| Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда |
| n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са |
| дри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се |
| латка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} З |
| и, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори м |
| .{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— |
| завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p |
| .</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— |
| ече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А о |
| н тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је о |
| у то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се |
| Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! |
| руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне гос |
| гне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њи |
| </p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> |
| — Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шт |
| сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се С |
| је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да |
| Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се |
| {S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима |
| воји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа |
| та да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошл |
| , па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - |
| е деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! ј |
| астаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се |
| е ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да |
| му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> |
| у за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{ |
| !{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је го |
| како не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко б |
| се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си та |
| не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p |
| уна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! х |
| !{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за |
| ћемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим |
| себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} С |
| ји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше З |
| ти, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станим |
| иве осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — |
| ло, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} З |
| Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрос |
| тогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљат |
| сит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разб |
| .</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злат |
| тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер |
| ...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабос |
| е ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} К |
| Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за т |
| ди нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да |
| руди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају |
| р га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— |
| ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим |
| знајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздрави |
| ако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све у |
| рижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48 |
| велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p |
| ад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, н |
| з мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да м |
| у уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи |
| , о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S |
| на нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће |
| стане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и ко |
| ало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p |
| са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала |
| о међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња |
| то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо |
| } Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што |
| ц.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разум |
| е револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштуј |
| од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> |
| еност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити |
| о — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке м |
| одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и |
| им завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — реч |
| ко догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестро |
| /p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата |
| , која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди! |
| гу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти |
| ло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{ |
| ече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" |
| } Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p |
| > <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у |
| извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</ |
| девши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Ш |
| е свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се |
| завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече |
| говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери с |
| , ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир |
| ко;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје |
| орко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на |
| а, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Ср |
| није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радит |
| , којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и |
| груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је бр |
| то је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, |
| мо пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш. |
| Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да с |
| Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, гос |
| према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и |
| ири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има |
| је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племен |
| жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и поле |
| S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку |
| нит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и стра |
| !{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— |
| е смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела |
| то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па |
| S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{ |
| а је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Пок |
| аје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замоли |
| је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху |
| и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба збо |
| аглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло |
| гло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорк |
| иш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, |
| ш мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрек |
| </p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и |
| вали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живц |
| !{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже |
| сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не |
| !{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собо |
| <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посл |
| Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа |
| S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!.. |
| о наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мисли |
| учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Жив |
| е недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз |
| мишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје м |
| > <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p |
| добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи |
| светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тај |
| > <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу ужива |
| му, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну |
| т, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може би |
| убави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремају |
| Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими л |
| викну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти! |
| <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!... |
| у ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злат |
| и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> |
| <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p> |
| ко!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораш |
| ли орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, кој |
| ...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, ко |
| и госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нит |
| а!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази! |
| тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S |
| , госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја |
| вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="2 |
| так само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу |
| Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} |
| о се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви ст |
| {S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Тр |
| на, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође мно |
| емо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говора |
| д крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, ра |
| вао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Зла |
| ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</ |
| ан пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Ј |
| Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњач |
| Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје |
| .{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задрж |
| ови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а о |
| Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>М |
| х овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} М |
| — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер ј |
| .{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мо |
| е видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце |
| </p> </div> <div type="titlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p |
| Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p |
| „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</ |
| > <pb n="41" /> <head>III.</head> <head>БЕС И ЛУДИЛО</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злат |
| тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте с |
| их пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.< |
| рци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна врем |
| освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, з |
| собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зо |
| !</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гле |
| ку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!... |
| зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. |
| ачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Срби |
| е до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небр |
| а и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка |
| м! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S |
| ше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, гд |
| мира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест м |
| љутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са |
| ругарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</ |
| ="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, |
| ина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на |
| стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро |
| тупи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Зла |
| d> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне |
| есто двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} По |
| О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћ |
| весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није ко |
| p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас прв |
| вађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена |
| ем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p> |
| чки су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и п |
| .</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разг |
| оји испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Мин |
| ке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си |
| па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта запов |
| би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слуша |
| остојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка |
| ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па б |
| амо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам пом |
| амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застад |
| жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце! |
| ио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у с |
| ети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се см |
| али за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би |
| удела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полу |
| ли.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А за |
| !..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Св |
| Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уз |
| адило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити та |
| за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике |
| имир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимир |
| пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у |
| вио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се |
| ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар би |
| /p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У сл |
| дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци! |
| о правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на |
| ебачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} |
| — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — приме |
| Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и |
| ао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеш |
| не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их |
| дновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зор |
| </p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, ш |
| с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све о |
| к бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад |
| рлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и |
| екога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само п |
| само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одгово |
| да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изоп |
| то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе пома |
| Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан |
| тељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверит |
| ља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како |
| ен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је ост |
| е ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S |
| > <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта |
| м ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, |
| је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> |
| имајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми |
| нила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах б |
| , ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад |
| е су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје зан |
| , <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— |
| ,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце мој |
| ји су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> |
| епа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ра |
| нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одм |
| ио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисл |
| ло, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушк |
| ме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, т |
| е се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав не |
| ожда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Д |
| да би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не б |
| ену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вам |
| <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвес |
| оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали |
| тварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</ |
| ..{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек. |
| овек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} |
| рави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и у |
| андурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} |
| . моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скор |
| а.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта рад |
| д Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који в |
| S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не |
| о никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје гла |
| ао и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанк |
| макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако н |
| не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!.. |
| човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабост |
| се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То |
| још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади. |
| већу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила т |
| ат кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> |
| мире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{ |
| а.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу |
| ре, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у наши |
| лога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо |
| то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио |
| вот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... |
| еран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! так |
| > <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опе |
| моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?! |
| римети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум |
| ц, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{ |
| жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја |
| о бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како л |
| , па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жал |
| моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног ц |
| хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Х |
| ратство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата. |
| " /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом< |
| ли и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, |
| ити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.< |
| лата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као |
| сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то њ |
| n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их по |
| обедила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла п |
| држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би ј |
| полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих мо |
| очито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је с |
| полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш |
| крена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па |
| онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb |
| о ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, |
| само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p |
| епљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за ру |
| аву Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, |
| ући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и зам |
| , Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ |
| а и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — прим |
| м престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} |
| нимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син |
| адовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви |
| мирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p |
| ири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу о |
| ећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Моз |
| су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> |
| оме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце |
| ам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше |
| добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дет |
| } Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> |
| т, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на |
| да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је |
| е!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар гла |
| S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Мо |
| ја; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти з |
| и, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мн |
| се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револв |
| ет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе |
| ...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер |
| <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца о |
| О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум |
| есницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвик |
| е се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и пла |
| ишта се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахах |
| гледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи о |
| се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахах |
| говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</ |
| Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоња |
| Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Зл |
| гу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је све |
| крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров гл |
| Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Стани |
| лата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане.. |
| а на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати с |
| се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сиј |
| прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар ни |
| тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево ди |
| диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које м |
| највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде |
| Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно пра |
| p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још в |
| диш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да |
| наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> |
| еше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само сим |
| је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак |
| е, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети |
| су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> |
| >— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с |
| Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг дов |
| n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за т |
| љу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapter" x |
| кући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Де |
| последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да |
| моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и |
| у ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — |
| на, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми |
| рица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каж |
| пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кро |
| астајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше |
| ме, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету... |
| ко људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прс |
| ени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Н |
| му, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, к |
| ко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе |
| ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула н |
| ског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као пр |
| то си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То |
| олудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Пол |
| ијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, |
| ам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и ме |
| едела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на м |
| овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушиш |
| е, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... ш |
| о симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је зна |
| и међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињ |
| од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме |
| та прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем И |
| к морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Ми |
| по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ |
| ке, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве |
| а брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас је |
| а у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ј |
| ше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје |
| исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ак |
| вајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с н |
| арод мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред |
| као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања |
| ости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „ |
| људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упозна |
| n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско уса |
| Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то ј |
| е опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо |
| м.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од |
| љавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и ј |
| победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све |
| снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} |
| вима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство |
| S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас! |
| во.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше с |
| могао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се |
| редлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — |
| радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! |
| длажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, д |
| ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много |
| <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја |
| ; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема |
| и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загре |
| са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоч |
| /p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошап |
| то, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је |
| b n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стад |
| ју, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити |
| авађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; |
| ватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите |
| о већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји д |
| !{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} |
| аздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на н |
| повест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 нов |
| дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, |
| ећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> |
| а о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то |
| мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер па |
| ј, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске |
| много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дел |
| му лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, ко |
| иште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На дес |
| и више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хо |
| {S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.< |
| слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора! |
| ојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, д |
| говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, |
| м оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он ум |
| радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман |
| сење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим п |
| <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мирова |
| p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече |
| — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намршти |
| <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки |
| <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки |
| <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="3 |
| <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n= |
| <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки |
| <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки |
| .{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори |
| ривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Т |
| тима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели же |
| уку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љуб |
| е лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на |
| ним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и биће |
| ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве |
| се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} У |
| } Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави |
| р и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сло |
| лози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите |
| е, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје друга |
| децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} |
| днокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quot |
| <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - |
| > <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љуба |
| ца, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима |
| један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало |
| та!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Мила |
| вши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S |
| па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</ |
| ј сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко пр |
| би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је пр |
| а шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шт |
| па и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде |
| права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{ |
| } Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобриш |
| {S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један |
| сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићу |
| ај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо |
| евом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стран |
| своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то |
| вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалац |
| оведати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Св |
| вао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком |
| коме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покуша |
| да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" |
| рећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији |
| еника, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које |
| .</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се р |
| моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живе |
| се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— |
| е га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S |
| па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће н |
| биља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је к |
| S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са |
| ачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима. |
| ки!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ ов |
| Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно ради |
| да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа |
| Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите |
| и близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас о |
| {S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све б |
| S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> |
| ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ј |
| Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете |
| о.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела |
| p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој с |
| > би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни бро |
| се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, п |
| ече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пр |
| убити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити? |
| {S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први њ |
| .{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се |
| душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби пот |
| дигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заис |
| уно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно |
| зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — |
| је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади |
| не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n |
| </p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с |
| ватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа |
| Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине И |
| ијатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, кој |
| манин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — |
| то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверо |
| у и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Туш |
| њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душмани |
| ега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика |
| ватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата |
| о је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко |
| нај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Х |
| те права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не пока |
| — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у |
| мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се т |
| нци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој |
| вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. прав |
| цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Пра |
| исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремо |
| и сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А так |
| Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навести |
| као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Зла |
| е ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми понос |
| Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — р |
| ела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они |
| ого значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек |
| е — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријате |
| врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А |
| ам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи |
| те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диж |
| а.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам по |
| а почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође |
| , — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, |
| госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни |
| ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.< |
| лизу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу. |
| сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере у |
| раг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи наг |
| и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, к |
| дим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ет |
| су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван |
| то почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише |
| где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак |
| је ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А цел |
| ван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, с |
| браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а зна |
| овор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно |
| онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свим |
| ности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена |
| не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест го |
| — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу |
| е то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља |
| <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p |
| ући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрват |
| и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили |
| b n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око |
| ..{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета |
| ам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p |
| о јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас о |
| еђате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на дво |
| нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање |
| ћу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте |
| ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан слу |
| p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу с |
| це... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанстве |
| — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> |
| е поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <p |
| p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красн |
| одност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрв |
| > <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка остави |
| </p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— Т |
| ем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени |
| а, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" |
| /p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно с |
| ђате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате |
| ену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох |
| год, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате |
| мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да мој |
| и.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ |
| е задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— |
| ече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!< |
| има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора |
| >— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S |
| ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте др |
| решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. |
| и му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш |
| ра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево в |
| као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сун |
| ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— |
| мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте |
| S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си |
| спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти ов |
| век њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читал |
| Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — ре |
| подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет кор |
| исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим |
| лети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Зла |
| убио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити.... |
| оја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!. |
| видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма послед |
| видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болни |
| /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— |
| ала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то неми |
| еликог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће |
| тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам |
| е Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако |
| м, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минк |
| како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле |
| е Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан пос |
| видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а |
| S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година |
| о је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у |
| година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лиц |
| а Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се |
| тавши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од кој |
| дишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држа |
| иш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави |
| илан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> |
| тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како м |
| раше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добр |
| .</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држал |
| ="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком ј |
| >— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата |
| ета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, |
| .</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у |
| тав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то у |
| еда се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — |
| вио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње |
| n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан |
| за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душма |
| стаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет |
| ежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо |
| а, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, п |
| им спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — в |
| че Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S |
| укама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{ |
| оши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађа |
| шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено хо |
| одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила |
| Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на ње |
| и речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не гов |
| ста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, |
| век.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зо |
| убав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} К |
| чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се на |
| више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата о |
| дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и |
| о не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш |
| ше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.< |
| <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, ал |
| е виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио |
| рећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих г |
| несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми.. |
| <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нам |
| анас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимир |
| /p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, пи |
| !{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{ |
| ешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, ко |
| том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, рад |
| сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S |
| /p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Б |
| улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући неси |
| </p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте? |
| ма уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо |
| БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p>1892</p> </div> </front> <body> <div ty |
| > <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шт |
| Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{ |
| како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, |
| S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагл |
| Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</ |
| а, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и о |
| е сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то уви |
| и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> |
| ?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли |
| — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Зл |
| . опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О |
| т’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и неве |
| ам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја ужива |
| gn>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма |
| писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се р |
| орка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и |
| е љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу |
| > <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак мор |
| ка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, |
| да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p> |
| ажености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта |
| вему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> |
| збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> |
| аше он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и |
| болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> |
| крећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!. |
| а, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је |
| ира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она |
| р моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из соб |
| Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари госпо |
| te> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ уве |
| ла слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l> |
| е с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вуку |
| викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="1 |
| ојој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван. |
| кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у с |
| n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и и |
| ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима нај |
| ле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говора |
| Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ј |
| ник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против |
| и сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правник |
| ама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене с |
| Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак |
| <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и глед |
| Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</ |
| /p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче |
| старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венча |
| и покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватим |
| ја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо м |
| нувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпо |
| ебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, |
| врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Ст |
| ворови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабост |
| та су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А |
| ознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потом |
| ући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... слабости... чега има више |
| .{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искрен |
| том га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али |
| ? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, |
| овор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја |
| алим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити мо |
| ди има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију |
| местивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Ива |
| {S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете |
| е зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вре |
| е отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја |
| ачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он с |
| госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир |
| S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> < |
| не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује |
| себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без |
| и мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љуби |
| ана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забр |
| знају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе на |
| о шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које с |
| крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред С |
| в, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући н |
| рним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш |
| </p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето |
| вета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у зв |
| , те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје |
| ну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу со |
| садише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, |
| > <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нек |
| оје води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, |
| Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, см |
| ем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стран |
| p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да ид |
| , и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бо |
| p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Та |
| а столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chap |
| агне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица. |
| ote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Д |
| певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргн |
| на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним гру |
| p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у |
| скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пут |
| . овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој р |
| м увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију чи |
| жем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Зл |
| вер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад |
| } Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он ј |
| тки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! |
| го увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше п |
| за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је |
| нит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Т |
| не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зо |
| у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо |
| Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и из |
| одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!.. |
| појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од р |
| p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l |
| уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана |
| ити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка од |
| водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> |
| <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и пре |
| дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, |
| бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, п |
| ветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убиц |
| ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особито |
| ворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја б |
| /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни бил |
| >На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> |
| за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, д |
| е Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, ше |
| дрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умир |
| ли „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора к |
| кај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандуриц |
| </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl"> |
| </p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату |
| огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — |
| прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена бе |
| десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, |
| </p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!. |
| </p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То б |
| е Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука зада |
| освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може |
| е може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар |
| ема мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако |
| вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> < |
| рко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече |
| p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Зл |
| тране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Зла |
| аиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш |
| у моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну |
| </p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим п |
| >У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за ти |
| шмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже! |
| >Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, б |
| У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату |
| уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песни |
| — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, п |
| е на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше пој |
| — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" |
| <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправил |
| ато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отрг |
| и оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зо |
| ="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спус |
| {S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... р |
| оже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} М |
| Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизм |
| лата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга З |
| га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међ |
| одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p |
| </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — |
| ка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- реч |
| прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко пр |
| у, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху |
| и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p |
| /l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станим |
| рости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, дра |
| са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, д |
| ју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то |
| а крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, |
| кренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан |
| ким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> |
| ко узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику че |
| у.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје у |
| } Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорк |
| рећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу мате |
| вде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, |
| груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледа |
| <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте в |
| лико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — |
| нути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих б |
| ом месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p> |
| оји гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан |
| Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у бл |
| ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и дон |
| а... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... |
| ут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше |
| т то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на т |
| седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше |
| де и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам че |
| устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!. |
| људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и диж |
| , кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> |
| држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је ув |
| але биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> < |
| е споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— |
| о народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — ј |
| н ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi> |
| >— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га п |
| анимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које с |
| S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека |
| тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу |
| <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајућ |
| од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушев |
| бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога |
| дићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" |
| сте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... за |
| ог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро |
| ан.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирс |
| година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре |
| брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не б |
| а мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила! |
| рватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p |
| живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изне |
| раше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане ска |
| осле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p> |
| прости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осе |
| слим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити |
| Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где зате |
| — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми ј |
| мо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим п |
| блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у з |
| роз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим |
| а дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану |
| о, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас з |
| ка Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, |
| Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам |
| Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! госпо |
| господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господ |
| .. вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине |
| срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од ду |
| о!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошл |
| трча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p |
| ела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <p |
| p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Ма |
| Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љу |
| руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди. |
| ма никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{ |
| а; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> |
| БА“</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког гр |
| руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узр |
| по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Сви |
| је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгу |
| о тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} |
| ма и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте п |
| ћни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то ка |
| ица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад |
| латом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вече |
| и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради |
| озвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско на |
| , ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{ |
| ира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне сл |
| желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини |
| господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досада |
| та Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату пе |
| Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже м |
| знад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— |
| ше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња |
| аци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти |
| узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег нар |
| ас пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Од |
| братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу |
| {S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, |
| се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна. |
| p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ће |
| е...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи? |
| — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, |
| слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љуб |
| према се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у ср |
| е, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове за |
| шман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се при |
| м, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, |
| ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пу |
| Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{ |
| Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини |
| у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко |
| е чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни |
| положење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и |
| ату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески |
| — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвал |
| Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли |
| оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где бех |
| народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи |
| атски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ |
| ју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није |
| има.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} |
| е постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зор |
| у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајн |
| тивши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер |
| а и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихват |
| њу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам |
| рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука |
| авши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А к |
| ут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- |
| заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина |
| б да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не |
| ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— |
| } Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан с |
| и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови т |
| уге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.< |
| њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! ос |
| иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соб |
| е на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— |
| ...{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокре |
| ку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетат |
| ути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p> |
| ољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану |
| и учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— |
| доше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Мал |
| ожни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, |
| у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" |
| у њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, м |
| аз очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> |
| себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је |
| у се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу у |
| ео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за |
| ерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> |
| ца Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb |
| да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити |
| небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револв |
| рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у ов |
| же нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зор |
| ао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараш |
| , који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком н |
| е.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p |
| ли и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састал |
| чвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек |
| удити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је за |
| то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не веру |
| имо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би ра |
| о Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> < |
| ука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив ј |
| ако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје при |
| „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се |
| ошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си сре |
| авши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим С |
| матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и |
| ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја с |
| на, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</ |
| а у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“ |
| ко је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: |
| та.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно |
| И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, п |
| овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам |
| болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, |
| аше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно р |
| тати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; |
| b n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала |
| могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је с |
| ба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћ |
| ја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста |
| м.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица д |
| се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није |
| горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га доч |
| S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добр |
| . — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милан |
| пши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао ча |
| абији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако |
| кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се о |
| нуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српств |
| лог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се |
| пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље |
| </p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове др |
| ш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју ч |
| ља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву |
| едине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — р |
| тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> |
| .</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... м |
| “</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико ув |
| доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како |
| и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Б |
| , да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја б |
| Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n=" |
| нимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се с |
| да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, |
| гао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и г |
| да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога вол |
| ржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злат |
| ан себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па б |
| Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља наше |
| у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{ |
| асоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, н |
| лвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што |
| Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; |
| зити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љ |
| Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико з |
| . умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да |
| Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и де |
| Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Ш |
| оја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{ |
| Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пан |
| слимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску рук |
| вамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине њег |
| ! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на ње |
| /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господа |
| ину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— |
| ајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корет |
| писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси би |
| мо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста п |
| ирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо |
| има, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна |
| е на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на ми |
| њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо ч |
| <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n |
| а ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> |
| е могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} С |
| ;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — |
| пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освес |
| род, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити ба |
| увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини шт |
| ватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзет |
| на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби пре |
| очекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрв |
| ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најм |
| огло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом |
| о га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу: |
| клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном кра |
| ђица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па |
| све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спрем |
| груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — |
| к.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— |
| мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} |
| илан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Ка |
| спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасви |
| > <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже |
| ем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то ј |
| је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није |
| њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — м |
| киваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околи |
| време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немир |
| ежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... |
| е тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни |
| е и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и |
| у руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и |
| љате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и к |
| познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе |
| /p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! |
| аду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудет |
| из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S |
| руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну |
| е! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за |
| не...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, ј |
| и више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим |
| уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> < |
| цу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да |
| два чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изј |
| е да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,< |
| будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи н |
| уо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ј |
| еља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узо |
| ска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p |
| њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе |
| а!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> |
| ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милан |
| и и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којо |
| рави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дич |
| љен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене |
| штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је б |
| моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци ње |
| е кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S |
| а ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај |
| а буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то ч |
| Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али он |
| н ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си сре |
| лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, кој |
| гла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, сти |
| ме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рук |
| и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те |
| и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и ту |
| и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина прав |
| а вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушта |
| воју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с ча |
| и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле зас |
| Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Т |
| <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како п |
| ји крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пре |
| рави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има |
| моћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану п |
| вио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да до |
| , да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Стани |
| ној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куд |
| намо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то з |
| од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер |
| прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> < |
| l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l> |
| Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зо |
| о.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Т |
| обро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј |
| ст браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и та |
| естала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то н |
| >— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући |
| што сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љу |
| — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што же |
| собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госп |
| /p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мир |
| Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га по |
| растима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели |
| си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли |
| а.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам уби |
| а си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се |
| > <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пу |
| човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како |
| чнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, |
| ући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздр |
| још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, |
| у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком ме |
| га.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране ви |
| када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе |
| лате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p |
| у Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитур |
| езду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зрац |
| Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је |
| и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а |
| ше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти т |
| > се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име |
| се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита го |
| > <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухв |
| је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — ре |
| ало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> < |
| свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан |
| кле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} |
| е околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p |
| међу Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} |
| емљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красо |
| . полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловал |
| одног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко |
| у и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног |
| већег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну |
| quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече |
| рема икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћа |
| ..</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти.. |
| ад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S |
| а мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане |
| </p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва |
| поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... о |
| им преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јач |
| вши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, д |
| </p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме н |
| а, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S |
| "12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} |
| } Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни |
| ла у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту |
| бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, |
| што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који исп |
| unit="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана ве |
| застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао < |
| оцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што |
| м суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p |
| ш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра |
| међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и |
| ну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори го |
| >— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где см |
| а и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај |
| е! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да |
| ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто са |
| а!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално ост |
| ли, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А мо |
| ћни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо |
| ица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам час |
| та венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Ма |
| p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зач |
| а ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} |
| ,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="8 |
| !</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међ |
| е проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна |
| ак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватс |
| ела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док |
| {S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издр |
| о <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то ј |
| же руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал |
| од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет |
| тране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок н |
| ш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, кој |
| а, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један нар |
| — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два име |
| ..</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости бра |
| есрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромни |
| а брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и мо |
| у!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу но |
| рстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једн |
| и је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе |
| му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Ива |
| дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у спор |
| Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких |
| дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ће |
| "82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме м |
| роз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ |
| н Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S |
| Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — |
| кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ј |
| да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — |
| S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један гла |
| по од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам ј |
| /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} |
| страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов з |
| "> <pb n="25" /> <head>II.</head> <head>ДВОБОЈ</head> <pb n="26" /> <pb n="27" /> <p>Загребачко |
| брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ов |
| е господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна кр |
| ош два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у |
| не Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се |
| !{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, сре |
| S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што дана |
| а, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се |
| тво Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико го |
| е на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славн |
| ња.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окити |
| охвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Зл |
| х народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији |
| p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу соб |
| Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како ј |
| асења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе |
| и, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о |
| четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> < |
| !...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!.. |
| {S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи |
| севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет ко |
| орака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху р |
| , шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивш |
| двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу о |
| есели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — |
| .</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости |
| ослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и |
| за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — |
| кне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само |
| који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста под |
| коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Мил |
| ато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — од |
| </p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... раз |
| Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и |
| па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> |
| ?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, З |
| Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} |
| имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збора |
| се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прав |
| штај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућ |
| и ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изн |
| живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу с |
| ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n= |
| оди општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и |
| атство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове |
| Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећује |
| — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се |
| ереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад |
| ке, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједн |
| рбима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} |
| и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње |
| нас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па |
| Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и п |
| сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кро |
| ка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S |
| е синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредова |
| едаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујт |
| ом, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кће |
| г — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не |
| толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догод |
| викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За ти |
| ика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће |
| судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког |
| час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} |
| оми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара так |
| {S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!. |
| .. ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком |
| >— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S |
| к вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао ср |
| ко красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он |
| Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему л |
| а жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашт |
| ће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја |
| ече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање пове |
| нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према неб |
| се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постан |
| > <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу ње |
| — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у др |
| оја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно ств |
| вај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је |
| мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну |
| <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за |
| ери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и п |
| та кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...< |
| д Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> |
| БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> </div> <div type="titlepage"> <p> |
| чела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на јед |
| довића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица |
| , но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу ска |
| желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се |
| Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његов |
| неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за т |
| дити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> |
| а, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартиј |
| војим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју |
| тише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја |
| ко све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Жи |
| дговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су |
| у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</ |
| Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесења |
| ван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише |
| куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— З |
| смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p |
| p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена с |
| ктера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле |
| се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда су |
| аги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за |
| да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p |
| рно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — р |
| те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем |
| изини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Мила |
| инком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити н |
| рко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, |
| јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади госп |
| сто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо на |
| оја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{ |
| будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и рас |
| војом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не зн |
| инити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да и |
| ио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он |
| браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На д |
| } Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?! |
| ла већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то |
| ђица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти |
| и ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад |
| шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговар |
| S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ |
| ти Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n |
| орко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са |
| >— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p |
| омагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и |
| у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збор |
| Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то з |
| ремена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, |
| азала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка |
| нала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагал |
| љи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— К |
| орко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин |
| земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{ |
| ај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> |
| н с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан |
| g="la">succus</foreign>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, < |
| идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључа |
| ?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо |
| .{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмили |
| на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати |
| , које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p |
| ве зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их |
| е Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а |
| {S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упозн |
| а нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивн |
| има као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Д |
| еколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше |
| и:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо |
| обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбриж |
| е чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни на |
| ан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњеч |
| е оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред |
| >Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </ |
| мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, |
| О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказ |
| ар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја |
| е не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и |
| он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудно |
| мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а |
| о</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходн |
| — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је с |
| рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сл |
| рави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит.. |
| ко прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати та |
| и да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према обл |
| аги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} М |
| великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва |
| та желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулу |
| ко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске ова |
| ала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> < |
| противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се |
| не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које с |
| поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> |
| ек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек преп |
| страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико кл |
| Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала |
| S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево |
| Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко |
| ад тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више |
| на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда в |
| ле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> |
| !..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ |
| да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и д |
| има, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час |
| има и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> |
| Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станими |
| вата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразил |
| речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди с |
| ане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који |
| ше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим нас |
| ног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, |
| а, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> |
| наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Зла |
| мо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо с |
| ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хо |
| х. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Осв |
| е ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за |
| и скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Ст |
| сти учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мал |
| {S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ј |
| изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује ник |
| Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко |
| ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име |
| > <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p |
| >— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болес |
| товала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту. |
| Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на |
| <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти, |
| .{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{ |
| инка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се да |
| , као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p |
| укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p> |
| такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора нап |
| о је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> |
| p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета! |
| боје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Зл |
| ји на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Милано |
| римети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што с |
| ја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Ми |
| е и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, п |
| а нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body |
| <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p |
| едећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена |
| — А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} |
| а код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица каже |
| S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како ј |
| се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја најверн |
| Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како |
| на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од варош |
| сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... |
| та, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде т |
| — Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, |
| орака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом мест |
| Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила |
| </p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, |
| збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и |
| отељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху о |
| .</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке |
| буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о |
| не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збора |
| је име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за прав |
| ко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме вид |
| на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и |
| радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина сам |
| ка Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако |
| е: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си |
| вио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишен |
| госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер |
| и.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разгова |
| њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цел |
| /p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Ста |
| а их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} |
| а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Мин |
| , — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те д |
| ало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, би |
| /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добр |
| према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — |
| Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо др |
| рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласо |
| . — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да про |
| му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његов |
| омисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О љу |
| ?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а пре |
| била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру мој |
| говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике |
| је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је с |
| >— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! ка |
| руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зо |
| л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко к |
| с. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, |
| pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица |
| и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свим |
| икнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Мин |
| Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо |
| друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати с |
| дише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим ча |
| еном кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе др |
| предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братс |
| заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у вес |
| меном „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и |
| их ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.< |
| S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле из |
| соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу |
| <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забав |
| ам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јел |
| ложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим сна |
| Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — I |
| речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштуј |
| са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У ис |
| нцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које |
| {S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских |
| > <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У |
| о:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погле |
| на толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему т |
| борави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свог |
| о заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене прок |
| војих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрват |
| аше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милан |
| мо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога |
| тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико |
| а, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сло |
| м усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораш |
| е душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се |
| и.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећа |
| , да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шес |
| о волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта т |
| собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мр |
| Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, чет |
| тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да с |
| ебо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да по |
| мо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да п |
| пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да н |
| и.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p> |
| а још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрват |
| ао народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два им |
| болеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} |
| само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка свој |
| јим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и пон |
| лед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га вид |
| онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се |
| ку, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са с |
| лела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p> |
| ите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледа |
| м на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бе |
| рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p |
| аш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је д |
| аш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и |
| ао тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мир |
| ед мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи |
| — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће оз |
| аш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан |
| егово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра д |
| јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а |
| догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио то |
| Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <mileston |
| е нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека |
| ењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може |
| ба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима |
| </p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p> |
| /p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се |
| свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и |
| ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бит |
| оштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} |
| ан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се |
| није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаш |
| а бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њ |
| Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викн |
| и се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! осве |
| дим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи |
| лила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално др |
| <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како |
| народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— |
| це!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb |
| ештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</ |
| /p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко врем |
| поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p |
| и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Ср |
| о:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђ |
| у и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирн |
| } Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали |
| > <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> |
| г мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се |
| бима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> < |
| ну и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, п |
| лике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се |
| Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Госп |
| рате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> |
| te> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l |
| <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> < |
| ихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо мо |
| Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!< |
| обом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Х |
| gn>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су |
| штва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који им |
| братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола ода |
| и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p> |
| Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друш |
| l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше |
| шних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— |
| <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да браним |
| и рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрод |
| тавити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред соб |
| за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p |
| <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као с |
| дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зрак |
| свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми у |
| .</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p |
| убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила |
| - Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је |
| о упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја у |
| м, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> |
| рвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру |
| револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује |
| ку — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођи |
| што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, |
| и кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није леп |
| тим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но н |
| стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млата |
| е револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду! |
| у моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она |
| а је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срд |
| на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну |
| ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њег |
| не и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— |
| гнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснуј |
| неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама |
| мо куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивн |
| о ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> |
| пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — |
| е Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А отк |
| ку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне госпо |
| — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мрж |
| м корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се |
| толице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter |
| е према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... |
| вајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и |
| оји јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најп |
| ући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну |
| ћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског пе |
| био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав чов |
| ме несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја до |
| говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободн |
| ијатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Пр |
| — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно |
| десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш бла |
| ти руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злат |
| тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети! |
| о!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је |
| а променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, |
| е и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србин |
| Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гле |
| драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те и |
| Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> |
| рати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p |
| ..{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.< |
| па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу |
| ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати |
| прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Ж |
| век.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, |
| <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> < |
| има, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} |
| >Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Зла |
| оци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни ст |
| не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рек |
| бити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји др |
| удети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} |
| и Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће |
| а и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један |
| те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде |
| ни! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p> |
| соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна |
| и.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} |
| е поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{ |
| а!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... |
| ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p |
| ана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрос |
| отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе т |
| ..{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} |
| . а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...< |
| } Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на |
| рн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удара |
| нитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољст |
| е бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то |
| ом отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шет |
| е рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?! |
| сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја са |
| и се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше |
| ди са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> < |
| свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом раз |
| ка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше З |
| ата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стига |
| p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим |
| удрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата |
| изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, т |
| знајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} |
| рно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје |
| </l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.< |
| ање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин пр |
| држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Зла |
| , да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — ј |
| .{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти |
| ише да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин вели |
| а заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" / |
| <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> |
| пишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође ов |
| </p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега. |
| Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p> |
| } О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони |
| од, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле |
| томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треб |
| и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Ист |
| ас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће |
| живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! ж |
| си дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухв |
| } Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узв |
| м отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти |
| ач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, |
| обу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше св |
| Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Прим |
| Ј</head> <pb n="26" /> <pb n="27" /> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на |
| оспођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пев |
| у Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - |
| ер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb |
| з народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Н |
| Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Д |
| умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо |
| е он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити по |
| во Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Ч |
| га друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнод |
| е онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часак |
| што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p |
| ирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину ис |
| а умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч |
| ју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени |
| и која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме... |
| а се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата ви |
| ј сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— |
| убликом не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, диви |
| , ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се |
| Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то |
| сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле |
| већа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p> |
| огао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да |
| и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сло |
| е слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као н |
| , и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела сл |
| <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом |
| то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>По |
| о!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату с |
| врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! |
| {S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по с |
| ила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зи |
| е човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природ |
| он природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, кој |
| ко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добр |
| е љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“ |
| Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и М |
| оравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час п |
| да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим |
| д укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је св |
| а би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другари |
| ања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разбор |
| упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику |
| ав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше |
| о слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и |
| е и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у |
| > <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: |
| се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај пред |
| онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа |
| браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике |
| заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S |
| ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле |
| м хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој |
| е — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположе |
| писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, |
| а што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од |
| Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Им |
| ан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи |
| агда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо госп |
| је ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, |
| заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> |
| те мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је о |
| ило, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш |
| срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!. |
| орам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} За |
| х могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме |
| б?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S |
| та госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Ма |
| висио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о том |
| што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, пон |
| пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисл |
| слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Ка |
| Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење |
| х!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен |
| створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} З |
| , што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душ |
| сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Теб |
| !{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздраж |
| , која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстим |
| , кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар |
| т, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разбор |
| ћете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Госп |
| 34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! |
| — Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?< |
| ер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрв |
| Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и а |
| се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> |
| !... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{ |
| ње невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти |
| {S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака |
| воје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, ко |
| д једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибер |
| агано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није |
| опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> |
| <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече о |
| прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад ј |
| си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у |
| небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше |
| . шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражен |
| } Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али |
| авише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране |
| ма себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прс |
| меша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри |
| роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тр |
| учај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, |
| вао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала т |
| ико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не с |
| роклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси |
| е и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је |
| ватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треб |
| бин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је |
| <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знат |
| о тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! |
| енце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка |
| ргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чује |
| вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се прибли |
| људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје |
| н је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} |
| ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за |
| е Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе в |
| намо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у |
| тишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе |
| у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани |
| ожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је с |
| ти, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има пос |
| а вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Ива |
| .{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} |
| Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не бр |
| ема облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверск |
| радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у т |
| Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кће |
| оме је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, |
| е.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча |
| <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> < |
| > <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потп |
| е он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да |
| еман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} |
| бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка. |
| не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — при |
| се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља нау |
| о могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! |
| те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... |
| е ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минк |
| што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто та |
| доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и ре |
| Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па |
| ржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испр |
| оћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе. |
| атске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <p |
| /p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отр |
| упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово су |
| адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и ре |
| .</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не б |
| >Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихв |
| у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb |
| еволвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђа |
| и мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, |
| Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раз |
| имо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он |
| хвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зо |
| еког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упо |
| земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе сло |
| освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Поле |
| теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим |
| пи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} |
| еђу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета |
| Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} |
| Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне бо |
| е двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} |
| <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</ |
| и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта |
| вде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два |
| <pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, с |
| м разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји |
| Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, д |
| </p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен |
| уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Н |
| је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати |
| хну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка поја |
| а поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је п |
| препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како |
| ти.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш |
| колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће на |
| Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Мин |
| ог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати |
| /p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му п |
| како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом мате |
| а је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много |
| сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео |
| е шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> < |
| ек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то с |
| им.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја п |
| с амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руц |
| о — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он у |
| p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и по |
| > освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежал |
| вета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полет |
| р не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе. |
| > <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Мила |
| ек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p> |
| и, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Мил |
| н?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте год |
| и се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p |
| била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје. |
| јој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси се |
| е.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укочен |
| ико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, д |
| ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да с |
| где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва ч |
| ш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га |
| дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале би |
| > <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој! |
| де тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се поја |
| је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо |
| држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па о |
| аши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љ |
| до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до С |
| кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му св |
| дујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са сво |
| и људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минк |
| љани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се |
| <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не |
| теље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, |
| тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p |
| .</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> |
| </p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....< |
| .</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не |
| уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! у |
| Е</head> <pb n="60" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прсти |
| О</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час |
| ато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p> |
| о, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p |
| оса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте |
| Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пр |
| уке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опро |
| обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се |
| је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздра |
| {S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам |
| е с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишља |
| кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} |
| апутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> |
| е кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога |
| Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на к |
| ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне |
| ати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван |
| им гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже о |
| ече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше уз |
| ши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> < |
| — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите |
| n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па |
| че: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који |
| е и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај |
| е, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за |
| захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допр |
| рихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја |
| ма! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хр |
| ама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било ме |
| то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p |
| не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену ру |
| тра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, ко |
| лато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — |
| о у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — у |
| изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братств |
| >На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на |
| — Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестр |
| а узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, к |
| овао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до |
| племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха |
| ваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опе |
| н дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</ |
| ољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео ја |
| у.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо |
| се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} |
| м срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила |
| ма, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Не |
| и,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Стани |
| и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући |
| <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхтали |
| ше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме. |
| у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, им |
| } Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по |
| дишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем |
| ружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, а |
| и руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p |
| ..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих |
| p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, |
| тине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> < |
| ћи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p |
| ша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? — |
| амо! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше |
| о на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.< |
| едаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише |
| мира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата |
| p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане |
| откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За ким |
| </p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — с |
| им погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата |
| дговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n |
| га тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> < |
| коченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се |
| Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се |
| није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка пр |
| </p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српско |
| и ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љуби |
| ину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушк |
| говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вешт |
| роменила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, кл |
| лата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете |
| ше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— |
| Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p> |
| вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра |
| } Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према |
| азум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости |
| оји се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме |
| савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више пошт |
| S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посмат |
| најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Кој |
| — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пре |
| ише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је |
| p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећ |
| брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам |
| ој!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито посл |
| ас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето |
| аком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у |
| љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За све |
| тима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зор |
| — А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} |
| рудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима. |
| јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш |
| лата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— пр |
| срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирис |
| га занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беш |
| венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут |
| илану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.< |
| ут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју |
| отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— |
| </p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{ |
| ила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Веруј |
| оја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао |
| ј је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што м |
| обро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А ка |
| ји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, |
| ош и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народност |
| сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша |
| несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта ради |
| агда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите д |
| и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>тра |
| Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</ |
| , да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од св |
| Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Мила |
| га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Ш |
| > <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.< |
| не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти |
| !{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш |
| p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зов |
| не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злат |
| оро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег |
| обедила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с |
| ив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Зла |
| лети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побе |
| е беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се за |
| цо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пруж |
| ши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Ш |
| p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, ко |
| постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но |
| ако јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у к |
| p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш |
| {S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној. |
| тво из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p> |
| у закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затвори |
| ра до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела |
| та седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.< |
| збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од |
| p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога |
| највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне плем |
| а, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички |
| ед свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су |
| е јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим |
| у рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p |
| свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се с |
| <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћет |
| ам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{ |
| и. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане. |
| ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је о |
| у и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њег |
| ене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уз |
| Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Зл |
| је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S |
| ста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— |
| <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, нес |
| не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме |
| озитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као |
| их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду |
| {S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухва |
| <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Је |
| ватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златино |
| к само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је л |
| > </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— |
| римите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. |
| а очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — |
| ако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, п |
| Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p> |
| љ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што с |
| ма, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, |
| Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и |
| а.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стај |
| p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу ск |
| > <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио |
| о и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан |
| бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио |
| право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади та |
| ља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револ |
| е.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Ср |
| милуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — |
| Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мен |
| а....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтел |
| p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> < |
| n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што |
| наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је |
| илан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — |
| ановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму |
| </p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> |
| p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Ст |
| >— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему док |
| ако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући |
| Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше |
| /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> |
| жила.</p&g |