{S} Момак си је убав, кротак, фин, како галантерис’.{S} Премисли се, реко’ гу ја, ако |
| ту махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лаги |
| ор ги видим; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да |
| и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S} Дакле они.{S} Е, |
| истина, пријавило и протоколисало овоју Фирму у Трговачком Суду нити је уживало икаква ни најма |
| енци; у сагашњи адет такој се, сас тија фицови и марифетлуци, вика, удаје и па жени саг.{S} Сра |
| ховим рукама.{S} Калча је изнео пушку и фишеке и убијао кокоши, а Курјак их је са једним реквир |
| е дани!“ заврши декламацију овај Јулије Флотвел из путујућега друштва.</p> <p>А Калча не скида |
| аза на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Воскари онија.</p> <p>— Ама зар ово |
| сами.{S} Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба |
| апца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је:</p> <p>— Дез-де-м |
| јутру не може бити лепше.{S} Мајски дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се ује |
| те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Н |
| се преселили у њега.{S} Око ово доба су формално узурпирали сву власт и сва права веселога Ивка |
| S} Те не знам киша, те ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, |
| те, заб’рави, па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, |
| ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побратиме...</p> <p>— Е, па ја певам тенор...</p |
| да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, вика, наљубиш с |
| >, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија немацки ад |
| панорамџија, да играмо, вика, берем <hi>фоте</hi>, а фота, вика, млого убава ствар,' ће’ се, ви |
| о.{S} Око стола поређане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи прел |
| фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен |
| ногим урамљеним и по зидовима повешаним фотограФијама од негдашњих триумфалних капија од америк |
| бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту.{S} Ће да падне и она, Сика, малко, берем двесте а |
| си је онај пеливан научија Калчу за <hi>фоту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S |
| ове празнине у приповетци.{S} Као један фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику |
| ли јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван, па јести.{S} |
| S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици!{S} Ама какво појење!!{S} Па не појеше како са |
| нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један који ме |
| Пропаде тај занајат, почеше људије ала-франга да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће д |
| лет, а ја си накривим фесче на десно, а фрлим гуњче на лево раме, а плоску сас ракију анасонлиј |
| ћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{S} Тепају кокошке како да и |
| м ги сам из мој памет дуздисаја.) Па си фрљим јоште један туФек за кеф. — „Девојче да ми неси т |
| се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на овуја исту Сику |
| , писте, ручасте и па писте; вечерасте, фруштуковасте и па писте; спавасте, пуцасте, кокошке ми |
| ласт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и подрум, и |
| како, госпоја.</p> <pb n="43" /> <p>— И фурт једете бонбоне и картацетле? пита госпођа физикусо |
| а напољу била, да смо морали опет унети фуруну у собу и ложити баш на овај исти данашњи дан.{S} |
| дужише пити.{S} А затим викнуше једнога фурунџију и купише пењерлије и ђевреке за мезелук.{S} Ј |
| свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлијама и деру се и |
| ле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму |
| судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето |
| две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље |
| , искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсеч |
| вко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Тој ћ |
| ски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад |
| е се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; вр |
| и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно рекос |
| ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци б |
| кладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним момку |
| ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти о |
| аш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! смеје се и тапше домаћина по рамену.</p> <p>— Т |
| атељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, |
| нем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А |
| и сте се бојали а нисте имали зашто!{S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред |
| и је и један зуб мој бламиран!</p> <p>— Ха, ха! смеје се казначеј, оно ми се допада, како оно р |
| ам, ете две ми очи! вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Ре |
| /p> <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали |
| } Опкладимо се у једно назиме.</p> <p>— Ха, ха!{S} Зар нисам погодио?!</p> <p>— И ја поклоним м |
| ћу, ете, искочим при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах |
| } Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију |
| , а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што |
| <p>— Курјак, Смук и Калча.</p> <p>— Ха-ха!{S} Све сигурне Фирме!{S} Е добро су се сортирали.{S |
| Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Калча и махну руком |
| капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш ли оно наше старо?!{S |
| да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно има времена! ве |
| е ниједно, ела да се пољубимо.</p> <p>— Хај’те, људи, хај’те; ово је сад најхитније, а за оно и |
| ми па с тебе.</p> <p>— ...{S}Па реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па с |
| ик.{S} А ви, окрете се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p> |
| аве, домаћин ће да иде.{S} Дакле, Ивко, хајд’ брже, а кажи им да се девојка момку просто допала |
| аје још три дана, лепо ће да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да ра |
| се затим пандурима, хајд’ у Општину!{S} Хајд’, Ивко!</p> <p>Пођоше.</p> <p>— А ти, Светиславе, |
| шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кесу, па плаћај.{S} А ево им од мене, и да |
| како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</ |
| смо само прошли и завирили, а ти реко: „Хајд’ да оставимо за после, кад ударимо натраг.“</p> <p |
| да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и |
| девојче и окретати се по соби.</p> <p>— Хајде баш да вас ослободим терета! рече један гост и уз |
| >— Море у општину ћу ве тужим.</p> <p>— Хајде за пут! смеје му се Калча.{S} С решето ли се плаш |
| криви је мало на десну страну.</p> <p>— Хајдемо! рече председник.{S} А ви, окрете се затим панд |
| народ радовао.{S} Некада му се радовали хајдуци, а данас му се радују још многи људи.{S} Ах, ко |
| и лепи пролетњи светац. „Ђурђев-данак, хајдучки састанак“, тако се пева, јер му се од вајкада |
| о Јована у <title>Низу Бисера</title> и Хајнриха у <title>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> |
| ас, немојте му више давати слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде |
| ре ти сваке године попушиш по један пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и чита |
| рни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким великим цвет |
| х по једно магаре, на коме је сав алат, хаљине и јестиво.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, |
| ало јој је на брзу руку наместила косу, хаљине и белу лаку и провидну кецељицу, и посаветовала |
| оде и двапут улазио у моду.{S} Пошто је хаљине послагао и врх њих метнуо неку зелену свилену ма |
| те пита откад видели.{S} Ако један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују |
| ко јој ћерка послужује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p |
| ујни до неко доба ноћи, а затим извадио хаљине из сандука и очистио их сам својом руком.{S} Нар |
| е, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне |
| и једва уграби да оде дваред недељно у хамам да наврани косу и тегли веђе.{S} На дан два пред |
| знатога Мила, ћеманеџију, да им свира у хармонику и да им пева њима свима милу песму: „Гена мај |
| ајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност кара |
| ... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... то за после.{S} Овде |
| стави преко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Ш |
| шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну је пред председника, па се смерно измаче |
| ем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па си има седам!{S} Виде ли |
| ли душу имате?!{S} Е па несам си ни ја Хаџи-Михал, та да потеглим тол’ки арч!</p> <p>— Јок, јо |
| ратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побрат |
| це (а доно ми их је Настас, лецедер, са хаџилука из Јерусалима), па их пребрајам.{S} Забављам с |
| домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па причек |
| онда је просто био да Бог сачува; али, хвала Богу и људима, није му се никако дало.{S} И кад о |
| да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.</p> <p>— А, ништо, сал си питује |
| мајстор-Ивку није то требало.{S} Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, ника |
| деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-председниче и једини прави пријат |
| ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити? |
| свака домаћица за слаткише.</p> <p>— А хвала, хвала! клања се г. Пера, ветеринар.</p> <p>-— Па |
| вас молио за једну жижицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове. |
| е био један интелигентан створ; Калчина хвала није ни мало претерана била.{S} И ако, по свој пр |
| а глас ко биров сеоски или ко мали бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћ |
| вим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео |
| прича о његовим особинама и врлинама и хвали га.{S} Хвали га, како је здрав, тежак, глават и г |
| носио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца којега највише Срби сла |
| чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Николу.{S} Хвалио га је као највећег свеца |
| еваше и наздрављаше, грдише домаћина, а хвалише новога побратима свог.</p> <p>Свануло већ увели |
| а се ствар расплете, и тако оправдава и хвалу Калчину и пажњу пишчеву према њему, и брани га од |
| ао пред њих и раширио онако руке као да хвата пиле по авлији.</p> <p>— Па тесто не једосте, гур |
| а г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Ми |
| и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје него |
| ошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчешљава |
| лча.{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, |
| ијола г. Мирка.</p> <p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г |
| па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, велиш моје године.{S} А кам’ срећа да су моје н |
| м добра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> < |
| ра; а кад му бидне за поправљање — хе — хе! таг беше му работа!{S} Тој си ја викам!“</p> <p>Још |
| не бошчалуке...</p> <pb n="171" /> <p>— Хе, хе! несрећо курјачка, вели Калча, и стаде да рашчеш |
| д ми, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е т |
| ову?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, |
| од старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, је |
| вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} |
| дан, моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за ко |
| {S} Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисто |
| ани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и |
| >— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејањ |
| ш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господ |
| ! пита један од скородошавших.</p> <p>— Хе, тако је то у свету.{S} Старији млађима треба да нач |
| што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све |
| .{S} С решето ли се плаши мечка?!{S} Хе-хе-е !{S} На тај траг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мај |
| и, ете, слава такој помага!</p> <p>— Хе-хе ! смеје се председник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, |
| у?</p> <p>— За ову, за ову!</p> <p>— Хе-хе.{S} На здравље ти памет!{S} Ове га године, вала, нећ |
| старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благо.{S} Еј грешни Ивко, јеси |
| и Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе !{S} Смешан реч.{S} Како викаш?!{S} Пред кућу?{S} За |
| , моја слава, од старине...</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју |
| Ете, такој му беше работа.</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисториј |
| у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивк |
| Хе-хе! смеши се председник.</p> <p>— Хе-хе! смеје се и Ивко усиљено.{S} Теб’ ти је за смејање, |
| огу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’ко милујеш, господине |
| о су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник, и то баш тебе да снађе, све те |
| капу. — Па... како рече... ја будала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбира |
| онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а не побратиме!{S} Дође, бре, из бе |
| ке уапи, и па јоште за срце ме уапи!{S} Хеее!{S} Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију |
| маћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, побратиме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг |
| да се млатиш ту! вели Курјак.</p> <p>— Хеее!{S} Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама он |
| аво знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско врем |
| ошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га |
| што та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће |
| едник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И |
| ва прошевина? пита председник.</p> <p>— Хеј, хеј!{S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће |
| .</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, |
| знавамо и познавамо јоште од време, хеј-хеј!</p> <pb n="68" /> <p>Јоште од садразамско време шт |
| та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг |
| > </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не |
| његов суд него суд самога оног државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни д |
| у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе!{S} За тол’ко сам си белким писмен и ја па нешто; |
| !{S} Седиш си сам у кућу како калуђер у хилендарски метох!{S} Несрећо курјачка, не можеш да се |
| l> <l>Та оне нас себи маме,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те по |
| ? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола. |
| да једете — онда се тако ради, а не на хладан тањир метути, па да се одмах слојани!{S} А ако в |
| г. председник остаде и даље званичан и хладан.</p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што на |
| е паде на памет, да је сада бањска вода хладна — јер, као и сваке године, баш у ово доба, и сад |
| сада тече у бањи по неколико дана само хладна вода.{S} Сложише се да продуже пут, али да окрен |
| па да се одмах слојани!{S} А ако волите хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче |
| председник својом званичношћу поли као хладном водом.</p> <p>— Који онај? запита г. председник |
| у, нека се мало охлади, ја пијем радије хладну. — Још се нисам ни дигао из кревета, ни умио, а |
| вино, докле се не опије и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају с |
| том;</l> <l>Давно, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни м |
| има реч, тек осмехнуо и рекао :{S} Нема хлеба без мотике!</p> <p>А они су се дигли добро снабде |
| и дана могао бити мртав гладан без мрве хлеба, а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без ц |
| } Па ће се намери нешто и за вечеру!{S} Хо, мајке!</p> <p>— Ће се намери за наша браћа!{S} Ја к |
| } Он ли да дава и не дава моју Кеву?{S} Хо, мајке...</p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан чо |
| Ивку, идући путем.{S} Виде ли?</p> <p>— Хо, мајке, па тој се знаје; поближа кошуљка оди хаљинку |
| лемо да искочи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ј |
| ели Калча.</p> <p>— Ала се топи!{S} Охо-хо! вели председник, узимајући ребро.{S} Гледај, Калча. |
| бро је и овако! вели председник.{S} Охо-хо!{S} Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег.{S} Дед |
| шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије морају да се јаве, да викн |
| и час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="18" /> на доксат.{S} Слике се мењају, с |
| реченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћиц |
| Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше с |
| а што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како |
| А било је већ и крајње време!{S} Јер од Хомерова доба није ваљда така зулума било, него онда у |
| ек на овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши п |
| ирку у башти код „Вечитога Пролећа“ код хотелијера где им је била арена.{S} Све би он то (оптим |
| кад те нико не познава? пита га Калча. хоће ли да га избацимо из кућу?</p> <p>— Па молим вас, |
| </p> <p>— Јесте, да оде, па да'је пита; хоће л’ удати дете.{S} Је л’ јој је за удавање; а ми им |
| већ да сврше, а они тек сад почињу!{S} Хоће славски колач да поруче.</p> <p>— Како, море, да н |
| обар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже.</p> <p>— ...{S} |
| ијолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, и госте да запита, је ли добио овај или он |
| S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.</p> <p>— Седи ту, море, па батали |
| че Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.</p> <p>— А до године ја ћу то већ, надам |
| И убићу свакога, ево с овом пушком, ко хоће да ми је отме!{S} Твоја кућа!{S} Ваљда си ми женин |
| читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде о |
| шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} |
| још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и брани мужа |
| кад се врнуја, а он рече: „Кево, мори, ’хоће, рече, да ни се батише слава, ће врне, рече, ћиша |
| а, па јоште и керка гу!</p> <p>— Јест, ’хоће да ти певају!{S} Ваљда су ти оне Лазарице са села, |
| S} Па тај си је работа веће свршена... ’хоће да га женимо...</p> <p>— Кога? пита председник.</p |
| к’а будале! викну Смук с других кола. ’хоће ознојени коњи да назебу.{S} Седајте, да не дангуби |
| ти:</p> <p>— Море, људи, идите си дом. ’хоће да ми дођу гости на патерицу, те бива ли, да ве ју |
| е знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао |
| не, не!{S} Ви још не знате...</p> <p>— ’хоће — нек’ гу рекне Кева — како онај леблебиџија из Ст |
| рећи се мало и сучући бркове.</p> <p>— ’хоће да га женимо, овога побратима.{S} Такој ли је, кум |
| овија.</p> <p>Пију и љубе се.</p> <p>— ’хоће ли да га признавамо за побратима, како и нас? пита |
| ираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће си идемо.{S} Да полазимо! нуди их Ивко.</p> <p>— М |
| оже, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; |
| човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— Ја, Бога ми, не могу; не могу, па ето бо |
| се ожени сас њума.{S} А онија па ешеци ’хоће да су му наводаџије! — Јоште други дан, јучерке, т |
| гости.</p> <pb n="63" /> <p>— Е, жено, хоћемо ли?{S} Домаћине, с Богом! рече казначеј коме се, |
| рно! вели госпођа ветеринарка.</p> <p>— Хоћемо ли већ једном? рече нестрпљиво г. Пера.</p> <pb |
| јем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро |
| иче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хоћете вруће, тањир треба да је мало угрејан...</p> <p> |
| а какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоћете пуну паклу!“ каже ми он. — Па ко ће ово да накна |
| роднија последица ранијих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде и морала, и правда је т |
| а Духове може свадба да буде.{S} Дакле. хоћеш ли?</p> <p>— Како да нећу, господине! вели Ивко.< |
| .{S} А поправићемо то лако, само ако ти хоћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p> |
| оћеш!{S} Него да пијемо.{S} Само ако ти хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p |
| Ове године како можеш, а до године како хоћеш.{S} Па да Бог да с домаћицом, вели му председник. |
| бадава!{S} Уђеш унутра, заграбиш колико хоћеш, али онда пе можеш <pb n="53" /> да се макнеш, до |
| те, побратиме, а кад си нам ти реко да ’хоћеш —</p> <p>— ...{S}Него да ја дочекам, наставља зби |
| радим, видиш фала Богу.{S} Бог и душа, хоћу те везати, па послати у Београд у лудницу, ако ми |
| — онда бар знам да пијем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вел |
| де!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син ели родљ |
| да ти иде!{S} Хајд’, иди сад!</p> <p>— ’хоћу, ’хоћу, господине, да радим ћу како да ми је син е |
| ча, па га лупи капом.</p> <p>— Не знам ’хоћу л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хте |
| ахала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа, самих православних домова било је преко двеста.{S |
| позоришта, скромни и предани служилац у храму богиње Талије, а затим отпуштени општински писар, |
| преко кровова и авлија и башта побожних хришћана.{S} Већ су почели увелико у свима кућама да ки |
| ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако су по |
| азити и новајлија се опет <pb n="86" /> хтеде дићи и отићи, али му то није било могуће, а и шеш |
| женити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p> <pb n |
| ућу и погледа на себе, као да се јадник хтеде уверити, је ли то његова кућа и је ли то он, Ивко |
| воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им очува једну слику из весел |
| да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде да се ови сватови састадоше на раскршћу с другим |
| ом твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели К |
| да га и дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако... па кад већ њега не диже из гроба, вели Ку |
| а се, па махну главом и руком као да је хтела, рећи:{S} Ма’ни!{S} Поменуло се, а не поврнуло се |
| <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се допада!</p> <p>— Не т |
| ла му се особито одономад, кад оно није хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да |
| ад почела... једва сам их одвратио... а хтели да зову и попа да сече колач!{S} Па ако и Курјако |
| Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скоком!</p> <p> |
| екивали како могли, а, дај Боже, и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце бу |
| акеристи, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Емин |
| јесте, вала, лудовао и излудовао се.{S} Хтео је да поведе једну мању али одабрану дружиницу, св |
| јава да је и он ту.{S} Он се више није хтео одвајати од Калче.{S} Бојао те да га опет не изгуб |
| тише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви ноћ! ’Ај |
| о.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру. |
| ти и пустише је да иде да спава, а Ивко хтео не хтео мораде да остане с њима.</p> <p>— Лака ви |
| оћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код |
| што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p> <p>А он се опет измакне до врата, па |
| и седне да се одмори: „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А з |
| овај сагашњи мој жалос’!</p> <p>— Хооо! хукну Курјак, ама ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераш |
| ... знаш ред је .. одговори лиФерант па хукну и раскопча дугме на огрлици од кошуље.{S} Не мари |
| десет и три динара!...</p> <p>Ивко само хукну.</p> <p>— Е па сал’ да си знајем да је тако...{S} |
| а за пакос’ има време.</p> <p>Ивко само хукну, па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ |
| је смо ми то од тебе дочекали...</p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко |
| ме! рекоше обојица у један глас.</p> <p>Хукну Светислав, па се окрете опет Калчи:</p> <p>— Дакл |
| рила.</p> <p>— Твоја, бре брате, твоја! хуче Ивко.{S} А ја сам си салте дошеја да ве водим код |
| ити.</p> <p>Остаде домаћин, домаћица, г-ца Маријола, Калча, Смук и Курјак.{S} А остаде и онај Н |
| уде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко ј |
| нараф.{S} А тек мислим у себи:{S} Боже, Цајо, докле ћеш ти бити таква!{S} Још да нема оне наше |
| ица је председница.</p> <p>— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу п |
| г рекаја да се такој напраји и бидне, а Цар и Краљ наредише се.{S} Теб’ те, Калчо, рече, тегли |
| звали вилице <pb n="102" /> као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.</p> <p>— Госп |
| лужим госте; онако старински, као Силни Цар Степан... све стојим.{S} Ја како.{S} А ја још и нем |
| лагословеној земљи која је негда била и царевина.{S} То друштво није, истина, пријавило и прото |
| ми свирите, па таг друство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ |
| ен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски!{S} И ја ћу, рече, да идем па да биднем султанск |
| ја песма прилега и разбира се?!{S} А по царски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милује |
| ојем, Каро?{S} Ја си идем по мој пут, у царско здравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки |
| } Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећериј |
| створење, које не бисте дали ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом |
| S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно, виче Ка |
| век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па никој га не бере и ни мирише и |
| елију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си |
| е, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње!{S} О, |
| n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у ч |
| сонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, |
| да буде зорт кад прецавти девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јошт |
| ено либаде; па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си |
| ки у салонски капут и свилени прслук са цветићима у саксијама обучен знак питања или дивљења.</ |
| салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима у саксијицама и са оном његовом зеленом свиле |
| ави, по капуту и по свиленом прслуку са цветићима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нем |
| један други, свилени, са неким великим цветовима жуте боје у саксијицима, у ком се мајстор-Ивк |
| мајсторовом свиленом прслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, ал |
| уцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека |
| опруже испод звезданог неба и захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољских.{S} А сем тога ће ово |
| а је куче, никакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима |
| што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште |
| цки реч.{S} А и саг јоште па је убава и цврста жена.</p> <p>— А лепа јој била мајка?</p> <p>— И |
| Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не |
| а ће’ си отиднемо сви на куп, па ће’ га цврсто да истрљамо, па ће си бидне здрав како магаре.{S |
| ен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми подвали!{S} Хеее!{S} Душманине, а н |
| , блене у комшиску авлију и вода јој се цеди са полуопуштених и неубрисаних руку.{S} Сети се да |
| дузеће су крили од свакога, ма да га је цела варош знала.{S} Мало мало, па их тек нестане.{S} Н |
| најлепше је и не сећи га, него га онако цела изнети на синији, па онда скрстити ноге, па, онако |
| не за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе године онако <pb n="3" /> систематично, из тиха, а |
| е добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, тако рећи, целе г |
| им курјуцима по зраку и тресе грациозно целим својим симетричним телом, а Калча се извалио на ј |
| их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност или ова различност карактера.{S} С |
| ча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе мирно и |
| ба да се транжира, него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и |
| во парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара, узал |
| нас?! пита Курјак.</p> <p>— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— |
| па да га изложи после смеху и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да |
| фрагменат, према коме ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, не |
| : да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неки |
| ако је здрав, тежак, глават и грлат. — „Цео дан се само дере, а има глас ко биров сеоски или ко |
| кафанама дешавају туче између војске и цивила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрх |
| и имам од време јоште бујрунтију за два Цигана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у |
| > <p>— Како да није! вели Смук.{S} Нема Цигана.</p> <p>— Бе’у једни отоичке, ама ги напудимо за |
| ли председник.{S} Куд је била слава без Цигана!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме |
| мно стотинка.</p> <p>— Ама глуво ми без Цигана! вели председник.{S} Куд је била слава без Циган |
| ет, па се запита: откуд у вароши толико Цигана!{S} Погле, молим те! рече Ивко у себи.{S} И доис |
| ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, а оне друге пу |
| у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседише и проразг |
| S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p> <pb n="137" /> <p>— |
| да му помажеш мало и да се постараш за Цигане.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? |
| ита Ивко, не видећи ништа друго до саме Цигане.{S} Први пут му паде на памет, па се запита: отк |
| е и кога још позвати на славу и послаће Цигане, ако какве сретне успут.</p> <p>Кад је после дош |
| у се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један од |
| чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре који раде и уређују слошке као да су б |
| ан су многи славили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не т |
| ! — Кој га је нашаја и довеја, зборите, Цигани!</p> <p>— Калакурдија, рече један и показа га.</ |
| ти па и опет!</p> <p>Кочијаши потераше, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећ |
| један с кола „Стој!“ Кочијаши стадоше, Цигани умукнуше, а кардаши се стадоше договарати куда ћ |
| вичу они.</p> <p>— Пуштите ме!{S} Аман, Цигани, пуштите ме, да му све покољем, и жену и децу и |
| да све поднесе ради Маријоле.</p> <p>— Цигани, бре!{S} Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, |
| Кутину.{S} Потераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређ |
| џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, викну Калча, кој ви је старешина нек’ искоч |
| кле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор! вели Калча.</p> <p>— А, да, дакле |
| реко’ за мутвак?!</p> <p>— Платимо и за Цигани, кад се ти не сети.{S} И њи’ ће сас наше паре да |
| и Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас |
| д другу кућу од које се баш сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира |
| а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да ти неје данас слава, па |
| ајд’, батали ти то сад!{S} Сад ће нам и Цигани доћи.</p> <p>Нема сумње Курјаку се досадио удова |
| рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну громко и Цигани засвираше један урнебесан туш.</p> <p>— Па ’хоће |
| х овако сви у прошевину — а ево ту су и Цигани.{S} Жива згода, све ко наручено.{S} Он млад, леп |
| наше паре да платимо!</p> <p>— За какви Цигани збориш!{S} А куд су па на патерицу свирали Циган |
| за њима.{S} За бандистима дођоше други Цигани. „Стрећна слава, газда-Ивко!“ па одсвираше.{S} З |
| ају и потврђују остали.{S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, |
| {S} Ми смо други Цигани; а они су други Цигани!{S} Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!</p> <p>— Да |
| и покупим и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако сми |
| риш!{S} А куд су па на патерицу свирали Цигани!{S} Ред ли је?</p> <p>— А ред ли је па и тој да |
| .</p> <p>Међу првима наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколик |
| слава по којима ће заређати.{S} И сами Цигани — овај суморни род — и они му се радују, и можда |
| гиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} М |
| и су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани неки, а они ги накараше, а Калча јоште једнога и |
| .{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напосле |
| есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S} Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! викну Ивко, коме ништа паме |
| но ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покладе.</p> <p>— Хе-хе! смеши |
| /p> <p>— Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бр |
| е ко и други, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" |
| а. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима. |
| га напоље без бубња и маљица. — Ако смо Цигани, не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи- |
| па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја си дочека у моју а |
| гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Цигани ће ми се и сврши слава!{S} Ја с |
| — А ред ли је па и тој да гости плаћају Цигани за домаћинско весеље?!</p> <p>— Море искачајте љ |
| е, да се не варамо!“ виче Калча.</p> <p>Цигани свирају и певају и једно и друго у исти мах.</p> |
| стнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послушно засвираше поручени турски марш.</p> <p> |
| бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар на</p> <p>Цигани ли ћу сам бата!{S} Коме бата? грмну Калча, на по |
| и Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, напослетку, дође и стаде пред кућу и један ри |
| шта није ни било и засвираше.</p> <p>За Циганима дођоше трбушати бандисти и одсвираше два марша |
| и отимали се, сви сем Калче, да кумују Циганима, да крсте новорођене (а можда и већ неколико п |
| тући.</p> <p>И Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председни |
| ас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин, зар си па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, ш |
| .</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав бата, бре, ћопек-сене!{S} Зар н |
| е од наши!{S} Масуричанин је!{S} Селски Циганин!{S} Узедомо га под ћирију.{S} За три дана, осам |
| тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало прогута од страха.</p> < |
| у Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Зн |
| м те! рече Ивко у себи.{S} И доиста сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш |
| , при кола овамке! зовну Калча, и један Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с |
| све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по други чо |
| беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује по „кум- |
| ник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганина који је тужно Калчу да га је тукао обедивши га |
| оре, не би пало на калдрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Па |
| .{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке цело ’оро“, како примети Калча. — Обе су свадбе |
| дрму већ на добра Циганина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико и |
| Тодору, а после се — разбираш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да |
| а.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председ |
| S} Паде му на памет прекјучерашња гужва циганска, па рече у себи:{S} Сас Цигани поче, сас Циган |
| } Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; |
| заклаја.{S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да |
| упајући се у груди — три дана, нестрећо циганска масуричка погана муслафирска, забађава да му с |
| иџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!</p> <p>— Ех, неје ништо било! ум |
| т — ама неће’ да кажеш!{S} Пазиш на наш цигански образ, ама фајда ли је?!{S} Боли ме, газда-Ивк |
| шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по мал |
| дне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг са свима могу |
| па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и даворије, |
| .{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни хоџа |
| и слава!{S} Ја си дочека у моју авлију „Циганско царство!“</p> <p>— Поскоро овам’, куче ниједно |
| мешају, па вели: кад је почела слава са циганском тучом, нека се, вала, и сврши.</p> <pb n="150 |
| е; мало ли ви би два дана!{S} Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и свађање и карање!{S} |
| да нас <pb n="13" /> страмоти, казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући |
| о луле!{S} Мало ’леба и старе ’аљине за Циганчики и старо за мене, ако имаш, да ти Бог да много |
| ре ’аљине, ако имаш, господару, знаш за Циганчики моји.{S} Пет умрло, осам остало, па све мало |
| -Ивко; ’хоће да напраји курбан сас наши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да |
| ио је досад некаквих седамдесет и седам Циганчића!{S} Не велим да није имао и неке пријатности |
| и већ неколико пута пре тога крштаване) Циганчиће.{S} Та сам Мита Курјак крстио је досад некакв |
| али га други зауставише, да спасу своје Циганчиће.</p> <p>Сви показаше тога који га је најмио и |
| еко, од пете до перчина.{S} Измилеће им Циганчићи у оно мало скромне тоалете своје и јариће се |
| убазнијим лицем носи тањир са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте. |
| овати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено нешто; бар за мене ! |
| ми је, нећете ми веровати, баш најслађа цигара.{S} Најслађа цигара.{S} Верујте.{S} Божанствено |
| ћи се Ивку који се замајао послуживањем цигара па и не слуша, докле га не гурну домаћица и он о |
| х пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где по соби.{S} И собе се опет напуне |
| тутун, нек се послужи.</p> <p>Сви праве цигаре.</p> <p>Опет пауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирк |
| о не и два и трн, стоје и стојећи праве цигаре из својих табакера; а домаћин их послужује своји |
| ла дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим |
| ођа, да заварам прсте, па као да правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Сваш |
| оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре.{S} Направим да ми је доста све до друге недеље. |
| аре! и погледа блажено и некако мило на цигару и дим који се дизаше од ње.{S} Славно је то!</p> |
| ру, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начи |
| > <p>Председник узе палидрвце, и запали цигару и позва писара да му овај намести јаку на врскап |
| жицу.{S} О, велика хвала! рече и запали цигару и пушташе задовољно димове.</p> <p>А Ивко скоро |
| несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време причања држао направљену и |
| вам кажем да нисам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио! </p> <p>— Дивота! опет он |
| оро никог у њима и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и по |
| гим гласом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, |
| кревета, ни умио, а ја већ одмах правим цигару и пушим још онако необучен, лежећи у кревету.{S} |
| ноћу, усред ноћи се пробудим, направим цигару па пушим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта |
| друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже:{S} Бирај сад које ћеш од овога д |
| рујте, без икаква предомишљања узео ону цигару, а не бих ни погледао на тај ручак.{S} Пристао б |
| уста (па ни кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, с |
| , тако ни дан-дањи нисам вам ја узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али |
| ска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два д |
| јућег друштва почео сам као статиста са цигло неколико ових речи: „Милост, Лезирк је невин!“ а |
| чи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота...</p |
| од време Срби, а несмо ни тија Грци, ни Цинцари, ни па Бугари — а он саг <pb n="98" /> зар, у о |
| ин-приседниче, те ме овија не отераше у Цинцари; а ћа’ да веће не држим славу ели да гу промени |
| г дође време, ете, да се и ја писујем у Цинцари...</p> <p>— Е, па де, де, вели му председник, д |
| но респекта и смирености уза зид. — Три Цинцарина преведо’ на нашу славу, и јоште петину <pb n= |
| да спреми јело.{S} Не боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направ |
| рслуку са зеленим цветовима и у његовим ципелама — да обавештава свет, али му је запретио да се |
| анталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе тропар свога све |
| омаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко их је молио и молио, па кад то |
| , а сврх свега тога и то, да може у тим ципелама отићи и к <hi>Пантелеју</hi> где је много свет |
| оле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је гор |
| се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа испод оних дугих трепави |
| огрешку, облива румен; кад су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од |
| о не сме да пуши у соби, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапа |
| чен по авлији и гледао у своје овиксане ципеле на ногама и мало мало па се окретао да види како |
| од ћитајке, а на ногама светло овиксане ципеле.{S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више |
| ме убивају путине, вели Калча, свлачећи ципеле и навлачећи Ивкове папуче.{S} Море, ти ће’ топрв |
| p> <p>— А право велиш, научио сам све с цифрама, па и не питам је л’ ком то по вољи.{S} Хе, хе, |
| ачеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмање допадала ова Калчина |
| о?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него сво |
| ле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурле, а глас им се разлеже |
| е у комшилуку...{S} Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче.{S} И показа му тужбу, коју је накитио |
| шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је горео као жеравица не одговара и |
| е кришом.{S} А кад год види какво парче црвене или жуте коже, тужан је целога дана, јер се опет |
| дана је гостинско, то се зна ка да је' црвеним словима у календару забележено! вели Курјак.{S} |
| тима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу омазаног ходника у собу, а већ шег |
| ка.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су црвеном бојом, и већ два дана како Ивко не сме да пуши |
| је скупа и јагма на њума, како на ранке црешње; а после и по две оке да даваш за марјаш — па му |
| су године, сећам се добро, многи ћурићи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Н |
| т у Пантелеја... а и на Св. Марка слави црква!</p> <p>Табло.</p> <p>— Е па, побратиме, Митанчо, |
| </hi> где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана.{S} И домаћица га ј |
| -дан.{S} Они први ту у месту у Саборној Цркви после службе, а ови други, као сви „второбрачни ж |
| а била је заједно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је |
| и по динара, колач и жито, па се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и |
| сно било.{S} Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси не |
| n> оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Пантелеј, а његови сватови, са којима је п |
| ви, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву.{S} И дружељубље наших официра не допусти му да с |
| <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, м |
| чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— |
| алко.</p> <pb n="64" /> <p>— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да см |
| јом руком.{S} Нарочито је разгледао дуг црни салонски капут, који је поручио још прве године ка |
| к офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљ |
| шљао који ће прслук да узме: да ли онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или је |
| онај црни који је поручио кад и цео пар црних хаљина, или један други, свилени, са неким велики |
| !{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, ни па код Вос |
| ја-Настасију, ено још и данас жена носи црно ... и троје деце. —</p> <p>— Ах, имате право.{S} П |
| ме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића или Милорада Виловића!</p> <gap unit="graphi |
| инемо! пристаје Калча.</p> <p>— Море са црном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук з |
| читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту и свиленом прслуку са цветићима |
| реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до црну земљу Фала; да ти се преклоним до земљицу за тај ј |
| саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да ми |
| е кући одиграле неке младе модискиње, а цупкала је и Маријола у предсобљу и собичку онако беспо |
| и чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку на крило, па како Арапин онај кад је за |
| е како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас бајрак, а Калча си седи под чадор сас пушку н |
| отераше кола опет.</p> <p>— Цигани бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — |
| i> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p>— Разбирам, маале-башијо |
| S} У стрце ме ударија нестрећа циганска чађава погана !{S} Много ме боли!{S} Ти ће’ да заборави |
| п, да поцрцамо!{S} Да пођине ова погана чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p |
| „Свирите мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче г |
| м; па си тој и радим, веру ги фираунску чађаву!{S} Фаћам рачун; јоште три иска, па да ги бидне |
| и једну кућицу, лојзице, малко земљице, чаир и магаре; тол’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледа |
| е дванаесет, друго сал’ од пет дулума — чаир и магаре.{S} Тол’ко!{S} Ама убаво и кротко девојче |
| Тепају кокошке како да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А има |
| нета, пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Виника, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече |
| могуће ове године славити и побегао је чак у Београд за неки еспап.{S} После је већ славио.{S} |
| Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека |
| га тако измлатити да ће носити модрице чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запитају — тако |
| ли пушку у вис и отера радознале врапце чак у девету махалу. „Свирите мој жалос’, веру ви фирау |
| што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није |
| е за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је |
| ула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у ду |
| аћица и магаре ми побеже од тиријанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало д |
| би, а своје плитке ципеле оставља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окречено |
| добро.</p> <p>— Нестрећо једна, кара га чалгиџи-башија и тресе главом и показује на Ивка, а да |
| не мора баш да смо Цигани! саветује га чалгиџи-башија на авлиским вратима.</p> <p>Острамотија |
| авиш нашу страмоту, газда-Ивко! моли га чалгиџи-башија.{S} Још ће да га бијемо, ама цигански да |
| осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо ми, други они Цигани!</p> |
| ши Циганчики!</p> <p>— Јао-о-о! дере се чалгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— |
| <pb n="163" /> <p>— Ја сам, ако искате чалгиџи-башију! вели онај боси у белом тврдом филцаном |
| и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-башија, а после сви, и полетеше песнице и маљиц |
| казујте; Циганчики да му покољем! рикну чалгиџи-башија, тресући главом и грувајући се у прси, п |
| а чађава некрстена циганска сорта! вели чалгиџија.</p> <p>Ивко их умирује; служи их ракијом, и |
| од бубњева, звече дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове |
| пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође |
| је.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! <pb n="153" /> Па јутре ће’ се трампимо и рачу |
| за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Фала, поочиме! вели Светислав, на га |
| сподинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће да преноћи, ете, на чандије! < |
| чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ћ |
| е био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или нека епизод |
| да си има нос, како мој <pb n="147" /> Чапа, па неје ласно!{S} Та и за овој саг, ете, алис та |
| , и крену се на колима да их потражи, а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у |
| вога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три дана посла по авлији! — „Ако ли да ис |
| аки пас који има нешто да саопшти.{S} А Чапа је био један интелигентан створ; Калчина хвала ниј |
| !{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да |
| еф туФек, а за паре те ич не питам; ама Чапа, ете један ако искочи у наш век.“ Од сорту је; сој |
| а на онај трећи Фијакер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедн |
| здравиш од мен’.{S} Зашто без мен’ неће Чапа да руча, а ни па да пије!“ — Јоште се мало разгова |
| ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има душу; па |
| е, Цигани засвираше, кардаши запеваше и Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, и тако у тој галам |
| се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала, господине, и мен |
| је он убав, арнавутска сорта је то, мој Чапа.{S} Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, |
| џија како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај |
| е убаво наруча’!{S} Ете такав ти је мој Чапа! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да с |
| <p>Поседаше.{S} Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе |
| авола тамо у Кутини морало бити.{S} Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао |
| о јест, махањем репом; а после је одмах Чапа отишао у један ћошак, где је било огризина, и заду |
| <pb n="91" /> као добар домаћин, свога Чапе, па је отишао да га доведе; а Чапа ће имати три да |
| сле дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и он њих на свој начин, то јест |
| ствар.{S} Ивко је на послетку видео из Чапиног силног скичања, лајања и махања репом, да ту мо |
| ако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С мен’ да идеш; ми ће |
| изволевају и закерају. — Идући тако за Чапом, Ивко их је нашао у Кутини у бедном стању, били с |
| </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— Куме! виче му Курјак.{S} Оди овамо, кум |
| етне успут.</p> <p>Кад је после дошао с Чапом, сви су се обрадовали Чапи и поздравили га, а и о |
| ога, сем на свога вернога <pb n="55" /> Чапу, а овај, као и сваки пас, не може да буде сведок — |
| ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја си узедо’ Чапу; и Бог да поможе од тага!</p> <p>— Ама, како, како |
| <p>Узеше их и наместише у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је већ почео урликати, |
| скочи у лов, па му ники рече за твојега Чапу, да је антика-пцето; па сам саг дошеја, рече, да м |
| а ти се Краљ, рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам краљски, рече, маршал.“ — Поћута’ си ја |
| .</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је |
| ло; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштија десно од њег’! (И пцето, море, — виде ли к |
| ијаћија на лов.{S} Узми си овога мојега Чапу, на пешкеш.{S} Ама да ти је аманат од мен’; да га |
| шем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао |
| } А све си тој беше заради онога мојега Чапу. </p> <p>— Молим вас, јако ћете нас све овде обвез |
| ајат, та кад се дигнем сас онога мојега Чапу...</p> <p>— С киме рече?</p> <p>— Мојега Чапу не з |
| к, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> < |
| си идо’ једанпут у лов сас тога мојега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, ма |
| оскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.</p> <p>— |
| из вида.</p> <p>— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство?{S} Ако ли? пита их Калча, сав б |
| ја ће си могу и пеш да идем сас мојега Чапу.</p> <p>— Море, не лудуј ту, него седи, вели Курја |
| ја да <pb n="60" /> си идем сас мојега Чапу, — тагај, викам, бива!{S} Такој, молим те, да се п |
| „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не видомо, а и ви га не |
| .{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бива!{S} Не бива, го |
| овем!{S} Заш’ па да ги викам?!{S} Пи на Чапу не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га з |
| могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на папри |
| осла! вели Курјак.</p> <p>И тако метуше Чапу у трећи фијакер, па потераше једва једном.</p> <ga |
| , да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Чапу — ћаше ништо да не бидне: <pb n="62" /> ама сас ње |
| изму, а ти ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, који му је дошао, па лупа репом о земљу у знак св |
| што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури пушку на страну.{S} Н |
| ето; па сам саг дошеја, рече, да ми даш Чапу на послуг, па и опет ће’ ти га па врнемо, рече он. |
| како брата ти.{S} Па када, рече, видиш Чапу, вика Ибиш, а ти да ме се сетиш.{S} Тол’ко.“ И ја |
| тавља скоро чак на авлиским вратима и у чарапама иде преко окреченог и црвеном бојом по тлу ома |
| на ноћ; небо ведро, посуто звездама.{S} Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и |
| ичким инструментима културнога Запада и чаробнога Истока.{S} Они као полукруг, усред њих кардаш |
| говара Ивко.</p> <p>— Теб’ ће да резили чаршија, вели Калча, а ми па ће’ смо си онија стари кар |
| о његово друштво које је било познато у чаршији (и ако не у трговачком свету) као нека врста ак |
| у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да га види свет.{S} Обесиј |
| ш, побратиме? пита га Смук.</p> <p>— Из чаршију си дођо? вели Ивко.</p> <p>— А кад идеш одатле, |
| S} Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога „Живо |
| обеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили |
| из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бо |
| своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види н |
| стима, час у домаћицу да прими налог, а час на врата да види неће л’ се појавити нови гости, је |
| еселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка оно мало ог |
| а мало забринуто своје обрвице па гледа час по гостима, час у домаћицу да прими налог, а час на |
| човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p> <p>— Јесте, алис такој, рече Ивко, па |
| Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ногу, суче бркове и тражи од Ивка |
| а новајлије који је само уздисао, сваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{ |
| еднако улазе и излазе.{S} Собе се сваки час пуне и празне; интимнији седају у ходник и <pb n="1 |
| и са’ранити пре времена, а ми се сваки час селимо.</p> <p>— Е па сад се не селиш, вели г. Мирк |
| имате своју кућу, па се не морате сваки час селити.{S} То ће ме сељакање и са’ранити пре времен |
| брго да се спремите, ми ће смо саг овај час да смо туј при вас! реко’ гу ја на Сику.</p> <p>— А |
| ча и напери пушку — зашто си саг у овај час мртвак!</p> <p>— Докле ће се карате, море, како Циг |
| омак како зајац; дор га видиш, а ти тај час по њег’, зашто кад му изгубиш траг, нема га ни заја |
| си ми казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> |
| зове.{S} А ја дошао.{S} А сами сте мало час видели да сам хтео да идем, кад је домаћину криво ш |
| негирик непознатоме, и ако је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време |
| рко, тај мој пријатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладим, него ти ево |
| ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, навикли сте с |
| ко ће да буде, па зато баш и кажем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном...{S} А кол |
| дан дањи не пушим.{S} Па баш кажем мало час овима:{S} Може се, може, брате, све се може.{S} Жив |
| вет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па му изненада јаве: да |
| } Немој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— |
| ола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми з |
| м вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што реко |
| .</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пушио! вели |
| а буду свеже усред зиме, као да су тога часа у башти узабрате, а и то: колико се у <pb n="7" /> |
| дочекаше, јер Светислав је за ово пола часа починио лудорија доста.</p> <p>— Господин-приседни |
| , а ни пола дана, не ни пола сахата или часа без цигаре! и погледа блажено и некако мило на циг |
| осла по авлији! — „Ако ли да искочим за часак до дом, за Чапу?{S} Веће трећи дан како се не вид |
| лигатно забринута, онако како обично за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су им |
| с њиховим допуштењем) оставио, да отрчи часком до куће.{S} Сетио се, <pb n="91" /> као добар до |
| а пријатељи су добри — а тако је и Ивко часком њима отишао.{S} Једни улазе, други излазе, срета |
| е каФама.{S} Она је тек само тако, само часком дошла. „Ја ћу си туј“, рече више за себе и седе |
| је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за дан венчања.{S} Венчаће се ускоро; Маријол |
| воро кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} Калча кум, а Смук стари сват. „Три Циганке |
| stone unit="subSection" /> <p>Већ десет часова.{S} Почеше већ да долазе.{S} Прва је дошла комши |
| лази.{S} Стадосмо и побратими.</p> <p>— Част ми је представити вам се — рече онај, закопчавајућ |
| кабулим... вели Калча.</p> <p>— О каква част!{S} Ствар прешла у јаче руке. .{S} Дакле има наде! |
| части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће’ па неко |
| јола их послужује, а они седе и примају част тако озбиљно као да су отоич први пут дошли у ову |
| на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, како Цигани у богат дом после покл |
| ни просиоци у Улисовој, па се ти синови часте!{S} И да је за Ивка на већу бруку ово упоређење — |
| послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, ал’ ја мислим, да је већ |
| до, тако је! поче Непознати.{S} Тако ми части моје...</p> <p>— Море каква твоја част, викну Ивк |
| оређење — Пенелопини просиоци су се бар частили за одсутна Улиса, па то и које како; али ови за |
| S} А, после, ја нисам дошао онамо да се частим — (кад је требало, био сам) — ја овамо долазим у |
| уланферу ниједан, и ти ће’ па некога да частиш?!</p> <p>— Госпођа је светиња за мене.{S} И само |
| p> <p>Куцају се, пију и окрећу данца од чаша на више, за доказ да је све тачно и исправно.</p> |
| ве чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p>— Добро вино! вели председник.{S} Дед |
| S} Ево и вина.{S} Побратиме, испери ове чаше, рече Смук оном, новајлији.</p> <p>— Ела извол’те, |
| и како хтели !</p> <p>Пију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.</p> <p> |
| Ела овам’ при нас на винце.{S} Опрамо и чаше, да се поубаво може да пије.</p> <p>— Море, остав’ |
| омоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и спремали „бештек“ и „есцајг“!!</p> <p>— Бреее!{S |
| идим данце.</p> <p>Куцају се.{S} Окрећу чаше на доле, а данце горе.</p> <p>— Е саг те признавам |
| в дана наши’</l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! в |
| /p> <p>— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.</p> <p>— Хе-хе! служи га задовољно Калча, кол’к |
| <p>Пољубе се. </p> <p>— Ставријо, море, чашку за Ивка.{S} Добисмо новога госта.{S} Седи си, Ивч |
| е немам си ич кеф ни па лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па |
| побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим данце.</p> <p>Куцају с |
| он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попијем и ракију и цвет |
| зи мило.{S} Узнем си плоску па сипнем у чашку, па ха да гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са |
| братиме, Митанчо, диже се Калча с пуном чашом, па срећна ти слава!{S} У здравје да гу дочекујеш |
| истина, овога ми причеста! рече и диже чашу с вином.{S} А све си тој беше заради онога мојега |
| ог државног хемичара!{S} Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај |
| асли севдалијски, рече Калча, па искапи чашу и накриви капу.{S} Такав беја јоште од време, така |
| го је кад бију! вели новајлија и искапи чашу.</p> <p>— Ти да си ћутиш, келешу ниједан! — плану |
| b n="133" /> узимам реч натраг! па испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не |
| простити нећу заиста!{S} Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.</p> <p>— Хеее, п |
| засуканим рукавима, разгледајући опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> рез |
| ак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе...{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах |
| приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у очи страшним погледом |
| знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она сличност |
| инут’.</l> <l>Бићеш <hi>моја</hi>, моје чедо драго,</l> <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </q |
| ече Калча, па накриви капу и гледа Сику чежњивим погледом.{S} Хааа, Сике, душманке моја, знајеш |
| ваки час метао руку на срце и пратио је чезнећим погледима.{S} Издева јој нека имена, па све ви |
| ространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно |
| теб’ ти је слава, несрећо!</p> <p>— Ама чек’ де!{S} Нема карање! попушта Ивко!{S} Ако искате ве |
| Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане су |
| м ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молим те, пре... пре. .. пре... двадесет и две, |
| им при Владику.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Чекај само док узмем оне паре.{S} Одмах ти одсечем те т |
| Стефка моја, ова до мене, па вели: „Та чекај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје |
| пасења душе ваше и вечних мука које вас чекају!{S} Не спомињите! рече малаксало, па разбаруси к |
| једаред засео?{S} А после ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} |
| се узну! за давање ми је!{S} Ми ће’ ве чекамо!“ — допуњава Ивко рапорт.</p> <p>— Ура! одјекну |
| чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору си, да се потепају!“ — ’Ајде, главу да ск |
| ишто јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збору с |
| Јучерке долазише и долазише, питаше ме, чекаше ве, па ништо!{S} И јучерке и јутрос долазе, па м |
| Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!!{S} Е, а зашто то |
| ама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му чалгиџи-баш |
| неће’ да кажеш, а ја знам.{S} Добар си, челебија си, ефендија си, газда-Ивко; при пашу да си се |
| !</p> <p>— Па и прилега побоље за мен’; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар неса |
| воје танке а дуге бркове. <pb n="70" /> Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си!{S} У т |
| м, а они га утепаше и поручаше.{S} Беше челебија петал.{S} Кад си спацира прокај плот, трче по |
| , а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви капу и стаде сукати св |
| неко одно?!</p> <p>— Море, какве се све челебије изређаше овија па три дни у овуј кућу — може и |
| младо нежењено, младо нежењено, Калчу, челебију!“ Будало матора! рече Курјак љутито и по мало |
| га познаш по коси која му мало падне на чело, и по јаци на капуту која му је тад усправљена.{S} |
| иславе, посинче рече Ивко и пољуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ |
| а онако ћефли лепи динаре и стопарце по челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обе |
| гостима.{S} Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимнији, а |
| р им неће требати, излишна ће им бити и черга, кад се опруже испод звезданог неба и захрчу уз ц |
| синови и унучики, па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, к |
| рата!{S} Неће им више мећава засипати у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попре |
| ос’.{S} Ене ги там седе си, па на сваки черек сата по једно ручање.{S} Часте се, господине, как |
| о полупано и искр’ано и одрано ко да су Черкези лупали.</p> <p>— Две сеобе једна паљевина!{S} Е |
| ајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка чес’, ама бива ли Чапа без мен’... та си реко’: — „Фала |
| тано, — па признава, па му, демек, држи чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег |
| Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-голем светак у сав кристијанлак!</p |
| подине, и мен’ ми је много мило за овај чес’.{S} За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог |
| Улицом пролази свет.{S} Трче девојке на чесму, пролазе фурунџиски момци са ђеврецима и пењерлиј |
| гу, не мораш да се цифраш и да им држиш чест.{S} Нисте туђи људи, него своји, познати, па да си |
| Сика, Маријолина мајка.{S} Дошла је да честита славу и да види ћерку, управо да је ревидира ка |
| ма наравно да су били Цигани свирачи да честитају славу.{S} Одсвираше неколико српских и турски |
| оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију и опет се љубе.</p> <p>— |
| вина: нек изволе пријатељи на летњег на честитање.</p> <p>— Није друкше! рече неко у друштву.</ |
| е л’ се појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="4 |
| у па се упознали и после се поздрављали често по приликама.{S} И како сам се тада зарекао, тако |
| али бик, хвали <pb n="177" /> се Курјак често у кафани међу браћом и дружином.{S} Увек' је глад |
| не лудује више (бар се пе показује тако често и јавно).{S} И сад је примеран и нежан муж; воли |
| здавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац у |
| елно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па ј |
| ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Четворица.</p> <p>— А који је то?</p> <p>— Ама, господи |
| ројица ваљда? пита председник.</p> <p>— Четворица, господине.{S} На тројицу знам име, а на оног |
| Е, грешни Ивко!</p> <p>— Јесте, сал’ та четворица.</p> <p>— Тројица ваљда? пита председник.</p> |
| имо, па да нас види Бог!{S} А таман смо четворица, па можемо да саставимо квартет; ја певам, да |
| а је скоро варош знала за леп живот ове четворице:{S} Ивка, Курјака, Смука и Калче.</p> <p>Увек |
| е и галаме.{S} Отишли су свега на троје четворо кола.{S} Кардаши су били и свати и часници.{S} |
| /p> <p>— Јесте, увек је леп! рекоше још четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и д |
| RP18950_C4"> <pb n="161" /> <head>ГЛАВА ЧЕТВРТА</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се ком |
| дсвираше.{S} За овима трећи, а за овима четврти Цигани дођоше, свираше и одоше.{S} За Циганима, |
| , да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страстан ловац, па |
| ине.{S} На тројицу знам име, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му несам бија.{S} Че |
| сад кренуше Цигани и одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свира и пије и ракију и вино, докл |
| упи ко сунђер.{S} Дај другу, дај трећу, четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! < |
| S} Псалтир до трећу катизму, и загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што |
| ник.</p> <p>— Ништо не знам, господине, чети си сам, вели Ивко, па се повуче зиду.</p> <p>— <hi |
| </p> <p>— У књиге ће се, море, писује и чети по за нас: како је убија побратим побратима; како |
| Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалтир до трећу катизму |
| , гледајући га и милујући задовољно!{S} Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је, тој?{S} Повише и |
| , зашто се ич не разбира у наш адет.{S} Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се ч |
| о ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега четири или пет пута годишње.{S} Давно га има Ивко; од т |
| >— Данас, и то целога дана!{S} А сад је четири сата по подне.</p> <p>— Та батал’те, господине п |
| тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каж |
| као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путника, с том само разликом, |
| и је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло све ла |
| плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ и седам паре порез и прирез на половин годину |
| колико, молим?</p> <p>— На пола плате, четрдесет и осам динара, од петнаестога до краја овога |
| сеља“ да такву напаст још није видео за четрдесет и неколико година свога свирања.{S} Душу је д |
| p>— Фала, дете.{S} Хе, хе, да си ме пре четрдесет година послужила, вели г. Мирко, па да и узме |
| лободно да га и не саде.{S} А пушио сам четрдесет и пет година равно, од петнаесте своје године |
| рате слатки, није! — Не волим ја то!{S} Четрест година беспрекидне, беспрекорне и беспорочне сл |
| еоград, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња ми записаше и комору да давам!{S} Ако, го |
| огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то |
| д оних дугих трепавица.{S} Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што им |
| има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.</p> <milestone unit="su |
| еле?!{S} А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас комињак, |
| а ги руча на дом?!{S} Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги ви |
| а је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p>— Памтим |
| му дође на памет, какве би красне једне чизме могле одатле да се начине за Максима Црнојевића и |
| ли сву власт и сва права веселога Ивка, чија је функција као домаћина престала.{S} И кујна, и п |
| м, господине!{S} Курталисуј!</p> <p>— А чија беше?</p> <p>— Моја брука, господине.</p> <p>— Ама |
| е: е ли бегенисује ли момка?</p> <p>— А чија је кућа и фамилија?</p> <p>— Из сиромашку кућу, го |
| си је, а да куде ће да буде?</p> <p>— А чија је ово кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи |
| м чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љубим“ дали све блаженство |
| спавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p>— Па мој с |
| вета; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, за чије бисте једно „љубим те, љ |
| сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнули, за чијим гласом уздисали, з |
| ња.{S} Био је то стари јолдаш и ашик, о чијим се весељима радо причало и још радије слушало.{S} |
| рема гостима (а нарочито према г. Мирку чијим се познанством поносио), па стаде хвалити Св. Ник |
| ош у присуству општинских служитеља, на чију је помоћ апеловао!{S} Они су ревносно прали чаше и |
| м шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што |
| отврдише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже |
| ишао на тај посао с <pb n="52" /> њима, чим га је за време једног таквог одсуства калфа покрао) |
| ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и још онако неумивен а ја одмах јала за |
| акер — из којега је Чапа искочио одмах, чим су се кренули — узеше неке бедне свираче Цигане (не |
| ки.{S} Једну пушим, а другу већ правим; чим једну избацим а ја одмах другу заденем у муштиклу ( |
| уда, али беше и доста непријатности!{S} Чим кога Циганина ухвате у крађи, а он из апсе поручује |
| о онда, кад је који од њих болестан.{S} Чим један само мало покуња, а они други просто премру о |
| е он заузме.{S} И овај је то учинио.{S} Чим је свршио за Светислава, одмах је отпочео и за Курј |
| сечеш.{S} Јагње се живо коље и сече, а чим је печено, одмах нож за силав па прстима, ко што је |
| није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више ни учинити будалаштину |
| окрете, па га гледа неко време).{S} Ја чим се пробудим, то ми је прво, да се машим за табакеру |
| едседника, а још више због пандура; али чим изиђоше из авлије, заџакаше страховито и почеше се |
| ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господине.{S} Ене ги куде заседоше у онуј моју пу |
| Е, то им ништа не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци? |
| ио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а није се расп |
| еће, фала Богу, бити гладан.{S} А рече, чини ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник. |
| и табакеру од пакфона, а било је у њој, чини ми се, и нешто мало дувана, и муштиклу од пене, а |
| ан; одмах га и преписујем.{S} Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желит |
| ти шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих умро без дувана.{S} Ваздух и дуван, т |
| ед; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.</p> <p>Они |
| има то таких људи, рече неко.</p> <p>— Чини вам се то.{S} То је само уображење једно и ништа в |
| е, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да с |
| м да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас ве |
| оближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу пропад |
| се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат |
| > <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала |
| реје место.{S} Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне иде даље. — „Куд ћеш, мајс |
| мем у варош, знаш ће ме казне.“ Ето тој чини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Ка |
| више, кажем ја.{S} То вам се само тако чини, рече г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете |
| е!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан сас |
| ови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од |
| е појавити нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> |
| Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте казуј! вели Ивко, па му се примаче столицо |
| правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита |
| зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ ба |
| м, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, ч |
| суз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се |
| е поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад |
| ка ми мен’, трговачки син!“ —А ја се па чиним како да ич не разбирам, па гу ја па зборим: „А ви |
| ко људи.</p> <p>— Море, има даву да ти чинимо, да ти се тужимо без марку, на онога санким дома |
| као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са својом домаћицом на доксату) — а камо |
| дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га |
| е, гурбет по туђе кубе под старос’ како чиновник . . .</p> <p>— Хе-хе! смеје се председник благ |
| ајстор-Ивка.{S} До подне су му долазили чиновници и они који славе, а пријатељи су добри — а та |
| </p> <p>— Не ги знајеш, господине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} |
| павасте, пуцасте, кокошке ми потепасте, чираци ми избисте, комшил’к узбунисте, по кућу ми тараф |
| снаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> <p>— Разуме се! вели казначеј.</p> |
| ако телал у царску ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми уби |
| ве, све се разбегало од кућу, и момци и чираци и домаћица и магаре ми побеже од тиријанство чак |
| окнем комшил’к... па моји момци и моји чираци, таг ћу ве видим!</p> <p>— Кога да викнеш?! кога |
| да ги послужује, а ја ги прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: |
| а! — Ивко, море, има ли га туј Митанче, чираче, да си поскокне до кућу ми, па да доведе мојега |
| и прати Митанче, чираче, а они напудише чираче па искају, ете, Маријолу: „Пишин да ни пратиш, в |
| Калчу, дугмеџију?“ — „Тој’ је!“ рече ми чираче. — „А Калча, дугмеџија, има ли га туј?“ питује с |
| ад.{S} Па мети си берем при нас и једно чираче сас један рабош, та да си бележи и кол’ко вино п |
| ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они још из авлије мора |
| ише Ивкова домаћица Кева, жена вредна и чисмена, која је ваздан у послу и иначе, и једва уграби |
| новом распореду намештено.{S} Сва кућа чиста као кутија, и споља и изнутра.{S} Беле се зидови, |
| вели Калча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друж |
| ћу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто ми жао, срамота ме, мислиће још жена да се ваљда |
| д су јој сваке ципеле тесне, па се нога чисто прелива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, п |
| вилице и раздера се изненада да их све чисто пресече!</p> <p>Куцају се и пију опет.</p> <pb n= |
| песму и гледа Сику, па му се чини да се чисто подмладила, како се по други пут удала, па је мол |
| еђане столице и лепе фотеље, све ново и чисто.{S} На једној фотељи лежи преломљен кишобран и је |
| Слико дивна раја небескога!{S} Не смем чисто да погледам у те, Дивном блеску светла лица твога |
| ирократски, иде и прегледа и констатује чистоту по становима, или се крене с пандуром и кесама |
| мараму, простре је на басамак и седе да чита мало.{S} Нашао је био у Поукама како се поправља т |
| о неком занимљивом роману који баш сад чита и стала је баш на оном месту како се син барона од |
| Калакурдију <pb n="14" /> се сручи сада читав пљусак од песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво ш |
| омилу, а ова га задржава, па се направи читав вашар.</p> <p>— Аман!{S} Помагај, газда-Ивко! вич |
| ош и којекако мирну кућу, а сад затекао читав вашар као у паклу, и то још у присуству општински |
| ли ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу |
| е су све овде при мени... рече и извади читаву фасциклу неких хартија.</p> <p>— Добро, добро... |
| ромним лабрњама, а ужасна глупост му се читала и са чела и из очију.</p> <p>— Суз бре! викну му |
| завршити ову главу, апелујући на машту читалаца да они представе себи то.{S} Ни сами јунаци ов |
| иначе <pb n="38" /> слабо пишем, а и не читам, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, с |
| узе прелиставати још даље календар.{S} Читао је још неке белешчице.{S} Између осталих прочитао |
| в тебе... баш сад <pb n="106" /> сам је читао... тужи се, да нема мира од ларме у комшилуку...{ |
| ега највише Срби славе.{S} Ивко је радо читао „житија Светих«, знао их на изуст, и ни један му |
| ту страну, и опази Ивка у оном његовом, читаоцима већ добро познатом, дугачком црном салонском |
| ром!{S} А како су почели још 23 априла, читатељ ће признати и сам, да су само тако могли и сврш |
| ском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо седам путни |
| забранио да се о томе даље говори.{S} А читатељима стоји на вољу да промуче своју уобразиљу — и |
| је било да то споменем, а поштованим је читатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље и |
| на тутун! вели му домаћин, а на лицу му читаш лепо, како се мучи да се сети, где се то он морао |
| вске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика у песму, да гу купи, па о |
| нострасно као мачак, па викнув: „Ахааа, чичино малецно!“ испали пушку у вис и отера радознале в |
| ћ враћали кућама и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— |
| ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у парагр |
| пробај сад да једеш!</p> <p>— Ех, пусте чкоље и пусти мој младос’ куде је! викну Калча.</p> <p> |
| ва’ из Србију српски буквари и књиге за чкољу сас Таска онога Благојиног и Бата-Колу Рашиног и |
| е срамује како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, ч |
| загази у четврту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам |
| је узалуд ишчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почео сам као статиста са цигло |
| чећи манжетне — Светислав Н., пређе као члан позоришта, скромни и предани служилац у храму боги |
| је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко употребљаван,<pb n="5" /> свега че |
| ! рече опет онај.{S} Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно.{S} Али тек тек и сад кад не |
| — А и на Миту мило; процавтеја, Бож’ке, човек у образи оди голем радос’! вели Кева.</p> <pb n=" |
| чи ме ти.{S} Ти си учија, демек, чкоље, човек си књижован, учевњак, разбираш се у параграФи и з |
| да пуцо од муке!{S} Може, брате слатки, човек све, само кад ’хоће ... само кад ’хоће.</p> <p>— |
| м коцкарин, гурбет несам, господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беш |
| е зборим, господине.{S} Збори си ти.{S} Човек си писмен, па сал’ тој да ми прочетиш:{S} Е ли та |
| ам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, бре, ете, видиш ли, па неће жена да бега од |
| S} А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дигнем сас онога мо |
| n="27" /> на данашњи дан.{S} Просто да човек лепо не изиђе из своје рођене куће.{S} Те не знам |
| е не мрзи да се мајем, па ако сам си ја човек прос’, па да ти ја убаво напишем како се праји ту |
| уће, а ја их не пуштам.{S} Други сам ја човек.{S} Да гинемо, бре, заједно!</p> <pb n="94" /> <p |
| не признавам за мужа.{S} Куд је па бија човек, и па јоште муж, без мустаћи?!{S} Да ги не видим! |
| .</p> <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е |
| <pb n="29" /> <p>— Право кажете, не зна човек никад како ће да буде, па зато баш и кажем мало ч |
| {S} Ха, ха!{S} Е, тако је то.{S} Не зна човек никад унапред; време је, па се за час промени.</p |
| о у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да л |
| ини Миле Сојтарија, а ја ти несам такав човек! рече Калча и припали цигару коју је за све време |
| ово било овден!{S} У овеј године, рутав човек, та да си саг у мој старос’ плачем.{S} Тој ли је |
| хата — ја бих, верујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душма |
| ш може да се и заб’рави!{S} Па си отиде човек без каФу, рече Ивко, па му се мало после окрену.{ |
| познате и непознате госте.{S} А Ивко је човек гостољубив, мило му да дочека и почасти.{S} Води |
| он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чуј |
| аради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се мало и |
| S} Зар сте, викам, анаме та да не смеје човек кристијанин да си погледне у вас!{S} Која сте вер |
| а се с празан јанџик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили сал |
| бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не при |
| те, госпођо, ни појма како је то кад се човек навикне!{S} Госпођице Маријола, лепо бих вас моли |
| ко Мијалковић, јорганџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{ |
| дник, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф и сас алал.{S} |
| лек да тражиш!{S} А камилу да ми даваше човек за онога петла, не тејашем да га дам, а они га ут |
| халама: да је Калча истина добар друг и човек и ловац, али да Калча хоће почешће, Бога ми, и мн |
| ирнији и највреднији међу њима, реко би човек у први мах да и није за њихово друштво; па ипак н |
| и.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке године, бре брате, остаде удовац, па н |
| у, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш достлук и |
| е велим; ал’ опет ни зулум неће да трпи човек! вели председник.</p> <p>— „Зулум!“ ’Ајде па и ти |
| ога по рамену.{S} Убаво си, море, збори човек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испи |
| ш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти га пудиш из к |
| /p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће да се беси на |
| — Јоште се мало разговарамо и отиде си човек; да запита, рече, па ће се врне.{S} А си он отиде |
| {S} На славу знајеш како је.{S} Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: „Срећна слава, домаћ |
| вај наш зулум, кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиг |
| вај огар, паре вреди, Калчо!{S} А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ |
| е.{S} Резил'к и јаз’к болан.{S} И ти си човек домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! реч |
| ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто и у турцко јоште слависмо (бе’мо |
| удала... хеее...{S} Е сал’ кад си ми ти човек, учевњек и разбираш се у граматику и анатематику; |
| ? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вели домаћин па ућута за мало.{S} А кој ће да га |
| домаћин.{S} Калчо, море, кој ви је овај човек овден?</p> <p>— Истина, кој беше тај!{S} Кој га д |
| очи и Ивко.</p> <p>— Ама кој ви је овај човек? пита Ивко, гледајући га.</p> <p>— Ааа!{S} Дивота |
| и поклони се и оде.</p> <p>— Ко је овај човек? пита казначеј домаћина.</p> <p>— Овај човек? вел |
| џија, има ли га туј?“ питује си па онај човек.{S} Ја си се диго’ та се преклони’ и рекну’: „Ако |
| сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и војник и одборник, и з |
| ели Калча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... |
| е од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си остаде по њега удовица, та Сика.{S} К |
| > <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал.{S} Несрећа ј |
| анатематику; сал’ кад си ми ти књижован човек, и богословац, и инџилир, а ја ако ће сам будала. |
| а потопи све, — дор теће си улезе један човек офицер, а лице му се не видеше, салте црни мустаћ |
| з Фала!{S} Тој до саг ми јоште ни један човек неје рекнаја.{S} Требашем, ете, од побратима топр |
| у параграФи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас |
| вели пензионар.{S} Није фајде, побожан човек наш Ивко, па му и светац помаже.{S} Аха, ха, ха! |
| паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како |
| <pb n="78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и п |
| то за после.{S} Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.</p> <p>— Имам опробано перо... |
| Видиш да нисам... да сам данас приватан човек, а сутра кад будем ,у звању, званичан... вели пре |
| /p> <p>— Е па де, ти берем буди паметан човек! вели му Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје ш |
| кад запоје!</p> <p>— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш имати две жене?!{S} Ниси ни удова |
| већ доста било.{S} Ивко задовољан, као човек који види да му је ствар добро пошла.{S} Ради тих |
| е бркове, вуче брк и гледа низ нос, као човек који осећа своју вредност и намеран је да је пуст |
| рече, па полете кроз свет у авлију, као човек који је до мало час безбрижно седео у друштву, па |
| о страстан ловац, па следователно и као човек јаке и живе маште коју често није довољно зауздав |
| ијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад некоме прети.</p> <p>И најнесрећнији домаћин, |
| о у највећој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да и најма |
| а њ да падне у несвест; — али пошто као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а |
| е!{S} Занемео и стао.{S} И да је то био човек који афектира, нема сумње да би најприродније и н |
| пијење!“</p> <p>— Па добро је и говорио човек, тврде Курјак и Смук.</p> <p>— Море, махну Калча |
| и попушта, па тако и он.{S} Побеже лепо човек из своје рођене куће у чаршију.{S} Он у чаршију а |
| <p>— Ич не ваља, господине!{S} За добро човек и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си |
| онако меко и благо Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, |
| баво живувасмо у турцко време.{S} Добар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господин |
| е не знавам саг.{S} А требе да је добар човек; и прилега на тој! заврши Ивко панегирик непознат |
| ожише да је то био неки мора бити добар човек, и ако га нико није познавао.</p> <p>Пауза.</p> < |
| може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставим салте на чираци, бива ли?</p> |
| је! вели Калча.{S} Требе да је неки наш човек.{S} Дође си у кућу како некој маче од сокак кад у |
| нким домаћина. <pb n="122" /> Млого лош човек, господин-приседниче, па ни лошо и напраји.{S} Пц |
| , господине!{S} Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко ми тај човек беше; пореска сам глава, и |
| А ја сам си грађанин и подајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет и три динара и четрдесе’ |
| чак у мој дућан, па си радим како еснаФ-човек сас моји момци, а там на поље врне ћиша, Боже Гос |
| е већ крајње време да ми оставимо овога човека, <pb n="129" /> овога нашега грешнога Ивка.{S} А |
| момак од онога Тана, бућмеџију, њојнога човека.{S} Ћаше она жена да ми буде, тол’ко гу беја’ бе |
| чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> |
| још беше и сматраше се за најсрећнијег човека, само му брада избила за ово три дана, па му лиц |
| аји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од човека!{S} Ће’ га изгубимо, па ће’ останемо како сирочи |
| а у њојне године; да гу пропада век без човека, бива ли?!{S} Како, ете, цвет у пусту пољану, па |
| о је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после см |
| и трљају још јаче. — „Море, остав’те ми човека, ’хоће душа на нос да му искочи!“ виче жена и бр |
| чин.{S} И мучно да је у моје време било човека који би такав тиријаћија био ко ја некад.{S} Сам |
| ћу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{ |
| бре мислиш!?{S} Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је |
| де се то он морао и могао познати с тим човеком!</p> <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што |
| ветар, те као на Форму снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други |
| , може, брате, све се може.{S} Живом се човеку ништа није отело ! заврши г. Мирко.</p> <p>— Как |
| не, с Богом! рече казначеј коме се, као човеку који једнако с цифрама има посла, није ни најмањ |
| гу, знаш нас!{S} Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.</p> <p>— Али кад му већ дође |
| радим, да пратим — не смем, господине, човеци су, сол ручају, мајке!{S} Та ги прати Цигани нек |
| “, викају они.{S} Пијани <pb n="112" /> човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знав |
| !</p> <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели м |
| не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ам |
| раво!“ и на там’ и на овам’ по сокак на човеци.{S} А кад му неки па рекне: „АФерим Миле!{S} Мор |
| /p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и стари кум куде ти је?</p> <p>— Јок |
| ши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају и потврђују остали.{S} Ми смо други |
| а остави жена па зареди да оди по други човеци!{S} Разбираш ли?{S} Тој да свирите, и тој си је |
| ете!{S} Како да појем при мужије — туђи човеци — ја, жена удовица!?{S} Памет си бери, море!</p> |
| бус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друство; е фала, те се за нас па присети.{S} А |
| стаћи, вадим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пелив |
| ме да не погинем за ништо, зашто пијани човеци, знајеш куд ги је таг памет !</p> <p>— Та ваљда |
| Двадесет године тргујемо ми како једни човеци трговци сас овога нашога газда-Ивка, па не беше |
| си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво |
| p>— Кад могамо на оној куче Ивка да смо човеци спрама њег’, вели Калча, та и за патарицу да му |
| {S} За теб’ ће да погинемо, таквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче |
| , никад ни требати. — „И тија се викају човеци учовњаци“, говораше Ивко; „писују у књиге како д |
| , жена кисела!{S} А кад га јутре питују човеци: „А бија ли си јучерке у лов, Миле?“ а он си збо |
| ко.</p> <p>— Кој га је убија? ће питују човеци по за нас.{S} Убија га је, ете, Калча побратим! |
| рекнем:{S} Дедо, мори!{S} Зашто се жену човеци и па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми |
| ребаше такој да му се направи! ће рекну човеци.{S} Неје Калча кабајет!{S} Неје Калча убија побр |
| } Знаш, господине, слава је, мнозина су човеци.</p> <p>— Јесте ! вели домаћица, и мен’ ми беше |
| иколић Калча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мал |
| подине, несу чиновници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како с |
| к домаћин!{S} И ти се водиш у ред еснаф-човеци! рече Калча, клеветајући Ивка пред гостима.</p> |
| Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење!{S} И теб’ ти је слава, несрећо!</ |
| дравље; а ти па иди си по твој пут, ама човешки салте, карање нема.{S} Зар сте, викам, анаме та |
| на тенане раскомоћује, кад не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу |
| разговор!{S} Ништо лошо нема туј, салте човешки.</p> <p>— Е, тако.{S} Ја теби на славу и ти мен |
| одине, како збориш!{S} Све беше убаво и човешки. „Зулум“, викаш?{S} Е па де, ко је погинуја од |
| тор’ под Горицу. — „Батали тија речови, чорбаџи-Митко“, зборешем си ја на Калтагџију; „теб’ ти |
| руги они Цигани!</p> <p>— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје.{S} Ми смо други човеци! прихваћају |
| да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чорбаџи-Калчо — изговори Циганин и поклони се, а остало |
| то ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита Калтагџија. — „Море, Калчо, постар сам оди |
| ови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Митко, ама <pb n="73" /> ком збореше!{S} А бата |
| ам... спрама <hi>теб'</hi> ће сам берем чорбаџија; разбираш ли, чађава гурбетска сорто?</p> <p> |
| д мен’ и тол’ко доста!</p> <p>— 'Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.</p> <p>— Ама искам тако |
| {S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам |
| ли старатељски судија.{S} Научио сиктер-чорбу, ха, ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што м |
| штати цигару, да не би прогорела зелену чоху.</p> <p>— Лошо, господине... живот немам... од зул |
| цкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по |
| дахирета, подзвецкују чампаре на рукама чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дуг |
| о челу и образима најмлађег и најлепшег чочека Ајше и обећава јој стамбол-папуче!{S} Грешни Ивк |
| се Калча и обећава лагир-папуче гаравом чочеку Кара-Биберу, због које се почешће по кафанама де |
| аФане у каФану ... па ћеманета, дахире, чочеци, гочеви, песме, а?{S} Севдалијски, а?</p> <p>— Е |
| аворије, у ћеманета, зурле и бубњеве, а чочеци у бесну игру.{S} Циче ситна ћеманета, пиште зурл |
| } Нареди тамо и за прангије!</p> <p>— И чочеци нек’ доведу! предложи Калча.</p> <p>— И њих, и с |
| те мој жалос’, веру ви фираунску чађаву чочешку!“ дере се Калча и обећава лагир-папуче гаравом |
| едан ужасан урнебес!{S} Јакаша, јараша! чу се из авлије глас Циганака и зурле Амета зурлаша.</p |
| Докле ће се карате, море, како Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; |
| А</head> <head>ПАТАРИЦА</head> <p>Стој! чу се команда кочијашима.{S} Фијакери стадоше.</p> <p>П |
| јде!</p> <p>— Ја!{S} Доиста!{S} Особит! чу се из разних 'буџака.</p> <pb n="26" /> <p>— А, па Ђ |
| p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана комшије.{S} Ако је Циганин |
| е каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођице Маријоле.</p> <p>— Фала, Ф |
| шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из заседања, и Ивко уђе.{S} Председник је ба |
| е Калча.</p> <p>„Уа-а-а!{S} А по њега!“ чу Ивко како се ори иза њега и ако је прилично поодмака |
| ! уздахну газда-Ивко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо |
| ма, јер данас је Ђурђев-дан.</p> <p>Кад чу звоно, Ивко устаде и прекрсти се, па се спреми да ид |
| нежно.</p> <p>Врата авлијска залупише и чу се споља како Јола и Сика, трче унутра.</p> <p>— Е, |
| дише остали. </p> <p>А Калакурдија, чим чу име своје, смота ћемане под леву мишку, па наже да б |
| рке тројицу избацише на сокак.“ Сал’ то чу, па си ’фати пут!{S} Курталисуј!{S} Па викам, ели да |
| аред — мораде да је прекине, велим, јер чу споља жагор.</p> <p>Стижу нови гости.{S} Сви ућуташе |
| све што се може добро појести и попити, чува се преко целе године за тај дан.{S} Спрема се, так |
| еко године у кући његовој, то се обично чува за славу.{S} Најбоља ракија, најбоље вино, најбоље |
| нос, не треба ни да сркне, а он рекне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, |
| еш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.“ Човек сам, б |
| бити и он мора бити трљан. „Треба да се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан |
| а се чуваш“, веле му, „заради нас да се чуваш, ешеку ниједан!“ — И он не зове лекара, верује ка |
| ако <pb n="164" /> карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!</p> <p>— Море, немој |
| пет стотин’ године, бре брате, држаше и чуваше славу — ем у онај зулум очуваше гу! — да се, дем |
| свој прилици, није био никакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што |
| унио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишље |
| падати у несвест, него је само зинуо од чуда, па стоји насред авлије.{S} Оставио још и којекако |
| х гледа.</p> <p>— Ама, људи, видесте ли чуда, где ми нема жене!{S} Одакле идеш, побратиме? пита |
| !</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, само је г-ца Маријола ра |
| јатељу, добили кафу? запита га домаћин, чудећи се да је још ту.</p> <p>— А, јесам, јесам, хвала |
| ог да поможе!</p> <p>— Та није могуће?! чуди се Непознати.</p> <p>— Бога ми ти казујем!{S} А то |
| баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Господи, свашто на овај свет!< |
| поја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се госпођа казначејка равнодушним гласом.</p> <p>— |
| >— Боже, куд па саг на чандију да дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш |
| друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушно.</p> <p>Опет једн |
| им, исти дуван !</p> <p>— Боже Господи! чуди се домаћин.{S} Па саг ич ли не пијеш тутун, господ |
| ушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало ча |
| рече!{S} Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. казначеј.</p> <p>— Како мислиш!{S} Море саг |
| Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Наталија.</p> <p>— Ах, дозволите ми, ре |
| а правим цигаре.</p> <p>— Господи Боже, чуди се домаћин.{S} Свашто на овај свет!{S} Да гледаш, |
| е! рече неко.</p> <p>— И сад не пушите, чуди се госпођа физикусовица.</p> <p>— Никако, госпоја. |
| онија.</p> <p>— Ама зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори |
| били заједно и сваки је казао: да се не чуди како их Бог створи, него како их састави!{S} А бил |
| о.{S} Заборавио на своју несрећу, па се чуди томе.{S} Стаде гледати и мерити и Цигане и пандуре |
| у; и њим ги је слава.</p> <p>— Море!{S} Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу? |
| урјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно.{S} И Курјак је испросио; <pb n="154" /> испросио |
| „Миледи“, или „Долоро“ или тако некако чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила с |
| } Али Маријола каже да је по некад ипак чудноват; ухвати га, дођу му тако лутке, па је друкчији |
| ук!{S} Јер Сика је имала неке нејасне и чудновате појмове у опште о уметности.{S} Као мајка бил |
| о зрикави верглаш протеран, али га — за чудо дивно! — сам г. начелник курталиса, забашурив ства |
| он се уозбиљи и као растужи мало; а за чудо да је и јуче већ био нешто друкчији.{S} Већином је |
| то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па бар да пазе, да удесе, него ... преседе ми |
| куће.</p> <p>— Отидни си до кућу ми, па чудо да видиш!{S} Искупише се деца комшиска и малска пр |
| 8" /> <p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ р |
| е, а радује се и Маријола.{S} А није ни чудо!{S} Та ово јој је тек друга година како је синедри |
| нина или још бољу Циганку.{S} А није ни чудо.{S} Пандури су сви, колико их је било, тачно изврш |
| мо цврсти у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше.{S} Па викам да ми помогнеш, та |
| ели Калча весело, а виде ли саг па овој чудо: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава |
| дују Ђурђев-дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, |
| нали су се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако |
| ј, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, јер виде да се поче комшилук скупљати на тарабе.< |
| ћи цркавали.</p> <p>Сви изјављују своје чуђење а госпођа Наталија физикусовица још као и неко с |
| Стефка, још; донеси још!</p> <p>Смеј и чуђење опште.{S} Сви се чуде и дискутују о испричаном, |
| ус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји чове |
| н си је бија мерак на Сику, а кој ти је чуја и знаја таг па за Танчу, бућмеџију!{S} А и мајка г |
| свирите мој жалос’!{S} Свирите: „Ел’ си чуја, дек сам испросена?“ Тој да ми свирите! рече, па с |
| ек си ти туј. — Ех, оно појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе |
| појање ако неси чуја, па таг ништо неси чуја у век! рече Ивко, па седе и пребаци ногу преко ног |
| ружа, докле немам мужа“!{S} Је л’ си гу чуја некад кад поје, а, Курјак?</p> <p>— Море крши си в |
| већ увелико.{S} Устају по комшилуку.{S} Чује се клапарање нанула у комшиским авлијама унаоколо. |
| ње и подврискивање једно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све удар |
| нови гости, јер јој се често чинило да чује жагор и кораке споља.</p> <pb n="44" /> <p>— Где ј |
| ма и домаћин таман начини цигару, а тек чује жагор на улазу и он баца цигару и полази пред гост |
| алгиџи-башија, да се чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се гл |
| ши признаницу на пола плате...</p> <p>— Чујем, господине куме; а на колико, молим?</p> <p>— На |
| Требашем, ете, од побратима топрв да га чујем, ете, тај реч „будала“!{S} Фала ти, побратиме, до |
| говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао жени.{S} Чисто м |
| мете слатко да говорите ... нећу да вас чујем, да вас чујем нећу!« Каже она, а видим баш жао же |
| а скиде капу.</p> <p>— То сад први пут чујем.</p> <p>— А требешем ја да гу узнем у оној време |
| Кол’ко пита’ и пита’, и не мога’ да му чујем за име.{S} Питујем онија: који ви беше, викам, та |
| а не бисте опет морали слушати, боље да чујете коју о овима.{S} А после и г. казначеј се упусти |
| е г. Мирко обраћајући се гостима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, |
| да председник зове.{S} Хајде сад...{S} Чујеш... хеј, стани...{S} Нареди тамо и за прангије!</p |
| е с нас дошаја, ама ће с нас да иде.{S} Чујеш, побратиме, седи си ти туј, па ће’ заједно, друже |
| ата око врата...</p> <pb n="80" /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Н |
| p>— Ама кој ти па дира у жену!</p> <p>— Чујеш, побратиме, у жену ич да ми не дираш, она каква с |
| S} А данас је тек други дан...</p> <p>— Чујеш ли, несрећо, топрв други дан, а теб’ ти је већ мл |
| з ње!{S} Ја ћу се убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Ке |
| на!</p> <p>— Глуво, господине.</p> <p>— Чујеш, куме Светиславе!</p> <p>— Ја... о молим... извол |
| p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска да чујеш за бруку.{S} За онуја тројицу па ми и неје млого |
| ње, оно пуцање сас туфеци — ће’ видиш и чујеш и па неће’ да верујеш.{S} У зем да пропаднем оди |
| од Горицу хеј-хеј там’ дор до Виник се чујеше!{S} Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлиц |
| лот беше и све <pb n="107" /> слушаше и чујеше, па ич не помага.{S} Пијани људи, господине, што |
| о.{S} Пролазе крај мајстор-Ивкове куће, чују песму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а п |
| > <p>Куцају се и пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p> |
| реву ћерку а његови родитељи неће ни да чују. „Заборавите ме, бароне од Друденштајн, казала му |
| есму и галаму.{S} Ућуте се мало да боље чују, а после се гласно смеју и одлазе даље својим путе |
| е Калчи, а затвори врата за собом да не чују гости.</p> <p>— Викам салте тој, да си ни жив и зд |
| и још даље.{S} А кад му дођу' кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на врем |
| !</p> <p>— Остави де! викну Ивко љутит, чујући то и видећи сав комшилук како се повешао по зиду |
| Веровао је својим ушима, још са сокака чујући како му се све тресе од свирке и песме весела ку |
| ију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем сас терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quot |
| овек!{S} Е за тај реч, побратиме, да се чукнемо и испинемо по чашку.{S} Окрени гу, да гу видим |
| дели срне и јаребице!{S} Е, јеси л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи вол |
| на улици — е, па не могу!{S} Јеси л’ га чула, Бога ти?!{S} Па бар да удеси, да се може веровати |
| дознала за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часни |
| сцу немогуће казати да ли је домаћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао |
| ријола равнодушна, а Бог зна да л’ је и чула, ко је то оставио дуван па сад има добар апетит.{S |
| S} Да ми <pb n="120" /> ниси више овако чулав изашао на очи!{S} Ама, све би вас требало..</p> < |
| е!{S} За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо паприкаш, да га нико, па ни о |
| а се нешто врло озбиљно разговарају.{S} Чуло се у један мах како Курјак вели: „А ово већ не ваљ |
| Чаробна ноћ, нишка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и |
| чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.</p> <p>Освану и тај дан.{S} И ако |
| е! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</l> <l>Чунке си ашик за мене,</l> <l>Камо ти пушка бојлија? —< |
| тио, пут ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чу |
| аје, који су га потпуно умирили, јер је чуо да је власт стигла већ на место нереда.{S} Пошао је |
| ћица и чула питање, или Ивко можда није чуо или чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хрк |
| ! моли их Ивко сутрадан, кад је устао и чуо вику и нашао их где се веселе још једнако. — Што је |
| сам стао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш ду |
| и казао, а и од њега сам самог мало час чуо, да је бегенисао ону јучерашњу девојчицу...</p> <p> |
| а Светислава, који је још једнако онако чупав стајао и декламовао без суфлера, нит’ ми одуговла |
| влијама унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провиру |
| коћу се младе жене и девојке, још онако чупаве, и ките кућу јоргованом и врбовим гранчицама, је |
| ебало..</p> <p>А писар кицош са великом чупавом косом, јако исеченим прслуком, доле широким пан |
| едним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао.{S} Сви су били у пос |
| вица до пола образа, ћутала и слушала и чупкала полако крај од <pb n="155" /> кецеље.{S} А зати |
| ауза.</p> <p>— А ти, господин-Мирко, не чуриш ли?</p> <p>— Како рече? пита г. пензионар Ивка.</ |
| на овај свет!{S} Да гледаш, а ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још св |
| туца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господин - Мирко?! чуди се домаћин.{S} Боже Госп |
| зар ово твоја кућа? чуди се Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} |
| су подаље, на им се разговор није могао чути али се од прилике могло видети, да се нешто врло о |
| евени захиром, јелом и пићем у неколико чутура, а повели би са собом увесељења ради и познатога |
| вог излета и пута враћали би се празних чутура и пуних глава, озбиљни и зловољни, о трошку Мила |
| ебају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, та да ги бројим и претурам по руке!</p> <p>— Как |
| а што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши раздрагани и одушевљени Калча и лупи |
| га туј'?{S} Није сваки дан Ђурђев-дан ! чуше се гласови споља.</p> <p>И опет уђе једна или упра |
| ... (па се закашља) ... кад се наљутим, џаба ти онда и разговора и приповедања!</p> <p>— А, сви |
| а узео ту цигару у уста, ама никако!{S} Џаба му, ко је воли; али ја никако, ама никако.</p> <p> |
| екај бар да узмеш слатко.“ А ја кажем: „Џаба ти твоје слатко, ово је моје слатко; од овога ништ |
| и је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, рече Калча и потури |
| Калча и Смук деле бакшиш Циганима који џакају, али не смеју много због председника, а још више |
| и код једног запаљеног чкиљавог фењера џакали, делећи зараду у бакру.</p> <p>— Цигани бре, вик |
| ују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих ле |
| се врати.{S} Они га задржаше, ма да се џапао дуго.{S} Он је остао тамо на ручку, а тек после п |
| јем кафу!{S} - Ја хоћу у лончић, а он у џезву.</p> <p>— Е па с Богом! вели г. Пера.</p> <p>— За |
| . Мирко га само погледа па извади плаву џепну мараму.</p> <p>— Па онда? пита онај.</p> <p>— „Па |
| да га скине — јер су му заузети не само џепови него и руке колачима са разних <pb n="19" /> дос |
| а видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијакере, па да се лепо посадимо, па |
| рту, дор ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <p |
| ивот за награду узети!“ виче очајно као Џилберт ножар.</p> <pb n="180" /> <p>— О, Бож’ке, збори |
| мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син |
| м ја да.. рече и устаде.</p> <p>— Несам џимпир — рече Ивко, пратећи га очима и окрећући се за њ |
| ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја- |
| уваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору глава-та?!{S} Свашто на свет! смеје се Калча.</p> |
| дан пар хаљина!“ вели ми она љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам |
| на љутито. „И џубе, жено, реци и читаво џубе“, дирам је ја. „И ја сам видим, ама не могу, немам |
| и доведем и нишки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и пр |
| ме нанео.{S} Ишо сам овуда, па чуо неки џумбус, па дај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џум |
| ај, велим, да видим...</p> <p>— Чуја си џумбус, па викаш ово требе да су неки моји човеци, друс |
| лча.{S} Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што |
| глав у комшил’к.{S} А јутре да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи |
| и марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ивка, кад се нађоше на ул |
| реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и накриви је мало на десну страну.</p> <p>— Хај |
| војој махали.</p> <p>— Ти имаш најлепшу шајкачу, нова је, је ли?{S} Скини, па је подај господин |
| види безбрижна врапца или још боље као шакал на плен, па формално урлајући на слогове пита је: |
| p> <p>— Давим те, па урлам... урлам као шакал вруће афричке крви по кревету!</p> <p>— Леле!{S} |
| акнеш, док не пустиш заграбљене паре из шаке!{S} Треба им још нека травка, и једна реч, али кој |
| и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке а лактове одупро о колена, па гледа како се муве ш |
| мирује — са свога рођеног носа да отера шаком.{S} Кад га старији питају, одговара и којекако; а |
| !{S} Коме бата? грмну Калча, на потегне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бес |
| епо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.</p> <p>„Пусти га!“ чу се глас из за |
| лча љутит и стаде онако у мраку чистити шаком панталоне.{S} Чапо!{S} Овамке, верни друже!{S} С |
| .{S} А ви се па овако крстите! и показа шаку.{S} Знам си ја тој!{S} Ама сви смо Кристијани.</p> |
| срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам |
| жену!{S} Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, и да ће приседник да дође сас нас, а она таг рече |
| да сас побратима може да бидне и да има шала, а ако да је за карање — карање нема!{S} А ја ће с |
| се нечему срећно сетио.</p> <p>— Е, па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом к |
| етка ми је било доста необично.{S} Није шала, четр’ес и пет година, ал’ опет ... после је ишло |
| неје, господине.{S} Оној си берем беше шала, ама овој је веће без ред, господине.{S} Аман!</p> |
| па шала беше, шала де!</p> <p>— Није то шала!{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То |
| унаоколо.{S} Истрчи тек по нека чупава шалваруша, па на бунару мије бело лице и провирује онак |
| и задевању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да ши |
| p> <p>— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други.{S} Знаш како причај |
| и му је запретио да се за живу главу не шали и не рукује или чак и љуби са гостима, као онај пр |
| !{S} С мојом кућом не дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признаје |
| власт, ал’ сам у другом послу.{S} Људи, шалу на страну, фала па части, на вину и па мезелуку, а |
| е дам ја нико да се шали!{S} То није за шалу.</p> <p>— Е, па, ете, признајем; твоја си је кућа, |
| Е, па де!{S} Ако немамо више друство и шалу, како до саг, а ти сал’ кажи!{S} Ја мислешем да са |
| и се викамо, побратими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, |
| , ете, и ловџија сам, и бињеџија сам, и шалџија сам, и тиријаћија сам, и мераклија сам побољи о |
| егне шаком, али се хитри Циганин измаче шамару, одскочив бестрага од кола.{S} Знајеш ли, бре, д |
| има и дијамантским прстеном и граном на шамији испод које се пружају бестрага дугачке шишке, ко |
| емо па пут.{S} А ова Сика си седи, па у шамију до очи, па гу потфатија један румен од бањање, т |
| подобно, а у руци држи нешто завијено у шамију.</p> <p>— А, ти си, Ивко, а ја баш ову твоју ств |
| си! вели танким гласом Ивко и разви ону шамију, па извади из ње једну савијену хартију, метну ј |
| јоште и: срма-колан и тунофес, и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и |
| ма власт интервенисати — тај исти демон шану и сад Калчи, и он предложи друштву: пошто је већ п |
| ош четворо у један глас.</p> <p>— Јоло, шапну домаћица и даде очима знак Маријоли, да послужи г |
| вета Богородице и ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!</p> <p>— П |
| миндерлуцима и по поду као баштица пуна шарена цвећа.{S} Изгледа кућа као она библиска млада шт |
| вели Јола.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Гујо шарена.{S} Сад ме не разумеш!{S} Реци боље да не смеш, |
| ти се липовина на долапима као лимун, а шарене се ћилимови по миндерлуцима и по поду као баштиц |
| ане непослужен.</p> <p>Кажем вам, слике шарене, а све једна за другом долазе као у калеидоскопу |
| једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одр |
| па <pb n="115" /> алис како цвет, како шарено лале кад процавти у пролет.{S} Она си поје у лој |
| предсобља; седи, гледа и зева као какав шаров.{S} Пати и он од оног — тако јако распрострањеног |
| Од ћипровачког ћилима начинили формалан шатор, па се преселили у њега.{S} Око ово доба су форма |
| } Здраво, побратиме! викнуше они испред шатора.</p> <pb n="92" /> <p>— Зар мени слава, а тебе н |
| чекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран.{S} Ништа, узмем ја!{S} Два три дана после тога |
| чудно и смешно.{S} А по некад је просто шашав, тужила се Јола, па каже да је он Јован а она Ана |
| Ела јоште једну анасонлику.</p> <p>Пије Шваба, захваљује и полази.</p> <p>— Е де, Кристијани см |
| — О јо, јо, Кристијан, данке! захваљује Шваба и меће вергл на леђа и једнако захваљује <pb n="1 |
| отиде!</p> <p>— О, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир и |
| ш.{S} Зар онако без мезета да пијемо ка Швабе?!{S} Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?</p> <p>— |
| н преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро вино — једин |
| боји се ни једног цинцарског ашчије ни швапске куварице.{S} Кад он направи ћевап, ђувеч, аласк |
| таксене марке, и па банку и три пива и швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да п |
| ше коло, а затим опет неку сентиметалну швапску мелодију.{S} И њега је газда-Ивко сам собом пос |
| е ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију ели шебек, реко’ ги, та се искуписте туј?! — „Неје мечка, з |
| Булбул поје.</p> <p>— „То славуј пева, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијем |
| ордију; будија ми је чираци сабајле на шевећерију на дућан, па и њег’ ми убише ајдуци!{S} Убил |
| лојзе, и славеј-пиле како поје гор’ на шевтелију, па ми долази мило.{S} Узнем си плоску па сип |
| гу попијнем, <pb n="74" /> а славеј са шевтелију откине цвет, па си и он запоје, а цвет оди ше |
| ам до Агушов кованл’к, па си седнем под шевтелију, па си сал гледам и слушам.{S} Гледам бехар и |
| ине цвет, па си и он запоје, а цвет оди шевтелију падне у чашку у анасонлију, а ја си таг попиј |
| а ја си таг попијем и ракију и цвет оди шевтелију (како мезел’к), па си и ја запојем, чукнем са |
| екла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер дан |
| девојка, а оне јучерашње сам домаћин и шегрт, баш онај са мајсторовим ципелама.{S} Газда-Ивко |
| и љуби са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носи |
| ослужује сама Маријола, а њих тек један шегрт.</p> <p>— А зашто нас багателише домаћин?{S} Ја д |
| а то, Бога ми, не бих трпео.{S} Зар нас шегрт да послужује, као да нас је најмио да му окопавам |
| то за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кутије; друго д |
| , мање интимних, Ивко је поставио свога шегрта на вратима да увраћа и упућује госте.{S} Стари п |
| {S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов прслук Ивка јорганџије (још шаре |
| џија.{S} Ето ради тога је Ивко поставио шегрта на вратима — и то баш онога у мајсторовом свилен |
| м по тлу омазаног ходника у собу, а већ шегрте и не пушта чисмена домаћица ни у ходник.{S} Они |
| , а Курјак их је са једним реквирираним шегртом из комшилука чупао и навртао на ражањ па пекао. |
| ј дан.{S} Ошишао га је и поновио.{S} На шегрту неки стари свилени али за шегрта још једнако нов |
| даде нарочито за то одређеном тога дана шегрту.{S} Шегрта је опремио па је овај био као из кути |
| е, ситно! рекох ја. — „Могуће!“ каже ми шегрче. — Та какво „могуће“, кад је тако! — „Па ви хоће |
| за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: „Зар ви не |
| г. Мирко, па да и узмем пуслицу, ал’ у шездесет седмој нису ми, дете, више зуби за то.{S} За М |
| иш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душманску кућу.{S} Начинише си чадор сас |
| че Калча новајлији, виде ли га какав је шерет овај наш Ивко! <pb n="83" /> Срамује се од нас, п |
| </p> <p>— А пошто су сад коже?</p> <p>— Шес’ гроша, седам гроша... спрама јагње, господине... д |
| арин...{S} Умреја је, ће да има више од шес’ године.{S} Ама добар и кротак човек беше, па си ос |
| егање, а Ивко си изишеја беше на двор у шес’ по турцки, па кад се врнуја, а он рече: „Кево, мор |
| сма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала ни ...</p> <pb n="3 |
| ја оваки и овако изгледам, ипак сам ја шесет и седам Месница доживео.{S} Ама у моје време није |
| Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће на Малу Госпојину...</p> <p |
| оје године па до пре седам, а сад ми је шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а |
| Уђем ја једном да купим дувана.{S} Дам шесет пара за пакло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, |
| шесет и седам — на Огњену Марију узећу шесет и осму, а моја бака шесет и прву, а Бисенији ће н |
| су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет ос |
| р довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Стоје у полукруг |
| Сваки је пандур довео по једне свираче; шест пандура, шест дружина Циганских беше дошло.{S} Сто |
| едно, па се до неба чује!{S} Затекао је шест циганских дружина.{S} Све ударило у свирке и давор |
| ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу.{S} Ама ти, |
| е био нов новцит, свилен, за двадесет и шест Франака ми дао један мој добар познаник, један кој |
| о-општинског, а плата ти је деведесет и шест динара засад.</p> <p>— Хвала, господине кума-предс |
| дан формално, фактички летњи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче, па заокупи најпре ветар |
| о готови.{S} А ти, Калча, пробери једно шест најбољих Цигана и сортирај их, па ти нек’ остану, |
| њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружних пандура, а и три фијакера нек су у припр |
| више но мање.{S} Све би то стало обично шест а и више динара; а плаћали су наизменце, данас јед |
| игару и полази пред госте.{S} Неких пет шест тако начињених а незапаљених цигара стоје које где |
| стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала |
| ка одмах пошље свих шест пандура у свих шест <pb n="135" /> циганских мала — а и код Пантелеја |
| авили.{S} Да и не бројимо Цигане у свих шест циганских махала, којима, вала, не треба ни поп ни |
| продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.</p> <pb n="121" /> <p>Исти г. председ |
| а на човеци веће збори: „Море!{S} Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој |
| ги даш тапију а мен’ па да ми дадеш пе-шестину пандури, та да се иселим из онуј пустињу... ће |
| S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе од ружу! па си |
| Да свирате саг <title>Он-Алти</title>, Шестнаести турцки! заповеди Калча.</p> <p>Цигани послуш |
| /> <p>— За раћију, газда! гракнуше сва шесторица као из једнога грла.</p> <p>— И мало ’леба и |
| арени, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Ивкове, па засвираше, а деца сва одоше за |
| одупро о колена, па гледа како се муве шетају по прљавом поду предсобља; седи, гледа и зева ка |
| унце проказати.{S} Тако је мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоум |
| звоне на јутрење, и њему се већ досади шетање.{S} Јер, Ивко је био од оних старовремских људи |
| о устали.{S} Ивко се обукао врло рано и шетао се онако свечано обучен по авлији и гледао у свој |
| p> <p>Хукну Ивко, па ућута.{S} Стаде се шетати по авлији неко време, па се врати као да се нече |
| !</p> <p>Пође право на врата и стаде се шетати испред куће и мислити. — Море, ком да казујем мо |
| ут није упалио, па их остави и стаде се шетати по авлији и онако скоро блесасто гледати вашар п |
| оспоју?! рече Ивко и стаде се крстити и шетати по соби.</p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жен |
| ... рече казначејка.</p> <p>— Или купим шећерлеме и ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, ликер |
| гу је туј близу до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, са |
| па се окрете још једном а једнако скида шешир и клања се и одлази пред другу кућу од које се ба |
| љуби га у чело.{S} Па јутре да дођеш за шешир, а за ноћаске нек’ си седи на чандије.</p> <p>— Ф |
| шивши разговор с Курјаком.</p> <p>— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.</p> |
| да дођеш за шајкачу и па за господинов шешир, а ноћас нек’ си седи на чандије.{S} Зар топрв ће |
| ко је овај мало час у забуни сео на туђ шешир и седео на њему све време док је на слави био.</p |
| !{S} Сећам се лепо кад дуну, па ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну киш |
| а и не правда се него му услужно додаје шешир.{S} Не вреди му да се правда, јер вазда будно око |
| отићи, али му то није било могуће, а и шешир му није био при руци.{S} И тако остадоше сви.{S} |
| p>— Е, то му је! рече лиФерант, па наби шешир који је за три нумере био мањи од главе и изиђе.< |
| ћеш, дете! вели Калча, па узе новајлији шешир и баци га на кров од куће.{S} Да му собучемо и пу |
| мем! рече пандур,</p> <p>— А, па ено ми шешир на чандијама!</p> <p>— Боже, куд па саг на чандиј |
| ори домаћин.</p> <p>Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у коко |
| испи чашу.{S} Светиславе, на, мети овај шешир тамо да ми не смета.</p> <p>— Бож’ке, како се па |
| ав.</p> <p>Док је Светислав тражио свој шешир, дотле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и |
| стумарао по авлији.</p> <p>— Ама тражим шешир! вели Светислав.</p> <p>Док је Светислав тражио с |
| ми диже шешир с главе, а ја да у’ватим шешир а он ми изврну кишобран.{S} Оде сав бестрага.{S} |
| ран и један бестрага улубљен и процепан шешир са испалом поставом (<foreign xml:lang="la">corpu |
| .</p> <p>— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, ели гологлав дође? вели Калча.{S} Још мало, море |
| ти неће’ да идеш! рече Калча и наби му шешир на главу.{S} Туј ће си седиш сас нас!{S} Имаш „по |
| ожемо ту сад до поноћи остати ради твог шешира.{S} Него да се помогнемо.{S} Ставро!</p> <p>— Из |
| вила и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафани |
| једним главатим и буцмастим буцовом са шеширом који му је равно до ушију набијен на главу, а к |
| е један одликовао белим тврдим филцаним шеширом, али и он беше бос), који су се већ враћали кућ |
| н Циганин, онај с белим крутим филцаним шеширом, скочи с кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— |
| ред као да је неко са снегом по капуту, шеширу и чизмама ушао у собу и унео зиму унутра.</p> <p |
| вели онај боси у белом тврдом филцаном шеширу.</p> <p>— ’Ајдете с нас; паре ће напрајите, вели |
| чочека.{S} Игра чочек и прави кругове и шиба својим дугим курјуцима по зраку и тресе грациозно |
| ти у чергу, нити ће их »господар-ветар« шибати уздуж и попреко, од пете до перчина.{S} Измилеће |
| то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он ј |
| ма са пуним бошчама колача, а искривили шије као натоварене камиле.{S} Јуре и батргају се попов |
| азари један јорган, да га максуз, рече, шијем за младенци, за њума и за онога па Танчу њојнога. |
| ким љути, бајађим криво гу, па си обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па |
| и очи као печена риба а пружи испод њих шију као корњача и не викне: — „Доста, бре браћо, имате |
| слуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота ко |
| рни мустаћи, зашто беше намакнуја онуја шињелску кукуљачу на главу, па салте очи и малко мустаћ |
| вом косом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим |
| слава била?!{S} Јест, тога ће дана бити широм отворена његова капија, и кућа ће његова примати |
| , и мумле-шамију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој, вика |
| ма; али види ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год вид |
| испод које се пружају бестрага дугачке шишке, које се спомињу у једној пакосној песмици заједн |
| ејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дет |
| андури одоше у Општину, праћени свирком шкартираних Цигана.</p> <p>Свршише прошевину.{S} Поседи |
| ље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p> <pb n="93" /> <p |
| капут, сви почну; ако један осети да му шкоди дуван, сви се туже и одлучују да остављају дуван; |
| печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди“, вика.{S} Те си и ја веће батали да га каним.</p |
| , задовољан.{S} Имаш дара; Фали ти само школа!{S} А то је лако; у осталом, то ће већ моја брига |
| ази и у здрављу, а баба ће њега дати на школе и науке; ал’ неће он бити чиновник, да га свака ш |
| пију.</p> <p>Пауза.{S} Чују се петли и шкрипа волујских кола у даљини.</p> <p>— Подизаше се ћи |
| ном земљом ћу да га сравним и саставим, шкрипи Смук зубима, ко се само макне одавде.{S} Ту да о |
| во кућа, бре пезевенк?! пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учини да Ивко хоће да му отме |
| ма оно пије за нас.</p> <p>— Је л’ ћете шљивку ели нашу анасонлику?{S} Кево, мори, ела донеси р |
| да искочише у лов у чаир, на да су тој шљуке!{S} И петла ми убише!{S} А имашем петла, ете, за |
| морао да квари монограме на салветама, шнуфтиклама и тако даље) са својом женом Наталијом и ма |
| тумаче то како ко хоће; од воље им, као Шокцу пост.{S} Писац само хтеде овом приповетком да им |
| ј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће!{S} А мен' |
| је, луд, господине!{S} Ће ме утепа како шотку!{S} Да погинем за ништо, бре, брате!{S} Несам пог |
| време за зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке |
| , викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{S} За свашто има си време, па и за идење у лов. |
| апита г. Мирко газда Аксентија Прибака, шпекуланта и лиферанта.</p> <p>— Јок , на два три места |
| ивица — вели гђа ветеринарка забадајући шпенадлу — ја се верујте и не бих сетила, ал' мој Пера |
| г па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта велиш!{S} Оно мало час?{S} Оно је био „Луда“.</p> < |
| је по коси и љуби међу очи.</p> <p>— А, шта велиш, ја Отело, а ти Дездемона?{S} Па ти лежиш у к |
| е.{S} Је л’ тако, браћо?</p> <p>— А ја, шта ћу ја? пита нови побратим.</p> <p>— Ти, побратиме, |
| и пријатељу и добротворе.</p> <p>— Уха, шта ти све наказива ту!{S} Рекни: куме — доста је.</p> |
| а сиђе и он с фијакера.</p> <p>— ’Ајде, шта се млатите ту сад к’а будале! викну Смук с других к |
| га каним.</p> <p>— А знаш ли бар ко је, шта је?</p> <p>— Па требе, мислим, да је неки гурбет од |
| буни с том твојом фантазијом.{S} Дакле, шта оно хтедо’ рећи...</p> <p>— За Цигани беше разговор |
| .</p> <p>— Хвала, куме.{S} Дакле, куме, шта сте ми хтели наредити?{S} Где кум оком, ту кум скок |
| кло.{S} Кад узо пакло, немаш га, брате, шта видети!{S} Кад стегнем, а оно се скупи ко сунђер.{S |
| ..</p> <p>— Хе-хе, смеје се председник, шта се ту разуме! — А за коју годину, за ову?</p> <p>— |
| .{S} И мислим да вам нећу бити досадан, шта вшие спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет поч |
| , четврту, све таке исте.{S} Еј, Мирко, шта си дочекао! <pb n="39" /> Та ово је скупо ко шаФран |
| ако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у ту хармоничну целину, она |
| то тако.{S} Певаш ли бас, сопран, алт, шта ли...</p> <p>— Ја ћу да појем на твоју форму, побра |
| кућу.{S} Серенада... знате, фала Богу, шта је, вели Светислав.{S} Серенада...</p> <p>— Хе-хе ! |
| аменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је више спајало, шта их је чвршће скопчавало у т |
| та, рече учтиво Ивко, а у себи се пита: шта ли то, Боже, иде све тако лепо и намазано ?</p> <p> |
| ставимо квартет; ја певам, дакле тенор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! |
| е раздере: „Сву своју крв за освету!{S} Шта, зар неће моју крв нико да купи?! — Ко ће ме над ло |
| } Чудне ми славе!{S} Циганска слава.{S} Шта неће да дођу?{S} Кажи да председник зове.{S} Хајде |
| , а ја обријем ове сердарске бркове.{S} Шта ће ми бркови!{S} Бркови!{S} Изгледам као буљугбаша! |
| {S} Дао му је Ивко своје за тај дан.{S} Шта више, допустио му је да их може носити све до Марко |
| дседник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само седи и ћути.{S} Суче бр |
| донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је ово? запита га зачуђено председник.</p> <p>— |
| аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и незван |
| о пеливанска! брани се женица.</p> <p>— Шта, <hi>одричеш се</hi>, одричеш се и мога па и свога |
| p>— Та није могуће! вели онај.</p> <p>— Шта није могуће? пита г. Мирко.</p> <p>— Та да је г. Ма |
| присети! вели му Ивко полако.</p> <p>— Шта је? гракнуше сви.</p> <p>— Готова работа! вели Ивко |
| вечерамо, сас Сику и Маријолу.</p> <p>— Шта кажеш?!{S} Оно су оне вечерале, а не ми.{S} Ми смо |
| рлици од кошуље.{S} Не марим ја то, ал’ шта ћеш...</p> <pb n="46" /> <p>— А који су ово? пита г |
| е да чини!{S} А, бре, окрете се Ивку, а шта би, море, сас вечеру?</p> <p>— Ама ене ви мутвак, п |
| ја, Калча, такој да чиним?!</p> <p>— А шта ради тај Миле Сојтарија? запита га казначеј.</p> <p |
| ра је слава, па живи били...</p> <p>— А шта је прексутра?</p> <p>— Па разуме се Марков-дан, мој |
| р, а он беше стареји ашчија.</p> <p>— А шта то пече онај?{S} Јагње, а?</p> <p>— Јагње, господин |
| , па се окрену оним другима.</p> <p>— А шта ви певате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и |
| е у лубеницу, вели домаћица.</p> <p>— А шта знате! вели госпођа казначејка.</p> <p>— Живи људи |
| ајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— Бегенисаја коцкарин оно девојченце. |
| ај и написаја ники параграФ?</p> <p>— А шта је то било? запита благим гласом председник и стаде |
| е Смук.{S} Е, чусте ли људи луда човека шта збори:{S} Његова кућа!{S} А где је моја?</p> <p>— П |
| ричања види.</p> <pb n="40" /> <p>— Ама шта ви !{S} Зар је један Марко, казначеј!{S} И после ко |
| а, и сврши.</p> <pb n="150" /> <p>— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се голог |
| , а овај му све то доноси.</p> <p>— Ама шта то радите толико? пита председник, свршивши разгово |
| слаткиша.{S} Халав је и ждере па не зна шта је доста, па ће да буде тутњаве ноћас.</p> <p>— Ама |
| и и улази у кућу.{S} Управо он и не зна шта ради од ово неколико дана.{S} Рад би да помогне <pb |
| ујте, држао да је луд човек који не зна шта говори.{S} Јер ја сам пушио душмански.{S} Једну пуш |
| то зна!{S} Да их пита, не вреди; ко зна шта ће му одговорити; а Бог зна да ли знају и да ли се |
| онија безаконици там’?</p> <p>— Ама, па шта је то било? пита председник.</p> <p>— Море виде ли |
| Е, па ја певам тенор...</p> <p>— Е, па шта ми требе друго!{S} Сас мојега побратима и ја ћу си |
| , мајке!</p> <p>— Е, па криво ми је, па шта?!</p> <p>— И-ха-а-а!{S} За тој па да ми је! рече Ка |
| 104" /> <p>— Јесте, на тебе гласи... па шта онда?</p> <p>— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е |
| нела струја овога бујнога весеља.{S} Па шта је онда стално и солидно у овој земљи? мислио је Ив |
| ија безаконици.</p> <p>— Зар они?{S} Па шта ти раде?</p> <pb n="105" /> <p>— Зулум чине, господ |
| ерно измаче и тихо искашља.</p> <p>— Па шта је, Ивко? запита га председник, и узе ћилибарску му |
| , да се куцнемо и пољубимо.</p> <p>— Па шта сад питаш, кад си га звао?</p> <p>— Кој га је зваја |
| ује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што |
| шим, у мраку!</p> <pb n="36" /> <p>— Та шта то говорите!{S} Тако пасионирт! чуди се госпођа Нат |
| вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите!?{S} Шесет осма?{S} А ја вам не бих дала н |
| ији ће на Малу Госпојину...</p> <p>— Та шта си опет окупио, мари ко за твоје године! прекиде га |
| рукше! рече неко у друштву.</p> <p>— Та шта ми то казасте! чуди се госпођа казначејка равнодушн |
| здахну домаћин и просто побеже кад виде шта се света повешало на тарабама па сехири, а међу њим |
| ’ко ве молим!</p> <p>— Бре, бре!{S} Гле шта збори! рече Смук и испали пушку у вис.{S} А од кад |
| ; оде, оде...{S} Краће, брате!{S} Дакле шта тражиш?</p> <p>— Посмешија сам се, господине, де!{S |
| им и ја вас.{S} Извол’те само, причајте шта је даље било; а ја вас нећу прекидати ко ви мене је |
| гњишту, диже заклопце и загледа у лонце шта се кува, па се раздере:{S} Тато. ја сам болестан зд |
| и јунаци ове приповетке нису знали више шта су радили и онда није ни од писца тражити да он зна |
| авеја је...</p> <p>— Да, господине, а и шта би ми био живот без ње!{S} Само један суморан дан, |
| за ту другу прошевину, и тад је чула и шта је све уговорено.{S} Уговорено је и за часнике и за |
| па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева препелица?</l> <l>Моли |
| можеш.{S} Па, болан брајко, а знати ли шта је данас?!{S} Па <hi>данас</hi> је Марков-дан.</p> |
| нџија.{S} Збунио се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погруж |
| ладујем још три дана.{S} Можете мислити шта хоћете, али ја сам бар такав.{S} Чини ми се да бих |
| <p>— Е, па дао му Бог очи, па зна човек шта ваља; заволео је, па знаш како је.</p> <p>— Е, може |
| љак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста!{S} Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и |
| стаје!“ Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран |
| реко’, хајд’ баш да свратим и да видим шта раде они тамо, па сам казао Џивгару да спреми фијак |
| аквија смо човеци ми!{S} Искам да видим шта ти саг може оној куче да чини!{S} А, бре, окрете се |
| или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не вреди; к |
| од оних старовремских људи који је знао шта је ред; док не узме нафору, не би вам мајстор-Ивко |
| као човек јаке и снажне грађе није знао шта су то живци, а још мање слаби живци, није знао нара |
| ао?{S} А, ја!{S} А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: „Ко, зар ти да оставиш дуван! ’А |
| ају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачуди н |
| је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине јал’ |
| ће га опет онај прекинути!</p> <p>— „У шта да се кладимо, да га нећеш оставити?“ вели ми Марко |
| но, а они су најсрећнији.{S} Увек имају шта да се разговарају.{S} Вазда један другог траже.{S} |
| јада мајци, па се онда оне две саветују шта да раде.{S} Готове су да зовну какву бабу, да, ако |
| жио и обдарио, а сем тога и објаснио му шта је то слава.</p> <p>— Кол’ко год има Кристијани, по |
| ..{S} Тој си је зар појење!</p> <p>— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук.{S} Калча, кујунџија .. |
| е, када још — о ја, јадник! — не знадох шта значи то љубити, — љубити жену, а не бити љубљен; — |
| {S} Тако се то ради.{S} Па онда не знаш шта је доста: толико је то слатко!{S} Ал’ кад си већ по |
| {S} Ето то је добро.{S} Ех, кад не знаш шта ваља!</p> <p>— О господине председниче, ваша љубазн |
| а оне друге пусти.{S} Старојко, ти знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дреши кес |
| ће’ смо си онија стари кардаши!</p> <p>Шта ће весели Ивко него их опет остави.{S} Паметнији по |
| рло згодно за сваковрсне излете.</p> <p>Шта су све у Кутини радили и како су се провели, и они |
| >Стеван Сремац</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p> |
| p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБОЈЕ</p> <p>1899</p> </div> <pb |
| гранчицу јоргована и узе капут, капу и штап и даље свећу, велику свећу од пет и по динара, кол |
| а се крену цркви на јутрење.{S} Свећу и штап понесе сам, а колач и жито даде нарочито за то одр |
| ује нешто из дела „Лаворика и Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти |
| је, Боже, заборавио ову јаку и преломио штап? питаше се у себи Ивко.{S} Да ли је оставио јаку, |
| стављали или избацивали, и ко је сломио штап и о шта га је сломио, ко то зна!{S} Да их пита, не |
| закона! рече Ивко и додаде председнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици пата |
| мотску јаку, манжетну и парче од нечија штапа.{S} Окрете се и погледа све и виде да никоме не Ф |
| о наше дете, вала, само једе — и показа штапом на дерана који је баш тада свршавао с једним кол |
| e>Лаворици и просијачком <pb n="128" /> штапу</title> награђен бурним аплаузом до лудила усхиће |
| смо сасвим, онако ...{S} А морамо да се штедимо; морамо још некима.{S} Децо, напред! командује |
| џик <pb n="56" /> врне човек дом; па ем штета, ем резил’к!{S} Да се резили салте, па како онај, |
| данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио он |
| како му падају панталоне преко високих штикала на новим ципелама, и певуцкао једнако кроз зубе |
| n> неке кривице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређивао г. председник писару да однес |
| је пусти у саобраћај.</p> <p>— Истин’, што ти је па теб’?{S} Ништо си млого жалан, побратиме!< |
| урјак.</p> <p>— А за овај реч „будала“, што ми га отоичке каза, млого ти фала, побратиме!{S} Фа |
| е нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, више пута и преко године, а ми, какви смо, те |
| шки и масурички Цигани за џумбус!{S} А, што узе женче!!</p> <p>Тако смишљаше и претијаше мајсто |
| рјак на њ.</p> <p>— Бре, бре, погле га, што си збори па овај; а зашто па да не поје?! пита Калч |
| како да баталим!{S} Ама видосте ли га, што си збори, куче, за домаћицу ми?!{S} Он ли да дава и |
| та сам Циганин притискао авлију, па да, што певају, јаје бациш од горе, не би пало на калдрму в |
| -дану.</p> <p>Па је ли какво чудо онда, што се и Ивко јорганџија радовао томе дану, кад му је, |
| остави па рекни:{S} Сполај на Господа, што ги се и саг курталисува! вели Кева.</p> <p>— Мори, |
| кревету!</p> <p>— Леле!{S} Жива ти ја, што збориш!{S} Мори, да баталиш ти тој, зашто ћу искочи |
| /> <p>— Чујеш ли, несрећо јорганџиска, што си збори човек.{S} Нема ни татка ни па мајку, а ти |
| а сам побољи од теб', несрећо курјачка, што сал’ гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да |
| снега; блато, па човеку Формално дошла, што кажу, душа мокра, рече други онај Непознати, који ј |
| ицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Курјак.</p> <p>— |
| убаво татко и мајка му, Теофан и Нона, што ће ги детенце напраји велики чес’ и ће стане нај-го |
| а и треће ... рече домаћин</p> <p>— Па, што рекосте, и треће.{S} Ја се, верујте, морам признати |
| ’, на куде Агушов кованл’к, а ми се па, што смо момци, скутамо у ендек како лисице при кокошарн |
| о у кућу!{S} Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако |
| златан занат ...</p> <p>— Погле га саг, што си па овај збори !{S} Поче си и <hi>он</hi> да ме у |
| и да је зато и остао три дана код тебе, што му се жестоко допала...</p> <p>— Рекни гу, додаје К |
| а огреју грбину.{S} Радују му се слуге, што ће променити своје џандрљиве газде, и газде, што ће |
| оменити своје џандрљиве газде, и газде, што ће се опростити својих лених и крадљивих слугу; рад |
| е, намћор је.{S} Виде ли како си отиде, што је намћор!</p> <p>— Е није него да ти пева ту! осеч |
| латној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања р |
| смеха, па само виче:{S} Лелеее, лелеее, што је будала!{S} Тугооо!{S} Па се све клања и сузе јој |
| и па и он нема душу?!{S} О, Боже, Боже, што је човек катил!!</p> <p>— Остави де! викну Ивко љут |
| ам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је!{S} Избрамо те, дек си човек од ред.{S} Зашто |
| искочи у наш век.“ Од сорту је; сој је, што се вика! рече Калча поносито и пусти неколико густи |
| дође! чуди се Калча.{S} Еј, црна Сике, што ће’ па да добијеш будалу зета!!</p> <p>— Ех, батали |
| а.</p> <pb n="137" /> <p>— Леле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на кра |
| аг зајац нема га!</p> <p>— Леле, мајке, што да прајим?! рече Ивко полазећи.{S} Да се тужим, нећ |
| у годину!{S} Живот немам!{S} Еј, мајке, што ме роди баксуза!{S} Ах!{S} Свети Ђорђијо! рече и ст |
| очи, несрећо ловџијска!“ — „ Хо, мајке, што је па тебе ти то криво?!“ зборим си па ја. „Кој гу |
| ом, ту кум скоком!</p> <p>— Леле мајке, што ће да ни процавти Општина сас овакога писара!! вели |
| е Сојтарија?!{S} Питујеш ме, господине, што ради?!{S} Миле Сојтарија кад се намери такој нешто |
| ч не помага.{S} Пијани људи, господине, што да правим!</p> <p>— Ниси ти умео.</p> <p>— Искараше |
| у само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, биле би код мене, ал’ |
| Батали, Ивко ! вичу сви.</p> <p>— Море, што да баталим; како да баталим!{S} Ама видосте ли га, |
| зборим: „А ви па зашто, викам, слушате, што си не идете мирно по пут, како путници човеци.{S} З |
| оде и он с госпођом.</p> <p>— Извините, што вам кварим овако лепо друштво, али, верујте, морам, |
| берем за сутра, а после, викам, ако ће, што ми веће треба лепо време!</p> <p>— Ах то је дивно! |
| и, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и здрава |
| p> <p>— А виде ли, господин-приседниче, што напраји онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. пр |
| е мислио Ивко, шетајући се погружен, и, што рекли наши стари, у недоумјенију.{S} Гледа ону сомо |
| ању скрупулозност и савесност своју, и, што је још горе, тиме би изгубио дојакошњи леп глас вер |
| елник курталиса, забашурив ствар.{S} И, што је у овој ствари најчудније и најнеочекиваније, мес |
| те, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој д |
| ељство да останемо, а Бог нека ти суди, што нас обрука! вели Курјак.</p> <p>— Обрукасте ви мене |
| а зајци, има за срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а |
| ке!{S} Не тејаше, демек, да блажи, ели, што си вија зборите, да си <hi>премрси</hi> среду и пет |
| руги, летњи ко и зимњи.{S} Само Цигани, што кажу, праве разлику.{S} Они воле <pb n="31" /><hi>Ђ |
| дљивих слугу; радују му се људи изешни, што ће омастити брке младом јагњетином, и добри пријате |
| слушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — онда ћете и ви сви друкчиј |
| тем, наредивши им пре тога да иду кући, што му они, наравно, и обећају, упутивши се фијакерима |
| адим из бунар.“ О, Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?!{S} А тој си је онај пеливан научи |
| алча.{S} Све људи од ред; еснаф човеци, што се каже.</p> <p>— Чини ми се да их знам мало; биће |
| у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?</p> <p>— Хе-хе! смеје се |
| је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi> |
| ева — како онај леблебиџија из Стамбол, што се у онуј турцку песму поје, пушку да фане, ајдук д |
| ерујеш.{S} У зем да пропаднем оди срам, што ће рекну па комшије!</p> <p>— Ама па они се већ и т |
| не разбирате човешки, а ја ћу ве питам, што ће’ прајите, кад ви дођу девери из општину.{S} Ако |
| Бог слаткоречива, ствар је тиме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке.{S} Сика је ћутала и слуш |
| аво седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски пси спасавали см |
| , кажи си ти, де?{S} Ти си човек један, што се каже, књижовњак, разбираш се у књиге и у писмо, |
| <p>— Море крши си врат, келешу ниједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грди га Сика.{S} Несрећо! |
| да!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде такву фантазију! хукне женица.</p |
| ја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече Ибиш, да Чапа паре вреди.{S} Без њег’ — без Ча |
| просио и Курјак.{S} Курјаку је, управо, што кажу, дупли празник; испросио, а и слава му, управо |
| тима, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испричати, што је са мном истим било, — |
| у се добро, па зато и није никако чудо, што га онако радосно дочекаше људи који су, и ако пијан |
| вај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> <p>— Ама ништо, брате, в |
| га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете!{S} И шегрт узео |
| што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к да напрајиш сас мене! рече облачећи се.{ |
| p> <pb n="33" /> <p>— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија... прихвати госпођа каз |
| зак.</p> <p>— То је оно, вели г. Мирко, што казали: „Дошли дивији па истерали питоме.“</p> <p>— |
| еш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, п |
| там, нешто због очију, а нешто и за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љуб |
| редседник.{S} Еј, грешни Ивко!{S} Е то, што ми рече, не ваља.</p> <p>— Ич не ваља, господине!{S |
| ћи монолог изговорио.</p> <p>— Па и то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било ! вели |
| ити!</p> <p>— Та немојте даље, кад ето, што Фала Богу сви памтимо, преклане знате како је било |
| убити ако...</p> <p>— Чујеш море, Ивчо, што си збори човек?!{S} Нек’ рекне Кева на Сику: да ће |
| Уникум! рече онај.</p> <p>— Антика-пас, што ти кажем! рече Калча.{S} А и од сој беше; мајка му |
| места да свратимо.{S} И они нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и пос |
| им рукама, да ручамо.{S} Ручали су већ, што <pb n="124" /> кажу, и који су говеда погубили.{S} |
| <p>Виде опет Ивко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их остави и стаде с |
| и чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што ви саг за њег’ казујем!!)</p> <pb n="61" /> <p>— Ет |
| ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћин, а на |
| мајка и татко гу ме не обичаше!{S} Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!</p |
| <p>— Заради воздух! вели Калча.{S} Ех, што је човек учевњак, књижован...</p> <p>— Јесте, да се |
| ка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!</p> <p>— О, господине |
| ем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, фала Богу, не мораш да |
| о теб’ да ме како влас’, ете, заштитиш, што се каже.{S} А они си осташе, та шенлуче како у душм |
| еее! викам, еј Калчо, главу да строшиш, што ће’ саг да прајиш!?{S} Краљ!</p> <p>— Е, домаћине, |
| ими се зовемо, имамо шалу од време, па. што да чиним?!{S} Проба’, господине, да и ја станем сас |
| оште шестину ги утепа, ама премисли се: што ми требеју, кој ће да ги руча на дом?!{S} Па ги раз |
| се, а добиће службу, па не тражи ништа; што кажу, пристаје и у једној кошуљи да је узме.{S} А ј |
| и воле <pb n="31" /><hi>Ђурђев дан</hi> што им доноси лето, а мрзе <hi>Ђурђица</hi> са његовим |
| мога’ да ги напудпм. — А бре, деца !{S} Што се скуписте, бре ћопеци?{S} Мечка ли игра у авлију |
| аг си ћутиш, те ме не курталисујеш!!{S} Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да ч |
| ајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да чиним, ела научи ме ти.{S} Ти си учија, демек, ч |
| е ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми требе више!{S} А теб’ ти и опет фала! вели Калча |
| ; челебија сам, ете, а не како теб’!{S} Што бре, зар несам челебија! рече Калча, па накриви кап |
| ваљда боље сложити.</p> <p>— Ихааа!{S} Што ми ти па туј наказува!{S} Е, па де!{S} Ако немамо в |
| па баксуз, та ме нигде у свет нема!{S} Што да чиним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, |
| загрлише се.</p> <p>— Разговор, де!{S} Што ј’ си је било, било!</p> <p>вели Калча.{S} А саг не |
| ијасвет зајци потепа тагај!{S} Леле!{S} Што се намучи’ таг.{S} Пече звезда одозгорке, како у ле |
| Куд га па ти искара!{S} Јаваш, море!{S} Што мислиш, бре!{S} Калча нема две руке!{S} Калча ће да |
| мперативно.{S} Срамота бре, резил’к!{S} Што мислиш?!{S} Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру |
| еле, мајке, што ће баш да пропаднем!{S} Што ће овој сас мене на крај да бидне! рече, па полете |
| па ако су десет пуне черге!{S} Аман!{S} Што да ме острамоти и оцрни образ, куче селско! дере се |
| гледаш за ту твоју проклету мешину!{S} Што да ми не поје?{S} Бата је ово море! рече, па се ста |
| о! рече муж.</p> <p>— Извол’те каФу!{S} Што зар ћу па да врнем каФу? чу се танки гласић госпођи |
| дева?!{S} Појем си, ете, за мој кеф!{S} Што, зар теб’ ли ће да појем, Каро?{S} Ја си идем по мо |
| ри, ете, да станете!...{S} Паре! ...{S} Што ми требају паре?! ...{S} Сарафин ли сам, ели Чуфут, |
| кућу.</p> <p>— Па моја си је, моја.{S} Што мислиш?!{S} Салте моја, ни толко — и показа на црно |
| , и инџилир, а ја ако ће сам будала.{S} Што ћу прајим; сас тај мој прос’ памет ћу и умрем!{S} Б |
| сијом.</p> <p>— Брееее! отеже Калча.{S} Што је па будала <pb n="148" /> и фантазија овај наш та |
| ка као иза неке демаркационе линије.{S} Што да погинем!...{S} Одлазите бре!</p> <p>— У књиге ће |
| Цигани! чу се глас Јордана, комшије.{S} Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана!{S} Ели |
| маршал.“ — Поћута’ си ја мало време.{S} Што да прајим, мајке, саг, мислим се у памет!{S} Тол’ка |
| Курјак.</p> <p>— Од теб’ сам побољи.{S} Што бре, а и ти си ми зар па неки човек!{S} Тол’ке годи |
| опрану чашу, а Ивка и не гледајући.{S} Што па <hi>нас</hi> резилиш, кад су туј наши стареји?!< |
| ук.{S} Иди, иди боље, па се испавај.{S} Што пијеш, кад ти шкоди! — А чији је ово сокак, бре?</p |
| сам да баталим <pb n="168" /> тешем.{S} Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?!{S} Што ми тре |
| да поје, неје заради неко рђавство.{S} Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, или је пан |
| коме иде и памти, је ли му враћено.{S} Што је најбољега преко године у кући његовој, то се оби |
| хладно печење, онда је друга ствар.{S} Што се мене тиче, ја волим и једно и друго.{S} А кад хо |
| и молим како владику, искачајте већ.{S} Што је овој, бре, брате! пита домаћин, нашав се у чуду, |
| Седи, Мито, рече председник Курјаку.{S} Што си замишљен?{S} Шта ти је?</p> <p>А Курјак само сед |
| аведрине, без топлих зрака сунчаних.{S} Што је цвет без топлих зрака сунчаних, то сам ја без ње |
| {S} А премисли’ се па у памет и тој:{S} Што ће ми, викам, тол’ко!{S} Кој ће да га поруча тол’ко |
| па девојке удавају, е ли за давење?{S} Што ми треба муж за давење!{S} Две ми очи, ћу, ете, иск |
| ко путници човеци.{S} Зашто слушате?{S} Што је то па теб’ ти криво, Каро? (Кара гу се зовеше ма |
| два и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није далеко... |
| и нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, бре брате !{S} Јутроске веће трећи је дан, |
| за руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?!{S} Па те молим, го |
| !{S} Овако једење и пијење и не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде да остане! вели Калча.< |
| стаде да рашчешљава бркове и љуби се — што да прајим, наше си, ете, куче!{S} И ја ћу си до теб |
| да појем у овеј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ј |
| и га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата узнемирује — са свога рођеног носа |
| кад уђоше нови.</p> <pb n="21" /> <p>— Што, море, зар ће’ искочите! пита их домаћин, не знајућ |
| а, те ћу њег’ саг па да зовем!</p> <p>— Што бре рече? пита Калча зачуђено.{S} Неси га зваја!{S} |
| S} Ивчо бре, поскоро да дођеш!</p> <p>— Што се дереш ка скелеџија?{S} Пресече ме, кол’ко се раз |
| вели му Курјак и зауставља га.</p> <p>— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући.{S} Саг |
| кола и дотрча по инструкције.</p> <p>— Што искаш, бата-Калчо ? рече Циганин.</p> <p>— Какав ба |
| а лезет да пијнем чашку винце.</p> <p>— Што. море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук |
| , јер и твоје се коже то тиче.</p> <p>— Што да прајим, господине?{S} Све ће да чиним, салте каз |
| и да не буду никоме на сметњи.</p> <p>— Што искате то? пита их домаћин, видећи их где одређују |
| и ту! вели му прекорно Курјак.</p> <p>— Што бре, пита га Калча.{S} Зар неси душманин и па курја |
| друкше, ти ми мораш бити кум.</p> <p>— Што ти требам ја.{S} Има јоште човеци учевњаци... и ста |
| а се тужи!</p> <p>— Јесте, он.</p> <p>— Што је катил човек!!{S} Ама за њег’ ме баш ич неје жал. |
| јвише да буде нашем Ивку мило.</p> <p>— Што је куче, виде ли, господине, па нема га!{S} А погле |
| чеви! вели г. Пера, ветеринар.</p> <p>— Што!{S} Ама зар саг, па и ти, господин-доктуре?! зауста |
| ћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита га Калча.</p> <p>— Па да, ниј |
| ате? запита ону другу двојицу.</p> <p>— Што и ти, побратиме! рекоше обојица у један глас.</p> < |
| велиш била лепа и као девојка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беш |
| рекнем: приседник га знаје како и себ’ што познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога по |
| тој на свет!{S} Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној време, у оно њојн |
| узунџовски панађур!{S} Свашто има, сал’ што фали комесарин јоште из полицију.{S} Бога ми ти каз |
| ш, па неће’ да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани шт |
| з кафане избаце.</p> <p>— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га шт |
| ш, Ивко!{S} Оди овај ћошак од куће там’ што је, да неси улегнуја у авлију сас тија речи, зашто |
| и, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седи, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — |
| требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе да је ништо без ред и лудо!</p> <p>А он јој з |
| ку гу !{S} Зашто си ја веће убаво видо’ што неће ништо да бидне од онај пазар и онуја работу, п |
| е како мајка гу, зашто је учила чкољу!“ Што да радим, да пратим — не смем, господине, човеци су |
| се и пију.{S} Ивко седа.</p> <p>— Е, а што је па саг овој, господин-приседниче? рече прекорно |
| у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председник — па може |
| ха, ха!{S} Кажем му, господин-Мирко: а што ме тера, кад ето ја сам идем.</p> <p>Смеју се обоји |
| сподине, по малу и по род и по лојзе; а што остаде, тој погибе, а ја си побего’ до теб’ да ме к |
| ја то једва и чекам, и молим Бога!{S} А што?{S} Што да ми не дође!{S} Боже здравља...{S} Није д |
| олу, овог летњег.</p> <p>— Истина!{S} А што, госпоја, летњег?{S} Боже, летњег да славе! чуди се |
| њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66" /> мајка гу, мани се!{S} Те |
| и тресе Ивка, да се и овај смеје.{S} А што си се, море, смрзо, што си кисео?!{S} А, море?</p> |
| домаћин.</p> <p>— Фала, домаћине.{S} А што ме тераш, кад ето ја сам идем, вели старатељски суд |
| па ће си бидне здрав како магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично |
| јоште једна потаква да се намери.{S} А што па имејаше грло, та када запоје старовремску:</p> < |
| >— Па може и ја да останем удовац.{S} А што па да не можем?!{S} Хаџи-Катлак у онеја године па с |
| о час?{S} Оно је био „Луда“.</p> <p>— А што требе да ми збориш.{S} Ја си веће видо’ што требе д |
| побратими.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди па гу спреми! рече |
| } Је ли да би то било дивно?</p> <p>— А што па да ме давиш? вели уплашена Маријола.{S} Да не да |
| ветиславом, али и са Курјаком.</p> <p>А што и са Курјаком? запитаће неко.</p> <p>Па ништа чудно |
| асвираше поручени турски марш.</p> <p>А што да чиним па ја без шајкачу? запита Ставра пандур Ив |
| „Душа ми искочи!“ хукне тек Ивко. — „А што?“ питају га. „Па за то!{S} А зар не знавате дек’ сл |
| е, а задржа’ си за мен’ салте овија два што ги видиш!“ — А кад ич не улови, леле мајке, таг па |
| се обе комшике и радују и поносе; Кева што ће имати најлепше девојче да јој послужује госте, а |
| ли Калча полако и гурка Смука.{S} Ја га што је брљив!{S} Их, што је фантазија, мајка му стара!< |
| ’ко ме мрзеше!) па вика из кола: „Ја га што је џимпир!{S} Неје те ни срам, вика ми мен’, тргова |
| ће моћи саставити целокупну слику онога што је било у Еминовој Кутини, нека им послужи и тај по |
| {S} Изгледа кућа као она библиска млада што чека свога женика.</p> <p>Цигле у ходнику премазане |
| бећарски живот а дирнуло га и то ваљда што је дочекао славу у туђој кући.{S} И он се опет изгу |
| се човек, па не зна ни шта ради од чуда што га је снашло.{S} Иђаше тако погружен и замишљен пра |
| кућу!{S} Па их послужи.{S} Пита их: за што су?</p> <pb n="11" /> <p>— За раћију, газда! гракну |
| не треба екимин, па болује ли!{S} А за што да га зовем?“ — „Па шта да радимо?{S} Помагајте, љу |
| ишта не ваља.</p> <p>— Зулум чине, а ја што да прајим сам, ете, помеђу онија ајдуци?!{S} Што да |
| Удовац си, па кој ће како теб’!{S} А ја што ће, што знајем да си прајим; жена ми, ете, цврста и |
| овници како тебе; еснаф-човеци, како ја што сам.{S} А убаво се живујемо: како сол и ’леб! вели |
| оште позулумћар и полуд оди свија онија што су там...</p> <p>— Брука.</p> <p>— Море, топрв иска |
| тавља их.</p> <p>— Такој си праје онија што су прави и асли кардаши и пријатељи.{S} У домаћинск |
| ако онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!</p> |
| па неће да искочи баш под форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <qu |
| Е, дакле, извини ме!{S} А до године, ка што ти реко’, држи се добро!{S} С Богом!</p> <pb n="101 |
| девојче да јој послужује госте, а Сика што ће јој кћи у тако одличној и домаћинској кући да по |
| о: слава на нашега Митанчу.{S} Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави!{S} Боже мој!{S} |
| ко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да четим и да писујем, тол’ко!{S} Псалт |
| а — е, пеки, и тој ће си кабулим; — ама што праве па данас, трећи дан, мајка му стара?!{S} Е па |
| а за певање.</p> <pb n="71" /> <p>— Ама што је па теб’ ти то криво?{S} О, мајке!</p> <p>— Е, па |
| оји су стајали пред кућом.</p> <p>— Ама што узе женче, побратиме, вели Калча Курјаку, алал ти д |
| па се лупи у груди и рече:</p> <p>— Ама што ће’ се наплатимо!{S} Како на кадију ће ми плату.{S} |
| е противна том новом животу „на даскама што значе свет“; јер се (не знам откуд) бојала, да јој |
| : „Море, видосте ли, људи, од побратима што се напраји!{S} Ич не ваља, ништо се напраји од чове |
| на сокак.</p> <p>— Е, од овија три дана што беше, овој си је најпаметна работа.{S} Овој најпаме |
| таци људи, доста.{S} Ете ова овде и она што гу видиш и она трећа и једно сопче, мутвак и килер. |
| по неки пут.{S} Од време си научи’, па што да прајим! вели Калча.{S} Ударим на лојзе, па отутк |
| икаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија баг |
| о Курјаку — ти си бар човек паметан, па што онда тако говориш?{S} А како би, ето реци по души, |
| ја</hi>?! вели председник.{S} Добро, па што ће ми сад она?</p> <p>— Ја си ништо не зборим, госп |
| , господине, ваздан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, |
| резил’к ми напрајисте! <pb n="96" /> Па што јоште искате да прајите?{S} Је ли сте кристијани, ј |
| просто сести, и незван, па јести.{S} Па што уме да запапри јанију или паприкаш, мани се!{S} За |
| вар је онда у другом состојанију.{S} Па што ми то одмах не казасте!{S} Е онда <pb n="133" /> уз |
| у.{S} Бога ми ти казујем...</p> <p>— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао?{S} Ту бар, ф |
| онај полако неком до себе.</p> <p>— Па што беше таг, господин-Мирко? пита га домаћин.</p> <p>Н |
| трану а нас на’рањује лошо.</p> <p>— Па што дирате девојку, кад мирно пролази, вели Курјак.</p> |
| ма ништо јоште поубаво оди тој!“ — Е па што чекате бре, кад неће ништо да бидне! — „Чекамо, збо |
| а нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чуфутска ! заврши |
| !{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што <hi>пије</hi>, мани се!{S} Он си сал’ држи оканик, |
| ка, како и мајка гу Сика, а мајка гу па што беше...</p> <p>— Ее, де... казиво си ми већ! прекид |
| како огар, како на прилику саг мој Чапа што је, а момак како зајац; дор га видиш, а ти тај час |
| тинскога суда.</p> <p>Ту затече пандура што пријављује, где седи пред вратима заседања на једно |
| војка?</p> <p>— Што мислиш, море!{S} Та што беше једна лепотиња кад беше девојченце, у мој век |
| !{S} А имашем петла, ете, за кеф!{S} Та што имаше пусто грло, како телал у царску ордију; будиј |
| евојченце!{S} А и саг си је лепа.{S} Та што имаше таг грло!{S} Оно веће ништо полепо и послатко |
| знајеш?!{S} Загар мој, господине.{S} Та што је пцетиште, до Стамбол га веће нема, тол’ко је за |
| „Славеј пиле, не пој рано“.</p> <p>— Та што па да не умем ? вели Сика.</p> <p>— Па ела да ни ма |
| не, мајка госпођице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте каФама.{S} Она |
| е да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре испразни, вели му председник полако.{S} Јер вид |
| ешеклуци и да си фантазија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да пору |
| да носе, та и он си пропаде... а он таг што ће да праји, стаде си клисарин...{S} Умреја је, ће |
| Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, а |
| та-Колу Рашиног и Божидарца онога.{S} Е што ће прајиш, куд си па ти бија таг, несрећо курјачка |
| наје; поближа кошуљка оди хаљинку.{S} Е што да чини млада и убава удовица у њојне године; да гу |
| и л’ га чула само, како одваљује!?{S} Е што то по неки људи воле да слажу, то је за чудо!{S} Па |
| ан, па је пољуби одушевљено.</p> <p>— Е што је саг па тој! чуди се Маријола.</p> <p>— А, шта ве |
| оје него нису моје.{S} Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да с |
| , најбоље слатко, најбоља живина, и све што се може добро појести и попити, чува се преко целе |
| узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци.{S} А беше г |
| ружи ђуровачу да му се наточи — онда је што друго; ствар је онда у другом состојанију.{S} Па шт |
| на се мази, а мајка се љути.{S} Грди је што има тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђ |
| питају млађи — баш никако.{S} Много је што шта видео и доживео и ништа га више не може да зачу |
| оту</hi>, зашто откуд па Калча да знаје што је фота!{S} Зашто тој не беше у наш земан, тија нем |
| ти ги потепа!“ а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: „Море! |
| аћине!{S} Љут је, пцето је, па не знаје што чини!{S} Аман, газда-Ивко; ’хоће да напраји курбан |
| Калча.{S} Пијан човек, зар па он знаје што збори!{S} Он си је саг како стока, је л’ <pb n="78" |
| и се допада!</p> <p>— Не тејаше да поје што си ти туј бија.{S} Жена си, зар, збори: пред кога ћ |
| >— Ама, дете је ... па викам ... милује што је слатко и благо ...</p> <p>— Ама, остав’те, знам |
| ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, ми ће’ те испудимо!{S} Разбираш ли? ’Ајд’ саг |
| онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: „Славеј пиле, не пој рано“.</p> |
| n="68" /> <p>Јоште од садразамско време што се каже.{S} Он да седне, та да ви прича, какво беше |
| купија Косово у старо зулумћарско време што се писује и казује.{S} Фрљају туФеци како Зејбеци.{ |
| вели Курјак, а оно нека Бог поживи оне што су остали!{S} А грехота је да се и она тако млада з |
| мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује оди онај голем товар и врућину; а лет |
| јанство чак у лојзе, и ја.{S} Ем магаре што је — па не могало да потегли тол’ки зулум и резил’к |
| чак у трећу авлију чује.</p> <p>— Море што тепаш човека на славу! чу се глас из авлије Јордана |
| аа!{S} За убивање ли је ?</p> <p>— Море што да арчим барут џабе.{S} Ће натуткам Чапу на теб’, р |
| да се питујемо како бугарске Баја-Џоре што се питуваше: <pb n="151" /> е ли беше на Баја-Џору |
| долазе гости.{S} Долазе и извињавају се што јуче нису могли да дођу.{S} Јучерашњи гости пију у |
| стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — „Да Бог |
| мате <pb n="50" /> л’ душу!{S} Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.“ „Још мало“, ве |
| > <p>— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете.{S} Има там и месо, и ’леб, и свашто.</p> |
| обар човек и убав човек беше, ама салте што волеше, господине, много да лаже; ама турцки да лаж |
| у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе!{S} Ама оно друкче било, господине.{S} Они се |
| кове и тражи од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то |
| мајка).{S} Зар, демек, салте ваше Сиче што искача из Бању, та да на њума таја песма прилега и |
| } Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! вели Курјак.</p> <p>— О можемо ми да се послуж |
| , а много убаво живујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што |
| воје, тако да кажем, „тиш-колеге“.{S} И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантеле |
| ако магаре.{S} А што му треба илач!?“ И што један предложи, томе обично нема опозиције, обично |
| и разочаран, мрзи на све.{S} Мрзи га и што је жив, мрзи га и ону муву — што га већ по сахата у |
| од ћирију.{S} За три дана, осам гроша и што си попије! извињава се чалгиџи-башија.{S} Други смо |
| ја сам ги, господине, и молија сам ги и што ги не праји — па ич не помага, ем како сам ти молиј |
| а већ је четири пута послужен каФом' (И што је најстрашније, каже да може сијасет каФа да попиј |
| да ги нађеш да славе : сал’ што ми Срби што смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не |
| ри такој нешто та бидне батали та улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у г |
| .</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слатки што — дере се опет с врата и улази као <hi>Никица</hi> |
| удо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у себи.{S} Веровао је својим ушима, ј |
| и и мајка гу тврде пазар!{S} Па виде ли што се после напраји?!{S} После си пође и удаде се за о |
| <pb n="3" /> систематично, из тиха, али што ближе томе дану, све је спрема живља.</p> <p>Зато ј |
| еда.{S} Пошао је умирен и пун наде; али што се ближе кући примицаше, све га више неки страх обу |
| сте знали!{S} Кад бисте знали и осећали што ове ломне и измучене</p> <pb n="144" /> <p>груди ос |
| у чаршију а жена у род, а кућу оставили што се каже на Бог-душу.</p> <p>Осташе кардаши и опет с |
| Кесеџија.{S} Видиш да су тек сад ћефли што су пронашли Митину славу!{S} Па ти мислио да ће већ |
| </l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> <p>— А, ће’ се ти да убришеш за |
| У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај ста |
| то смо, што славимо, а други Кристијани што су — ти не славе, па ако су Кристијани како ми!{S} |
| ме не испудише из чкољу заради џивџани што ги млого Фаћа’; а и ја си сам да баталим <pb n="168 |
| ују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се |
| ерку — некој време, а после признаде си што га је и она бегендисала. — Берићат-версун! викну’ја |
| ри, па си седне куде си милује.{S} А ти што да правиш, јоште му лацкаш а и не знаваш га; викаш: |
| то познава...</p> <p>— Па ако може бити што од тога посла, а ми да им дођемо одмах овако сви у |
| па једнако лупа главу: ко може тај бити што никако не одлази, а већ је четири пута послужен каФ |
| на главу, па салте очи и малко мустаћи што се виде.</p> <p>— Дивота!{S} Почиње заплет! рече он |
| седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и најмалецно детенце из малу, ће |
| ети који ће им казати: је ли у тој кући што слави домаћин Ивко Мијалковић, јорганџија.{S} Ето р |
| <p>— Има ... има!{S} Има таквија човеци што су, што се каже, тиријаћије на тутун! вели му домаћ |
| Врло добро, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори |
| л’ко!</p> <p>— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре |
| ка јорганџије (још шаренији него и онај што је мајстор-Ивко синоћ себи одредио), мало комотнији |
| помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.</p> <p>— Не мислите ви, брате, ништа! |
| а знаш : од Кристијани салте ми, с овој што се крстимо, па показа три прста.{S} А ви се па овак |
| него реци...</p> <p>— Јок, јок.{S} Тој што и ти појеш, тој ће и ја да ти помагам... побратим п |
| нор; шта ти, Калча, певаш?</p> <p>— Тој што и ти, побратиме! вели Калча.</p> <p>— Е, па не може |
| а је, та саг ја да не смем да појем тој што и ти?!</p> <p>— А, па не зато...</p> <p>— А бас нећ |
| ега Чапу — за кога ти саг казујем — туј што беја’ батли, мани се!{S} Туј видо’ убаво, што рече |
| ал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу пантим јоште од оној време у онуја |
| главешина на град и на нас свија и туј што смо и там’ па на поље по град.{S} Па викам: „Главу |
| у до моју, у други сокак, Шефтели-сокак што је.{S} Па тој девојче искају, ете, саг да гу даду з |
| лча, сав срећан, полако — учевњак човек што је, па у свашто се разбира!</p> <p>— Тако... дај са |
| "78" /> тако, побратиме?{S} Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без |
| ет и из ноту, веће из памет, како петал што поје!{S} Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако г |
| дизај се, фантазијо, ич те не разбирам што збориш туј! љути се женица.</p> <p>А он се онда диг |
| рски пут ја си могу за мој кеф да појем што си милујем!“ викам ја. — „Несрећо, вика гу мајка, л |
| отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: „А знајеш ли, |
| а се врате.{S} Вели да се нашао увређен што га избегавају.{S} Једва их намоли.</p> <p>— Море, п |
| о?{S} Ако ли? пита их Калча, сав блажен што је и Чапа ту.{S} Е, па и он си ако је пцетиште, има |
| ишту и а гледа око ручка, а све јој жао што га је истерала.</p> <p>— „Тато!{S} Ајаој, што, слат |
| одина — али стара она глумачка крв, као што рекох, не да се затајити; узбуни се понекад јаче.{S |
| о-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверити, спасао четири, или управо с |
| а Чапа му је био калауз.{S} Дакле, као што видите, Чапа у овој приповетци није нека ствар, или |
| те! вели Светислав.</p> <p>— Дакле, као што ти реко’, ја ћу да ти будем кум, Курјак старојко, а |
| азала му је девојка; заборавите ме, као што вас ја никад заборавити нећу!“ Баш ту сам стала, ве |
| ), мало комотнији истина, али дете, као што знате, расте, па нека се и развија слободио; испод |
| ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уста.</p> <p>— Наравно, |
| ц није умео онако лепо да сложи то, као што је у истини било, али отприлике тим речима се послу |
| {S} И после, он није био тако стар, као што се бар из вашег причања види.</p> <pb n="40" /> <p> |
| кафу ни <pb n="6" /> уз њу цигару, као што је то у друге дане свако јутро чинио, седећи са сво |
| а се он батрга пијан преко сокака — као што то раде пијане Швабе, кад се овде код нас намаме на |
| лиферантом, који му се примакао (а као што је већ сваком познато, лиФеранти не <pb n="47" /> и |
| ни изблиза тако поузданих података као што их је имао за ово довде, за које, наравно, он, по у |
| о брке, пућио образе, надимао груди као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио а н |
| седнику штап онако понизно и смерно као што клисар владици патарицу додаје.{S} Да ви дођем, гос |
| бити у приповетци.{S} А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични пи |
| д песница и маљица.{S} Газда-Ивку криво што је било те свађе, јер слути зло.</p> <p>— Оставите |
| сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.</p> <p>— Што, и Ивко те тера? пита |
| отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао!{S} Море, па ћеш |
| би била ствар свршена.{S} Али и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен в |
| Већ је за то кратко време смислио много што шта, а до прве славе, јал’ <pb n="157" /> Калчине ј |
| очију, па наставља причање.{S} А ја, ко што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону велику п |
| г времена.</p> <p>— Пушио сам ти ја, ко што мало час рекох, мој газда-Ивко, те још како сам пуш |
| чено, одмах нож за силав па прстима, ко што је Бог рекао. <pb n="125" /> Јагње печено, упамти т |
| себе рекосте, вели пензионар.{S} Па, ко што рекосте, још у кревету док сам, чим се пробудим и ј |
| него се изнесе онако цело на синији, ко што Турци раде.</p> <p>— Е, не л’ и ја тој зборим?!{S} |
| код мене, ал’ су отишле, прошле.{S} Ко што вам рекох шесет осма . . .</p> <p>— Та шта говорите |
| апред! командује ТриФун, лиферант. — Ко што ради, жено, ово наше дете, вала, само једе — и пока |
| p>— Е па видећемо се, Ивко.{S} Дакле ко што ти рекох! умирује га председник.</p> <p>— О да да Г |
| а!!</p> <p>— Ех, батали сад.{S} Него ко што реко’.</p> <p>Светислав узе и мету нову шајкачу и н |
| > <p>— Е исти сам вам такав и ја био ко што ви оно мало час за себе рекосте, вели пензионар.{S} |
| ује и да јој намести хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.</p> <p>— ’Ајд’, диж'т |
| аја када бе момак и мерак на њу, па ако што ме мајка гу мрзеше!{S} А што ме па мрзеше <pb n="66 |
| <hi>он</hi> да ме учи и совјетује како што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чорбаџи-Мита К |
| Сике, на овај свет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’!{S} Сике, тамничарке!{S} Е- |
| а вас нећу прекидати ко ви мене једнако што прекидате, рече и стаде пргаво брисати марамом брко |
| — а камо ли на дан своје славе да тако што уради!{S} Па зато му је дуго време.{S} Прегледао је |
| ствителан, био у пензији — да увек тако што избегавам!{S} Не волим после да сведочим!</p> <p>— |
| еш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.</p> <p>Сви му честитају славу, љубе се, пију |
| м!{S} Берићат-версун и за овол’ко малко што знам!{S} Од Тасу старога даскала што научи малко да |
| о петљања, било повуци потегни, и умало што није био зрикави верглаш протеран, али га — за чудо |
| Просјачки Штап“, Маријолина мајка само што рече: „Јолче дете, ти дом да си идеш!“ Престадоше и |
| ти да не чуриш !</p> <p>— Море, не само што не пушим него још сваког совјетујем да га батали.{S |
| билазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ сваки пас |
| едно и свршила се у Старој Цркви пре но што је служба и почела у Повој.{S} А то је добро били, |
| вко, кад се пробуди па чу већу ларму но што ју је оставио.{S} О, Свети Ђорђијо, што ће резил’к |
| ојченце... оно Јолче бућмеџијско... оно што ми послуживаше, ако пантиш, на славу, гости, па иск |
| и подухваћају се да га излече.{S} А оно што би дао лекару, боље да поједу и попију у друштву.{S |
| ако дало.{S} И кад онда није учинио оно што је науман био и за чим је лудовао — ваљда неће више |
| а и сваки му изабра и метну у тањир оно што сам највише воли.</p> <p>— И реп знам да волите! ре |
| хоћеш!</p> <p>— Море, како да нећу оно што је добро.</p> <p>— Хајд’, батали ти то сад!{S} Сад |
| ешко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља!{S} Једе како ватра!{S} А Смук онај па што |
| } Досадило му као удовцу, дирнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кући, а прострелила |
| е су да зовну какву бабу, да, ако му то што помогне; или да замоле Владику, да га он зовне и по |
| адовољнији и најбезбрижнији, ваљда зато што га <pb n="51" /> је држала нада да ће се обогатити |
| пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или највише носио оне грубе и тешке к |
| ом пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи пеће веровати.{S} Зао удес хтеде д |
| > <p>— Дакле, Калча, дед’ запевај нешто што ти волиш... да видим.{S} Беее проба Светислав басом |
| или бацака ногама или учини тако нешто што је већ томе ангелске безазлености добу својствено и |
| еј године моје — нећу си — Што бре, зар што ће ти је приседник кум да је, та саг ја да не смем |
| а, у старо доба, стари и искусни морнар што је бегао од сиренских гласова и примамљивих песама; |
| еле, плате за овај оди три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па |
| мој да ми се тамо измотаваш ко мало час што си, јер одмах ћу да баталим сву ствар.</p> <p>— Мол |
| и са гостима, као онај преклањски шегрт што је радио, јер ће га тако измлатити да ће носити мод |
| о овај или онај жита, или вино, или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави.{S} |
| војченце лепо и кротко, како и мајка гу што беше.{S} Од добру воћку добар и фидан! имаше један |
| има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо шочики.{ |
| оној време у онуја њојну беаз-антерију што ту имаше таг.{S} А кад се врне из лојзе, та си пром |
| еко раскречених маказа, и разви хартију што је донесе Ивко, па је стаде разгледати. — Шта ти је |
| Јанаћка Чикиридеса, ликерџије на ћошку што је, па тако, као што сам мало час реко, заварам уст |
| еднако захваљује <pb n="16" />; мило му што'му газда-Ивко зна име, зна да се зове Кристијан.</p |
| нђају на ово туторисање.{S} Замерају му што прави разлику између гостију, па оне послужује сама |
| си има седам!{S} Виде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ године бре, младо како гонџе |
| p> <p>— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.</p> <p>— Море, да |
| уге посађује као оно мајстори на вашару што у једаред опште са свима муштеријама.</p> <p>— Не з |
| Ето тако... сад још ово да испијемо, ту што видиш, а после ћемо сви лепо да се дигнемо, па прав |
| ме, отиди оном мом писару пред кућом ту што стоји и кажи му, нека одмах пошље свих шест пандура |
| л’ се оженити, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да ти пева.{S} И јеси мустра за певање.</p |
| ча и махну руком.</p> <p>— Е баш ми ћеф што је отишла, а није хтела да ти отпева.{S} Е то ми се |
| А ни га знаваш ни па познаваш.{S} Знаш што је адет; славија си, фала Богу.{S} Те тако си и ја |
| зулум, мајке?!{S} А њега па ако слушаш што не клевети, — оно требе да је Косово било овден!{S} |
| .{S} А моја Зона, моја домаћица, знајеш што ми збори: „Ја ће те, Мичо, вика, чувам до смрт; ја |
| не! рече и показа јабучицу.{S} А знајеш што иска јоште пеливан?</p> <p>— А шта тражи?</p> <p>— |
| е улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће |
| <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Лесковца!</ |
| quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану за тебе! —</l> <l>Јуначе, луда гидијо,</ |
| p>Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. „Што је овој, бре брате; помага ли што тапија?“ рече у с |
| ћима у саксијицама.</p> <p>— Свирајте: „Што те нема, што те нема, драги, да ми дођеш?“ виче Кур |
| омине прокај нас, а ми гу па задевамо: „Што рече, Сике, у песму: „На скути да ти преспијем, на |
| о?{S} Помагајте, људи !“ вели трећи. — „Што да прајимо?“ вели Калча. „Па ми ће’ га, ете, да леч |
| , Калчу, кујунџију, искам да нађем.“ — „Што ви треба Калча?“ запита’ га па ја. — „Пратише ме, р |
| је, демек, Јолче за давање! —</p> <p>— „Што да се премислим! рече па она.{S} Кад је к’смет, нек |
| да видим даље; све се бојим да не учини штогод од себе, да не скочи под точак воденички!{S} Док |
| о један купи хаљине, свима се допадне и штоф и крој, па сви поручују таке исте.{S} Кад један по |
| је будала, да се ожени за инат сас неку штумадлу, па бива ли наш побратим такој да начини, та т |
| чеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.</p> <p>— Па саг, ама баш ич ли не чуриш, господи |
| закључаваше Ивко.</p> <p>— Еве ти моја шубара (па му је наби на главу), а ја си могу и гологла |
| изгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и накривили их на једну страну.</p> <p>— Добро т |
| ши раздрагани и одушевљени Калча и лупи шубаром Курјака у лице.</p> <p>Кардаши дају за право Ка |
| срндаки, има за шочики, што ги вија, из Шумадију што сте, викате патке дивје, а ми ги па викамо |
| ка ноћ!{S} Издалека се чуло како хуји и шуми Нишава и ломи се <pb n="162" /> и пада код града.{ |
| Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својим однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав б |
| на да мала и декорације (тамницу, собу, шуму и један бунар) — а Маријолу да спреми за трагичну |
| да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не питује никој за тој?’</p> <p>— Чор |
| но парченце од авлију, там’ куде је саг шупа, како гу вија викате, за дрва и кенеф, да прошћава |
| силним кључевима од свију својих соба и шупа у кући.</p> <p>Сутра, кад је отишао кући и распрем |
| тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише и у кокошињак и разгледаше све по авлији |
| ли само какву пространију, ширу и вишу шупу, ипак уздахне кришом.{S} А кад год види какво парч |
| ал’ неће он бити чиновник, да га свака шуша гура и премешта; баба ће га дати за медецинара.“ Т |
| кне: „Чувај га, не износи га пред сваку шушу!“ ако је добро, или: „Биће добро сирће, а и то су |
| /p> <p>А он јој опет приђе ближе, па јо шчепа за обе руке и чврсто их држи; гледа јој право у о |
| дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама! |
| о,</l> <l>Ракито, тенка селвијо! </l> </quote> <p>Слуша песму и гледа Сику, па му се чини да се |
| l> <l>Каква је жалба за младос’?!</l> </quote> <p>а она му отпева и ту песму.{S} А њему и мило |
| нија</l> <l>Него море самог једа!</l> </quote> <pb n="181" /> <p>— О, што ми Господ па даде так |
| /l> <l>Дор ми излага брзога коња!</l> </quote> <p>Тој када запоје с оно њојно пусто грло — рече |
| <l>Ти да викнеш Манулаћа доктура!</l> </quote> <p>запева Калча и пође пешке с Чапом.</p> <p>— К |
| а,</l> <l>За трговца из Лесковца!</l> </quote> <p>запева Калча, па наби куму до себе капу на но |
| о и ја, малој Сике, ете, за тебе!</l> </quote> <pb n="67" /> <p>(Ови последњи речови нема ги у |
| l> <l>Дор да се с’танем сас тебе!</l> </quote> <p>За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково скел |
| /l> <l>Нађиздило се, наћитило се!</l> </quote> <p>па си фрљим један туФек за кеф.{S} А мајка на |
| /l> <l>Цркни ми, пукни, душманче!</l> </quote> <p>— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.</p> <p |
| ма јесам, сама несам, лудо, мори!</l> </quote> <p>отпева Калча.</p> <pb n="159" /> <p>— Врло до |
| но, давно у гробу су ој хлађаном!</l> </quote> <p>Немам, побратиме, ни оца ни мајке, па ни миле |
| > <l>Бићеш моја, једино ми благо!</l> </quote> <p>вели Светислав, а дигао руке и окренуо се пре |
| то,</l> <l>Ракито, тенка селвијо!</l> </quote> <p>и па да гу гледамо, ми што смо побратими.</p> |
| д ћириџија — Ивко, јорганџија ...</l> </quote> <gap unit="graphic" /> </div> <div type="group" |
| quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па што ми требе паре, несрећо сарафска и чу |
| ани,</l> <l>Твоји душмани и моји.</l> </quote> <pb n="166" /> <p>Све се, ете, спомиње за Тодору |
| ,</l> <l>А ми хитамо ка’но слепи.</l> </quote> <p>— Е па де, ћу те пољубим, вели она, па га пољ |
| </l> <l>У најлепшој златној чаши.</l> </quote> <p>— Господе, што је саг па овој?! вели уплашена |
| м,</l> <l>Ф пазува да ти зимувам.</l> </quote> <p>Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Вин |
| ије ово, није ово, вино украдено.</l> </quote> <p>разглави Смук страховито вилице и раздера се |
| јом сам ево кућом, за којом сам жудио!</quote>“ моли их Светислав.</p> <p>— Е, сал’ тој, да каж |
| ом о земљу у знак свога пристанка.</p> <quote> <l>Кад ти умрем, моја мила нане,</l> <l>Ти да ви |
| поздравија, рекни гу, онај Калча.</p> <quote> <l>И нама ће ваљ’да зора синут’,</l> <l>Сунце на |
| ва, шева не пева!“ вели Непознати.</p> <quote> <l>Кад пијемо, кад пијемо, зашто не пјевамо,</l> |
| о, то је бас.{S} Дед’ запевај што.</p> <quote> <l>Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?</l> <l>Д |
| } Е, а зашто тој? рече, па запева:</p> <quote> <l>„Мит-мит—мит—митанче,</l> <l>Цркни ми, пукни, |
| , вели Непознати тужно, па запева:</p> <quote> <l>Оца немам, мајке немам на свету том;</l> <l>Д |
| а Тодору, прво љубе и ашик, онуја:</p> <quote> <l>Прво ашик, Тодоро,</l> <l>’Ајд’ сас мене, Тод |
| ујне, сав разбарушен, па наставља:</p> <quote> <l>А знате ли шта то значи </l> <l>Кад запева пр |
| ст", слуша песму из младих година:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка се |
| ење, па да ни <hi>она</hi> запоје:</p> <quote> <l>Ракито, тенка селвијо,</l> <l>Што ашик стану |
| Саг може да гу слушамо кад запоје:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка се |
| ништо!</p> <p>А он наставља даље:</p> <quote> <l>О љубави, о љубави!</l> <l>Ја сам тебе жедан |
| Смук.</p> <p>Гена мајку љуто куне:</p> <quote> <l>Што ме даде за удовца,</l> <l>За трговца из Л |
| а затим сви запевају куцајући се:</p> <quote> <l>Петли, море, поју на самнување ...</l> <l>Диз |
| па си пуштим глас ама скелеџијски:</p> <quote> <l>Не гони коња, мори момиче,</l> <l>Не гони коњ |
| >А он је гледа подозриво, па вели:</p> <quote> <l>Женско, женско звер је лепа,</l> <l>Тешко леп |
| терзијан у тамбуру, па си запојем:</p> <quote> <l>Садила нана босиљак ...</l> </quote> <p>Е па |
| запојем сас овој моје пусто грло:</p> <quote> <l>Из Бању иде, избањало се,</l> <l>Избањало се, |
| у лојзе сас оно њојно пусто грло:</p> <quote> <l>Ракито, мори, Ракито,</l> <l>Ракито, тенка се |
| је моли, да му отпева и ону другу:</p> <quote> <l>Да знајеш, пиле мори, Васке,</l> <l>Каква је |
| грло, та када запоје старовремску:</p> <quote> <l>Маруш-Марико, мори, карађозлико.</l> <l>Кол’к |
| p>Ама само неколико стихова од песме: „<quote>Пред твојом сам ево кућом, за којом сам жудио!</q |